Od 1970. godine je nestala čak trećina močvarnih područja, što automatski povećava broj ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi.

Godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjena je na 58 biliona američkih dolara, što je ekvivalent 60 posto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazao je novi izveštaj Svetske organizacije za zaštitu prirode – WWF.

Izveštaj “Visoka cena jeftine vode”, objavljen na Svetski dan hrane, pokazao je i da se globalni slatkovodni sistemi nalaze na silaznoj putanji.

Od 1970, dodaje se, populacije slatkovodnih životinja su, u proseku, smanjene za čak 83 posto. Taj poražavajući trend je doprineo povećanju broja ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom vode i nesigurnošću u vezi sa hranom.

Stoga se, u pomenutom Izveštaju, naglašava potreba za boljom adaptacijom na sve lošije uticaje klimatskih promena: od razornih suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.

Iz WWF kažu da je „poslednji trenutak“ da vlade, firme i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu naših slatkovodnih ekosistema. Naravno, očigledne su i ekonomske koristi, poput potrošnje vode za domaćinstva ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, koje bi godišnje iznosile minimalno 7,5 biliona dolara.

Dodatno, nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša – veće su i do sedam puta, i iznose oko 50 biliona dolara.

Do 2050. godine, oko 46 posto globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, sa današnjih 10 posto, a ključ rešenja je u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Da li ćemo vodu plaćati kao suvo zlato u budućnosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost akcija najvećeg nemačkog proizvođača automoila „Folksvagen“ prepolovljena je za protekle dve godine.

Kako javlja nemačka agenencija DPA, akcije ovog giganta padaju neprestano od polovine 2021. godine. Jedna akcija ovog svetskog proizvođača tada je vredela 240 evra, dok danas vredi jedva 113 evra. Samo u poslednjih godinu dana pale su za više od 20 odsto.

Prema rečima analitičara, „investitroi sve manje veruju da će ova kompanija narednih godina povratiti svoju konkurentnost na tržištu“. Ključni udeo na tržištu u Kini pada, a pada i u Severnoj Americi. A zbog sporosti u razvoju elektro-automobila na samom je repu evropskih proizvođača ovih vozila.
Glavni uzrok pada akcija kompanije „Folksvagen“ jesu pretnje od izrazitog pada učešća na kineskom tržištu. Tamo sada prodaje 40 posto svoje produkcije. Ove podatke izneo je glavni menadžer kompanije MihalSemotan.

Na primer, najveći kineski proizvođač automobila BYD u prvoj polovini ove godine uspeo je da uđe među deset najvećih svetskih prozvođača. Sa prodajom od milion i 250 hiljada auta u Kini nadmašio je Mercedses Benz.

Ukratko, VW na ovom ključnom tržištu elektromobila teško može da konkuriše nižim cenam tamošnjim proizvođačima. Zato i ide na saradnju s kineskim firmama, pre svega onim koje proizvode jeftinije automobile.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Čuveni nemački automobilski gigant u problemu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poznati svetski trgovinski lanac Target izgubio je 500 miliona dolara zbog krađa u svojim prodavnicama. Izvršni direktor Brajan Kornel rekao je da usporena prodaja i neodlučni kupci nisu jedini razlog za gubitke ove godine, jer ukradena roba značajno utiče na zaradu kompanije.

Target je izgubio dodatnih 500 miliona dolara od organizovanog maloprodajnog kriminala u svojim prodavnicama.

– Problem utiče na sve nas, jer se na ovaj način ograničava dostupnost proizvoda, kvari se iskustvo kupovine i dovode se i naš tim i kupci u opasnost – rekao je Kornel.

Glavni finansijski direktor Michael Fiddelke rekao je da su im izgubljene zalihe smanjile zaradu za 1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Target nije ispunio očekivanja u pogledu zarade koje je prošle godine postavio Wallstreet. Lanac je omanuo u tri uzastopna kvartala, što je kompaniju stavilo u lošu poziciju sa akcionarima u trenutku kada stopa kriminala dostiže istorijski maksimum.

