Sve su to veoma različite kompanije, ali imaju jednu zajedničku stvar: brzo su rasle kako je pandemija izazvala potražnju za digitalnim proizvodima i uslugama — i uhvaćene su na nogama kada je kombinacija povratka (relativne) normalnosti, rasta kamatnih stopa , a inflacija je zaustavila dobra vremena.

„Na početku COVID-19 početkom 2020. godine, svet se brzo kretao onlajn i nalet e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će to biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije“, Zakerberg napisao je u dopisu zaposlenima zašto otpušta 11.000 radnih mesta u Meti.

„I ja jesam, pa sam doneo odluku da značajno povećam naše investicije. Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao“, napisao je on.

Ni on nije bio jedini, sa mnogim drugim tehnološkim svetlima koji su u poslednje vreme izražavali slična razmišljanja: „Previše smo zapošljavali za svet u kome se nalazimo“, napisali su osnivači Stripe-a u dopisu zaposlenima u kojem su najavljivali da će otpustiti 1.000 radnika, ili 14% njenog osoblja.

Kako su pogrešno shvatili situaciju

Sve ovo postavlja prirodno sledeće pitanje. Kako su ovi vrhunski tehnološki rukovodioci — za koje se generalno pretpostavlja da su dokazani, inteligentni, sposobni poslovni lideri sa pristupom brdima vrednih podataka — tako pogrešno shvatili situaciju?

U duhu pravičnosti, to nije bilo sasvim nelogično. U prvim danima pandemije, nekoliko kompanija je pauziralo zapošljavanje ili otpuštalo kao meru uštede, pod pretpostavkom da će kriza usporiti ekonomiju.

„Biće potrebno dosta vremena — možda nekoliko kvartala — pre nego što budemo sigurni da je virus obuzdan“, napisala je ugledna kompanija rizičnog kapitala Sekuoia u memorandumu iz marta 2020. upozoravajući startape na teška vremena koja su pred nama. „Biće potrebno još više vremena da se globalna ekonomija oporavi. Neki od vas će možda osetiti smanjenje potražnje; neki od vas možda će se suočiti sa izazovima ponude.“

Umesto toga, desilo se suprotno, pošto su ljudi provodili više vremena kupujući na mreži, gledajući video snimke na IouTube-u ili TikTok-u, igrajući igrice poput Roblok-a ili „Among Us“ i generalno ulivajući dolare u tehnološki sektor.

Startapi su prikupili novac u količinama koje suze za oči, čak i kada su velike tehnološke kompanije videle da su njihove cene akcija porasle. Čak je i industrija PC računara koja se dugo patila doživela renesansu jer su ljudi kupovali novu opremu za rad od kuće.

Lako je zamisliti kako je taj iznenadni preokret izgledao kao druga šansa, prilika da se udari dok je gvožđe vruće i juri velike ambicije. Sa niskim kamatnim stopama, visokim procenama i radom na daljinu koji nudi nivo pristupa talentima bez presedana, osećao se kao ključni trenutak u istoriji tehnologije. Lideri poput Larija Elisona iz Oracle-a otišli ​​su toliko daleko da su hvalili alatku za video konferencije Zoom, dragu osobu iz ere pandemije, kao „osnovnu uslugu“ koja je trajno preokrenula radni svet.

Tehnologija više nije centar univerzuma

Ipak, odavno postoje znaci da dobra vremena neće trajati večno. Pre skoro godinu dana, Zoom je izvestio o rastu koji je bio znatno ispod očekivanja Volstrita, u znaku da će dostupnost vakcina i generalno ponovno otvaranje globalne ekonomije oslabiti oslanjanje na tehnologiju. Tokom leta, Roblok je rekao da očekuje da će poslovati sa gubitkom u doglednoj budućnosti jer je njegova mlađa korisnička baza provodila više vremena na otvorenom. Tehnologija i dalje igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu, ali više nije centar univerzuma.

Tako da je razumljivo, u izvesnoj meri, da su osnivači poput Zakerberga ulagali kao da se svet zauvek promenio. Ali opet, ništa ne traje večno. I ova kockanja su na kraju koštala hiljade ljudi života, ako ne i dovela ih u opasnost od deportacije iz SAD u slučaju imigrantskih tehnoloških radnika.

Pozitivno je da Zakerberg i drugi izvršni direktori preuzimaju odgovornost za svoje greške ovde. Ali ovi lideri su takođe pokazali zapanjujuću naivnost u najboljem slučaju i direktan neuspeh mašte u najgorem slučaju kada kažu da to nisu očekivali.

