Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Ali, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.

Polovina zaposlenih radnika  ne može da ostvari prosečnu zaradu

Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno „na sredini“ , pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.

Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi pošto zvaničnih podataka godinama nema – prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.

Na pitanje da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, za portal N1 kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje „u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima“.

„Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih“. kaže Reljanović.

Šta je plata za život

On ističe da se koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.

„Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek“, ukazuje Reljanović.

Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.

„Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu“, kaže on.

Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu Clean Clothes Campaign mreže koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.

„Jasno je da ovde nemamo uračunatu ogromnu inflaciju iz 2022. godine i da bi taj iznos sada bio srazmerno veći“, ističe ona.

Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.

„U Clean Clothes Campaign mreži se vodimo time da je plata za život univerzalno ljudsko pravo koje mora biti primenjeno na sve radnice i radnike nezavisno o njihovom statusu na radnom mestu, njihovoj produktivnosti ili ličnom statusu (npr. bračnom statusu). Ona predstavlja najmanji nivo zarade i nijedan radnik ili radnica ne može da primi iznos manji od utvrđene plate za život. Plata za život treba da bude dovoljna da pokrije najosnovnije potrebe radnica i radnika I njihovih porodica, trebalo bi da nadilazi puko preživljavanje i da daje mogućnost punog učešća u društvenom životu“, ističe Tamindžija.

U potrošačkoj korpi – ono što građani mogu da priušte

Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu. O onoj „medijalnoj“ do koje „dobacuje tek polovina zaposlenih u Srbiji da ne govorimo.

A šta je u ovoj prosečnoj protošačkoj korpi koja je nedostižna za mnoge u Srbiji?

Za tročlanu porodicu – dvoje odraslih sa detetom – računa se mesečna potrošnja od ukupno 1 kg testenine, 800 grama graška, 300 grama kačkavalja ili 506 dinara za obrazovanje…

U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova… još niži. Ova korpa „teška“ je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.

„Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa) odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana“, objašnjava Mario Reljanović.

Otuda, kaže, potiču i „anomalije“ u prosečnoj potrošačkoj korpi.

„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, navodi naš sagovornik.

Otuda je, dodaje, za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života, potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna ‘plate za život’.

„Odnos ovih iznosa je, kako ste i sami primetili, poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove“, ističe Reljanović.

Bojana Tamindžija pojašnjava da su i prosečna i minimalna potrošačka korpa pokazatelji potrošnje i govore nam o tom šta su ljudi u Srbiji u mogućnosti da priušte za zarade koje imaju.

„Prosečna potrošačka korpa meri prosek potrošnje domaćinstava od 4 do 8 decila, a minimalna tri najsiromašnija sloja stanovništva od 1 do 3 decila gde ulaze i domaćinstva koja se hrane u narodnoj kuhinji. Nažalost, takva minimalna potrošačka korpa je parametar pri određivanju iznosa minimalne zarade, što mi često nazivamo legalizacijom siromaštva“, upozorava ona.

Pored toga, ističe, u Srbiji ne postoji kalkulacija koliko bi tročlanu porodicu koštalo da se hrani elementarno zadrvo.

„A, kriterijum za određivanje potrošačke korpe najsiromašnijih domaćinstava je 2.280 kalorija dnevno čija se vrednost dostiže većom količinom jeftinih visokokaloričnih proizvoda, koji su uglavnom nezdravi. Jedan od naših ciljeva je da se proračun plate za život uvede u domaće statistike i obnavlja godišnje, što nije teško ukoliko bi zato postojala volja, a tek onda bi smo mogli da vidimo koliko zarađujemo u odnosu na ono što bi nam bilo potrebno da živimo pristojno“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Kolika plata treba da bude u Srbiji za pristojan život? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene pirinča danas se uglavnom kreću najčešće oko 300 dinara za kilogram, ali idu i do više od 900 dinara, što je skuplje čak i od kilograma pojedinih vrsta mesa i ribe. Zvanična statistika kaže da je stopa inflacije u julu dostigla 12,8 odsto, u odnosu na isti mesec 2021. A svaki odlazak u prodavnicu – ne samo po pirinač – kazuje nam da je hrana mnogo više poskupela od tog procenta.

