Može da se suši sve, od paradajza i maline do jabuka, kajsija, gljiva, šargarepe, šljive… Prošle godine izvoz šljive, tradicionalne srpske voćke, u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku i druge države, vredeo je 15,4 miliona evra. Ostalo sušeno voće izvezeno je za 14,4 milona evra i to najvećim delom na tržište Evrope, SAD i Emirata.

„Od povrća se najviše izvoze mešavine sušenog povrća u vrednosti od 14,2 miliona evra na šta treba dodati devet miliona evra od sušenih gljiva svih vrsta koje se najviše izvoze u evropske zemlje“, navodi Milada Lukešević iz Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Iako su savremene tendencije u ishrani danas takve da se najviše baziraju na svežem voću i povrću, uspešni primeri srpskih firmi koje suše i prodaju voće i povrće, pokazuju da je uz znatne investicije ovaj vid biznisa isplativ.

Budućnost čuvanja hrane je u sušenju

U kompaniji ACM-INT suše voće i povrće u inovativnim sušarama koje sami proizvode.

„Budućnost u čuvanju hrane pripada upravo sušenju zbog superiornosti u odnosu na druge vrste konzerviranja. Naši sistemi su potpuno automatizovani i mogu se prilagoditi kako velikim industrijskim kapacitetima, tako i individualnim poljoprivrednim proizvođačima“, kaže Lazar Aleksić, glavni tehnolog preduzeća ACM-INT iz Nove Pazove.

Potražnja na tržištu sušenih namirnica progresivno raste, pa će potreba za sušenim proizvodima biti dugoročna i stabilna, smatra Aleksić.

Izgradili su sopstveni brend True Story, čiji porfolijo čine proizvodi nastali jedinstvenom metodom sušenja voća i povrća na niskim temperaturama do 55 stepeni.

Kvalitet ovih proizvoda je, prema rečima Aleksića, rezultat saradnje sa domaćim sertifikovanim proizvođačima voća i povrća i poljoprivrednim gazdinstvima iz Srema kao i voćarskim i ratarskim predelima širom Srbije.

Uspešni primeri kompanija koje posluju u ovom sektoru agrara su i preduzeća „Agranela“, čiji pogoni za sušenje voća se nalaze u Šušeoci nadomak Valjeva i u Donjoj Šatornji pored Topole, kao i porodična firma „Drenovac“ iz sela Mirosaljci pokraj Arilja, koja se bavi otkupom, preradom i prodajom duboko zamrznutog i sušenog liofilizovanog voća.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju i plasman sušenog voća i povrća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Starosna struktura zaposlenih nikako ne ide na ruku ovoj industriji pa je neophodno hitno što više kompanija i srednjih stručnih škola uključiti u sistem dualnog obrazovanja.

Globalna privredna kretanja na koja je uticala pandemija virusa korona uticala su na sve sektore privrede uključujući i „tekstilce. Slika današnje tekstilne industrije u mnogo čemu se razlikuje u odnosu na period od pre nešto više od godinu i po dana, iako je u julu ove godine proizvodnja dostigla nivo iz 2019.

Za dalji razvoj i održivo poslovanje potrebna su ulaganja u razvoj kadrova, stimulativna poreska politika i promocija ove grane industrije, smatra Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstilnu industriju.

Prosečna plata u tekstilnoj industriji ispod republičkog proseka

“Pred srpskom tekstilnom industrije je veliki broj izazova zbog promena trendova na svetskom tržištu i načinu poslovanja koji u najvećem slučaju podrazumeva prebacivanje proizvodnih kapaciteta iz zemalja jugoistočne Azije u zemlje jugoistočne Evrope. Upravo ova činjenica može ići naruku domaćim tekstilcima“.

