Sve više pripadnika takozvane generacija Z, koje nazivaju i digitalni urođenici jer su rođeni u digitalnom dobu, odbacuju „pametne“ telefone i okreću se jednostavnim telefonima, koji im dozvoljavaju praktično samo da pozovu nekoga ili pošalju poruku.

Iako su ovi uređaji, poznati danas kao „glupi“ telefoni, zastareli tokom godina, budući da su dostigli svoj vrhunac ranih dvehiljaditih, pre pojave iPhon telefona 2007. godine, prema pisanju CNBC generacija Z u Americi ih sada vraća u upotrebu.
HMD Global, proizvođač Nokia telefona, kaže da su u SAD svakog meseca tokom prošle godine prodali na desetine hiljada preklopnih i kliznih telefona, uprkos tome što se ovi uređaji skoro uopšte ne prodaju na globalnom tržištu.
Influenseri protiv društvenih mreža

Glavni kupci zastarelih telefona su mladi Amerikanci koji ne žele da provode previše vremena ispred ekrana i pripadaju novom pokretu koji propagira i povlačenje sa društvenih mreža. Najneobičnije je to da se ovom pokretu pridružuje i sve više influensera u SAD. Zvuči paradoksalno da je neko influenser i da propagira „redukovanje“ društvenih mreža, ali to je sada trend.

Kompanije kao što su Light i Punkt koriste popularnost ovog pokreta, nudeći telefone koji ograničavaju šta korisnik na njima može da radi, a to se svodi na samo dve mogućnosti: da telefoniraju i da šalju poruke.

Foto: Bing

Чланак Digitalni urođenici se vraćaju „glupim“ telefonima i povlače se sa društvenih mreža се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako da udvostručite vrednost „lade“? Samo napunite rezervoar, glasio je vic iz vremena SSSR-a.
Kako piše briselski „Politiko“, „lade“ su odavno prestale da budu predmet šale pošto se njihov tvorac „AvtoVAZ“ modernizovao zahvaljujući investicijama stranih auto kompanija, u poslednje vreme najviše Renoa.

Proizvodnja kao u vreme SSSR-a

Ali sve je to sada pod znakom pitanja zbog sankcija uvedenih protiv Rusije usled njene invazije na Ukrajinu.
Zbog toga će tehnologija u automobilima proizvedenim u rasprostranjenom fabričkom kompleksu kompanije Toljati na reci Volgi, više ličiti na tehnologiju koja je primenjivana u vreme bivšeg Sovjetskog saveza nego na bilo šta što se danas prodaje u Evropi, navodi „Politiko“.

– Na tržištu vlada neizvesnost jer se ne zna kako će se posao nastaviti. Fabrike mogu i dalje da rade, ali da proizvode modele iz prošlosti – kaže Evgenij Eskov, glavni urednik ruskog časopisa „Auto biznis“.

„Granta“ će pasti sa euro 5 na euro 2 standard

Na primer, sub model „granta“ proizvodiće se bez najmodernije elektronike što znači bez ABS-a, elektronskih sistema pomoći za vozača, sistema upozorenja pa čak i „er begova“. Takođe, ovaj model neće imati ni senzore u izduvnim gasovima pošto će pasti sa Euro 5 na Euro 2 standard.

Upravljanje automobilom i softveri postaće prostije, a dobavljače „Renoa“ zameniće ruske kompanije, objavio je ruski automobilski časopis „Avtostat“.

Kako bi omogućila prodaju tako primitivnih modela vlada Rusije moraće da spusti tehnološke standarde, ističe „Politiko“.

Prošle godine Rusija je prozvela 1,56 miliona vozila, a AvtoVAZ je pokrivao 23 odsto tržišta. Ova godina biće znatno drugačija najviše zato što su strane automobilske kompanije prestale da proizvode u Rusiji i ostavile „ladu“ da dominira na tržištu.

