Zbog pada proizvodnje nafte, rast privrede Saudijske Arabije je usporen u drugom kvartalu. Kao rezultat ograničenja proizvodnje, privreda zemlje postala je jedna od najsporijih, dok je pre februara bila jedna od najbrže rastućih.

Ruski prihodi od nafte i gasa porasli su u julu prvi put u 2023. godine. Više cene energenata utiču na poreske stope po barelu nafte i takođe dovode do smanjenja popusta na naftu. Rast cena kompenzovao je pad ruske proizvodnje i izvoza nafte, primećuje Blumberg.

Evropska unija i zemlje G7 su u decembru 2022. uvele ograničenje cene nafte iz Rusije – ne može se prodati iznad 60 dolara po barelu.

Izvor: Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rusija profitirala od smanjenja proizvodnje nafte OPEK+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekada su prosvetni radnici i zaposleni u namenskoj industriji učestalije ispoljavali nezadovoljstvo, ali, čini se, da su u poslednje vreme češće nepovoljne sezonske konjukture po prodavce bobičavog voća, pa malinari praktično svake godine prozivaju vlast da im pomogne.

Rudnik para

Apsurd je u tome što je reč o jednoj od najprofitabilnijih delatnosti, pravom „rudniku para“ za one koji znaju posao, imaju dovoljno veliku rodbinu kao gotovo sigurnu radnu snagu i umeju da se snalaze na neobično volatibilnom tržištu. Godišnji prihod dostiže i po 70.000 evra po hektaru, od čega na troškove otpada najviše četvrtina.

Reč je o vanserijski rentabilnoj aktivnosti, pa nije čudo da se ovim poslom bave ne samo poljoprivrednici, već i advokati, lekari, inženjeri, svako ko ima povoljno imanje i dovoljno novca za ne baš preveliko startno ulaganje.

Manje je poznato da je u Srbiji sadnja malina, ali kao ukrasnog šiblja, počela oko 1880. godine, da bi četiri decenije kasnije počeo uzgoj sorte namenjene pravljenju soka. Malina za kasniju upotrebu, uz pomoć zamrzavanja, počela je tek šezdesetih godina prošlog veka.

Zapadna Srbija, posebno predeo od Arilja do Ivanjice, pokazao se idealnim za sortu „vilamet“. I danas je vodeći brend kada je reč o malinama za naknadnu upotrebu. Upravo ona i čini preko 90 odsto zasada srbijanskih malinjaka, dok se blizu 400.000 ljudi bavi ovim uzgojom.

Naravno, bar polovina nisu profesionalni zemljoradnici, već im je uzgoj dodatan izvor prihoda. Velika većina malinjaka je mini veličine, taman da jedna porodica veoma solidno živi, a posledjih godina primetno je da opada kako kvalitet sadnica, tako i upotreba đubriva specifične formulacije, primerene uzgoju ovog voća.

Oscilacije cene

Tokom prethodnih decenija Srbija je, uprkos svim manama u proizvodnji, izrasla u svetskog lidera kada je reč o „vilametu“. Godišnje se izveze i 95 odsto roda, obično preko 100.000 tona. Rekordne 2015. u svet je plasirano više od 134.000 tona vrednih 325 miliona evra. Rod se kreće u rasponu od sedam do 23 tone po hektaru.

Mana je što dostizanje veće rodnosti podrazumeva primetno veća ulaganja, pri čemu je profitabilnost veća kod jesenjih sorti namenjenih konzumu, sasvim retkih u Srbiji.

Problem je izrazita, i sve veća, oscilacija cene na svetskom tržištu, gde se pre dve godine na veliko prodavala i za šest, sedam evra po kilogramu, da bi lane pala na tri do četiri evra. Početak ove sezone, rat u Ukrajini i pad standarda širom Evrope doprineli su da se početkom tekuće sezone mogla kupiti i za dva evra. Posebno je negativan uticaj dampinški izvoz maline iz Ukrajine, Poljske i Čilea.

Pravac u gubitak

Pred lanjsku sezonu branja na tržištu je bilo posebno uzbudljivo. Na osnovu rekordne cene iz prethodne godine, uzgajivači su, uz podršku sa političlke scene Srbije, procenjivali još jednu sezonu izrazito visoke cene. Stoga u kupovini unapred nisu davali malinu ispod 500 dinara po kilogramu. Na podsticaj, moglo bi se reći pritisak, države hladnjačari su plaćali, kupili i zamrzli bobice. Kada je došlo vreme konzuma odmrznute maline, loša situacija na Starom kontinentu se odrazila i na tržište.