Izvor: Biznis insajder/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako su pogrešno shvatili situaciju tehnološke kompanije i sada snose posledice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zalihe digitalnog novca ove firme prošlog mjeseca porasle su za 44 odsto pošto su kriptovalute, uključujući bitcoin, doživjele porast, a podaci pokazuju tržišna kapitalizacija kripto imovine porasla za 35,4 odsto sa 1.920 milijardi dolara na 2.600 miijardi dolara tokom jednog mjeseca.

Snažan porast koji su doživjeli bitcoin i druge kriptovalute mogao bi biti samo deo fenomena poznatog kao „uptober“, piše Capitol.

Coinbase je 14. septembra objavio da je povećao veličinu predložene ponude starijih novčanica od 1,5 milijardi dolara na dve milijarde dolara, razbijenih na novčanicu od milijardu dolara koja dospeva 2028. godine, i sa kamatnom stopom od 3,375 odsto, i još jednu novčanicu od milijardu dolara koja dospeva u 2031. godini, piše Capital.

Kompanija će koristiti prihode od kapitala prikupljenog za opšte korporativne svrhe, uključujući razvoj proizvoda, potencijalne akvizicije, proizvode i tehnologije. Sve zavisi od mogućnosti koje kompanija može identifikovati u budućnosti.

Menadžerski tim je, takođe, predstavio neke smernice za predstojeći tromesečni izvještaj, dodajući da se očekuje da će maloprodajni korisnici mesečnih transakcija i obim trgovine biti manji u poređenju sa drugim kvartalom godine usled manje nestabilnosti ka kriptotržištu.

Još u drugom kvartalu 2021. godine, kompanija je prijavila ukupan obim trgovine od 462 milijarde dolara, pri čemu su institucionalni klijenti činili 68,6 odsto tog ukupnog iznosa (317 milijardi dolara). U međuvremenu, bitcoin čini sve manji obim trgovanja Coinbase-a, pri čemu je kriptovaluta činila 24 odsto ukupnog obima tokom drugog kvartala 2021. godine u poređenju sa 57 odsto u drugom kvartalu 2020. godine.

Prihodi po korisniku mogli bi da budu u rasponu između 34 i 45 dolara mesečno

Ukupna imovina na platformi završila je prethodni kvartal sa 180 milijardi dolara, pri čemu je bitcoin predstavljao 47 odsto tog ukupnog iznosa u poređenju sa 64 odsto u drugom kvartalu 2020. godine.

Neto prihodi od transakcija za ovaj period dostigli su 1,93 milijarde dolara, u odnosu na 171,9 miliona dolara koliko je kompanija prijavila za isti kvartal prije godinu dana, dok su ukupni operativni troškovi iznosili 1,35 milijardi dolara, što čini 67 odsto ukupnih prihoda Coinbase-a.

U međuvremenu, neto prihod u drugom kvartalu 2021. godine dostigao je 1,6 milijardi dolara, uključujući poreske olakšice od 737 miliona dolara. Kompanija je završila period sa ukupnom prilagođenom zaradom prije kamata, poreza, pada vrednosti i amortizacije od 1,1 milijarde dolara i gotovinom i ekvivalentima od 4,4 milijarde dolara.

U prvom polugođu 2021. godine, Coinbase je prijavio ukupne prihode od 4,03 milijarde dolara, operativni prihod od 1,86 milijardi dolara i neto prihod od 2,38 milijardi dolara. Ovo rezultira potpuno razvodnjenom zaradom po akciji od 9,6 dolara za prvih šest meseci godine.

Kada je reč o celokupnoj 2021. godini, kompanija predviđa da bi prosečni neto prihodi po korisniku mogli da budu u rasponu između 34 i 45 dolara mesečno.

Podaci koje je prikupio Seeking Alpha pokazuju da konsenzus procena prihoda za Coinbase-ove akcije iznose 7,21 milijardu dolara, sa najnižom procenom na 6,5 milijardi dolara, a najvišom na 8,12 milijardi dolara za fiskalnu godinu koja se završava decembra ove godine. Konsenzus prognoza za zaradu po akciji kompanije za fiskalnu 2021. godinu je 13,36 dolara, sa najnižom procenom od 10,39 dolara, a najvišom na 18,34 dolara.

Inače, kada se radi o predviđanju akcija Coinbase-a, prognoze analitičara mogu biti pogrešne. Proekcije analitičara se zasnivaju na izradi fundamentalne i tehničke studije učinka kompanije. Prošli učinak nikada ne garantuje buduće rezultate, upozorava Capital.

Foto: Pixabay

Чланак Da li je uzlet kriptovaluta kratkog daha? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njegova procena je da postoje četiri scenarija koja se mogu dogoditi.

Oporavak u prvoj polovini 2021. godine, utro je put značajno manjem privrednom rastu i skoku inflacije na nivoe značajno više od dva odsto koliko su zacrtale centralne banke. Uzrok tome su posledice širenja delta varijante virusa korona, „čepovi“ u lancima snabdevanja robom i na tržištima rada, nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika, piše Rubini u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“.

