Šest meseci nakon što je Izveštaj o globalnim rizicima za 2023. otkrio da smo na ivici „polikrize“, Svetski ekonomski forum je objavio svoju prvu Globalnu prognozu direktora za rizike koja identifikuje najveće i najverovatnije pretnje ekonomskom rastu, globalnim tržištima i širim poslovnim operacijama u drugoj polovini godine.

U junskom istraživanju, od zajednice CRO-a Foruma je zatraženo da proceni verovatan nivo globalne nestabilnosti u pet oblasti: geopolitički odnosi, ekonomija, domaća politika, društvo i tehnologija.

Više od 85% je reklo da očekuju nastavak nestabilnosti ekonomskih i finansijskih uslova unutar i među glavnim ekonomijama.

4 ključna makro rizika

Makroekonomski indikatori, globalni rast manji nego 2022, inflacija, rast kamatnih stopa – 86%
Određivanje cena i/ili poremećaji u snabdevanju ključnih inputa – 55%
Oružani sukobi i/ili upotreba oružja – 50%
Regulatorne promene, usklađenost i primena, uključujući razvoje u vezi sa zelenom tranzicijom i veštačkom inteligencijom – 50%

Etički i društveni rizici

Etički i društveni rizici takođe postaju sve važniji za organizacije, pri čemu CRO smatraju da je upravljanje njima komplikovanije od usklađenosti sa propisima.

„Etički i socijalni rizici su daleko manje crno-beli nego usklađenost sa propisima i stalno se razvijaju“, primetio je jedan ispitanik.

Među tim rizicima su i oni koje predstavljaju AI tehnologije. CRO-i su rekli da razumeju ove rizike, ali svi smatraju da razvoj i primena AI „nadmašuje“ upravljanje ovim rizicima.

„Najveći rizik je nedostatak razumevanja o tempu promena i implikacijama“, rekao je jedan CRO.

„Bez dubljeg i šireg zajedničkog razumevanja biće teško oblikovati rešenja. Bojim se da će primena i evolucija veštačke inteligencije nadmašiti sposobnost društva da razume i konstruktivno reaguje“.

Šta preduzeća mogu da urade da upravljaju rizicima – mišljenje stručnjaka?

Kompanije koje žele da izgrade snažnu strategiju upravljanja rizicima i, na kraju, otporno poslovanje, moraju da se fokusiraju na dugoročne pretnje, kaže Peter Giger, direktor za rizik Grupe, Zurich Insurance Group, koji je doprineo istraživanju.

„Previše fokusiranja na kratkoročne rizike, kao što je kriza troškova života, može nas odvratiti od onoga što bi trebalo da bude dugoročni pristup,“ rekao je on.

AI je dobar primer rizika koji od nas zahteva da razmišljamo dugoročno.

„Da li će veštačka inteligencija poremetiti svačije živote danas? Verovatno ne“, kaže Giger. „Za mnoge od nas to nije neposredna pretnja. Ali ignorisanje implikacija i trendova koje će AI doneti sa sobom tokom vremena bila bi velika greška“.

„To neće promeniti život kakav poznajemo u narednih nekoliko meseci. Ali bilo bi mudro planirati kako se prilagoditi potencijalnim promenama – i rizicima zajedno sa mogućnostima – koje bi AI mogla da uvede“.

Takođe, razumevanje načina na koji se rizici mogu povezati, pa čak i pojačati jedni druge, važan je korak u definisanju strategija ublažavanja i odlučivanja gde da se ulože oskudni resursi.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак Očekuju se „preokreti na globalnom nivou“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomisti UniCredita očekuju da će ekonomije u EU-CIE[1] i Zapadnom Balkanu rasti za oko 1,6% u 2023. i 3,1% u 2024. godini. Predviđa se da će Rumunija imati bolji učinak, dok će Češka i Mađarska zaostajati.

U najnovijem kvartalnom izdanju CIE: „Brži rast se suočava sa večnim preprekama“, UniCredit Istraživanja ističu da je usporavanje u Evropi, SAD i Kini glavni rizik za ekonomski rast u CIE, koji bi mogao da odloži oporavak kapitalnih izdataka, izvoza i potražnje do pred sam kraj 2023. ili početak 2024.
Istovremeno, domaća tražnja bi mogla dodatno da ojača, pošto će rast plata nadmašiti inflaciju od druge polovine 2023. i nadalje, a finansijski uslovi će se ublažiti tokom 2024. godine.

