Kada već nije reformisan državni penzioni sistem, niti je uveden takozvani drugi stub kojim se poslodavac obavezuje da deo doprinosa za svoje zaposlene uplaćuje i u namenski privatni fond, očekivalo se da će mnogo značajniju ulogu na tržištu zauzeti bar treći stub sistema, dobrovoljni penzioni fondovi. Država je ideju podržala velikim poreskim olakšicama, nepristupačnim za banke i osiguravajuće kuće, iako i one imaju proizvode koji su po suštini vrlo slični modelima ovih fondova.

I pored toga, penzioni fondovi se sporo probijaju do korisnika i od 2006. kada su počeli da posluju u Srbiji, tek je na kraju prošle godine broj članova (215.500) obuhvatio deset odsto zaposlenih, ali je broj aktivnih, znači onih koji imaju bar jednu uplatu godišnje, tek nešto veći od trećine korisnika ili oko tri odsto od ukupnog broja zaposlenih.

U Narodnoj banci Srbije za B&F ističu da iz godine u godinu fondovi imaju sve veći broj članova, te je na kraju 2021. bilo 4.770 aktivnih korisnika više nego na kraju 2020. godine, tokom 2022. broj ugovora je povećan za 2.312 korisnika, a na kraju prvog kvartala ove godine bilo je čak 18.097 aktivnih korisnika više nego na kraju istog perioda lane. Najveći broj uplata vrši se preko poslodavaca koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, ali primetan je i rast individualnih uplata doprinosa, što je veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, kažu u NBS. Ukazuju i da je od osnivanja prvih fondova njihova ukupna neto imovina kontinuirano rasla, ali da je na kraju 2022. prvi put zabeležen pad.

„Neto imovina na kraju 2022. iznosila je 48,2 milijardi dinara, što je za 1,7 odsto manje nego na kraju 2021. godine. Promena vrednosti neto imovine fondova zavisi od uplata članova, naplaćenih naknada, isplaćenih akumuliranih sredstava i prinosa od ulaganja. Do smanjenja vrednosti neto imovine fondova u 2022. došlo je usled negativnog prinosa od investiranja, koji je zabeležen prvi put, kao i privremenog rasta isplata, što je posledica negativnih okolnosti na globalnom finansijskom tržištu. Sa aspekta strukture ulaganja imovine fonda, na prinos utiču: prinos na državne dužničke instrumente u koje se ulaže najveći deo imovine fondova, promena vrednosti akcija, visine kamatnih stopa, promene kursa valuta i slično“, naglašavaju u centralnoj banci.

Pad vrednosti – trenutni poremećaj tržišta

Dodaju da su dobrovoljni penzijski fondovi institucije kolektivnog investiranja sa dugoročnim horizontom ulaganja, „pa treba imati u vidu da je reč o jednokratnom i trenutnom poremećaju na tržištu. Dokaz za to je što se u prvom tromesečju ove godine beleži rast neto imovine na godišnjem nivou od 1,7 odsto, te da ova imovina na 31. mart 2023. godine iznosi 49,68 milijardi dinara”, odnosno oko 423,5 miliona evra.

Poređenja radi, osiguravajuća društva u kategoriji životnog osiguranja, što je sličan oblik akumulirane štednje kao i u penzionim fondovima, na kraju prvog tromesečja ove godine raspolagala su sa više od milijardu evra. Takođe, štednja u bankama (u koju su uključeni i modeli slične funkcije kao u fondovima) na kraju prvog tromesečja iznosila je 14,7 milijardi evra i posledica je kontinuiranog rasta, iako smo u prethodne tri godine bili izloženi pandemijskoj, energetskoj i krizi izazvanoj ratom u Ukrajini, sa zajedničkom karakteristikom da su na globalnom nivou izazvali neizvesnost.

Nešto drugačija slika dobija se kod sagledavanja prinosa ostvarenog iz ulaganja, uglavnom u državne obveznice. U NBS podsećaju da je za praćenje rezultata „relevantno kretanje FONDex, indeksa koji predstavlja jedinstveni pokazatelj trenda kretanja sistema dobrovoljnih penzijskih fondova”, ali skreću pažnju da podaci o istoriji vrednosti indeksa ne predstavljaju garanciju budućih rezultata tog dugoročnog ulaganja, koji mogu biti viši ili niži.