Malinu je bilo teško plasirati za više od tri, a plaćali su je više od četiri evra. Ako se zna da su troškovi zamrzavanja otprilike 1,5 evro po kilogramu, može se samo zamisliti u kakvom su se čabru našli vlasnici hladnjača, ujedno i izvoznici.

Posledice se i danas primećuju, u srpskim hladnjačama još ima prošlogodišnjeg roda, a trebalo bi da se kupuje novi rod. Izvestan je manjak skladišnih kapaciteta, zauzetih zalihama, dok kupci sada malinu plaćaju 200-230 dinara po kilogramu, kojom su uzgajivači bezmalo uvređeni.

Vesti sa evropskom tržišta ne slute na dobro. Malina iz Ukrajine se u Evropi kupuje na veliko za samo 1,2 evra. Istina da je slabijeg kvaliteta od srpske, ali je mnogo jeftinija, gotovo džabe. Prognoze su da će cele sezone cena bobičastog voća biti daleko niža od dugogodišnjeg proseka.

Proizvođači i(li) glasači

Uzgajivači malina su sada spremni da prodaju kilo za gotovo 340 dinara, ali potražnja je skromna. Vlasnici hladnjača ne samo da su poučeni lanjskim uskustvom, već nemaju dovoljno novca ni da u celosti isplate prošlogodišnji rod. Računica pokazuje da su lane po kilogramu izgubili skoro 2,2 evra.

Država na pritisak uzgajivača dodeljuje deset miliona dinara pomoći radi regulisanja duga i podsticaja kupovine novog roda. Nevolja je što su u međuvremenu i kamate na tržištu dva i po puta više, pa je pitanje je li hladnjačarima isplativo uzimati bankarsku pozajmicu uz deset odsto prinosa.

Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje odvijati. Za sada umesto da uzgajivači i hladnjačari sebe skupa doživljavaju kao jednog partnera i dele profit od inoplasmana, ostaju podeljeni, pokušavajući da svaka grupacija samo sebi usmeri gro profita, a na drugu stranu da prevali rizik tržišnih oscilacija.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Profit sebi, rizik drugima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veštačka inteligencija (AI) preuzima poslovnu i ostale realnosti i u narednom periodu svi će biti svedoci ubrzanog napetka ove grane industrije. Jedna od posledica biće i promena u potražnji za poslovima i profesijama, prenosi portal Bonitet.com

U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klime

Klimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Predviđanja do 2040. godine: Gde ulagati i koga zapošljavati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njihovim rečima, interesovanje za letove je značajno poraslo i može se reći da se situacija normalizovala posle veoma teškog perioda za avio-industriju koji je izazvala pandemija korona virusa. U poslednjih nekoliko meseci tražnja za letovima je toliko velika da će i profit avio-prevoznika drastično porasti. Naime, uprkos tome što je avionski prevoz poskupeo i što su troškovi života uvećani, ljudi ne žele da se odreknu odmora i putovanja, što je dobro za ovaj deo privrede.

Zato se očekuje da će u 2023. prihodi svetskih avio-kompanija porasti na 803 milijarde dolara, što je za samo 35 milijardi manje nego u predpandemijskoj 2019. godini. Ipak, to ne znači da su rukovodioci avio-prevoznika oslobođeni svih briga. Njih i dalje muče problemi u lancima snabdevanja sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou, kao i rast aerodromskih naknada.

Direktor Asocijacije za vazdušni saobraćaj Vili Wolš otišao je toliko daleko u kritici politika zračnih luka da je novinarima rekao kako “Aerodrom Šipholm nema srama jer je zbog lošeg poslovanja, za koje je sam kriv, posle trogodišnjeg povećanja troškova od 37 odsto, ove godine odlučio da poveća cenu svojih usluga za još 12 procenata”.