Do skoka krađa došlo je i zbog rasta onlajn tržišta na kojima se ukradeno može prodavati anonimno.

I Targetova konkurencija ima isti problem sa maloprodajnim kriminalom, pa su radnje širom SAD postavile sigurnosne brave na popularnu robu koja se često krade.

Ovo nije slučaj samo u Americi, već se dešava širom sveta, pa i u Srbiji. Primera radi, sada skoro svaka velika prodavnica kod nas maslac više ne drži u frižiderima gde se svako može poslužiti njim, već na delikatesu gde se mora zatražiti od zaposlenih. Mnoštvo je proizvoda koji na ambalaži nose takozvanu „zujalicu“, a i zaposleni u prodavnicama su sve obazriviji i pomno prate šta se dešava u njihovim radnjama.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Ni korona, ni inflacija, lopovi su najveći problem trgovinskim lancima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja međunarodne konsultantske kuće Horváth, u kojem je učestvovalo 50 finansijskih direktora kompanija iz Evrope i sveta, od kojih 43 odsto ostvaruje prihode koji premašuju milijardu evra, a trećina ima više od 5.000 zaposlenih.

Studija je potvrdila da su rastući troškovi rada, jaz između dostupnih i potrebnih veština zaposlenih, kao i nemogućnost popunjavanja radnih mesta na vreme među najvećim izazovima sa kojima će se kompanije i u narednom periodu suočavati.

Robert Ćuzela-Piljac iz konsultantske kuće Horváth objašnjava da se očekuje da će to izazvati povećanje obima posla za postojeću radnu snagu, rast cena rada, usporavanje implementacije novih poslovnih rešenja unutar kompanija, ali i veću tražnju za određenim setom veština kod zaposlenih.

Problem demografske promene

“Iako se često naglašava nedostatak zaposlenih sa određenim tehničkim veštinama, poput programera ili radnika u oblasti građevinarstva ili turizma, naše istraživanje je pokazalo da kompanijama najviše nedostaju soft skills. Reč je o veštinama koja se tiču interakcije s kolegama, kao što su komunikacija, radna etika, motivacija, dobra saradnja i pronalazak rešenja. Slede poslovne veštine, kao što su razumevanje poslovanja kompanije i primena digitalnih rešenja, a na kraju i funkcionalne veštine, poput razumevanja procesa, poznavanja IT sistema i analitičnosti”, objašnjava Ćuzela-Piljac.

Uzrok otežanog dolaska do zaposlenih čak 76 odsto menadžera vidi u oštroj globalnoj i regionalnoj konkurenciji, skoro polovina ispitanika navodi demografske promene, dok pet odsto njih smatra kako njihova kompanija plaća znatno manje od konkurencije.

“Kako bi kompanije zadržale kvalitetne kadrove i privukle nove, nužno je ponuditi jasne mogućnosti daljeg usavršavanja i napredovanja, kao i skratiti sam proces selekcije zaposlenih. Tu je vrlo važna uloga odeljenja ljudskih resursa, koje bi trebalo da promišlja i postupa strateški, kao i da uzima u obzir na koji način očekivanja novih generacija mogu biti u interakciji s ciljevima kompanije, kako bi se osigurao održiv rast poslovanja”, savetuje Robert Ćuzela-Piljac.

On dodaje da je jačanje atraktivnosti poslodavca, kroz unapređenje internih procesa i razvoj kvalitetnih digitalnih rešenja, još jedan od načina za privlačenje kvalitetnih kadrova.

Чланак Ove veštine najviše nedostaju zaposlenima širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Srbija je kurs dinara vezala za evro, što je urađeno da bi se dobila ta poznata evropska stabilnost, da bi se inflacija svela na niske stope. Sada prvi put u istoriji imamo nešto drugačiju situaciju – da nam evro, u suštini – izaziva problem“, kaže za Infobiz Slaviša Tasić.