„Na kraju 2021. godišnji prinos FONDex-a iznosio je 1,3 odsto, dok je njegov prinos od početka poslovanja bio 7,8 procenta. Na kraju 2022. godine godišnji prinos FONDex-a je bio -2,2 odsto, a od početka poslovanja 7,2 odsto, koliko i na kraju prvog tromesečja 2023. kada je godišnji prinos FONDex-a iznosio -0,3 procenta“, ističu u NBS.

Drugačija računica

Međutim, Fiskalni savet je početkom prošle godine, analizirajući 15 godina poslovanja dobrovoljnih penzionih fondova, naglasio da se od nominalne vrednosti prinosa mora oduzeti stopa inflacije koja kod takve vrste dugoročnog ulaganja tokom niza godina znatno obezvređuje štednju. Prema toj računici, prosečan prinos iznosio je oko tri procenta do 2019. godine, „što se može smatrati adekvatnim rezultatom, naročito imajući u vidu globalnu finansijsku krizu 2008”.

Naravno, u poslovanju fondova bilo je boljih i lošijih godina, pa je tako realna stopa prinosa u kriznoj 2008. bila u minusu za više od 15 odsto, dok je 2015. dostigla gotovo taj iznos, ali u plusu. U pandemijskoj 2020. prinos je posle dužeg vremena, ponovo u realnom minusu i to za 0,3 odsto, naredne godine je bio minus 6,1 procenat. Kako je prošle godine inflacija iznosila 15,1 odsto a minus u prinosu 2,2 procenta, realan prinos bio je -17,3 odsto što je najlošiji rezultat do sada.

Na skromne prinose koje ostvaruju sredstva uložena u penzione fondove nije bez uticaja i struktura ulaganja u kojoj dominiraju državne dužničke obveznice. One su na kraju prošle godine činile čak 76,6 odsto svih plasmana, svega 10,9 odsto uloženo je u akcije domaćih kompanija kojima se trguje na berzi, na oročenim depozitima u bankama nalazi se 9,3 odsto sredstava, dok je na kastodi računima 3,3 odsto.

Takav raspored plasiranja sredstava u kojoj je noseća uloga državnih hartija, nosi najmanji rizik ali je saobrazno tome i prinos niži, a nakon što su posle dužeg perioda počele da rastu kamate, jedan je od uzroka negativnog prinosa u fondovima. Naime, ranije kupljene obveznice sa nižom kamatom izgubile su tržišnu atraktivnost nakon emitovanja novih, sa višom stopom, pa su fondovi taj pad vrednosti morali da iskažu u svojim bilansima.

Stručnjaci tvrde da bi fondovi bili uspešniji kada bi se ukinulo zakonsko ograničenje kojim se samo deset odsto sredstava može investirati u inostranstvu, gde je tržište kapitala daleko razvijenije. Fiskalni savet je ocenio da su se u sadašnjoj situaciji penzioni fondovi sveli na preprodavce državnih obveznica.

Posebna priča su naknade za upravljanje fondovima koje se isplaćuju iz imovine, a nesrazmerno su visoke i po pravilu na zakonskom maksimumu od 1,25 odsto, iako dominantna ulaganja u državne obveznice povlače najmanje operativnih troškova. Po tom osnovu je samo u prošloj godini isplaćeno gotovo 600 miliona dinara. U međunarodnoj praksi tako visoke naknade naplaćuju društva sa diversifikovanim portfeljima i većim rizikom, namenjena mlađim populacijama gde je eventualni gubitak moguće ispraviti tokom dugogodišnjeg upravljanja. Kod fondova koji su pandan domaćim, sa sigurnim investiranjem u državne obveznice, obično visina naknade ne prelazi 0,4 odsto.

Raspored na tržištu

U Srbiji posluje sedam dobrovoljnih penzionih fondova čijom imovinom upravljaju četiri društva, zatim jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje-posrednik. U društvima za upravljanje zaposlena su 124 lica. Prema visini imovine, po dva fonda se nalaze u grupi veliki i srednji i njihov udeo na tom tržištu iznosi 92 odsto. Najveći fond iz te dve kategorije ima tržišno učešće od 41 procenat. Preostala tri fonda svrstana su u male, a takav raspored konstantan je od 2015. godine.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Kaspars Eglitis, Unsplash

Чланак Kako posluju dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji: Ima li nade za pristojnu starost? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom pametnom voćnjaku, svakoj kruški je dodeljen jedinstveni QR kod koji omogućava praćenje kompletnog procesa rasta, od cvetanja do razvoja plodova, uključujući praćenje rasporeda zalivanja i otkrivanje bilo kakvih infestacija, piše Sinhua.