„Vlade Centralne i Istočne Evrope oklevaju da povuku fiskalnu podršku za stanovništvo, što će pokrenuti proceduru prekomernog deficita (EDP) u 2024“, navodi se u kvartalnom izdanju CIE. Ekonomisti UniCredita takođe dodaju da očekuju male transfere iz Fonda za oporavak i otpornost 2023. godine.

Prognoze inflacije za kraj 2023. kreću se između 6% i 9%, osim u Turskoj. Naredne godine ekonomisti UniCredita predviđaju sporiju dezinflaciju. „Ciljevi inflacije će verovatno biti promašeni zbog viših cena energije i pritiska potražnje na cene usred fiskalnog podsticaja za 2023. i rasta realnih plata. Rusija i Srbija bi mogle biti izuzeci“, komentariše Dan Bucsa, glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu. Očekuje se da će sve centralne banke CIE u 2024., smanjiti stope ispod 6% u Centralnoj Evropi i Srbiji, na 7% u Rusiji i 20% u Turskoj.

Među glavnim rizicima navedenim u kvartalnom izveštaju za CIE su srednjoročna inflacija iznad ciljane; recesija u evrozoni i SAD, i slabiji rast u Kini koji utiče na ekonomski rast u CIE; uticaj rusko-ukrajinskog rata na turizam na obali Crnog mora; i nacionalizam i evroskepticizam koji prožimaju ekonomske politike.

Чланак CIE Kvartalni: Oklevanje u fiskalnoj podršci stanovništvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

20-člani blok zemalja koji koriste evro prijavio je bruto domaći proizvod od -0,1% za prvi kvartal, prema revidiranim procenama regionalnog statističkog zavoda, Eurostat, objavljenim u četvrtak.

U prvom čitanju, agencija je saopštila da je evrozona porasla za 0,1% u prva tri meseca ove godine. Ovi podaci međutim, korigovani su naniže nakon što je i Nemačka smanjila svoje brojke rasta za isti period i efektivno ušla u recesiju. Irska je takođe izvršila reviziju svoje stope rasta naniže, pokazujući sada smanjenje od skoro 5%.

Pre slabih performansi u periodu januar-mart, evrozona je takođe pala za 0,1% u poslednjem kvartalu 2022. Dva uzastopna kvartala negativnog učinka BDP-a su takođe odvukla širi region u tehničku recesiju.

“Vesti da se BDP smanjio u prvom kvartalu ipak znači da je evrozona već zapala u tehničku recesiju. Pretpostavljamo da će se privreda dodatno smanjiti do kraja ove godine”, rekao je Andrew Keningham, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics-u, u bilješci u četvrtak.

Irska, Holandija, Njemačka i Grčka su među ekonomijama evra koje su u prvom tromesečju izvestile o ekonomskom smanjenju na kvartalnom nivou.

Potrošnja domaćinstava pala je 0,3% u prvom tromjesečju, naglašavajući pritiske s kojima se potrošači suočavaju usled viših cena.

Loši izgledi za ostatak godine

Claus Vistesen iz Pantheon Macroeconomics rekao je u belešci da je malo verovatno da će region evrozone imati značajan rast u narednim mesecima, kada očekuje usporavanje investicija.

Slabo ekonomsko okruženje takođe predstavlja izazov za Evropsku centralnu banku (ECB), koja je poslednjih 12 meseci bila na jastrebskom putu i nedavno je postavila svoju glavnu stopu na 3,25%. Centralna banka bi trebalo da se sastane sledeće sedmice, a tržišta očekuju povećanje kamatnih stopa za još 25 baznih poena.

Loš ekonomski učinak mogao bi ograničiti sposobnost ECB-a da dalje povećava stope u pokušaju da se izbori sa inflacijom. Zvaničnici ECB su ipak ranije sugerisali da je važnije sniziti cene nego izbeći usporavanje privrede.

Prinosi na obveznice evrozone nastavili su da se trguju znatno višim cenama u četvrtak nakon objavljivanja podataka o recesiji, jer nekoliko tržišnih igrača očekuje dalje monetarno pooštravanje.

Izvor: Investitor
Foto: Pixabay

Чланак Evrozona upala u recesiju, izgledi loši i za ostatak godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do kada će rasti kamatne stope?

Pitanje je u kojoj meri ekonomija mora da uspori da bi dovela do pada inflacije u celoj osnovnoj potrošačkoj korpi. Tržišta su donela svoj sud i, nakon daljih povećanja kamatnih stopa tokom predstojećih meseci, očekuju ponovna smanjenja kamatnih stopa u evrozoni već na leto. Centralne banke stvari vide drugačije i njihovi predstavnici ne očekuju smanjenja kamatnih stopa u toku cele 2023. godine. Njihove izjave su znatno više usmerene na to do kog nivoa kamatne stope još treba da porastu. Prema tome, ni 2023. godina neće biti laka.