Narodna banka Srbije diže referentnu kamatnu stopu, ali ne može mnogo da uradi dok smo vezani za evro.

Kamatne stope diktira tržište

„Mi uvozimo inflaciju preko fiksnog kursa i dok god Evropska centralna banka vodi ekspanzivnu monetarnu politiku mi ćemo imati inflaciju. Čak i ako budemo dizali ove naše kamatne stope, to može nešto da promeni – ali ne mnogo, jer ćete trpeti pristiske s druge strane. Imaćete pristisak ka daljem jačanju dinara. Kada bi se sada oslobodio fiksnog kursa dinar bi, u stvari – jačau u odnosu na evro, ali ni to nije dobro“, navodi Tasić.

Kaže da smatra će oni (ECB) „srediti tu inflaciju na kraju“, ali mu nije jasno – zašto se ovoliko čeka.

„Pitanje je zašto ovoliko kasne u podizanju referentne kamatne stope, jer važe za jednu od najkonzervativnijih monetarnih vlasti. Ostale centralne banke odavno su to uradile. Evropska centralna banka najavljuje da će to učiniti krajem leta prvi put“, navodi Tasić.

Ali, što se više odlaže taj potez – inflacija raste, pa će, kako upozorava gost Infobiza, podizanje kamatne stope biti veće.

„Mogu sada da podignu ključnu kamatnu stopu na dva, tri odsto. A, ako ne reaguju duže vreme, moraće da dižu na pet, šest procenata ili na više od 10 odsto – i to se događalo, ali da ne plašimo građane sada“, navodi Slaviša Tasić.

On podseća da kamatne stope diktira tržište.

„Ako inflacija raste i kamatne stope rastu“, navodi on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Tasić: Mi uvozimo inflaciju preko fiksnog kursa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka“, navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.

Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Pooštravanja kreditnih standarda

„Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta“, upozoril su autori MAT-a.

U njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.

Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od četiri odsto.

Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.

Poremećaj u platnom bilansu i javnim finansijama

Upozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara.

„Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka“, smatraju autori MAT-a.

Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tražnja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje država emituje. Tražnja bi izostala i od strane domaćih banaka, koje bi u slučaju gubitaka izazvanih umanjenjne prihod apo sonovu naplate troškova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slučaju, država bi morala da emituje hartije od vrednosti po višestruko većim kamatnim stopama i da time privlači špekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik.

„S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje“, procena je autora MAT-a.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Sudski sporovi građana mogu ozbiljno ugroziti stabilnost bankarskog sektora u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani će ubuduće plaćati veće račune za struju, a možda će doći i do pada životnog standarda. Ovo su prognoze stručnjaka sa kojima je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) razgovarao o novoj graničnoj carinskoj taksi.

Naime, ukoliko firme u tzv. trećim zemljama proizvodnjom neke robe zagađuju ugljen-dioksidom (CO2) više nego što je dozvoljeno u Evropskoj uniji, tu robu će prilikom uvoza EU dodatno cariniti. Plan za ovu taksu predstaviće Evropska komisija sredinom godine.

EU ovo radi kako bi sprečila „curenje ugljenika“ koji izaziva klimatske promene, odnosno obeshrabrila vlasnike kompanija da izbegavaju da plate takse za zagađenje tako što će premestiti fabriku u zemlje u kojima te takse nema – kao što je Srbija.

Najavili su da se uvođenje mera očekuje do 2023. godine, za sektore koji nose najveći rizik.

Decenijama unazad proizvodnja električne i toplotne energije najviše doprinose emisiji CO2 u Srbiji, a sledi industrija, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku.

U Sekretarijatu Energetske zajednice (EZ), organizacije zadužene za energetsko tržište u Evropi, očekuju da će se takse, između ostalog, odnositi na električnu energiju proizvedenu u termoelektranama na ugalj.