„QR kod služi kao lična karta i beleži život kruške“ rekao je Vang Jibo, zvaničnik za poljoprivredu iz okruga Sisian.

„Više ne moram da provodim ceo dan radeći na poljima“, rekao je Liu Đianlong, lokalni seljanin, objašnjavajući kako mu sin pomaže u daljinskom praćenju stanja voćnjaka preko pametnog telefona, omogućavajući pravovremeno ažuriranje i smanjujući potrebu za stalnim fizičkim prisustvom na poljima.

Pametni voćnjak osnovan je 2020. godine i njime se upravlja uz pomoć najsavremenijih tehnologija kao što su internet, veliki podaci, računarstvo u oblaku i Internet stvari. Integracija uslužnog centra za velike podatke odigrala je ključnu ulogu u podizanju inteligentnih proizvodnih mogućnosti poljoprivredne platforme u oblaku.

Prinos udvostručen

U poređenju sa prosečnim prinosom od 2.000 kilograma po mu u tradicionalnim voćnjacima, pametni voćnjak može postići udvostručen prinos od 4.000 kilograma po mu.

Sisian koji se nalazi na visoravni Les, jedan je od istaknutih okruga za proizvodnju voća koji se može pohvaliti ekspanzivnom površinom plantaža kruške od 380.000 mu.

U okrugu ima 64 sela koja se oslanjaju na gajenje kruške kao svoju primarnu pozvodnju, što čini 80 odsto prihoda poljoprivrednika.

Sisian je izgradio platformu za pametnu integrativnu poljoprivredu sastavljenu od 12 sistema, uključujući integrisano upravljanje vodenim đubrivom, praćenje bolesti i insekata, digitalni voćnjak krušaka i praćenje i evaluaciju kvaliteta obrađenog zemljišta.

Zahvaljujući ovoj pametnoj platformi, sadnja kruške u okrugu je realizovala niz digitalnih operacija u selekciji sadnica, sadnji, kontroli štetočina i meteorološkoj analizi.

Prema rečima Vanga, platforma za pametnu integrativnu poljoprivredu ne samo da pomaže u proizvodnji, već i promoviše prodaju jer sistem praćenja koji nudi platforma može prikupljati podatke za marketing iz prve ruke.

Uzgajivači krušaka mogu kroz sistem da upoznaju potražnju tržišta kako bi precizno identifikovali svoje kupce i sproveli ciljanu promociju proizvoda.

U 2022. godini, proizvodnja voća u okrugu dostigla je 30 miliona kilograma, a onlajn prodaja čini 24 odsto.

Pomaže proizvodnju i promoviše prodaju

„Moja porodica je prošle godine ubrala 46.500 kilograma krušaka, od kojih je skoro 80 odsto prodato preko interneta“, rekao je Liu i dodao da su od krušaka zarađivali godišnji prihod od 120.000 juana (oko 16.768 američkih dolara).

U saradnji sa Akademijom poljoprivrednih nauka provincije Šansi, u gradu Linfen razvijen je pametni voćnjak krušaka koji se prostire na oko 33,3 hektara.

U ovom pametnom voćnjaku, svakoj kruški je dodeljen jedinstveni QR kod koji omogućava praćenje kompletnog procesa rasta, od cvetanja do razvoja plodova, uključujući praćenje rasporeda zalivanja i otkrivanje bilo kakvih infestacija, piše Sinhua.

„QR kod služi kao lična karta i beleži život kruške“ rekao je Vang Jibo, zvaničnik za poljoprivredu iz okruga Sisian.

„Više ne moram da provodim ceo dan radeći na poljima“, rekao je Liu Đianlong, lokalni seljanin, objašnjavajući kako mu sin pomaže u daljinskom praćenju stanja voćnjaka preko pametnog telefona, omogućavajući pravovremeno ažuriranje i smanjujući potrebu za stalnim fizičkim prisustvom na poljima.

Voćnjak osnovan  2020. godine

Pametni voćnjak osnovan je 2020. godine i njime se upravlja uz pomoć najsavremenijih tehnologija kao što su internet, veliki podaci, računarstvo u oblaku i Internet stvari. Integracija uslužnog centra za velike podatke odigrala je ključnu ulogu u podizanju inteligentnih proizvodnih mogućnosti poljoprivredne platforme u oblaku.

