U izveštaju koji je pripremila međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu Financial Action Task Force (FATF) navodi se da državni organi uspevaju da prate tokove samo jedan odsto od tih 100 milijardi i ističe da taj novac potiče od ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje droge, oružja i ljudi, prenosi agencija V4.

Nemačka je svesna veličine tog problema, ali eksperti iz FATF kažu da nedostaje primena odgovarajućih mera i posebno ukazuju da bi mnogo moglo da se uradi na unapređenju saradnja federalne i regionalnih vlada.

Problem  supervizija nefinansijskog sektora

Kako se navodi, ekonomski značaj Nemačke i njene razgranate međunarodne veze tu zemlju čine veoma atraktivnom za sve koji žele da operu nelegalno zarađeni novac, na primer kroz sumnjive ugovore o izgradnji nekretnina ili industriju kocke.

Prema mišljenju stručnjaka iz FATF, najveći problem je supervizija nefinansijskog sektora, a razlog je činjenica da je za to na saveznom nivou zaduženo više stotina institucija, pa koordinacija između regionalnih vlasti ostaje veliki izazov.

Na osnovu preporuka FATF, savezna vlada je počela da preduzima neke korake, pa je tako ove sedmice ministar finansija Kristijan Lindner predstavio predloge za mnogo efikasniju borbu protiv pranja novca i istakao da je cilj vlade „da velika riba na kraju bude uhvaćena u mrežu“.

Da bi se to ostvarilo, Lindner je predložio formiranje nove institucije – Savezne policije za finansijski kriminal, koja bi imala maksimalna ovlašćenja u borbi protiv pranja novca.

U saveznim državama, međutim, nisu uvereni da će to dovesti do većeg napretka, pa je tako ministar finansija u Vladi Bavarske Albert Furaker rekao da savezna vlada i sada ima zakonske mogućnosti da se izbori sa tim problemom i poručio da formiranje još jednog „mamutskog tela“ nije rešenje.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka „raj za pranje novca“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izbegavanje plaćanja poreza, pranje nezakonito stečenog novca najčešće se sreću na tržištu nekretnina. To je pokazao izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog kriminala i Opservatorije za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji Republički geodetski zavod beleži rekordan broj ugovora o kupoprodaji nekretnina, od čak 33,8 odsto. Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra.

Ipak, najveći deo novca, kako ukazuje Radosavljević – pere se kroz samu gradnju.
„To objašnjava ogroman rast građevinskog sektora koji nije posustao uprkos krizi i kovidu – stope rasta su dvocifrene. I to objašnjava činjenicu da se godišnje oko četiri miliona evra slije, tj. prođe kroz građevinski sektor“, navodi Radosavljević.

On ukazuje i na podatak da se od prometa u sektoru nepokretnosti od preko četiri milijarde evra gotovo 80 odsto obavlja iz – gotovog novca, a ne iz kredita.

„Suštinski, nelegalni novac stečen iz raznih nelegalnih aktivnosti se kroz građevinski sektor obrne i tako se legalizuje – pre svega kroz gradnju. U izveštaju je to dobro primećeno, iznos na koji se ukazuje dobrim delom korespondira prometu nepokretnosti u gotovini“, objašnjava sagovornik Infobiza.

Taj novac prođe kroz građevinski sektor i tako se „opere“, uđe u legalne tokove.

Plata 500, a kvadrat 10.000 evra

„I sada imate situaciju da u zemlji gde su prosečne plate od 500 do 550 evra, a najčešća isplaćena zarada 350 evra, kvadrat košta i 10.000 evra, a prosek u Beogradu se kreće od dve do tri hiljade evra. Posledice velikog obima nelegalnih aktivnosti, čiji se udeo u BDP Srbije procenjuje na 30 odsto, a slično je i u regionu, su višestruke“, upozorava Radosavljević.

On ističe da, prvo, imamo veliki upliv nelegalnih aktivnosti u legalne tokove.