Foto: Philip Myrtorp, Unsplash

Чланак Avio-kompanije će ove godine duplirati svoj profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pritisak u uobičajenim granicama održava uz pomoć tri leka koje mesečno nabavlja. Ovih dana se uverio da je do leka koji u nas pristiže iz Francuske sve teže doći. Kada je u apoteci koju godinama posećuje pokušao da dobije lek, rečeno mu je da nema „natrixa“. Kako su apoteke istog vlasnika umrežene, utvrdila je da ga nema ni u jednoj apoteci iz lanca. Novosađanin se autobusom uputio u centar grada i apoteku iz drugog lanca. Leka ni ovde nije bilo, a nakon pregleda na računaru, pokazalo se da ga nema ni u ovom lancu.

Nestašica postaje uobičajena

Nije preostalo ništa drugo nego da se uputi u apoteku iz trećeg lanca, takođe u centru grada. Ni ovde nije podigao lek, ipak, bio je zadovoljan obaveštenjem da ga ima u apoteci na Limanu 2 istog lanca. Seo je u autobus i stigao do željene lokacije. Ali, avaj… Ima leka, ali ne doze od deset miligrama, već samo od pet. Na predlog da mu se, uz doplatu, izdaju dve kutije slabije doze, apotekarka je pojasnila da zbir aktivne supstance u dva manje doze nije isti kao u dvostruko većoj.

Kako je kod ovog leka doza jako bitna, preporučila je da se umesto pilule od deset miligrama, koristi istogramažne pilule „amlodipina“, građanima sa iskustvom života u Jugoslaviji dobro poznatog medikamenta skopskog proizvođača. Srećom, kutijica novog leka košta stotinak dinara, pa je Novosađanin napokon uspeo da očuva terapiju za narednih trideset dana. Ostala je zebnja šta će biti kada se potroši bočica.

Zapravo, nestašica lekova postaje naša svakodnevica. Nisu u pitanju samo lekovi za regulisanje pritiska, već i lekovi za bolesti srca, protiv kancera, one koji se koriste kod dijabetesa, antibiotici i drugi lekovi protiv bakterijskih infekcija. Nedostaju i lekovi za pojedine psihijatrijske poremećaje, ali je možda najveća nevolja za lekovima protiv dečjih bakterijskih infekcija. Roditelji se žale da je jako teško doći do lekova u formi sirupa, najčešće upravo za dečji uzrast. Potraga je za paracetamolom, efikasnim u snižavanju temperature.

Kina, globalna apoteka

Pitanje je koliko je utešno to što građani Srbije nisu usamljeni u nevoljama ove vrste. Tačnije, ovdašnji pacijenti su u povoljnijoj poziciji nego žitelji razvijenijih evropskih država. Situacija u Nemačkoj ili Francuskoj, koje su decenijama smatrane za zemlje s najboljim zdravstvenim sistemom, mnogo je gora.

U Nemačkoj je od nekadašnjih 11 proizvođača „paracetamola“ knjiga spala na samo jednog proizvođača. Razlog je niska cena lekova koje farmaceutske kompanije isporučuju drogerijama na osnovu ugovora sa državnim zdravstvenim osiguranjem. Čak se i te cene ne menjaju godinama, iako proizvođači plaćaju sve više za sve sirovine. Tako je u Nemačkoj cena „paracetamola“ ista već 12 godina, iako je cena aktivne supstance samo prošle godine porasla za 70 odsto. Niko, pa ni farmaceutske kuće, ne radi tamo gde je unapred jasno da će biti u gubitku.

Nestašice lekova su došle do izražaja s rastom cena struje, gasa i drugih energenata. Kako farmaceutska proizvodnja troši izrazito mnogo struje, ekstremni rast cene električne energije je proizvodnju mnogih lekova učinio neisplativom. Osim toga, izrazita većina aktivnih supstanci se proizvodi samo u Kini i/ili Indiji, pa se ove dve mnogoljudne države smatraju globalnom apotekom.

Međutim, kada se pojavio kovid, proizvodnja je zbog mera zaštite postala manja, pa su obe države gotovo prestale da isporučuju lekove ostatku sveta. Evropsko tržište se našlo u oskudici mnogih lekova, što je iniciralo povratak proizvodnje na Stari kontinent, no to će svakako potrajati.

Kuda vodi Mastriški ugovor?