U poređenju sa prosečnim prinosom od 2.000 kilograma po mu u tradicionalnim voćnjacima, pametni voćnjak može postići udvostručen prinos od 4.000 kilograma po mu.

Sisian koji se nalazi na visoravni Les, jedan je od istaknutih okruga za proizvodnju voća koji se može pohvaliti ekspanzivnom površinom plantaža kruške od 380.000 mu.

U okrugu ima 64 sela koja se oslanjaju na gajenje kruške kao svoju primarnu pozvodnju, što čini 80 odsto prihoda poljoprivrednika.

Sisian je izgradio platformu za pametnu integrativnu poljoprivredu sastavljenu od 12 sistema, uključujući integrisano upravljanje vodenim đubrivom, praćenje bolesti i insekata, digitalni voćnjak krušaka i praćenje i evaluaciju kvaliteta obrađenog zemljišta.

Zahvaljujući ovoj pametnoj platformi, sadnja kruške u okrugu je realizovala niz digitalnih operacija u selekciji sadnica, sadnji, kontroli štetočina i meteorološkoj analizi.

Prema rečima Vanga, platforma za pametnu integrativnu poljoprivredu ne samo da pomaže u proizvodnji, već i promoviše prodaju jer sistem praćenja koji nudi platforma može prikupljati podatke za marketing iz prve ruke.

Uzgajivači krušaka mogu kroz sistem da upoznaju potražnju tržišta kako bi precizno identifikovali svoje kupce i sproveli ciljanu promociju proizvoda.

Onlajn prodaja čini 24 odsto

U 2022. godini, proizvodnja voća u okrugu dostigla je 30 miliona kilograma, a onlajn prodaja čini 24 odsto.

„Moja porodica je prošle godine ubrala 46.500 kilograma krušaka, od kojih je skoro 80 odsto prodato preko interneta“, rekao je Liu i dodao da su od krušaka zarađivali godišnji prihod od 120.000 juana (oko 16.768 američkih dolara).

Izvor:Beta

Foto: Pixabay

Чланак Pametni voćnjak: QR kod služi kao lična karta i beleži život kruške се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmenom jednog gena kod sorte pirinča prinos se naučnici u Kini su uspeli da povečaju prinos za 50 odsto a da pritom i skrate period vegetacije biljke, preneli su tamošnji mediji.

Utvrđeno je da pojačanje ovog gena može povećati prinos za više od 50 odsto kod najčešće vrste pirinča, a pritom je vegetacija pune dve nedelje kraća, odnosno berba stiže dve nedelje ranije.

Istraživači su testirali pirinač sa izmenjenim genom u oblastima širom Kine, a ovo otkriće bi moglo biti značajan korak u procesu proizvodnje dovoljnih količina hrane.

Predvodnik tima sa Kineske akademije poljoprivrednih nauka, Džou Venbin, naveo je da testiranje ovog gena traje od 2018. godine u oblastima sa različitim klimatskim uslovima i da su rezultati izuzetno povoljni.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Uticajem na jedan gen pirinča povećan prinos za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas se prostoru na površini od 40.000 hektara, a poboljaša se kvalitet i kvantitet proizvodnje. Pored standardnog voća, poput maline i kupine, u prethodnih nekoliko godina došlo do ekspanzije zasada borovnice, pod kojom je sada 3.000 hektara.

Sve je više mladih poljoprivrdnika koji se odlučuju da ulože u uzgoj ovog voća, jer je otkupna cena visoka, a rod dobar i kvalitetan.

„Pod borovnicom imamo četiri hektara i nakon pet godina od kad smo posadili prve stabljike može se reći da je posao uspešno razrađen, može da se zaradi a u radovima u voćnjaku učestvuje čitava porodica. Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci. Ono što je najvažnije nikad nemamo problem sa potražnjom i sve što uberemo, to se i proda“, rekao je Mladen Šljivić za RINU i dodaje da otkupne cene ovog voća variraju, ali su uvek zadovoljavajuće.

„Startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko 5 evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom“, kaže ovaj čačanski voćar.

Povećan izvoz jagodastih sorti

Vetar u leđa proizvođačima jagodastog voća jeste i otvaranje novih tržišta i povećan izvoz jagodastih sorti. Tokom 2020. izvezeno je jagodastog voća za 338 miliona evra, što je 19,4% više u odnosu na vrednost izvoza u 2019. godini, a samo maline u vrednosti od 260 miliona i ona čini 40 odsto ukupnog izvoza voća iz Srbije.