Prinosi na obveznice pali su u poslednjih nekoliko meseci, a nedavna korekcija na tržištu akcija do sada je bila skromna, što odražava nadu da će se blaga stagflacija pokazati kao privremena.

Četiri moguća scenarija zavise od toga da li će rast da ubrzava ili usporava, i da li će inflacija za stalno da ostane na višim nivoima ili će da uspori, prenosi Sputnjik.

Prvi scenario „Zlatokosa“

Analitičari sa Vol Strita i većina političara predviđaju scenario poznat kao „Zlatokosa“ u kom se predviđa snažan rast uz inflaciju od dva odsto, koliko je cilj centralnih banaka. Prema ovom mišljenju, nedavna stagflacija je u najvećoj meri posledica delta varijante virusa korona. Kada ona nestane, ukoliko se ne pojavi neka zaraznija varijanta, takođe će nestati i „čepovi“ u snabdevanju, te će se rast ubrzati dok će inflacija padati.

Za tržišta, to bi predstavljalo nastavak izgleda za „trgovinu reflacijom“ od ranije ove godine, kada se nadalo da će snažniji rast podržati jače zarade i još veće cene akcija. U ovom ružičastom scenariju, inflacija bi se smanjila, zadržavajući inflatorna očekivanja oko 2 odsto, prinosi na obveznice bi postepeno rasli zajedno sa realnim kamatnim stopama, a centralne banke bi bile u poziciji da smanje kvantitativno popuštanje bez uzdrmanih tržišta akcija ili tržišta obveznica.

Drugi scenario – pregrevanje

Drugi scenario uključuje pregrevanje. U tom scenariju, rast bi bio ubrzan i ne bi bilo „čepova“ u snabdevanju, ali bi inflacija uporno ostala na visokom nivou jer bi se ispostavilo da je trajna, a ne privremena.

Sa nepotrošenim ušteđevinama i visokom potražnjom, labava monetarna i fiskalna politika bi samo dodatno povećala agregatnu potražnju. Rast koji bi bio posledica toga pratila bi stalna inflacija, opovrgavajući uverenje centralnih banaka da je rast cena privremen.

Reakcija tržišta na „pregrevanje“ zavisila bi od toga kako će centralne banke reagovati.

Treći scenario – stagflacija

Treći scenario je tekuća stagflacija, sa visokom inflacijom i mnogo manjim i sporijim rastom na srednji rok. U ovom slučaju inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike.

Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.

Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost.

Četvrti scenario – usporavanje

Četvrti scenario pretpostavlja usporavanje rasta. Slabija agregatna tražnja pokazala bi se kao sumorna nova normalnost, a ne prolazna stvar, posebno ako bi se paketi pomoći povukli prerano.

U tom slučaju bi manja potražnja i sporiji rast doveli do niže inflacije, vrednost akcija bi preslikavala manje šanse za rast, i prinosi od obveznica bi još dublje pali.

Koji scenario je najrealniji?

Dok analitičari i vlade „guraju“ scenario „Zlatokosa“, Rubini tvrdi da je izvesniji scenario „pregrevanja“.

Ako uzmemo u obzir trenutnu labavu monetarnu, fiskalnu i kreditnu politiku, postepeno nestajanje delta varijante virusa, i „čepovi“ u lancima snabdevanja bi pregrejali rast i centralne banke bi bile ostavljene u sendviču. Suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke će skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava, tvrdi Rubini.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Dr Propast: Četiri scenarija kako će se razvijati globalna ekonomija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, procene domaćih institucija i Svetske banke ne razlikuju se samo oko prošle godine već i oko projekcija budućeg rasta.

Dok je naš budžet pravljen sa očekivanjem realnog rasta od šest odsto ove godine, a četiri odsto 2022. godine.

Svetska banka je daleko pesimističnija, pa su njeni stručnjaci procenili čak dvostruko manji rast ove godine (3,1 odsto) i 3,4 odsto sledeće godine.

Istina Svetska banka je tokom 2020. bila dosta opreznija kod procenjivanja naše ekonomske aktivnosti, pa smo jedna od retkih zemalja u regionu kod koje je zabeležen napredak u proceni u odnosu na njihov junski izveštaj – za pola procentnog poena.

Procena rasta Zapadnog Balkana od 3,5 odsto

Recimo, kod Crne Gore Svetska banka je ocenila u junu prošle godine pad od 5,6 odsto, a prema ovom izveštaju on je čak 14,9 odsto.

Ipak, u najvećoj razvojnoj instituciji na svetu smatraju da će ove godine prosečan rast na Zapadnom Balkanu iznositi 3,5 odsto, a Srbije 3,1 odsto.