Ekonomista Mihailo Gajić ističe da, prema statistici, skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu, a taj procenat je veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije. „Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate“, navodi Gajić.

Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju

Dok sindikati pregovaraju sa poslodavcima i državom o novom minimalcu za 2023. godinu, tražeći da prati bar minimalnu potrošačku korpu koja je još u junu premašila 44.000 dinara – cene rastu. Trgovci kažu da svakodnevno rade nivelacije cena – uglavnom naviše.

„Cene naniže idu samo ako je reč o akcijskom sniženju. Sve poskupljuje. Do juče smo kilogram pirinča domaćeg proizvođača prodavali po 367 dinara, a sada je stigla nova cena od 460 dinara. To je rast za 25 odsto“, kažu trgovci u malom domaćem trgovinskom lancu.

Raspon cena, kada je reč o prehrani, nije toliko širok kod drugih prehramenih proizvoda. Osim, možda, kod konzervi tunjevine – tako je cena najjeftinije konzerve tunjevine u komadima, od 160 grama, već premašila 200 dinara, mada ima i onih iste gramaže koje uveliko koštaju i više od 600 dinara.

Litar i po jogurta sve češće prelazi 200 dinara. Isto važi i za pavlaku u ambalaži od 700 grama.

Mleka ovih dana nedostaje u rafovima, a i tu je cena pojedinih vrsta dugotrajnog mleka – uvoznog – premašila 200 dinara za litar.

Poskupljuje i hleb – dok je cena Sava vekne zaštićena na maksimalnih 53,5 dinara, sve češće druge vrste hlebova koštaju više od sto dinara – pri tome nije reč o posebno upakovanim hlebovima produžene svežine koji su odavno premašili taj iznos.

Krompir je, o čemu smo već pisali, već neko vreme iznad sto dinara.

Kada je o mesu reč, svinjski but čiju maksimalnu cenu reguliše država, može da se nađe za 650 dinara po kilogramu, ali juneći teško ispod 1.200 dinara.

Postoji subjektivna stopa inflacije

„Postoji subjektivna stopa inflacije – to je kad uđemo u radnju i vidimo cenu proizvoda koji redovno kupujemo. A zvanična međugodišnja stopa inflacije je 12,8 odsto. Većina ljudi vidi jasno neslaganje između te dve inflacije“, kaže za portal N1 ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice LIBEK.

Razlika je, pojašnjava, u tome što u korpu dobara koju meri zvanična statistika prema međunarodnoj metodologiji, ulazi i veliki broj drugih dobara i u sluga koje ne konzumiramo svaki dan, poput cena različitih aparata, troškovi grejanja, troškovi stanovanja i slično.

„I onda u zavisnosti koliko je njihovo učešće u korpi dobara čije se cene posmatraju, dolazimo do toga da u korpu ubacujemo nešto što se ne koristi svaki dan, naročito ne za najširi sloj stanovnika. Mi smo mnogo više osetljiviji na cene proizvoda koje koristimo svaki dan i zato deluje da postoji jasna razdvojenost – šta je pravi život, a šta nam govori državna statistika“, ističe Gajić.

Prema Anketi o potrošnji domaćinstava, koju objavljuje Republički zavod za statistiku, skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu. Taj procenat je, kaže Gajić, veći kod onih koji imaju najniže plate i penzije i kod njih često prelazi i 50 odsto ukupnih prihoda.

„Samim tim i stopa inflacije je, ako hrana značajno poskupi, mnogo drugačija za domaćinstva sa nekoliko dece, u odnosu na samačka, a naročito kod onih koja imaju više i niže plate“, pojašnjava Gajić.

Šta kaže potrošačka korpa

Kada je reč o zvaničnim podacima, prema Potrošačkoj korpi za jun 2022. koju objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, cena kilograma pirinča iz ove „korpe“ je 255,7 dinara. Pre godinu dana, u junskoj korpi iz 2021, država je cenu kilograma pirinča računala u proseku po 200,79 dinara.