„A onda oni utiču i kreiraju legalne tokove. S druge strane, imamo drastičan rast cena nekretnina, pa se dešava da oni koji žele da kupe stan iz legalnih tokova, iz kredita na primer, to ne uspevaju – često su nekretnine unapred prodate, a zgrada je tek počela da se gradi“, ukazuje sagovornik Infobiza.

Treće, dodaje, šalje se loša poruka legalnim investitorima koje takva situacija odbija.

„Posledice će biti najveće kada prestane ovakva situacija i kada tog novca preko noći nestane. Doći ćemo do toga da će građani uvideti da, zapravo, žive mnogo lošije. Taj novac koji se uliva ima multiplikativne efekte – imamo podsticanje tražnje, a tri milijarde evra je šest, sedam odsto godišnjeg BDP Srbije. Posledice su višestruke i siguran sam da će one kad-tad prevaliti na građane Srbije“, zaključuje Goran Radosavljević.

Izvor: Infobiz

Foto: Pixabay

Чланак Radosavljević: Veliki deo novca stečenog iz nelegalnih aktivnosti „pere“ se kroz gradnju nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Opet se radi o fiktivnim firmama koje imaju samo poštansko sanduče na nekoj adresi u poreskoj oazi, o ilegalnim poslovima koji se mere milijardama. Ovoga puta ti poslovi dospeli su u javnost zahvaljujući takozvanim „Pandorinim papirima“.

Koristiti fiktivnu firmu koja ima samo poštansko sanduče najčešće nije ništa ilegalno, kaže Kristof Trautfeter iz nemačke organizacije „Mreža za poresku pravdu (Netzwerk Steuergerechtigkeit). Pa ipak to izaziva sumnju, jer ljudi investiraju mnogo novca i vremena kako bi sakrili svoju imovinu preko fiktivnih firmi.

„Malo je legalnih, a još mnogo manje legitimnih razloga za korišćenje firme koja ima samo poštansko sanduče“, kaže Trautfeter. „Imamo recimo tajnu službu iz Nemačke koja pokušava da pomogne opoziciji u Siriji i za to koristi firme koje imaju samo poštansko sanduče. Ili obrnuto, opozicionare koji organizuju otpor iz Sirije ili iz neke druge zemlje gde nije moguće pod sopstvenim imenom sprovoditi takve aktivnosti. Ali to su veoma retki slučajevi“, kaže Trautfeter. „U stvari, gotovo uvek se radi o skrivanju, pokušaju da se ostane anoniman i često o tome da se na neki način zaobiđu zakoni.“

Šta je učinjeno nakon „Panamskih papira“?

Politika već godinama radi na tome da spreči ilegalne tokove novca ili barem da ih razotkrije. Tako su neke zemlje uvele tzv. „registre transparentnosti“ u koje se upisuju pravi vlasnici firmi. „To od 2017. postoji u čitavoj Evropskoj uniji“, kaže Trautfeter. U Nemačkoj se tako, za svaku firmu koja ima sedište u toj zemlji ili koja u toj zemlji kupuje nekretnine, u „registru transparentnosti“ može pogledati ko stoji iza nje.

Osim toga, više od sto zemalja dogovorilo je da automatski razmenjuje informacije o bankovnim računima. Banke u tim zemljama moraju tako automatski zemlji iz koje neko potiče da jave ko je pravi vlasnik računa. Ako dakle neki Nemac preko fiktivne firme registrovane na Karibima ima račun u Švajcarskoj, onda švajcarska banka to automatski javlja nemačkim poreskim vlastima. Neke zemlje su političarima zakonom zabranile da kupuju firme u poreskim oazama.

Tako je u teoriji.

Gde su poteškoće u praksi?

Ali, novac se ilegalno prebacuje i danas, a samo ponešto od toga bude otkriveno. Problem je što neke poreske oaze ne menjaju svoja pravila ili što se ona ne sprovode dosledno, kaže Benedikt Štrunc. On je jedan od 600 novinara koji su analizirali „Pandorine papire“.