Evrozona: izazovna situacija za ECB

Inflacija u evrozoni najvećim delom dolazi direktno sa strane ponude. Nestašice, kao kasnu posledicu pandemije, pratio je snažan porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini. Više kamatne stope protiv toga nemaju puno efekta. Međutim, istovremeno su se povećali inflatorni pritisci kako su kompanije sve više prenosile veće troškove. ECB treba da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma. Način da se to postigne je da se uspori ekonomija, preko strože monetarne politike.

Međutim, mera u kojoj će inflacija i ekonomija morati da se uspore da bi se zaustavila povećanja kamatnih stopa predstavlja pitanje bez jasnog odgovora. Konačni nivo kamatnih stopa zavisiće od budućih inflatornih i ekonomskih kretanja. Za to ne postoji „algoritam“, a mišljenja unutar Saveta ECB-a po pitanju toga kako bi on mogao da izgleda veoma su različita.

Jasno je da će uticaj cena hrane i energenata na inflaciju opasti ove godine, a samim tim doći će i do pada stope inflacije. Pored toga, slabija ekonomska situacija trebalo bi generalno da utiče na usporavanje inflacije. Međutim, još uvek nema naznaka da će se to dogoditi. Mesečna povećanja cena u baznoj inflaciji ubrzana su od leta i njihova dinamika ne usporava.

To znači da je povećanje kamatne stope od 50bp na početku februara gotovo izvesno. Putanja nakon toga je neizvesna. Presudno pitanje je kada će popustiti mesečna dinamika bazne inflacije. Izgledi za to nisu loši. Porast tokom proteklih nekoliko meseci potiče najvećim delom iz usluga, a, u okviru njih, uglavnom iz turizma. Nagomilana tražnja nakon godina pandemije verovatno je bila odlučujući faktor. Pored toga, cene hrane i energenata ostaju na višem nivou iz prethodnog perioda, što bi takođe trebalo da popusti. Međutim, možda će biti potrebno određeno vreme dok podaci ne ubede ECB. Stoga stručnjaci Erste Grupe očekuju još jedno povećanje stope za 50bp u martu i poslednje povećanje stope za 25bp u maju.

Tema u fokusu: Da li prihodi pokreću inflaciju?

Dalje kretanje inflacije je od ključnog značaja za monetarnu politiku ECB-a ove godine. Procena je podjednako teška i važna. Visoka inflacija je poslednji put predstavljala problem sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Zapravo, sve do porasta inflacije, centralne banke su se više od 10 godina trudile da svojim merama stimulišu privredni rast i postignu targetirani nivo inflacije – sa umerenim uspehom. Bez pandemije, naglog porasta javne potrošnje, mera izolacije i rata u Ukrajini, kao i posledično velikih skokova cena energenata, inflacija teško da bi počela da raste.

U evrozoni gotovo dve trećine inflacije potiču od cena energenata i hrane. Premda su veleprodajne cene u obe oblasti već opale, u određenim slučajevima znatno, to se dosad jedva prenelo na potrošačke cene. To nije neobično kada je reč o hrani. Efekat kretanja cena na svetskim tržištima na potrošačke cene u prošlosti je već kasnio. Teže je proceniti transmisiju veleprodajnih cena energenata na domaćinstva. Budući da decenijama nisu zabeleženi porasti cena slični onima iz prošle godine, nedostaju empirijski podaci o transmisiji na potrošače.

Veleprodajne cene gasa i električne energije u evrozoni su u međuvremenu opale ispod nivoa od pre godinu dana. To znači da se može predvideti opadanje godišnjih povećanja cena, koja su nedavno još uvek iznosila više od 50% u oblasti snabdevanja domaćinstava energijom. U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji. Energenti i hrana samim tim predstavljaju deo inflacije kod kojeg se ne postavlja pitanje da li će doći do pada, već samo kada će se to dogoditi.

Teže je proceniti baznu inflaciju, odnosno sve ostale oblasti na koje se odnosi trećina stope inflacije. U tom kontekstu, efekat transmisije viših troškova energenata za kompanije kao i naknadni efekti pandemije igraju određenu ulogu. Potonji uključuje efekte sustizanja (turizam), investicije u stambeni prostor i nestašice (prouzrokovane merama izolacije). Ti faktori bi takođe trebalo da postepeno nestaju.