„Na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem i Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti, na brendiranju, uvođenju savremenih tehnologija gajenja voća i uvođenju mehanizovane berbe tamo gde je to potrebno. Moramo da nastupamo pod brendom Srbija, da nudimo proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, poput Ariljske maline. Država će svojim podsticajima pomagati proizvođačima da podižu zasade sertifikovanim sadnim materijalom, ali i jačanje i proširenje skladišnih kapaciteta“, rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

Da bi oformili voćnjake pod borovnicima poljoprivrdnicima pomaže i država. Za podsticaje podizanja zasada ove voćne vrste, Ministarstvo je prošle godine dalo 200 miliona dinara, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada borovnice. Proizvođači za te potrebe mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budzeta, iz programa IPARD kroz mere 1 i 3, a od ove godine i kroz program za konkurentnu poljoprovredu Svetske banke.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

Чланак Uzgoj borovnica u ekspanziji, rod dobar, cena visoka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Time se smanjuje i izvoz u ovoj inače tradicionalno izvoznoj industriji, uprkos potencijalima za prodaju srpskog šećera na tržištima u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji, gde nema proizvođača šećera. Prodajne cene šećera na domaćem tržištu su više od cena po kojima domaće šećerane prodaju šećer na tržišta EU i CEFTA.

U Srbiji se očekuje da će prosečni prinosi šećerne repe ove godine iznositi oko 55 tona po hektaru, budući da je ova biljna kultura, zasađena na oko 35.000 hektara, prema oceni stručnjaka veoma dobro podnela hladno proleće. Ratari procenjuju da će po katarskom jutru prihodovati od 500 do 700 evra, a u šećeranama najavljuju početak prerade. U četiri srpske šećerane ove godine očekuju proizvodnju oko 340.000 tona šećera, što je dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz u Evropsku uniju bez carine planirano je oko 180.000 tona.

Uprkos ovako optimističkim prognozama, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, korišćeno poljoprivredno zemljište za proizvodnju šećerne repe izrazito varira poslednjih godina. Tako je 2015. godine zabeležen značajan pad požnjevenih površina od čak 35% ili oko 20 hiljada hektara zasađenih površina manje u odnosu na 2014. godinu.

Posle toga, povećavaju se površine pod ovom poljoprivrednom kulturom do 2017. godine, kada one dostižu 54 hiljade hektara, da bi od 2017. godine bio nastavljen pad. U pretkriznoj, 2019. godini poljoprivredno zemljište za proizvodnju repe odnosno požnjevene površine bile su na nivou iz 2015. godine – nešto preko 42 hiljade hektara, dok je u 2020. bilo zasejano šećerne repe za 12% manje.

Proizvodnja opada i u EU

Uvoz šećerne repe je neisplativ, a 99% domaće proizvodnje odvija se u Vojvodini. Od 16 proizvođača šećerne repe koji čine oko 40% tržišta, u posmatranom periodu proizvodnju su povećale samo dve kompanije: Agrounija iz Inđije i Novo plud iz Crvenke.
I pored smanjenja obima proizvodnje, beleži se rast prosečnog prinosa po hektaru – od nešto preko 47 tona na više od 54 tone po hektaru.

Ipak, prema oceni Komisije za zaštitu konkurencije, povećanje prosečnih prinosa ne ublažava negativan trend koji se odražava u smanjenju zasađenih površina šećernom repom, sve manjem broju šećerana, manjoj iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta i manjem potencijalu za izvoz u ovoj inače tradicionalno izvoznoj industriji.

Primetno je da je i u Evropskoj uniji manje površina zasejano šećernom repom, kao rezultat povećane proizvodnje šećera od trske, s obzirom da se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

Mnogo proizvođača, malo otkupljivača

Šećernu repu u Srbiji nudi veliki broj proizvođača i poljoprivrednih zadruga, nasuprot malom broju kupaca koje čine domaće šećerane, Sunoko grupa (u okviru koje posluju šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Senti) i Hellenic sugar (u okviru koga posluju šećerana u Crvenki i Šajkaška). Količine otkupljene šećerne repe smanjuju se u posmatranom periodu, sa 2,1 miliona tona u 2017. godini, na 1,16 miliona tona u 2019. godini. Cena šećerne repe od oko 32 evra po toni je približna kretanju cena na uporedivim tržištima u Evropskoj uniji, na kojima su prisutne značajne subvencije za proizvođače.