Inače, pomenuti pirinač s početka priče, čija je puna cena danas 839,99 dinara, prošle godine koštao je, bez popusta, u istom trgovinskom lancu – upola manje.

Ni pritisak ne merimo jeftino

Situacija je slična i van prehrane. Tako su u jednom beogradskom lancu privatnih apoteka primetli porast cene – aparata za pritisak.

„Aparate za pritisak naručujemo po potrebi, nikada veliku količinu, već nekoliko komada nedeljno. Svaka nabavka, ali baš svaka, stiže sa novim cenama – za stotinu, dvesta dinara većim. Pri tome zaista nije jasno zbog čega – ne mogu da kažu da se ti proizvodi često uvoze, da ih nemaju na zalihama, niti da im pripišu trošak goriva, jer nam stižu brzom poštom po istim cenama poštarine“, navode farmaceuti sa kojima smo razgovarali.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Skoro 40 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji odlazi na hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako imate utisak da u vašu korpu staje sve manje namirnica za novac kojim ste nekada mogli istu da napunite, znajte da vas taj utisak ne vara. Osim evidencije u kućnim budžetima građana – dokaz da cene „skaču“ daje i statistika.

Statistika kaže da su cene u julu 2021. veće za 3,3 odsto

Statistika kaže da su cene u julu 2021. veće za 3,3 odsto u odnosu na jul prethodne godine, a za 3,7 odsto su veće u odnosu na decembar 2020. Najveći skok u cenama je u nekoliko segmenata – alkoholna pića i duvan, hrana, komunalije, gorivo.
Litar bezolovnog benzina dostigao je 162 dinara, a evrodizela 164 dinara. U martu su cene bile 145 i 152,5 dinara po litru.

U ovom talasu poskupljenja našle su se i bankarske usluge, ukazuje Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.
„Održavanje računa, što mi i dalje mislimo da je fantomska naknada – usluga održavanje računa zapravo ne postoji, banka ne ume da objasni šta je to, ali imamo situaciju da su neke banke poskupele sa 200 na 300 dinara ili sa 400 na 600 dinara.

Dakle, 50 odsto je to povećanje. Imamo takođe i situaciju da banke uvode i neke nove naknade koje ranije nisu postojale – tako, na primer, ako banka proceni da je dužnik uputio neosnovanu reklamaciju, ona će ga kazniti sa 2.000 dinara. Jedino što je preostalo je da krenu da naplaćuju ulaz u banku, izlaz iz banke, razgovor sa službenikom, udisanje vazduha banke“, kaže Gavrilović.

Inflaciju je „poguralo“ stanje na globalnom nivou, pojašnjavaju ekonomski analitičari. Kažu: osnovne sirovine i berzanski proizvodi, kao što su kukuruz, pšenica, suncokret, gvožđe, bakar dostigli su rekordne nivoe cena na berzama. Što se, kasnije, direktno odrazilo na novčanike potrošača, objašnjava Miloš Obradović, ekonomski novinar dnevnog lista „Danas“.

„E otuda je još proletos ulje poskupelo zbog ogromne cene suncokreta na svetskom tržištu, ulje jestivo je dostiglo peko 170 dinara, poskupelo je za nekoliko meseci 30-40 dinara, pa onda onda meso poskupljuje – svakog dana vidimo neki novi cenovnici stižu za druge vrste mesa – prvo je junetina bila, pa svinjetina, sad piletina prošle nedelje… Zato što stočna hrana poskupljuje“, ističe on.

Rast cena odvija se zajedno sa popuštanjem epidemioloških mera

Ekonomista Ivan Nikolić za N1 ocenjuje da se rast cena odvijao zajedno sa popuštanjem epidemioloških mera i da je do značajnijeg skoka došlo onda kada je potrošnja porasla. Navodi, ipak, da inflacija u ovom trenutku ne treba da brine građane, jer je, kaže, još uvek kontrolisana.