Iznadprosečan rast prognozira se za one zemlje koje su imale dubok pad u 2020. pre svega, turističkim zemljama Crnoj Gori 6,1 odsto i Albaniji 5,1 odsto.

Zanimljivo je da se ne očekuje da nijedna od šest zemalja regiona ZB neće u 2021. godini nadoknaditi izgubljeno u 2020. što znači da se oporavak očekuje tek sledeće godine (za Crnu Goru ni tad).

Ispod proseka je Bosna i Hercegovina sa rastom od 2,8 odsto, mada i ispodprosečnim padom u 2020. godini dok je na nivou proseka S. Makedonija sa 3,6 odsto.

Procena rasta Zapadnog Balkana od 3,5 odsto u ovoj godini zasniva se na pretpostavci da će pandemija kovida 19 biti stavljena pod kontrolu, a poverenje potrošača i biznisa vraćeno.

Čeka nas oporavak sa puno rizika 2

Takođe, očekuje se da region ima koristi od EU Ekonomskog i investicionog plana odakle će se finansirati određeni projekti.

S druge strane, region, kao i ostatak sveta, je imao značajne pakete pomoći privredi i stanovništvu tokom prošle godine što znači veće fiskalne rizike i manje raspoloživih sredstava za dalju pomoć.

S obzirom da je Svetska banka svrstala Srbiju u makroregion Evropa i Centralna Azija (ECA, u koji nisu uključene zapadnoevropske zemlje) većina analiza se odnosi na region, ali u dobrom delu može se primeniti i na našu privredu.

U ovom regionu od kovida s erazbolelo 9,5 miliona ljudi po čemu (oboleli po stanovniku) je drugi u svetu iza Latinske Amerike.

Procenjuje se da je pandemija gurnula još 2,2 miliona ljudi u ECA regionu palo na preživljavanje sa manje od 3,2 dolara dnevno, a neke ankete pokazuju da se domaćinstva u Centralnoj Aziji bore da obezbede dovoljno hrane.

Pandemija još nije pobeđena

Kaže se da je petina ekonomija zbog pandemije i ekonomske krize izgubila pet ili više godina ekonomskog rasta po stanovniku u 2020. godini.

I mada je, kako se navodi u analizi, većina zemalja imala brze i obimne mere pomoći ipak, pozivajući se na studiju MOR-a, Svetska banka procenjuje gubitak radnih sati u prva tri tromesečja prošle godine jednaka čak 106 miliona radnih mesta.

Procene su i dalje na staklenim nogama pre svega jer pandemija još nije pobeđena i tek treba videti kako će biti sprovedena vakcinacija.

Ukoliko bi zdravstvena kriza i zabrane putovanja potrajali BDP, posebno u turističkim zemljama bi mogao biti znatno slabiji od očekivanog.

Stručnjaci Svetske banke napravili su tri scenarija ekonomskih kretanja u zavisnosti uglavnom od efikasnosti vakcinacije i borbe protiv virusa.

U osnovnom scenariju, čak i ako se krene u oporavak, izgubljena aktivnost i BDP će i dalje biti značajni.

Procenjuje se da će do 2025. godine globalni proizvod biti pet odsto ispod pretkriznog trenda, a to je u zbiru oko 36 odsto svetskog BDP-a iz 2019. godine.

Ukoliko bi se ostvario rizični scenario u kome se pandemija nastavlja, a vakcinacija odlaže, globalni proizvod u 2020. bio bi za osam odsto ispod onog što bi moglo biti da pandemije nije bilo, a to je kumulativni gubitak od čak 54 odsto svetskog BDP-a iz 2019. godine.

Ako bi finansijska tržišta postala nervozna zbog odlaganja vakcinacije, moglo bi doći do uspostavljanja novih cena dugova, a s obzirom na rekordne iznose i javnih i privatnih dugova to bi moglo dovesti do masovnih bankrotstava i problematičnih kredita u bankama što bi onda moglo proizvesti novu finansijsku krizu.

Svetski dug obara rekorde

U 2019. godini globalni dug dostigao je 230 odsto svetskog BDP-a, a javni dug država je iznosio 83 odsto. Sa antipandemijskom potrošnjom javni dug će dostići celih 100 odsto BDP-a i mada su trenutne kamate niske, ako se države ne vrate održivim fiskalnim politikama mnoge bi se mogle naći u krizi. Od 1970-ih godina od oko 500 epizoda brzog zaduživanja među rastućim ekonomijama i zemlajma u razvoju u polovini slučajeva je u roku od dve godine od vrhunca u zaduživanju nastala finansijska kriza.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Oporavak sa puno rizika се појављује прво на Biznis i Finansije.