Gašenje šećerana

Tržište proizvodnje šećera u Srbiji odlikuje visok stepen koncentrisanosti, budući da su aktivna samo dva učesnika na tržištu: Sunoko grupa i Hellenic sugar. U 2019. godini proizvedeno je 250 hiljada tona šećera, što je čak dvostruko manje u poređenju sa 2017. godinom. U istom periodu raste tržišni udeo Sunoko grupe sa 60 do 70% u 2017. godini na 70 do 80% u 2019. godini, iako je u toj godini ova kompanija proizvela manje šećera nego u 2017. godini.

Učešće Hellenic sugar grupe opada sa 30 do 40% u 2017. godini na 20 do 30/% u 2019. godini, prvenstveno zato što šećerana Šajkaška u Žablju te godine nije proizvodila šećer. Imajući u vidu da ni šećerana u Senti nije pokrenula proizvodnju nakon što je Sunoko uspostavio kontrolu nad njom, domaće tržište se svelo na rad četiri šećerane, konstatuje se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Trend smanjenja broja šećerana, evidentan je i na tržištu EU gde je, za nešto više od deset godina, ugašeno preko 80 šećerana.

Šansa na okolnim tržištima koja nemaju svoju proizvodnju

Tržište prodaje šećera u posmatranom periodu iznosi prosečno godišnje nešto više od 250 hiljada tona, sa velikim godišnjim varijacijama. Pored prodaje na domaćem tržištu, proizvođači šećera u Srbiji, izvoze značajne količine šećera na tržišta EU i CEFTA. Srbija je neto izvoznik šećera i postoji veliki potencijal za povećanje izvoza, posebno na tržišta u regionu, s obzirom da u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i

Albaniji nema proizvođača šećera.Imajući u vidu blizinu tih tržišta i uštede u transportnim troškovima, proizvođači u Srbiji navedenu okolnost svakako mogu posmatrati kao komparativnu prednost, naročito u uslovima kada je tržište EU potpuno otvoreno i za uvoz šećera od šećerne trske, zaključuje se u izveštaju.

Cene niže u izvozu nego u Srbiji

Analizom i poređenjem prodajnih cena šećerana, uočeno je da su one na domaćem tržištu više od cena šećera po kojima šećerane prodaju šećer na tržišta EU i CEFTA. Kao glavni razlog za navedenu okolnost, šećerane navode postojanje velikih zaliha šećera u prethodnom periodu, što je uslovilo i nižu cenu u izvozu.

Očekuje se da u narednom periodu konkurentski pritisak izvrši i uvoz šećera iz Rusije i EU. Ipak, prepreka većem uvozu iz EU je postojanje dažbina na uvoz šećera kao i kvote na uvoz šećera. Ključna je opredeljenost šećerana da, u izmenjenim okolnostima na tržištu šećera u Evropi, povećaju svoju produktivnost, kako bi bile u mogućnosti da se uspešno konkurišu evropskim ali i svetskim proizvođačima šećera. Stoga je neophodno makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana u Srbiji, ističu u Komisiji za zaštitu konkurencije.

Foto: Pixabay

Чланак Gorak ukus šećerne repe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krizu prati i rast rizika, pa samim tim i cena tog zaduživanja. U tom nemirnom moru plovi i Srbija koja će ove godine napraviti oko 3,5 milijarde evra budžetskog deficita koji se može pokriti samo zaduživanjem.

Ova kretanja Srbija je već osetila još u maju, kada je na Londonskoj berzi država emitovala dve milijarde evra vredne sedmogodišnje evroobveznice sa prinosom od 3,375 odsto, dok je, recimo, šest meseci ranije emitovala desetogodišnje evroobveznice sa prinosom od samo 1,25 odsto. Situacija sa kratkoročnim obveznicama je počela da se popravlja i prinosi da padaju, ali investitori traže veću zaradu od dugoročnih obveznica pokazujući tako da se rizik povećao.

Pre nedelju dana Ministarstvo finansija je emitovalo dinarske obveznice na 12 godina i zahtevani prinos je iznosio četiri odsto godišnje.