„Ako znamo da je cilj FED-a, odnosno centralne banke Amerike dva posto za ovu godinu, a da je tamo inflacija međugodišnja preko pet odsto, onda vidimo da je otprilike ta oscilacija koja jeste primećena poslednjih meseci još uvek zadovoljavajuća odnosno da je kontrolisana i da mnogo ne zabrinjava“, navodi Nikolić.

Ekonomisti dodaju da cene hrane, pre svega, ograničava kupovna moć potrošača i da je to jedina prepreka daljem vrtoglavom rastu cena, zato ne očekuju nova poskupljenja, jer kažu: kupovna moć potrošača u Srbiji je skromna.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Kupovna moć potrošača u Srbiji je skromna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok čekamo da se kod nas ispregovara novi iznos minimalne zarade, uporedićemo minimalce u regionu, odnosno pre svega u zemljama bivše Jugoslavije.

Cilj koji žele da postignu predstavnici sindikata jeste da minimalna zarada pokrije potrošačku korpu, bar ove i naredne godine. Pregovori u Socijalno-ekonomskom savetu počeće sredinom ovog meseca, kako bi se do 15. septembra utvrdio konačan iznos. U slučaju da se dogovor ne postigne, visinu će, kao što je bio slučaj prošle godine, utvrditi Vlada.

Trenutno, kao i ranije, raskol je oko nekoliko hiljada dinara. U ovom slučaju 5.000.

Predlog države je da bi minimalna zarada u 2022. trebalo da bude veća od 35.000 dinara. Veliki deo poslodavaca, s druge strane smatra da ima osnova za povećanje, uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade. A mi smo ih pitali koji je to prag iznad kog praga poslodavci u Srbiji ne bi išli.

Najnižu minimalnu platu u zemljama regiona primaju zaposleni u Severnoj Makedoniji, 234 evra. Nekadašnje jugoslovenske republike koje su dobile članstvo u Evropskoj uniji, kao što su Hrvatska i Slovenija, imaju značajno veće minimalne plate.

Hrvatski radnici, tako, mogu da zarade najmanje 405 evra mesečno, dok u Sloveniji minimalac znatno nadmašuje prosečnu platu u većini zemalja regiona. Minimalna plata u Sloveniji je trenutno 940 evra, što znači da je njima minimalac tek nešto oko 300 evra manji nego prosečna plata.

Crna Gora ima minimalac od oko 220 evra, u Bosni i Hercegovini je on 200.

Ako poredimo sa nekim državama u Evropi, u Bugarskoj je minimalac 332 evra, u Mađarskoj 467 evra, dok Rumuni, odnosno Litvanci primaju 472, naspram 500 evra.

Koliko je gde potrošačka korpa?

Prosečnoj četvoročlanoj makedonskoj porodici bilo je potrebno u julu 34.128 denara (555 evra) za pokrivanje osnovnih mesečnih potreba. Mesečni troškovi četvoročlanog domaćinstva u Severnoj Makedoniji bili su u julu za 5.407 denara (oko 88 evra) veći u odnosu na prosečnu neto zaradu u zemlji, koja je prema poslednjim dostupnim statističkim podacima iznosila u maju 28.721 denar (467 evra), prenosi agencija MIA.

Najviše novca je u julu bilo potrebno domaćinstvima za hranu i piće, čak 14.417 denara (234,3 evra), zatim za režijske troškove 10.826 denara (175,8 evra), za prevoz je trebalo minimalno 2.528 denara (41 evo), a za higijenu 2.381 denara (oko 39 evra).

Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori iznosila je u junu 656,9 evra, što je za 0,1 odsto više nego prethodnog meseca, prema podacima Monstata.

Crnogorski statističari su dodali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge u junu bili za 0,2 procenta veći nego prethodnog meseca i iznosili su 373 evra.

Statistički podaci ukazuju da je cena prosečne minimalne potrošačke korpe u Republici Srbiji nešto veća od 38.300 dinara.

Reč je o skupu dobara neophodnih za zadovoljenje osnovnih životnih potreba jednog domaćinstva. Najosnovnija su hrana, troškovi stanovanja, energenti, alkoholna i bezalkoholna pića, nameštaj, zdravstvena zaštita, obrazovanje, komunikacije, transport. Potrošačka korpa se procenjuje na osnovu potreba tročlanog domaćinstva.

Čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija objavljenim za februar 2021. godine, čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu. Oko 20 odsto obuhvata troškove stanovanja i energente.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac na 32.126 dinara, dok je radni sat trenutno 184, 9 dinara.
Praksa je pokazala da je neminovno da minimalac povuče i ostale zarade, da li će biti tako i ove godine?

– Bez ikakve dileme, rast miminalne cene rada, odnosno minimalnih zarada, odražava se i na ostale, veće plate. Neće to biti srazmeran rast u svim platnim razredima, ali hoće napraviti pritisak na povećanje zarada koje su iznad minimalne. I zbog toga je razumljivo da je preduzećima minimalna cena rada bitna, jer se odnosi na mnogo veći deo platnog fonda nego što ga čine minimalne zarade – rekli su za naš portal.

UPS je navela da će kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade predložiti povećanje neoporezivog iznosa odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Praksa je pokazala da je neminovno da minimalac povuče i ostale zarade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečnoj plati nedostajalo je u to vreme 190 dinara da je namiri.

Prema podacima iz decembra prošle godine, ne preterano rasipnoj porodici trebalo je 74.057 dinara da pregura mesec, pišu Novosti. Prema njihovoj računici, prosečnoj plati je do ovog iznosa nedostajalo skoro 8.000 dinara. Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statisti veća 67 odsto. Gledano u evrima, u proseku zarađujemo 54 odsto više.

Na spisku osnovnih životnih namirnica bilo je teško naći artikal koji je protekle decenije pojeftinio. Postoje dva izuzetka. Kilogram crnog luka potrošači su krajem 2010. plaćali 51,18 dinara, a krajem prošle godine – 45,16 dinara. Danas manje košta još i kilogram kristal šećera. Plaćali smo ga nekada 79,34, a danas 71 dinar. Među namirnicima, ubedljivo najviše je poskupeo med. Sa 395 dinara, dostigao je cenu od 848 dinara.

„Prošla godina bila je veoma loša i to u čitavom svetu. Nije bilo bagramovog meda, a i drugog je bilo veoma malo. Otkupna cena je sa 4,3 evra iz 2019. godine, skočila lane na 6,7 evra po kilogramu. I suncokret je imao mali prinos, planine su podbacile. Pčele su gladovale. To je dovelo do povećanja cena. Ako i sad udari mraz, bićemo u teškim problemima. Finansijski smo iscrpljeni“, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

Po 55 odsto su danas skuplje, reklo bi se poznate „sirotinjske“ namirnice – pasulj i pirinač. Prvi je sa 197 po kilogramu, stigao do skoro 306 dinara. Drugi je od 129, dostigao skoro 200 dinara. I pšenični hleb je 47 odsto skuplji – bio je 58,6, a sada je 86,3 dinara. U istoj srazmeri su poskupele i sardine – sa 654 na 980 dinara. Slično je sa viršalama – od 402 dostigle su 600 dinara po kilogramu. Jabuka je koštala 60, a sada 91 dinar.

Mnogi bi se kupci zakleli da ni meso nije mirovalo. Statistika kaže da je junetina poskupela 36 odsto, piletina za četvrtinu, a svinjetina svega 10 odsto. Slanina vredi 22 odsto više, umesto 644 sada je 791 dinar.

Kafa je skočila 36 odsto, a čokolada oko 18 odsto. Mleko je skuplje 50 odsto, dok jogurt košta 17 odsto više. Čajna kobasica je sa 975 dinara došla do 1.230, što je pomeranje od 26 odsto. Skoro trećinu, 31 odsto, skuplji je i beli sir. Jaja su sa 9,6 otišla na 13 dinara, ali je u procentima to čak 44 odsto. A nimalo lako nije pušačima. Cigarete su koštale mesečno 2.550 dinara, a oko 300 je trošeno za alkoholna pića. Sada stavka alkoholna pića i duvan iznosi čak 7.041 dinar.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statistici veća 67 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.