U ceni energenata se krije objašnjenje zašto u Srbiji nema prevelikih nestašica lekova. Cena struje je najmanje upola, a često i četiri puta niža nego u evropskim državama, pa tri ovdašnja proizvođača nisu pretrpela veliki udarac sa energetskog tržišta. Da privatizacija nije potpuno uništila „Jugoremediju“ i „Srbolek“, imali bismo dovoljne količine još dvadesetak lekova.

Stariji ljudi se sećaju vremena Jugoslavije kada je konkurencija 13 proizvođača doprinela tome da tržište bude redovno i dobro snabdeveno velikim brojem kvalitetnih generičkih lekova. Danas, uvozimo znatno veći broj lekova, što dovodi do toga da se evropski farmaceutski problemi prenose i na nas.

Bilo bi prilično površno i jednostrano reći da je izmeštanje proizvodnje u zemlje Azije osnovni razlog trenutne nestašice lekova. Dublje uzroke treba tražiti u Ugovoru iz Mastrihta iz 1992. godine, jednoj vrsti ustava najuspešnije zajednice, kojim se članice obavezuju da se „farmaceutska industrija u celosti ponaša prema tržišnim uslovima“, a državi se zabranjuje da utiče na rad proizvođača iz ove branše. Od tada, vodeće kompanije izmeštaju proizvodnju u zemlje Azije koje su poznate po skromnim ekološkim zahtevima i niskim zaradama. Dobit postaje jedino bitna za funkcionisanje čitave farmaceutske industrije, a upravo je ona izmeštanjem gotovo utrostručena.

Gramzivi akcionari

Devedesetih godina prošlog veka su aktivne supstance još uvek proizvođene na evropskom tlu, obično veoma blizu fabrika za proizvodnju i pakovanje lekova. Danas se oko 85 odsto svih aktivnih supstanci proizvodi jedino u Kini, manjim delom u Indiji. Panika izazvana kovidom je dovela do prekida lanaca snabdevanja i naglog povećanja potrošnje lekova u najmnogoljudnijim državama, tako da kineske i indijske kompanije imaju malo preostalo za izvoz, a ceo svet je postao visoko zavisan upravo od proizvođača iz ovih država.

Pitanje je da li su i u kojoj meri farmaceutske kompanije profitirale od preseljenja proizvodnje. Izvesno je da su najbolje prošli akcionari kompanija, među kojima je investicioni fond Blek Rok možda najveći. Prema izveštaju koji je Udruženje francuskih apoteka predstavilo Evropskom parlamentu od 1999. do 2012. godine, profit kompanija je povećan za 44 odsto, sa 38 na 54 milijarde dolara. Međutim, dividenda, koja pripada akcionarima, ostvarila je znatno veći rast, sa 21 na 70 milijardi dolara. Upavo to što je dividenda akcionara nadmašila profit kompanije ukazuje da se farmaceutska industrija rukovodi jedino zaradom, a ne i zdravstvenim pokazateljima.

Izbegavanje generičkih lekova

Loša posledica potpune orijentacije na novac, kod pacijenata se očituje u uočljivoj težnji najvećih kompanija da izbegnu proizvodnju lekova nakon 20 godina od uvođenja u upotrebu. Nakon tog roka, patentno pravo se gasi i lek postaje javno dobro. Kompanije koje nisu vlasnici, niti poseduju licence, mogu i dalje da proizvode kvalitetan lek. Uvođenjem konkurencije, cena leka se smanjuje.

Međutim, vodeće kompanije u branši se ne zadovoljavaju sitnim profitom i uporno izbegavaju proizvodnju „starih“ lekova, fokusirajući se isključivo na nove, čiji plasman donosi neuporedivo veću zaradu. Budući da kapaciteti manjih kompanija nisu dovoljni da zadovolje potrebe za starim lekovima, pacijenti trpe posledice.

Dublji uzroci

Nije sporno da su istorijski rekordne cene struje i ostalih energenata dovele farmaceutsku industriju do velikih troškova i proizvodnju mnogih lekova učinile neisplativom. Takva situacija teško se može prevazići bez poskupljenja lekova.