U avgustu smo za isto 12-godišnje obveznice morali da se obavežemo da platimo 3,85 odsto, a pre pandemije, 18. februara 3,4 odsto. Dakle zaduživanje dinarskim dugoročnim obveznicama postalo je skuplje za nešto više od šest meseci za skoro 20 odsto.

Rashodi budžeta su povećani za 24,4 odsto

Na nivou cele države manjak u budžetu nakon sedam meseci iznosi 2,8 milijarde evra i to pre svega zbog veće potrošnje države.

Naime, rashodi budžeta su povećani za 24,4 odsto više nego prošle godine, a pad prihoda iznosi oko pet odsto. Najveći deo te potrošnje se odnosi na pomoć privredi koja je dostigla 1,3 milijarde evra, pa su subvencije utrostručene u odnosu na prvih sedam meseci prošle godine.

Erste banka u svom makroekonomskom pregledu ističe da se očekuje da će deficit budžeta iznositi 3,5 milijarde evra za celu godinu što je čak 7,5 odsto BDP-a.

Ipak, navodi se u njihovom izveštaju, sa finansiranjem ovog deficita neće biti problema jer je veći deo novca za njegovo pokriće već nabavljen.

Prinosi na kratkoročni i srednjeročni dug počeli da opadaju u odnosu na leto

Oni u analizi navode da su prinosi na kratkoročni i srednjeročni dug počeli da opadaju u odnosu na leto, ali su i dalje viši nego početkom godine, odnosno pre krize. Međutim, situacija je drugačija kod dugoročnih obveznica.

„Defanzivan stav investitora bio je primetan na protekle tri aukcije dinarske dvanaestogodišnje obveznice, što je uticalo na odluku Ministarstva finansija da prošle nedelje poveća prinos za 15 baznih poena (0,15 odsto). Ministarstvo finansija forsira aukcije dugoročnijih instrumenata kako bi ispunilo uslove za članstvo u Eurokliru, koje bi dovelo do povećanja potražnje i smanjenja troškova. S obzirom na bolje ekonomske rezultate u odnosu na uporedive zemlje i na stabilnu inflaciju i valutu, vidimo prednosti dugoročnog dela krive“, optimistični su u Erste banci.

Za Dejana Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veća zahtevana stopa prinosa je jasan znak da percepcija rizika kod investitora prema Srbiji raste.

„To nije neobično, jer mi smo se u međuvremenu zaduživali, imali smo i emisiju evroobveznica od dve milijarde evra i sada imamo veći odnos duga prema BDP-u nego početkom godine, pa samim tim i premija rizika je veća. Međutim, dobro je da su investitori spremni da investiraju u srpske obveznice sa rokom od 12 godina i to u lokalnoj valuti. To znači da nije pitanje da li će država moći da vrati dug, već pokazuje i poverenje da će domaća valuta zadržati kupovnu snagu. Dakle oni očekuju stabilnost i inflacije i deviznog kursa, mada s obzirom da se radi o dinarskim investitorima trebalo bi pre svega da ih zanima kupovna snaga valute, a ne devizni kurs“, objašnjava Šoškić.

Obveznice su generalno dobar način zaduživanja

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu napominje da s obzirom da se kurs ne menja, a da je inflacija niska, jedini razlog za veći prinos na naše obveznice je rast rizika koji je deo kamatne stope koju plaćamo na dug.

„Obveznice su generalno dobar način zaduživanja, ali kod dugoročnih obveznica treba voditi računa i o tome da kada se zadužujemo na 15 ili 20 godina, ostavljamo taj dug budućoj generaciji. Zato treba dobro odmeriti koliki je stepen dugoročnog zaduživanja i da li imamo pravo da ostavimo toliki dug narednoj generaciji“, upozorava Dugalić.

I on ističe da je dobro da investitori hoće da kupuju obveznice Srbije, ali ukazuje i da dok se zemlje EU u okruženju, recimo Hrvatska zadužuju po 1,5 odsto, mi se hvalimo sa 3,3 odsto za evroobveznice.

„To jeste dobra kamata, ali za kupca obveznica, a ne baš i za nas koji ih emitujemo. U ovom trenutku kamate na međunarodnom tržištu, a i kod nas su niske, kurs je stabilan, ali ko može znati šta će biti za 12 godina. Sve što je sa rokom preko pet do sedam godina, teško je sagledivo“, napominje Dugalić.

