Ulaganja u osnovna sredstva u domaćoj prerađivačkoj industriji iznosila su 13,7 milijardi evra u prethodnoj deceniji, odnosno prosečno 1,37 milijardi evra godišnje. Najveća godišnja vrednost ulaganja od 1,8 milijardi evra zabeležena je 2012. godine, kada je počeo da radi Fijat u Kragujevcu. Nakon toga, najviše je uloženo u prerađivačku industriju upravo u pandemijskoj 2020. godini, kada je vrednost investicija dostigla 1,7 milijardi evra, piše ekonomista Miroslav Zdravković na portalu makroekonomija.org.

Investicije na severu Srbije tokom poslednjih deset godina iznosile su 7,1 milijardu evra, nešto više u odnosu na jug, gde je ukupno uloženo 6,6 milijardi evra. Najveću vrednost investicija u posmatranom periodu imala je Vojvodina, 5,7 milijardi evra, ispred Šumadije i zapadne Srbije sa 4,3 milijarde. Slede južna i istočna Srbija sa 2,2 milijarde, dok je Beogradski okrug na začelju, sa 1,4 milijardi evra.

Ovakva pozicija Beogradskog okruga proizilazi iz činjenice da glavni grad izrazito prednjači po ulaganjima u usluge, dok investicije u industriju služe za podsticanje regionalnog razvoja u ostatku Srbije, objašnjava Zdravković.

Niš uporediv sa Pećincima

Posmatrano prema gradovima, najveću vrednost investicija u prerađivačkoj industriji u desetogodišnjem periodu imalo je Pančevo (1.475 miliona evra), ispred Kragujevca, Novog Sada, Pirota, Kruševca i Smedereva, dok je na sedmom mestu jedna beogradska opština – Zemun.

Premda je Beograd tokom poslednjih deset godina imao ulaganja u prerađivačku industriju u visini od 1.394 miliona evra, a Novi Sad 868 miliona evra, vojvođanska prestonica je imala veća ulaganja po stanovniku nego Beograd. Niš, treći grad po veličini i nekada veliki industrijski centar u Srbiji, sa ulaganjima od 179 miliona evra u protekloj deceniji je tek na 19. mestu, uporediv sa Pećincima (174 miliona evra).

Gde je malo ljudi, malo je i ulaganja

Najveća ulaganja je imala Južnobanatska oblast (1,8 milijardi evra), a najmanja beleže oblasti južno od Beograda, Zaječarska, Raška, Braničevska, Toplička, Pčinjska i Borska oblast, sve sa manje od 200 miliona evra investicija.
U prethodnoj deceniji čak 64 opštine u Srbiji su imale manje od jednog miliona evra investicija godišnje u prerađivačku industriju, ili ih nisu imale uopšte. Većina ovih opština ima manje od 30.000 stanovnika i veliki demografski pad, „čiju dubinu ćemo saznati nakon popisa stanovništva sledeće godine“, komentariše Zdravković.

Rekovac, Sopot, Gadžin Han i Trgovište su u posmatranom periodu imali ulaganja manja od 100.000 evra, dok Ražanj, Crna Trava, Medveđa i Sokobanja nisu imali investicije u prerađivačku industriju.

Izvor: makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Pančevo ima najviše ulaganja u prerađivačku industriju u celoj Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Proizvođači-izvoznici zapošljavaju daleko najveći broj radnika od svih sektora na koje bi kriza mogla da utiče. Moglo bi doći do negativnog efekta talasa jer tražnja za izvozom pada a logistika (poput uvoza sirovina) postaje sve složenija. Osim toga, tražnja za trajnim dobrima često beleži nagli pad u uslovima krize – navodi se u izveštaju Svetske banke u kojem se razmatra uticaj Kovida-19 na fiskalnu politiku, finansijski sektor, spoljnotrgovinski sektor i privatni sektor na Zapadnom Balkanu.

Ukazano je da u Srbiji skoro polovina svih zaposlenih u preduzećima koja izvoze radi u sektoru proizvodnje trajnih dobara, a 86% proizvođača trajnih dobara takođe izvozi – što sve usložnjava moguće negativne efekte.

– Na polju usluga suočenih sa uticajem krize, prodaja proizvoda koji nisu neophodni za život predstavlja sektor sa najviše zaposlenih. Pa ipak, broj prijavljenih radnika u ovom sektoru iznosi tek oko jedne osmine broja zaposlenih kod proizvođača-izvoznika – naveli su stručnjaci Svetske banke.

Ova vrsta krize ima dve faze, epidemiju i oporavak

U sektoru usluga zaposleno je manje radnika, ali će, kako su ocenili, negativne efekte ipak osetiti 90.000 zaposlenih u delatnostima koje se odnose na hranu i smeštaj i 120.000 u sektoru saobraćaja, dok većina preduzeća pogođenih krizom zapošljava manje od 50 radnika.

– Privrednici će morati da prilagode poslovne modele ‘novoj normalnosti’. Ova vrsta krize ima dve faze, epidemiju i oporavak. Međutim, s obzirom na rizik od više uzastopnih talasa Kovida-19, ove dve faze se mogu ponavljati. U prvoj fazi, neophodno je pružiti neposrednu podršku ‘da se svetla ne ugase’, a naročito da bi održive firme bile u stanju da zadrže ljudske resurse i talentovane radnike kako bi brzo mogle da dostignu pretkrizni nivo poslovanja u fazi oporavka – navodi se u izveštaju Svetske banke.

Dodaje se da bi „kreatori politika trebalo da ponude kako finansijsku, tako i savetodavnu podršku da bi privrednicima omogućili prilagođavanje novim poslovnim modelima. Pristup izvorima finansiranja ne bi trebalo da se odnosi samo na prevazilaženje problema sa likvidnošću, već i na obezbeđivanje dovoljnih iznosa sredstava za ulaganje u potencijalno rizično usvajanje novih tehnologija i inovacije“.

– Neizvesnost koju donosi kriza izazvana Kovidom-19 može otežati pristup kreditima u privatnom sektoru. Među mogućim odgovorima na ovaj problem su kreditne garancije i prošireni programi kreditnog faktoringa. Podršku tim merama mogu pružiti savetodavne usluge za unapređenje poslovanja i pomoć za uvođenje inovacija i razvoj preduzetništva, koje mogu usmeriti preduzeća prema novim poslovnim modelima i tehnologijama tako što će im omogućiti pristup konsultantima, iskustvu i stručnim znanjima – ističe se u izveštaju Svetske banke.

Izvor:Beta

Чланак Svetska banka: Prerađivačka industrija u najvećem problemu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.