Međutim, to je samo jedan od vidljivih segmenata celokupne problematike za širu javnost. Dublji uzroci nestašice lekova, koja muči našeg starijeg sugrađanina, leže u usvajanju neoliberalne doktrine Mastriškog ugovora, koja se preko velike orijentacije Srbije ka Evropskoj uniji prenosi i na ovdašnju svakodnevicu.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je sve veća nestašica lekova? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dioničari najvećih energetskih kompanija imaju razloga za slavlje, rekordni profiti ubrzano se slivaju u njihove džepove. Kompanija Shell je tako u trećem kvartalu uknjižila profit od 9,45 milijardi dolara, dok je ukupan profit za prvih devet mjeseci nagurao na 30,5 milijardi dolara. Rekordne profite ubiraju i ostali energetski giganti, pa je američki Exxon u trećem kvartalu 2022. godine postavio novi rekord od 19,7 milijardi dolara profita. Chevron takođe ne zaostaje za konkurencijom, jer je i ova kompanija zabilježila u trećem kvartalu profit veći od očekivanog, 11,2 milijarde dolara.

I dok u javnosti čelnici energetskih kompanija po pravilu izražavaju „duboku zabrinutost“, optužujući za visoke cijene goriva i gasa rat, brojne poreze i ostale namete, isti ti menadžeri na skupštinama dioničara slavodobitno mašu rekordnim profitima. Tajna rekordnih profita nije samo u povećanim cijenama nafte i gasa. Velike kompanije su istovremeno i proizvođači i trgovci na veliko, pa im rast cijena na svjetskom tržištu, naravno, odgovara. Ali praktično polovina profita potiče iz njihove dopunske aktivnosti, trgovine naftnim fjučersima, odnosno kockanjem na globalnom tržištu nafte i gasa. Što su veće oscilacije u cijeni nafte i gasa, time je i veća šansa za zaradu.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, cijene energenata su postale praktično rezultat geopolitičkih igara, gdje su se predviđanja budućeg razvoja situacije mijenjala bukvalno iz sata u sat, u zavisnosti od izjava političkih lidera, a potencijalni scenariji kretali u dijapazonu od skorog primirja pa do globalnog nuklearnog rata.

Kolaps liberalizovanog energetskog tržišta

Paralelno sa rekordnim profitima energetskih giganata odvija se suprotan proces, gdje se masa manjih energetskih kompanija, prvenstveno onih u gasnom sektoru, „trgovaca na malo“, našla u neobranom grožđu i završila u bankrotu. Njihov kolaps počeo je već u jesen 2021. kada su cijene gasa počele neočekivano rasti, a sa početkom rata u Ukrajini ovaj se proces samo ubrzao.

Suštinski, ove kompanije su žrtve ideološke opsjednutosti liberalizacijom lokalnih energetskih tržišta po svaku cijenu. Mantra zagovornika liberalizacije je da su konkurencija i formiranje cijena na dnevnoj bazi ponude i potražnje neviđena blagodet, kako za potrošače tako i za državu. Rezultat ovakve politike bio je stvaranje niza malih lokalnih firmi, koje su kupovale gas i struju od velikih kompanija i preprodavale je domaćinstvima i industriji po nešto većoj cijeni.

Glavnina njihove zarade dolazila je od razlike u nabavnoj cijeni baziranoj na ugovorima od maksimalno 12 mjeseci, i cijene koju su naplaćivali potrošačima na bazi trenutne cijene na slobodnom tržištu. Ove dnevne i mjesečne oscilacije korištene su kao mamac da bi uvjerili kupce kako im ova fluktuirajuća cijena donosi uštedu na godišnjem nivou. Oni sumnjičaviji, ipak su se rađe opredjeljivali za fiksnu cijenu koja je naravno bila nešto veća od nabavne, ali je u svakoj varijanti prodavac zarađivao, sve dok oscilacije u cijeni gasa i struje nisu postale drastične.

Sa prvim rastom cijena gasa, koje su se u EU koristile kao baza za obračun cijene struje, čitav ovaj model srušio se kao kula od karata. Nabavne cijene struje i gasa postale su preko noći daleko veće od cijene koju su plaćali potrošači sa fiksnim jednogodišnjim ugovorima, dok potrošači sa fleksibilnim ugovorima realno nisu mogli platiti nove, višestruko uvećane cijene. Rezultat je bio rastući gubitak i neminovan bankrot malih energetskih firmi.