Prinudni odmor i četiri radna dana nedeljno

Eskov kaže da trenutno Avtovaz jedino može da proizvodi „grantu“ i „nivu“ SUV modele sa delovima koji su mu dostupni. Proizvodnja znatno modernijih modela „Xray krosovera“ i „largusa“ je prekinuta i tri proizvodne linije u ogromnoj kompaniji „Toljati“ pretvorene su u jednu jedinu, javlja Avtostat.

AvtoVAZ je, takođe, primoran da smanji radne sate zaposlenima koji su na prinudnom odmoru od 4. do 24. aprila pošto je otkazana proizvodnja nekoliko modela kako bi se u svetu pronašli neophodni delovi za moderne automobile kao što su, recimo, poluprovodnici koji su sada nedostupni Rusiji pošto je pogođena sankcijama.

U kompaniji nisu odgovorili na pitanje koje tehnološke standarde i modele mogu i dalje da naprave, ali su rekli da su ovog meseca fokusirani da reše probleme u lancu snabdevanja.

Svi zaposleni će od 6. juna preći da rade četiri dana nedeljno i takav režim rada važiće tri meseca. Država ide ka tome da pokrije plate za peti radni dan u nedelji, poručuju u AvtoVAZ-u.

– Trenutno pokušavamo da nađemo alternative za kritične uvozne komponente – kažu u ovoj kompaniji i dodaju da, takođe, razvijaju specijalne modele koji su manje zavisni od inostranih delova koji će „postepeno“ biti u prodaji u Rusiji „narednih meseci“.

Četiri petine „lada“ proizvodi se u Rusiji

Kao sovjetski industrijski projekat, četiri petine „lada“ se proizvodi u Rusiji, ali ne i miikročipovi koji su potrebni za moderne automobile.

Globalna auto industrija se već godinama suočava sa uskim lancem snabdevanja poluprovodnicima i „lada“ sada ima istovetan problem zbog sankcija.

– „AvtoVAZ“ želi da lokalizuje što više proizvodnju, ali ta kompanija je samo na 80 odsto proizvodnje lokalnih delova – kaže Jan Flečer, analitičar koji prate tržište S&P Global Mobiliti.

– Ne radi se nužno o velikim komponentama, to ponekad mogu biti i veoma mali delovi, ali veliki problem u proizvodnji automobila je to što postoji puno vidžeta – naglašava Flečer.

Reno zatvorio fabriku u Moskvi, ali i dalje drži 68 odsto „AvtoVAZ“-a

Proizvođači automobila kao što su „Folksvagen“, „Mercedes Benc“ i „Nisan“ suspendovali su posao u Rusiji zbog rata. „Reno“ je zatvorio fabriku u Moskvi koja pravi modele „renoa“ za rusko tržište, ali i dalje drži 68 odsto deonica u „AvtoVAZ“-u.
Francuska ima 15 odsto udela u vlasništvu „Renoa“, ali još ne prisiljava tog proizvođača automobila da izađe iz vlasništva „AvtoVAZ“-a. Stav Vlade Francuske je da Reno, kao i druge francuske kompanije, treba da ima slobodu da odluči da li će ostati u Rusiji.

Član francuske vlade rekao je za „Politiko“ da „pozicija francuskog i evropskog biznisa u Rusiji postaje neizdrživa… ali da vlada ne može da traži od Renoa da se povuče iz te zemlje tako brzo“.

Međutim, „Reno“ nije mnogo pomogao „AvtoVAZ-u“ koji sada prepravlja proizvodnju pod zapadnim sankcijama.

Boš stopirao sve poslove u Rusiji

Nemački proizvođač auto delova „Boš“ do sada je snabdevao klijente elektronikama iz svoje fabrike u regionu Samara, ali je stopirao sve poslove u Rusiji.

Inače, zapadnim sankcijama Rusiji pridružio se i Tajvan koji je još jedan veliki proizvođač auto elektronike. Sve to je veliki udarac za „Ladu“.

– Ključna stvar je da se ovde radi o visokoj auto tehnologiji koju Rusija zbog embarga ne može da uveze. To su značajni delovi za „Ladu“ – ocenjuje Matijas Šmit, nemački analitičar auto industrije.