Kriza javnog duga

Jedan od rizika sa kojim bi se neke zemlje mogle susresti sledeće godine je i kriza javnog duga. I MMF upozorava da ukoliko bi došlo do novog talasa pandemije početkom 2021. godine neke ekonomije bi mogle upasti u dužničku krizu, što zbog ekonomskog usporavanja, što zbog težih uslova zaduživanja. Dugalić ističe da se EU i ECB već spremaju da pomognu zemljama kao što su Italija, Španija i Grčka koje zavise od turizma, a već imaju veliki dug.

„EU će morati time da se pozabavi, da ove zemlje ne bi upale u dužničku krizu ako žele da Unija opstane, jer one mogu da povuku i ostale članice. I nama je to pretnja jer naša najveća trgovinska razmena je sa EU, a pre svega sa Italijom i Nemačkom. Mi smo do sada imali manje problema zbog strukture naše privrede, ali nemoguć je neki veći rast bez izvoza u EU i investicija odande, jer mi nemamo dovoljnu akumulaciju kapitala za investicije“, napominje Dugalić.

Izvor: Danas

Чланак Deficit u Srbiji može se pokriti samo zaduživanjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.
Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

– Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. – U pogledu cene nema značajnijih pomaka – cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

Cena kvari potpuni užitak

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.
Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori“.

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

– Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor: Dnevnik

Чланак Zadovoljni prinosima žita, potpun užitak kvari cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište

– AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta – naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava

– U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65% zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj saradnji rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Чланак Nove meteo-stanice za veći prinos u poljoprivredi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da je u ovim krajevima moguće gajiti lekovito bilje pokazala je i studija „Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva“, koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila u saradnji sa JP „Agrorazvoj – valjevske doline“. Prema dobijenim podacima u valjevskom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.
„S obzirom da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Za one koji se odluče da gaje lekovito bilje trebalo bi da se organizuju obuke i predavanja, jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica“, kaže Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.

Mala ulaganja, a prihodi se svake godine povećavaju

Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.

„Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 evra. Prosečan prinos je oko 1.5 tona i od toga je prihod oko 1.500 evra, što znači dobit od oko 300 evra“, objašnjava Svetlana i dodaje da su već naredne godine, ulaganja manja, ali se dobija mnogo veći prinos, čak i do tri tone, pa je prihod, ako se računaju i subvencije od oko 3000, domaćinu ostaje zarada od oko 2.100 evra.

Pet godina za punu zrelost lincure

Predrag Savić iz sela Donje Leskovice, pre nepune dve godine počeo je da gaji lincuru.

„Počelo je tako što sam u saradnj sa Institutom Josif Pančić napravio rasadnik, da vidimo da li se na ovim prostorima lincura može gajiti. Ovde je nadmorska visina viša od 600 metara i ispostavilo se da može. Seme smo posejali i ono je bilo u rasadniku godinu dana. Onda se jednogodišnje biljke rasađuju. Potrebno je otprilike oko pet godina da koren biljke dostigne težinu od oko kilogram i tada se može vaditi“, objašnjava Savić i dodaje da biljka ne traži neke posebne uslove, samo je potrebno u prvoj godini uklanjati travu i korov dok biljka ne ojača.
Biljku ne napadaju štetočine, pa nije potrebna nikakva hemijska zaštita niti neke posebne agrotehničke mere, zbog čega nema mnogo posla. Jedino je potrebno čekati četiri do pet godina da koren dobije svoju težinu i zrelost. Tržište za ovu biljku postoji, nešto se i izvozi, a cena je 300 dinara za kilogram svežeg korena.

Uzgoj lekovitog bilja na svega jednom hekatru površine

Uzgoj lekovitog bilja u valjevskom kraju nije razvijen, jer se prema poslednjim podacima sa popisa poljoprivrede, lekovito bilje gaji na svega jednom hektaru površine.

Valjevski kraj, inače, obiluje netaknutom prirodom, što je i jedan od uslova za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja. Za razliku od kamilice koja je jednogodišnja biljka i u koju se svake godine mora investirati, sa uzgojem sleza i žalfije mogu se postići visoki prinosi po hektaru, a to donosi i dobru zaradu.

Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede neophodno je i da se od strane lokalne samouptave pomogne osnivanje zadruga ili udruženja uzgajivača lekovitog bilja, ali i da se obezbede sredstva za podizanje i opremanje sušara za preradu lekovitog i aromatičnog bilje.

Izvor:Agroklub.rs

Чланак Isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture се појављује прво на Biznis i Finansije.