Profiti privatni, gubici državni

Masovni kolaps ovih kompanija počeo je u Velikoj Britaniji, gdje je do septembra 2021. poslovalo pedesetak manjih firmi koje su zajedno držale oko 30 posto tržišta. U međuvremenu, njih tridesetak je već bankrotiralo. Najveći među njima bio je Bulb, koji je imao oko 1,7 miliona klijenata i čiji kolaps će prema prvim procjenama koštati državu, odnosno porezne obveznike, rekordnih 6,5 milijardi funti.

Na drugom kraju Evrope, u Njemačkoj, situacija je bila slična, ali ovdje je glavni okidač bio prestanak dotoka jeftinog ruskog gasa, čija jedina zamjena je bio višestruko skuplji američki tečni gas. Najveći uvoznik ruskog gasa u Njemačkoj, kompanija Uniper, tako je pala kao jedna od prvih žrtava rusko-ukrajinskog rata. Firma je preko noći doživjela finansijski kolaps, pa je kao jedino rješenje njemačkoj vladi preostala nacionalizacija ove firme. To povlači i obavezu finansijskog saniranja, što će prema procjenama koštati više od 11,6 milijardi eura. Po običaju, i ovdje se još jednom potvrdilo da moderni kapitalizam funkcioniše po pravilu da su profiti (kada ih ima) privatni a gubici su uvijek državni, što znači da ih plaćaju porezni obveznici.

Evropskim vladama tako ne ostaje puno izbora, ili će direktno subvencionirati potrošače da bi kako-tako mogli platiti uvećane račune, ili će subvencionirati energetske kompanije kako bi one krajnjim potrošačima ispostavljale niže račune.

Jedini problem je što u svakoj varijanti ovo je skupa zabava i pitanje je koliko dugo budžeti mogu izdržati ovaj dodatan trošak.

Kako su zahtjevi da se ekstra profiti energetskih kompanija dodatno oporezuju sve glasniji, njihov glavni kontra argument je da bi to značilo da onda neće biti para za nove investicije, posebno u alternativne izvore energije. Ovaj argument bi možda i imao neke logike, da ga praksa ne demantuje. Tako je britanski Shell najavio ne samo povećanje dobiti koja će biti isplaćena dioničarima, nego će nakon što je u ovoj godini već potrošio šest milijardi dolara na otkup vlastitih dionica, u njihovu kupovinu uložiti dodatnih četiri milijarde dolara.

Svi zarađuju na Evropljanima

I dok zvaničnici EU sada upiru prstom u SAD, optužujući američke proizvođače gasa da ih bez milosti „deru“ sa prodajnom cijenom koja je u Evropi četiri puta veća od one u SAD, Amerikanci uzvraćaju da nisu oni jedini koji profitiraju na tome. Američki odgovor je da su glavni uvoznici američkog gasa u Evropu upravo najveće evropske energetske kompanije kao što su Shell i TotalEnergies, te da cijene američkog gasa u Evropi uključuju i njihov profit, koji plaćaju evropski potrošači.

Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

Početkom decembra, Mađarska, koja je ranije zamrznula maloprodajne cijene naftnih derivata, našla se suočena sa nestašicom goriva na benzinskim pumpama.

Vlast je krivila građane koji su navodno panično počeli kupovati gorivo, dok je MOL krivio državu jer je zamrznula cijene, pa niko nije bio zainteresovan da prodaje benzin i dizel po cijeni koja je ispod tržišne. Vlast je na kraju popustila pod pritiskom i odlučila da odmrzne cijene.

I dok su se u Mađarskoj stvarali redovi automobila pred benzinskim pumpama, u Turskoj se stvarao red tankera koji su namjeravali proći kroz Bosfor. Nakon što su EU, Velika Britanija i SAD, u nastojanju da ograniče cijene ruske nafte zabranile svojim osiguravajućim kućama da osiguravaju brodove koji transportuju rusku naftu iznad dozvoljene cijene od 60 dolara po barelu, Turska je uvela svoja pravila.

Kao uslov za prolazak kroz Bosfor, zatražila je da svi brodovi pokažu garanciju osiguravajuće kuće da će eventualne troškove oštećenja pokriti čak i ako se radi o kršenju EU embarga. Zapadne osiguravajuće kuće odbile su ovaj zahtjev, tvrdeći da bi time prekršili sankcije. Rezultat je bio gomilanje tankera pred Bosforom, mada zapadni mediji tvrde da je Turska propuštala ruske tankere koji su imali polise ruskih osiguravajućih kuća.