„Potrebno je veće uključivanje kompanija u sistem dualnog obrazovanja i učešće u kreiranju poslova kao i standarda kvalifikacije jer će tako pomoći da se formira stručni kadar. Već sada, na osnovu inicijativa i potreba kompanija, otvaraju se odeljenja u srednjim stručnim školama širom Srbije”, kaže Jovanović. Još jedan od preduslova, kaže, jeste potreba da se poveća interesovanje mladih ljudi da rade u tekstilnoj industriji.

“Tekstilna industrija je niskoakumulativna i radnointenzivna privredna grana i godinama je prosečna plata u tekstilnoj industriji ispod republičkog proseka. Ukoliko bi se iz bruto plate smanjio deo koji se odnosi na poreze i doprinose i taj procenat prelio u korist radnika, došlo bi do znatnog približavanja prosečnoj plati u Srbiji. To bi, bez ikakve sumnje, povećalo interesovanje mladih ljudi za rad u tekstilnoj industriji.

Posledica bi bila i veći broj učenika u srednjim stručnim školama u kojima se po sistemu dualnog obrazovanja sprovodi obuka i edukacija mladih kadrova”, ističe Jovanović.

Potencijal postoji. Da bi se šansa iskoristila, potrebno je zajedničko angažovanje svih – predstavnika tekstilne industrije i onih koji utiču na kreiranje privrednog sistema, od obrazovanja preko izvršne i zakonodavne vlasti, zaključuje Jovanović.

Potencijal

Poslednjih nekoliko godina primetan je nedostatak modnih krojača, modelara, mehaničara tekstilnih mašina, što u mnogome remeti planove za proširenje kapaciteta i širenje tržišta za koje postoji potencijal.

Izvor: Novosti.rs

Foto; Pixabay

Чланак Kako do uspešne tekstilne industrije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi ga nazivaju magičnim metalom jer je reč o izuzetno otpornom materijalu koji se može neograničeno reciklirati i pritom zadržati prvobitna svojstva. Proces recikliranja aluminijuma zahteva samo 5% energije potrebne za proizvodnju, što rezultira značajnim smanjenjem emisije ugljen-dioksida.

Do 2030. godine plan je da se dostigne pun potencijal iskoristivosti aluminijuma

Pretvaranje starog aluminijuma u novu sirovinu je tržište vredno 3 mlrd EUR. Ali, kako prognozira Evropski aluminijum, to tržište bi 2050. godine moglo da teži 12 mlrd EUR. Da bi se to i ostvarilo, ova organizacija, osnovana pre skoro četiri decenije u Briselu, nedavno je usvojila Akcioni plan za cirkularni aluminijum. Cilj plana je, prema rečima generalnog direktora Gerda Gotza, da se do 2030. godine dostigne pun potencijal iskoristivosti aluminijuma.

– I nećemo stati dok to ne postignemo. Naš Akcioni plan obezbeđuje mapu puta za evropske donosioce odluka i industriju aluminijuma u Evropi – ističe Gerd.

Danas, od ukupne količine aluminijuma kao sirovine na tržištu, reciklirani aluminijum čini 36%. Ali, taj procenat bi mogao da naraste na 50% ako se zadovolje određeni kriterijumi. Među preporukama je primena principa dizajna za reciklažu, koji podrazumeva da se unapred misli o tome šta će biti sa proizvodom na kraju proizvodnog ciklusa. Takođe, potrebno je da vlasti i kompanije koje se bave upravljanjem otpadom, više investiraju u moderne sisteme za sortiranje otpada.

Aluminijum se upotrebljava u transportu, posebno u automobilskoj industriji, zatim u građevinskoj, za fasade, prozore, vrata, kao i u industriji pakovanja. Procenjuje se da će 2030. godine u upotrebi biti 16 miliona tona aluminijuma, a 2050. godine, 18 miliona tona. Predviđeni rast u tražnji očekuje se jer će aluminijum sve češće biti alternativa za druge materijale, poput čelika, plastike, PVC.

Izvor: Ekapija

Чланак Aluminijum ima potencijal da bude glavni materijal za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.