Najveći deo njih, 1.881.507 bilo je zaposleno u pravnim licima, dok su 404.988 preduzetnici i lica zaposlena kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 55.749, navodi se u izveštaju koji obuhvata registrovanu zaposlenost.

U celoj 2022. godini ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.310.035, što je za 1,6 odsto više nego prethodne godine.

Broj zaposlenih u preduzećima, odnosno pravnim licima povećan je za 2,2 odsto, dok je broj zaposlenih kod preduzetnika povećan za tek 0,3 odsto.

Individualnih poljoprivrednika je bilo manje za 7,2 odsto u 2022. u odnosu na 2021.
U poslednja tri meseca prošle godine broj zaposlenih se povećao za 53.936 u odnosu na isti period 2021. godine ili za 2,4 odsto.

Više je porastao broj zaposlenih u preduzećima (2,7 odsto) nego preduzetnika (1,9 odsto).

Krajem godine zabeležen je rast broja zaposlenih i u odnosu na prethodni kvartal, od jula do oktobra za 33.289 osobe ili 1,4 odsto.

Beogradski region predvodi

Tokom 2022. godine povećan je broj zaposlenih u svim oblastima, a najviše u Beogradskom regionu. Od ukupnog povećanja broja zaposlenih u Srbiji za 36.444 osobe, na Beogradski region se odnosi 25.160 osobe (rast od 3,2 odsto).

U svim ostalim regionima rast broja zaposlenih bio je manji od jedan odsto.

U prošloj godini broj zaposlenih u javnom sektoru povećan je za svega jedan odsto ili 5.813 osobe.
Najviše njih, 2.590 je zaposleno u državnoj administraciji, a 1.793 u zdravstvu i socijalnim službama.

U državnim javnim preduzećima broj zaposlenih se povećao za 458 tokom prošle godine, a u lokalnim javnim preduzećima svega 156.

Najmanje je povećan broj zaposlenih u opštinskim administracijama – svega 43.

U državnom obrazovanju i kulturi broj zaposlenih povećan je za 774 osobe u toku 2022. godine.

Od ukupno 609.630 zaposlenih u javnom sektoru u 2022. godini njih 587.165 bilo je u radnom odnosu, a 22.465 van radnog odnosa.

U javnim državnim preduzećima radilo je 82.996 ljudi, a u lokalnim javnim preduzećima 60.122 radnika.

U državnoj administraciji bilo je zaposleno 134.850 ljudi, dok je u lokalnoj adminstraciji radilo 27.853 ljudi.

U zdravstvu i socijali bilo je zaposleno 155.360 ljudi, a u obrazovanju i kulturi 148.720.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Najveći broj novozaposlenih je u državnoj administraciji i zdravstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na pitanje da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac za sve zaposlene obezbeđuje sredstva za zdravstvenu zaštitu plaćanjem iz svojih sredstava direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, navodi se da „sredstva za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i da ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljajudavanje koje predstavlja izdatak za poslodavca.“

To znači da izdatak za sistematski pregled ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, kada poslodavac ne vrši plaćanje zdravstvenim ustanovama već privrednom društvu koje neobavlja zdravstvenu delatnost, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, navodi se u Biltenu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Sistematski pregled o trošku firme nije deo zarade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj podatak izazvao je dozu neverice kod privatnika, ali i kod ekonomista. Iako jeste činjenica da je od 2015. godine stupio na snagu zakon o smanjenju zarada u javnom sektoru i da su plate tokom fiskalne konsolidacije rasle sporo, od 2017. godine su se „otkačile“, pa su od 2018. do sada zabeležile značajan rast.

Prema podacima o zaradama u javnom sektoru iz baze podataka Zavoda za statistiku prosečne neto plate u javnom sektoru od 2015. do 2019. godine porasle su ukupno za 31,4 odsto, a u prvih devet meseci 2020. godine (u odnosu na isti period prošle) još za 11 odsto. Dakle, porast plata u javnom sektoru, prema podacima Zavoda za statistiku od 2015. do danas iznosio je više od 40 odsto, a što je za četvrtinu veći rast od onog koji je iznela guvernerka.