Problem  za Srbiju

Istraživanje CINS-a pokazuje da će ovo biti problem i za Srbiju, koja će, prema okvirnoj proceni Privredne komore Srbije (PKS), u 2021. u EU izvesti oko 8% proizvedene električne energije. Nije poznato koliko ove struje će stići iz termoelektrana, ali Srbija gotovo 70% energije proizvodi spaljivanjem uglja.

Viktor Berishaj iz organizacije Climate Action Network Europe, koji prati politiku klimatskih promena i energetike u Jugoistočnoj Evropi, objašnjava na koji način bi budući nameti mogli da se obračunavaju:

– Ukoliko bi EU uvela taksu na uvoz električne energije proizvedene od fosilnih goriva iz Srbije, mogla bi da je carini po jedinici, megavat-času, ili po količini emitovanog ugljan-dioksida (CO2) za uveženu struju, pri čemu bi u oba slučaja cena morala da odražava visinu naknade za emitovanje CO2 u EU.

Domaće termoelektrane su u 2019. emitovale preko 27,3 miliona tona CO2 – od čega samo TE Nikola Tesla u Obrenovcu preko 20,3 miliona tona.

Nove mere za treće zemlje bi mogle da budu nalik ovom sistemu, ali se razmatraju i druge opcije, rekao je u martu pred Evropskim parlamentom komesar Paolo Đentiloni (Gentiloni).

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS kaže da su veliki energetski potrošači kompanije registrovane u oblasti hemijske i gumarske industrije i firme iz metalske i autoindustrije, koje čine oko 52% ukupnog izvoza Srbije u EU.

Deset najvećih izvoznika iz ovih delatnosti, mnogi iz van-evropskih država, čine oko 21 odsto ukupnog izvoza u EU, dodaje. Prvih sedam kompanija na ovom spisku, prema njegovim rečima, su: Tigar tajers, HBIS Group, Ziđin, Jura, Filip Moris, Fijat i Naftna industrija Srbije..

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Evropska unija priprema taksu za zemlje poput Srbije zbog zagađenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prihodima od kriminalnih aktivnosti, poput krijumčarenja droge i korupcije, gubi se svaki trag dok se novac ne opere. To prouzrokuje visoke ekonomske troškove, a i rešavanje kriminalnih radnji je otežano.

Još nije moguće dati precizne podatke o tokovima prljavog novca, međutim Tehnički univerzitet u Beču bavio se analizom podataka holandskih poreznih uprava o sumnjivim novčanim transakcijama. Naučni tim uzeo je u obzir i druge parametre poput nastojanja država da primene smernice protiv pranja novca.

Na osnovu tih podataka razvijen je statistički model koji opisuje od kojih parametara zavise tokovi prljavog novca.

Prof. dr Mihael Gecner (Michael Getzner) sa Tehničkog univerziteta u Beču tokove prljavog novca upoređuje sa gravitacijom: „Zanimljivo je da oni imaju mnogo toga zajedničkog sa gravitacijom. Snaga gravitacije između dve planete raste sa njihovom masom, a smanjuje se sa kvadratom udaljenosti.“

Slično se događa i sa pranjem novca: „Što je jača ekonomija neke zemlje, to su jači novčani tokovi, ali i volumen sumnjivih transakcija opada podudarno sa kvadratom udaljenosti. Upravo udaljenost igra važnu ulogu u kriminalnim aktivnostima. Pranje novca iziskuje lične kontakte, direktnu komunikaciju i kriminalne mreže koje su prostorno blizu“, objašnjava Gecner, prenosi portal Kliks (Klix).

Nijedan statistički model ne opisuje stvarnost u potpunosti, ali je naučni tim u Beču uz pomoć samo nekoliko parametara uspeo da dođe do potrebnih podataka. Njihov model je primenljiv i u drugim zemljama.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Za godinu dana u svetu se opere novac u vrednosti od 2,3 milijarde američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko često se rešavanje problema pretvori u višestruko otklanjanje posledica? Svako ponovno javljanje ukazuje na to da sam problem nije rešen tj. da nije otklonjen pravi uzrok problema. Ovakav način prividnog rešavanja problema sa sobom donosi veliki broj radnih sati, dodatne troškove i izazove u uspostavljanju stabilnih procesa. Najbolje svetske prakse vremenom su iznedrile jednostavnu metodologiju za strukturno rešavanje problema koja na sistematičan način vodi do pronalaženja uzroka, njegovog otklanjanja i horizontalnog širenja dobre prakse kroz celu organizaciju kako se problem ne bi pojavio na drugim mestima.