Dražen Simić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Ahmad Dirini, Unsplash

Чланак Energetske kompanije u aktuelnoj krizi: Rat je nekome brat, a nekome bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rusija je u svom energetskom ratu protiv Evrope više nego dovoljno zaradila da pokrije troškove oružanog sukoba u Ukrajini.

To je zaključio finski think tank Crea (Centar za istraživanje energenata i čistoće vazduha). Prema navodima tog instituta, Kremlj je od početka invazije na Ukrajinu od prodaje nafte, gasa i uglja zaradio 162 milijarde evra, prenosi Jutarnji list. Prema njihovoj proceni, istovremeno je ruska vlada potrošila procenje
nih 99 milijardi evra na rat. Reč je, naravno, o proceni jer su iznosi državna tajna.

Ruska Federacija je profitirala jer je, uprkos smanjenoj količini nafte i drugih energenata koji teku prema Zapadu, cena energenata vrtoglavo rasla. Osim toga, Rusija je pronašla nova tržišta poput Kine na koja namerava da plasira viškove. Aleksej Miller, šef naftnog diva Gasproma, objavio je da će Rusija pristupiti povećavanju količine gasa koju putem gasovoda Snaga Sibira može da šalje Kini.

Zauzdavanje profita

Institut Crea piše kako je Rusija Evropi srezala količinu isporučenog gasa 75 posto, ucenjujući je time za rat u Ukrajini. „Međutim, porast cene znači da su prihodi ostali isti kao i pre godinu dana“, objasnio je centar. Istraživači iz instituta Crea pozivaju na uvođenje carine i cenovna ograničenja kako bi se zauzdao profit Rusije u ucenjivačkom ratu protiv EU.

EU je od kraja februara, kada je počeo rat, u rusku državnu blagajnu uplatila čak 86 milijardi evra za gas i naftu. Samo je Nemačka platila 18,5 milijardi evra. Od Kine je Rusija dobila 35 milijardi evra, piše britanski „Tajms“.

Kako bi se ograničio ruski profit zbog rasta cena nafte i smanjila mogućnost da Zapad finansira vojnu mašineriju u susednoj joj Ukrajini, grupa G7 je prošle nedelje objavila da će podržati stavljanje cenovnog ograničenja na naftu iz Rusije.

Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države objavili su da žele da se inicijativi priključi što više zemalja, no analitičari ne veruju da će se s time složiti Kina ili Indija koje su dosad trgovale s Rusijom, manje-više prećutkujući napad na Ukrajinu. Iz Kremlja su odmah poslali upozorenje da će sankcionisati sve zemlje koje pristanu na taj dogovor i uskratiti im dostavu nafte.

Rusija u međuvremenu nastavlja da puca iz svih raspoloživih sredstava. Kompanija Gasprom je objavila da Kina počinje da plaća za ruske energente rubljama i juanima umesto, kao dosad, dolarima. Moskva na taj način pokušava da učvrsti veze s Pekingom i smanjiti zavisnost od dolara u trgovini i bankarstvu.

Snaga Sibira

Osim okretanja Snazi Sibira, 3.000 kilometara dugom gasovodu, više nego dvostruko dužem od oba Severna toka, Moskva ima očekivanja i od Severne Koreje za snabdevanje raketama. Tvrde to američki obaveštajci, a govorilo se i o Iranu koji Moskvi prodaje bespilotne letelice. U dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, a koji je objavio „Njujork tajms“, američka obaveštajna služba izvestila je o dogovoru Moskve i Pjongjanga o kupovini miliona projektila. Pjongjang je prema istim izvorima ponudio radnike koji bi radili na obnovi ukrajinskih gradova pod kontrolom ruske vojske.

Izvor: B92/Jutarnjilist.hr

Foto: Pixabay

Чланак Rusija je dovoljno zaradila na energentima da bi pokrila troškove rata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Četiri najveća svetska trgovca žitaricama, koji su decenijama dominirali globalnim tržištem, beleže rekordnu dobit. Četiri kompanije: Archer-Daniels-Midland Company, Bunge, Cargill i Louis Dreyfus – poznati pod zajedničkom skraćenicom ABCD – kontrolišu procijenjenih 70-90 odsto svetske trgovine žitaricama. Predviđaju da će potražnja premašiti ponudu barem do 2024, što će vjerovatno dovesti do još veće prodaje i dobiti u sledeće dve godine.