Rešenje – uvoz delova iz Kine?

Analitičari smatraju da bi jedno rešenje moglo da bude da se zatraži uvoz delova iz Kine. Rusija je u martu donela zakon koji će dozvoliti uvoz robe nelicenciranih distributera ako su ti proizvodi zaštićeni pravom intelektualne svojine. Takav sistem poznat kao paralelni uvoz mogao bi da omogući AvtoVAZ-u da nabavlja delove iz trećih zemalja.

Ruski ministar industrije i trgovine priprema listu proizvoda koji se mogu uvesti u Rusiju upotrebom tog sistema tako da još nije poznato da li će to uključivati i auto elektorniku.

Cene nekih modela „lade“ porasle za 50 odsto

Sve će to dodatno povećati cenu novih vozila u Rusiji.
– Rusi će i dalje moći da kupuju automobile s tim što će kupaca biti sve manje i manje. Broj vozila na tržištu će opadati, sve manje ljudi će kupovati automobile, a ljudi će imati sve manje sredstava za kupovinu – kaže Eskov.

Kako kaže, cena nekih modela „lade“ porasla je za 50 procenata ove godine u poređenju sa 2021. pošto je rublja pala neposredno nakon invazije

– Nije poznato šta će se događati sa automobilskom industrijom pošto je budućnost mnogih fabrika neizvesna. Ne znamo koliko će za šest meseci od zapadnih firmi raditi u Rusiji, a koliko neće – zaključuje Eskov.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Lada kakvu smo decenijama poznavali vraća se na „mala vrata“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među njima su zastupljeni najrazličitiji profili – od IT sektora, preko društvenih nauka, a tu su i ljudi iz umetnosti, te arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže za RTS Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.

Sve veći broj ljudi se vraća u Srbiju

Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.

„Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji je razvio jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju“, objašnjava Jakovljević za RTS.

Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.

„Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visokoobrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska“, naglašava Jakovljević.

Prema njegovim rečima to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visokoobrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.

Podsticaji države za povratak

„U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina“, objašnjava Jakovljević.

Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standard bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.

Povratnici iz Srbije, ali i zemalja regiona

Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.

Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaju ovde da žive i rade i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance. Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se u Srbiju iz inostranstva vratilo 92.000 građana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 400.000 srpskih državljana se vratilo u domovinu

Samo u Nemačkoj vlada očekuje veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih, dok bi u SAD, gde takođe živi veliki broj Srba, ova brojka mogla da premaši 30 miliona ljudi bez posla.Ovakva situacija naterala je više od 400.000 srpskih državljana, uglavnom onih koji su u inostranstvu radili najjednostavnije poslove ili nisu imali regulisan status, da se već vrate u domovinu.

Povratak velikog broja radnika, prema mišljenju ekonomista, svakako će dovesti do rasta stope nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je na kraju marta bilo ukupno 513.058 nezaposlenih ljudi. Neminovno je da je na taj broj, kako u našoj zemlji, tako i u zemljama regiona, uticao i povratak mnogobrojnih građana iz inostranstva. Kako mnogi od njih navode, veliki broj radnika je u zapadnoj Evropi ostao bez posla zbog korona krize i pitanje je koliko će takvo stanje potrajati.

U vremenu krize najpre otpuštaju strance

„Stiče se utisak da poslodavci u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i ostalim zemljama gde ima puno naših ljudi u vremenu krize najpre otpuštaju strance, ali to je donekle i logično. Mnogi od tih gastarbajtera biće prisiljeni da se zbog toga vrate u Srbiju i zbog toga će ukupna stopa nezaposlenosti u našoj zemlji biti znatno viša nego pre epidemije. Pritom će pritisak ponude radne snage biti takav da se ni zaposleni neće osećati tako prijatno“, objašnjava u razgovoru za „Blic Biznis“ ekonomista Ljubomir Madžar i dodaje da će žestoka konkurencija za radna mesta svakako dovesti poslodavce u povoljniju poziciju kada je reč o uslovima rada.