U različitim granama industrije su se ustalili mnogobrojni formati strukturnog rešavanja problema kao što su 8D Report i A3 Report, ali se svi oni oslanjaju na Toyota Business practice i PDCA ciklus. Toyota je kao kolevka mnogih Kaizen/Lean alata (5S, SMED, TPM…) stavila fokus na proces i eliminaciju rasipanja iz njega.

Moguće je osigurati sistematičan način rešavanja svih problema sledeći naredne korake:

1. Formiranje tima

Formiranjem multidisciplinarnog tima koji će problem posmatrati iz različitih uglova i koji poseduje potrebna znanja za njegovo rešavanje. Problem se rešava u Gembi, a ne u kancelariji.

2. Opis problema

Davanjem odgvora na pitanja 5W2H:
• What – Šta je problem?
• When – Kada je nastao/uočen?
• Who – Ko je uočio problem?
• Where – Gde je problem uočen?
• Why – Zašto je to problem?
• How – Kako se problem ispoljio?
• How much – Koliko nas problem košta?

3. Dekompozicija problema i akcije za suzbijanje požara

Obavezno je izvršavanje dekompozicije većih problema. Prvo se rešavaju oni problemi koji imaju najveći uticaj. Preduzimanje akcija za suzbijanje širenja posledica problema i zaštite korisnika se podrazumevaju.

4. Rootcause analiza

Identifikovanje potencijalnih uzroka problema upotrebom Ishikawa dijagrama. Metodom n/3 određuju se primarni uzroci i izvršava detaljna analiza metodom 5WHY.

5. Definisanje korektivnih mera

Definisanje mera koje će eliminisati uzrok problema, a ne posledice. Pri definisanju korektivnih mera primarni faktor koji treba analizirati je uticaj na uzrok problema, sekundarni je napor za izvođenje mere, a tercijarni cena sprovođenja.

6. Validacija korektivnih mera

Uraditi proveru da li su implementirane korektivne mere postigle željeni cilj. U slučaju da mere ne daju željene rezultate ponovo zavrteti PDCA točak. Kada se postignu željeni rezultati dobra praksa postaje standard.

7. Definisanje preventivnih mera

Definisanje unapređenja u sistemima i procesima treba da spreče ponovni nastanak problema. Preporuka je implementiranje PokaYoke i rad na vizuelizaciji u Gembi.

8. Naučene lekcije i nagrađivanje tima

Stečena znanja i dobru praksu treba proširivati horizontalno duž cele organizacije (Yokoten) kako bi se sprečio nastanak istog problema na drugim mestima. Uvek tim treba nagraditi i proslaviti uspeh.

Više o Lean SPS metodi možete saznati na Tecor Lean & Kaizen Consulting Web portalu.

Чланак Strukturno rešavanje problema – korak po korak u rešavanju problema… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deo korisnika uopšte ne može da šalje e-mailove, dok većina prijavljuje probleme sa dodavanjem priloga i dokumenata – što i sami možemo da potvrdimo. Dok sa slanjem mejlova nemamo problema, trenutno ne možemo da dodamo priloge u mejl pa Gugle šalje poruku: „Ups, nešto nije u redu“.Karta na Down Detectoru otkriva da Gmail ne radi pravilno ljudima širom sveta – od SAD-a preko Evrope do Azije i Australije, uključujući i Srbiju i region.

Izvor: Blic biznis

Чланак Korisnici širom sveta imaju problema s Guglovim uslugama се појављује прво на Biznis i Finansije.