Prema podacima UN-a, cijene hrane ove godine porasle su više od 20 odsto. Prema Svetskom programu za hranu, oko 345 miliona ljudi suočava se s akutnim nedostatkom hrane, dok ih je pre pandemije bilo 135 miliona.

Očita nepravda

“Činjenica da globalni divovi ostvaruju rekordne profite u isto vreme kada glad raste očito je nepravedna. To je užasna optužba protiv naših sistema. Što je još gore, te firme su mogle da učine više da spreče krizu gladi”, upozorio je Olivier De Schutter, specijalni izvjestilac UN-a za ekstremno siromaštvo i ljudska prava.

S hranom se događa isto što i s energijom, cene rastu zahvaljujući monopolima, a ne zato što je energija nedostupna.
“Svjetsko tržište žitarica više je koncentrisano od energetskog i još manje transparentno, pa je veliki rizik od nelegalnog profiterstva”, ističe De Schutter.

Rekao je i da je došlo do velikog porasta cena hrane, uprkos postojanju velikih svetskih zaliha žitarica.

Od velikih trgovaca hranom, Cargill je izvestio o povećanju prihoda od 23 odsto, na rekordnih 165 milijardi dolara, dok je Archer-Daniels-Midland u drugom kvartalu ostvario najveću dobit u istoriji. Prodaja kompanije Bunge porasla je 17 odsto na godišnjem nivou u drugom tromjesečju, a Louis Dreyfus izvestio je da je dobit za 2021. porasla više od 80 odsto, a prihodi gotovo za četvrtinu, na 1,62 milijarde dolara.

UN-ov povjerenik De Schutter ističe da je nužna promena globalnog tržišta hrane.

“Moramo razbiti monopole koji drže lanac ishrane. Šačica kompanija kontroliše globalna tržišta sjemena i gnojiva, genetiku životinja, globalnu trgovinu žitaricama i maloprodaju hrane. Oni ostvaruju ogromne profite na štetu poljoprivrednika, potrošača i životne sredine”, upozorio je.

Izvor: Jutarnji list
Foto: Pixabay

Чланак Svetski trgovci žitaricama ostvaruju rekordan profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke bi morale da plate dodatni porez na svoju kamatnu maržu.

Vlada premijera Viktora Orbana će utrostručiti iznos naknade za rudarstvo koju plaćaju kompanije koje se bave vađenjem nafte i prirodnog gasa, a takođe će se promeniti način obračuna tantijema.

Deo profita na maržama biće predmet dodatnog poreza. Veći porezi biće naplaćeni proizvođačima bioetanola i biogoriva.

U maloprodajnom sektoru, poreske stope koje se primenjuju u dva najviša poreska razreda će se povećati: sa 2,7 odsto na 4,1 odsto za poreske obveznike iznad 100 milijardi HUF (oko 250 miliona evra) neto prihoda od prodaje i sa 0,4 odsto na 1 odsto za poreske obveznike u grupi od 30 do 100 milijardi forinti neto prihoda od prodaje.

Uveo bi se takođe novi porez na promet na roming, internet i kablovsku TV saobraćaj. Detalji tek treba da budu finalizovani.

Kad je reč o avio kompanijama, naknade će biti naplaćene pružaocima zemaljskih usluga. Ove dodatne naknade (otprilike 10-15 evra po putovanju) indirektno će snositi putnici.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Mađarska uvodi poreze za biznise koje ostvaruju „ekstra profit“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Između januara i marta cene sirove nafte porasle su za oko 19,38 centi po litru, što je navelo aktiviste da zahtevaju poreze na neočekivani profit i istrage o potencijalnom nameštanju cena, dodaje se u izveštaju Grinpisa, koji je objavljen u četvrtak.

Oni ukazuju da je neophodno ubrzati ozelenjavanje transportnog sektora kako bi se smanjila zavisnost od nafte iz Rusije

Izvor: Fonet

Foto Pixabay

Чланак Naftne kompanije ostvarile su profit od oko tri milijarde evra od početka rata u Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.