Ova je prva kancelarija Poverenika koje se otvara van sedišta u Beogradu, a u planu je otvaranje još dve, u Nišu i Kragujevcu.

Cilj je da se građanima iz ovih delova države omogući da lakše ostvare svoja prava utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Чланак Novi Sad dobija kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ovaj dan se obeležava u iščekivanju usvajanja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji bi trebalo da dovede do lakšeg, većeg i efikasnijeg ostvarivanja ovog prava“, poručio je poverenik Milan Marinović, povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna.

Institucija Poverenika bi usvajanjem ovih izmena i dopuna Zakona, dobila pravo da zahteva od bilo kog organa vlasti u Srbiji uvid u informacije i traži dostavljanje svih dokumenata kojim bi utvrdila da li je došlo do prekršaja. Takođe, bilo bi sankcionisano „ćutanje uprave“ na podnet zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja izricanjem novčane kazne u fiksnom iznosu od strane Poverenika.

Pored poverenika Marinovića, u uvodnom izlaganju učestvovali su i predstavnici stranih delegacija: šef Delegacije EU u Srbiji nj.e. Emanuele Žiofre, šef Misije OEBS u Srbiji nj.e. Jan Bratu, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu g. Tobias Flesenkemper i vršilac dužnosti direktora Misije USAID u Srbiji gđa Suzan Fric.

Oni su se saglasili da su izmene zakona neophodne kako bi se povećala transparentnost u radu organa javne vlasti i pohvalili rad institucije Poverenika u cilju unapređenja prava javnosti da zna, kao značajnoj podršci jačanju demokratije u Srbiji.

Poverenik je dodelio i nagrade organima koji su svojim radom doprineli unapređenju prava na slobodan pristup informacijama za 2021. godinu. U kategoriji najviših državnih organa nagrada je dodeljena Vrhovnom kasacionom sudu, u kategoriji republičkih organa Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, u kategoriji pravosudnih organa Apelacionom sudu u Кragujevcu, u kategoriji pokrajinskih organa Skupštini AP Vojvodine, u kategoriji lokalnih organa javne vlasti Opštini Despotovac i za najbolji informator o radu nagrada je dodeljena Višem sudu u Кragujevcu.

Nakon dve godine bez laureata, posebno priznanje za najveći doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama dobio je USAID, koji je kroz Projekat za odgovornu vlast pružao veliku pomoć u podizanju vidljivosti institucije Poverenika, u izradi logoa, organizaciji velikog broja obuka, edukativnih materijala i foruma na temu aktuelnih pitanja iz oblasti ovog prava.

„Ukoliko Nacrt zakona bude usvojen, Poverenik bi dobio mogućnost da otvori kancelarije i izvan svog sedišta čime bi konačno svi građani Srbije imali jednaku mogućnost pristupa ovoj instituciji“, rekao je poverenik Marinović na kraju događaja.

Pomoćnica generalnog sekretara Slavoljupka Pavlović predstavila je jubilarnu X publikaciju „Stavovi i mišljenja Poverenika“.

Чланак Institucija Poverenika juče obeležila Međunarodni dan prava javnosti da zna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako pišu „Novosti“, mnogi od njih nisu znali da se u katalogu organa vlasti (ukupno 11.078 republičkih, pokrajinskih, gradskih i opštinskih) koje obuhvata Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja nalazi i 211 veterinarskih stanica. Zato nisu ni odgovorili, zbog čega je usledio poziv za sud.

Ukoliko sud proceni da su se ogrešili o zakon, preti im kazna između 5.000 i 50.000 dinara, koja ide državi, plus troškovi postupka, između 80.000 i 100.000, koji idu tražiocu informacije.

Zahtevi za dostavljanje podataka o struji na adrese veterinara stizali su u decembru i januaru. Većina je mislila da je greška ili šala, sve dok nisu shvatili da su okrivljeni, pošto kao „organ javne vlasti nisu dostavili traženu informaciju u roku od 15 dana od dana prijema zahteva“.

Svaki građanin može da traži informaciju od organa javne vlasti

– Dva građanina iz Beograda sa iste adrese i sa istim prezimenom (muškarac i žena) uputila su na adrese veterinarskih organizacija pismo sa povratnicom i u njemu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i sledeća pitanja: „Da li imate potpisan ugovor sa snabdevačem električne energije? Ukoliko imate, molim da mi dostavite kopiju. Da li je po završetku 2017/2018. godine ostao dug za utrošenu električnu energiju i koliko je iznosio? Molim da mi dostavite i dokument u kom se tražena informacija nalazi poštom“ – kaže veterinar Radoš Railić iz Čačka.

On je pokušao da na dopisu pronađe broj telefona ili imejl adresu, ali uzalud. Na pismo nije odgovorio, kao ni kolege.

Informacije potrebne „zbog analize tržišta električne energije i potrošača“

– Pronašli smo da su „oštećeni“ muškarac i žena, koji su tražili informacije, partneri u advokatskoj kancelariji u Beogradu, u kojoj radi i njihov punomoćnik. Oni će na troškovima postupka zaraditi po veterinarskoj stanici najmanje po 80.000 dinara, što je ukupno najmanje 143.659 evra. Zato smo se obratili Veterinarskoj komori – kaže Railić.

Poverenik Milan Marinović objašnjava za „Novosti“ da je ovo moguće zbog manjkavosti aktuelnog zakona, te da je u toku izrada novog. Po ovom, svaki građanin može da traži informaciju od organa javne vlasti, pa, ako ne dobije, posle 15 dana da se žali povereniku. Ako ni na intervenciju poverenika organ ne odgovori, upravna inspekcija pokreće prekršajni postupak. Međutim, zakon ostavlja mogućnost i da nezadovoljni tražilac sam pokrene postupak.

– Ovo je poslednjih godina dovelo do brojnih zloupotreba, pa građani i advokatske kancelarije masovno traže podatke i pokreću odmah prekršajne sporove kada ne dobiju odgovore. Niko se, kao ni u ovom slučaju, ne obraća žalbom povereniku. U 2019. od 5.000 prekršajnih postupaka samo je jedan pokrenula upravna inspekcija, sve ostalo građani, tj. advokati – kaže Marinović.

Da bi se sprečile zloupotrebe, izmene zakona predviđaju obaveznu žalbu povereniku. Predlog je i da on dobije mogućnost da izrekne prekršajni nalog za ćutanje organa.

Advokat N.C. koji je pokrenuo prekršajni postupak kaže za ovaj list da oni od kojih je tražio informacije jesu organi javne vlasti u smislu ovog Zakona i zato su dužni da mu, kao fizičkom licu, učine dostupnim tražene informacije.

Tvrdi da su mu te informacije potrebne „zbog analize tržišta električne energije i potrošača“.

– Svima koji su tražili dodatni rok, izašao sam u susret, jer mi nije cilj da vodim postupak, već da dobijem odgovor. Za postupak pred poverenikom se nisam opredelio jer dugo traje – rekao je ovaj advokat.

Dopise slali po selima

Zahtevi za informacije od javnog značaja, kako saznaju „Novosti“, upućeni su samo veterinarskim stanicama u unutrašnjosti. Pisma su stizala na adrese u zabačenim selima – od okoline Loznice, Mačve, Valjeva i Mionice, do Pranjana, Rakove, prema Raškoj.

Izvor: Novosti

Чланак Kako pojedinci mogu zloupotrebiti Zakon o pristupu informacija? се појављује прво на Biznis i Finansije.