I Kristof Trautfeter smatra da je problem to što se pravila ne sprovode. Kod „registra transparentnosti“ postoji recimo granica od 25 odsto: ako neko u nekoj fabrici ima udeo koji je manji od 25 odsto, on može da izbegne unošenje u „registar transparentnosti“.

Dvostruka merila

A problema ima i kod međunarodne razmene informacija o bankovnim računima. Čak ni Evropska unija tu nije neki naročiti uzor: poreske oaze u EU, kao što su Malta, Irska ili Kipar, i dalje postoje.

Ni drugi veliki igrač na finansijskom tržištu, SAD, ne ponašaju se besprekorno, iako su baš one 2013. pokrenule automatsku međunarodnu razmenu podataka pre svega zbog švajcarskih banaka. Nakon pretnje da će uvesti kazne na sve poslove švajcarskih banaka u SAD ako im ne proslede informacije o računima, švajcarske banke su popustile.

Nakon toga je OECD mogao da uspostavi automatsku razmenu informacija na globalnom nivou. „Ali, Sjedinjene Države do danas nisu ispunile svoju obavezu“, kritikuje Trautfeter. Dakle, sve zemlje sada dostavljaju SAD informacije o računima američkih državljana, ali Sjedinjene Države u vrlo ograničenom obliku dostavljaju informacije o strancima i njihovim računima ili suvlasništvu u firmama u SAD.

Ne čudi zato da se upravo u SAD, recimo u Južnoj Dakoti, nalaze omiljena sedišta fiktivnih firmi. Trautfeter smatra da se radi o premeštanju firmi sa Kariba u SAD, jer je postalo problematičnije i rizičnije imati fiktivnu firmu u nekoj od karipskih poreskih oaza.

Nema prodaje anonimnom kupcu

Što se tiče trgovine nekretninama, u Nemačkoj se mnogo toga promenilo. Od 2021. u Nemačkoj se ne može preko fiktivne firme kupiti nekretnina, a da vlasnik fiktivne firme ne bude registrovan u Nemačkoj. Ali, ni to nije dovoljno. Jer, i dalje je moguće preko fiktivne firme kupiti drugu firmu koja poseduje nekretnine.

Gerhard Šik iz organizacije „Građanski pokret za finansijski zaokret“ (Bürgerbewegung Finanzwende) zagovara još odlučniju meru: „Trebalo bi preduzećima kod kojih nije poznat stvarni vlasnik načelno zabraniti poslovanje u Nemačkoj.“ Osim toga, organizacija se zalaže da se konfiskuju nekretnine kod kojih se ne može utvrditi ko im je vlasnik.

Šik je i za stroži nadzor banaka, jer preko njih se obavlja većina poslova. „Kad se radi o pranju novca, poslednjih godina je uočeno da bi više poleta trebalo da bude u Ustanovi za nadzor finansijskog poslovanja“, kaže Šik.

Razmena informacija nije dovoljna

Trautfeter se zalaže za to da se ne razmenjuju samo informacije o računima, već i informacije o vlasnicima nekretnina, jahti i drugih vrednih predmeta. Naročito ne bi smeli da budu sigurni već obavljeni poslovi. Šik smatra da bi mnogo češće trebalo pleniti imovinu kupljenu iz ilegalnih izvora.

Kako bi utvrdilo šta bi još trebalo preduzeti, Nemačka bi morala mnogo više da kontroliše, kaže Trautfeter. Potrebni su, prema njegovom mišljenju, specijalizovani timovi sastavljeni od policije, poreskih organa i državnog tužilaštva, koji bi proveravali kompleksne međunarodne preduzetničke strukture, utvrđivali stvarne vlasnike i kažnjavali banke i druge pružaoce usluga koji nisu stvar uredno prijavili.

Možda će „Pandorini papiri“ biti podsticaj za stroža pravila u svetu. „Veoma je važno dobro, nezavisno novinarstvo, koje sarađuje na međunarodnom nivou“, kaže Šik.

Izvor: Deutsche Welle

Foto: Pixabay

Чланак Pandorini papiri: Kako se boriti protiv fiktivnih firmi се појављује прво на Biznis i Finansije.