Prošle godine u Srbiji je zaključen 32.821 brak, što predstavlja porast od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, 26.911 zaključenih prvih brakova pokazuje porast od 2,3 odsto u odnosu na 2021. godinu. Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 4,9.
Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,1 godinu, a za neveste 31,1 godinu.

Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 28.692 (87,4 odsto).

Isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 22.532 (68,7 odsto), a kada se posmatra ekonomska aktivnost mladoženje i neveste, u 24.526 zaključenih brakova (74,7 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica.

Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 30.041 ili 91,5 odsto.

Prošle godine u Srbiji je razvedeno 9.813 brakova, odnosno za 0,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5.

Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina.

Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 151 (52,5 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2.683 (52,1 odsto).

Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena majci, i to u 3.495 razvedenih brakova ili 67,9 odsto.

Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj sklopljenih ali i razvedenih brakova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene proizvođača poljoprivrednih i proizvoda ribarstva bile su u decembru veće za 31,2 odsto nego u istom mesecu 2021. godine, objavio je Republiccki zavod za statistiku.

Kako je navedeno, na nivou godina, u 2022. te cene su bile za 25,7 odsto veće nego u 2021. godini.

Republički zavod za statistiku je naveo da su stočni proizvodi zabeležili najveće poskupljenje od 81,6 odsto između dva decembra, kao i da slede stoka i živina sa 36,1 odsto i žita sa 22,3 odsto.

Ako se porede cele godine, najviše su poskupela žita za 33,5 odsto, cene stočnih proizvoda su bile veće za 32,5 odsto, a stoke i živine za 26,9 procenata.U poslednjem mesecu 2022. godine, cene poljoprivrede i ribarstva su bile manje u odnosu na novembar sa prosečnih 1,6 odsto, na šta je najviše uticao pad cena žita od 6,3 odsto.

Izvor: Biznis Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак U 2022. godini stočni proizvodi poskupeli za 81,6 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uvoz rečne ribe u Srbiji za prethodnih 11 meseci porastao je za 300 odsto u odnosu na isti period u 2021. godini, pokazali su podaci Privredne komore Srbije.

„Ukoliko Srbija želi da poveća proizvodnju ribe neophodno je da ribnjake oslobodi vodnog doprinosa i uvede posebnu finansijsku pomoć ribnjacima za svaki kilogram izvežene ribe“, izjavila je za Tanjug viša savetnica u Udruženju Privredne komore Srbije (PKS) za stočarstvo Mirjana Miščević.

– Samo izvoz ribe može povećati proizvodnju, a mi našu ribu ne izvozimo u zemlje EU. Stoga Uprava za veterinu mora omogućiti izvoz ribe u EU – rekla je Miščević.

Govoreći o situacijama u drugim zemljama, koje proizvode ribu, Miščević kaže, da su na primer ribnjaci u Češkoj i Hrvatskoj oslobođeni plaćanja vodnog doprinosa, a Hrvatska za svaki kilogram izveženog šarana plaća ribnjacima jedan evro.
Ona je navela da su domaći ribnjaci u teškom položaju.

– Pomoć ribarstvu je neophodna. Potrebno je ukinuti sve vodne doprinose, omogućiti izvoz rečne ribe u EU i davati po jedan evro za svaki kilogram izvežene ribe kao što to rade naši konkurenti – zaključila je Miščević.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto; Pixabay

Чланак Uvoz rečne ribe u Srbiji porastao za 300 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji se „okrenulo“ oko 567,1 miliona evra na tržištu prometa nekretninama u martu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Više od polovine tog novca potrošeno je za kupovinu nepokretnosti u Beogradu, oko petine u Vojvodini, Šumadija i zapadna Srbija su imale udeo od 15,4%, a južna i istočna Srbija svega 5,5%.
U poređenju sa prethodnim mesecom, ukupan obim novca bio je veći za 38,6%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine porastao je čak za 91%.

Promet porastao za četvrtinu

Promet nekretnina je bio veći za četvrtinu u odnosu na prethodni mesec, a količina novca koja je potrošena za ove namene povećana je za 40% u odnosu na prethodni mesec. Najveći broj kupljenih nepokretnosti, čak 84%, plaćeno je gotovinom.

Kešom su se najviše kupovali zemljište ( 99%) i objekti (91%). Gotovinsko plaćanje je bilo najzastupljenije u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, kao i u južnoj i istočnoj Srbiji (90%), potom u Vojvodini (84%), a najmanje u Beogradu (75%). S druge strane, učešće kredita u finansiranju nepokretnosti poraslo je za 2% u odnosu na prethodni mesec.

Vikendice i dalje obaraju rekorde

U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za više od petine, od čega se najviše prodavalo šumsko zemljište, sledi građevinsko, a tek potom poljoprivredno zemljište.

Prodaja objekata je porasla za 29% u poređenju sa februarom. odnosu na prethodni mesec. Najveće povećanje od 4,3 puta imao je promet objekata posebne namene. Na drugom mestu su vikendice čija prodaja je porasla za 68,3%, slede poljoprivredni objekti za 50%, ostali objekti sa 28,9%, i na kraju stambeni objekti sa 28,3%.
U odnosu na prethodni mesec, promet poslovnih objekata smanjen je za 5,6%.

Foto.: Pixabay

Чланак U Srbiji potrošeno 40% više novca za nekretnine za samo mesec dana се појављује прво на Biznis i Finansije.