S druge strane, statistika iskazuje zarade „van javnog sektora“, što u principu predstavlja privatni sektor. U ovom slučaju, neto prosečna plata je, prema istom izvoru, od 2015. do 2019. godine porasla za 22,7 odsto plus povećanje od oko devet odsto u prvih devet meseci ove godine u odnosu na prošlu – dakle za oko 30 odsto ukupno, prenosi Danas.

U poslednje dve godine plate i u javnom i u privatnom sektoru rastu brzo

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da je iznenađen podatkom koji je iznela guvernerka da su plate u privatnom sektoru porasle za 50 odsto u poslednjih pet godina.

„Plate u realnom sektoru moraju se kretati u skladu sa prihodima i profitom preduzeća i ukupnom ekonomskom aktivnosti. Ako imamo u vidu da je 98 odsto ukupnih preduzeća u Srbiji mikro i mala preduzeća, za mene je podatak o tolikom rastu plata iznenađenje. Osim toga to bi onda značilo i da su sada plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, a situacija je obrnuta“, ocenjuje Atanacković.

On dodaje da povećanju zarada u privatnom sektoru jeste doprinelo povećanje minimalne zarade u poslednjih nekoliko godina, kao i povećanje zarada u javnom sektoru koje je teralo privatnike da odgovore povećanjem plata kako bi zadržali radnike. Prema ranijim istraživanjima, najveće razlike između javnog i privatnog sektora su kod najmanjih plata.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu, plate u javnom sektoru su tokom 2015. i 2016. godine stagnirale zbog fiskalne konsolidacije, dok su plate u privatnom sektoru rasle nešto brže.

„U poslednje dve godine plate i u javnom i u privatnom sektoru rastu brzo. U privatnom zbog situacije na tržištu rada i odlaska ljudi u inostranstvo, a u javnom zbog politike“, objašnjava Arsić.

Privatni sektor razvijao brže od javnog

S druge strane, ekonomista Milan Kovačević ističe da je moguće da se u ovom periodu privatni sektor razvijao brže od javnog, ali da to nije ni od kakve važnosti za to kolike treba da budu plate u narednoj godini.

„Važnije je to što su plate u javnom sektoru sada mnogo veće nego u privatnom sektoru. Povećanje plata u javnom sektoru je opasno u krizi, a ne znamo ni da i će privatni sektor moći da povećava plate u narednoj godini. Na kraju, ne znam kako plate spadaju u domen guvernera Narodne banke“, zaključuje Kovačević.

NBS: Zarada u privatnom sektoru povećana za 42,9, a u javnom 28,4 odsto

Narodna banka Srbije oglasila se  zbog diskusije o nivou zarada u privatnom i javnom sektoru i navela da je u periodu januar – septembar 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto plata u privatnom sektoru bila 55.729 dinara, a u javnom 67.345 dinara.

Kako se navodi u saopštenju naslovljenom „Kome smeta istina“, od 2018. Zavod primenjuje novu metodologiju i u javno dostupnoj bazi podataka jasno i precizno označava da podaci pre 2018. nisu direktno uporedivi zbog postojanja „prekida u vremenskoj seriji“.

Centralna banka ukazuje da bi analitičari i ekonomisti koji se bave tim pitanjem morali biti svesni „da bi izračunavanje stope rasta na osnovu podataka koji nisu uporedivi moglo da dovede do pogrešnih zaključaka“.

Ističe se da bi za poređenje podataka pre i posle promene metodologije bilo neopodno promeniti statističku tehniku i da proračunati podaci pokazuju da su 2014. prosečne plate u privatnom sektoru bile 38.998 dinara, a u javnom 52.436 dinara. U saopštenju se ističe da se tako vidi da je prosečna zarada u privatnom sektoru povećana za 42,9 odsto, a u javnom 28,4 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Arsić: Rast plata u privatnom sektoru zbog situacije na tržištu rada u javnom sektoru zbog politike се појављује прво на Biznis i Finansije.