Ipak, naš sagovornik smatra da će vremenom ti ljudi razmišljati o povratku u Zapadnu Evropu, a kada prođe situacija sa korona virusom veruje da će i njihovi poslodavci imati želju da ih pozovu nazad.

„Radnici su se već afirimisali u novim zemljama boravka, pustili su korene, prilagodili se toj kulturi i društvenim okolnostima i siguran sam da će za njih povratak biti atraktivna opcija. S druge strane, poznato je da demografska slika ni na Zapadu nije povoljna. To je staro stanovništvo, gde raste broj penzionera i opada broj aktivnih građana, tako da će njima dobro doći novi radnici. Očekujem da se u nešto daljoj perspektivi oni vrate u zemlje iz kojih su sada došli u domovinu“, zaključuje Ljubomir Madžar.

Sličnog mišljenja je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali on ipak napominje da se jedan broj ljudi verovatno neće vraćati i pokušaće u međuvremenu da nađe posao u Srbiji. Naš sagovornik ne veruje da će oni značajno podići stopu nezaposlenosti, pošto misli da će neki raditi u poljoprivredi, neki i „na crno“, a biće dosta i onih koji neće videti dovoljno dobar razlog da se prijave na biro.

„U Srbiju su se vratili uglavnom ljudi koji na Zapadu rade najjednostavnije poslove, one koje neće da radi lokalno stanovništvo i ti ljudi su najčešće otišli sa turističkom vizom. Jedan deo njihoviih poslova će opstati i dalje, ali veliki broj u ovom trenutku ne postoji i zato će oni ostati u Srbiji. Oni koji se odluče za povratak moraće da računaju na više faktora, jer to ne zavisi od nas, već od sređivanja situacije u drugim zemljama“, objašnjava sagovornik „Blic Biznisa“ i dodaje da lično očekuje da se do kraja godine malo razreši situacija na zapadu Evrope, osim ako ne bude nekog drugog talasa korone.

Podseća da Nemcima nedostaje radna snaga, ali navodi i podatak da je nemački BDP pao skoro dvocifreno, a sa takvom perspektivom privrede nije realno očekivati da broj zaposlenih ostane isti.

Nezaposlenost raste u regionu, ali i celoj Evropi

Broj nezaposlenih ne raste samo u Srbiji. Slično je i u regionu gde u poslednja dva meseca Hrvatska beleži najveći broj novoprijavljenih nezaposlenih – više od 20.400. Taj broj u Crnoj Gori iznosi nešto više od 4.000, a u Bosni i Hercegovini 18.063. Prema zvaničnim informacijama bez posla je u Srbiji, zbog posledica pandemije, ostalo više od 11.000 ljudi.

Prema analizi konsultantske kuće McKinseyu, nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za 59 miliona radnih mesta Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Otkazu je praktično izložen svaki četvrti zaposleni.

Nemačka vlada očekuje da će privreda ove godine zbog pandemije koronavirusa pasti 6,3 odsto, najviše od proglašenja savezne republike 1949. godine. Uprkos značajnoj državnoj pomoći, očekuju veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih.
Austrijski eksperti očekuju da će ove godine stopa nezaposlenosti, i pored mogućnosti skraćenog radnog vremena biti iznad 10,5 odsto, pa čak i do 12 procenata. Prema ekonomistima Bank Austria“sledeće godine će stopa nezaposlenosti biti na oko osam procenata, znatno iznad vrednosti pred početak korona krize.

U Italiji bi samo zbog odlaganja otvaranja restorana više od 50.000 kompanija moglo da bude ugašeno, a 350.000 ljudi ostaće bez posla..

Samo u Americi 650.000 Srba

Prema poslednjim podacima, od 11 miliona Srba, koliko ih živi na planeti Zemlji, posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000. Kada je reč o Evropi, najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000, pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). I u Velikoj Britaniji, koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza, živi 80.000 Srba

Izvor: Blic

Чланак U Srbiji 513.058 nezaposlenih, a povratnika 400.000 iz inostranstva се појављује прво на Biznis i Finansije.