Faktor koji je najteže utvrditi – kako će se kretati ukupni prihodi u ekonomiji. To uključuje ne samo zarade zaposlenih, već i prihode samozaposlenih i dobit preduzeća. Pitanje je da li se visoka inflacija predviđa u budućnosti i da li će zaposleni i preduzetnici tražiti sve više stope rasta svojih prihoda. Sa stanovišta ECB-a, način da se to spreči je da se uspori ekonomija putem viših kamatnih stopa. Istraživači Erste Grupe trenutno ne vide veliki rizik da će zarade zaposlenih podstaći rast inflacije. S druge strane, kompanije su bile u mogućnosti da određuju cene u turbulentnom okruženju od 2021. godine i to su koristile. Tek treba videti kakav će uticaj u tom pogledu imati usporena ekonomija i pad cena energenata.

Od 2021. godine, stopa rasta zarada zaposlenih se ubrzala. Samim tim, prihodi su pratili rastuću inflaciju. Međutim, ta korelacija je do kraja 2021. godine već nestala. Premda je stopa inflacije nastavila da raste, rast zarada zaposlenih ostao je nepromenjen. Zbog toga su zaposleni morali da prihvate znatne gubitke realnih dohodaka, koji će nastaviti da se akumuliraju barem tokom narednih nekoliko kvartala.

Korporativni prihodi rastu brže od 2021. godine nego pre krize i stabilizovali su se na tom višem nivou rasta. Brži rast pokazuje da je korporativni sektor bio u mogućnosti da poveća cene više nego što su rasli troškovi. Energetske kompanije su u tome igrale određenu ulogu, ali se procenjuje da nisu bile odlučujući faktor. U suprotnom bi kretanje korporativnih prihoda bliže pratilo putanju cena energenata za krajnje potrošače.

Чланак Kako će se kretati kamatne stope u evrozoni се појављује прво на Biznis i Finansije.

U anketi je učestvovalo 4.410 generalnih direktora u 105 zemalja i teritorija, a sprovedena je tokom oktobra i novembra 2022. godine.

„Ova sumorna prognoza predstavlja najpesimističniju prognozu globalnog ekonomskog rasta još od pre 12 godina kada smo počeli da postavljamo ovo pitanje i značajno odstupa od optimističnih prognoza za 2021. i 2022. godinu, kada je dve trećine učesnika u anketi smatralo da će doći do poboljšanja ekonomskih prilika“, navodi se u saopštenju kompanije PwC.

Istaknuto je da skoro 40 odsto izvršnih direktora misli da za desetak godina njihove organizacije neće biti ekonomski održive ukoliko nastave da posluju na isti način.

Došlo je do drastičnog pada od 26 odsto pouzdanja izvršenih direktora u buduće izglede za rast sopstvenih kompanija u odnosu na prošlu godinu, što je najveći pad od finansijske krize iz 2008-2009. godine kada je iznosio 58 odsto.

Generalni direktori predviđaju mnogobrojne neposredne izazove vezane za profitabilnost u sopstvenim privrednim sektorima u narednih 10 godina.

Promene u navikama potrošača utica će na profitabilnost

Više od polovine (56 odsto) smatra da će promene u navikama potrošača uticati na profitabilnost, a slede promene regulative (53 odsto), manjak adekvatne radne snage/veština (52 odsto) i tehnološke promene (49 odsto).
Generalne direktore najviše brinu inflacija, makroekonomska nestabilnost i geopolitički konflikt.

Rat u Ukrajini i rastuća zabrinutost zbog geopolitičkih žarišta u drugim delovima sveta naterali su poslovne lidere da preispitaju različite aspekte poslovnih modela, gde se gotovo polovina ispitanika odlučuje za povećani nivo ulaganja u sajber bezbednost ili zaštitu privatnosti podataka (48 odsto), korigovanje lanaca snabdevanja (46 odsto), ponovnu procenu tržišnog učešća ili probijanje na nova tržišta (46 odsto), ili kroz diverzifikaciju ponude proizvoda, odnosno usluga (41 odsto).

Reagujući na trenutnu privrednu klimu, direktori nastoje da smanje troškove i podstaknu rast prihoda.

Nešto više od polovine ispitanika (52 odsto) izveštava o smanjenju troškova poslovanja, dok 51 odsto izveštava o povećanju cena, uz 48 odsto onih koji izveštavaju o diverzifikaciji ponude proizvoda i usluga.

Ipak, više od polovine, odnosno 60 odsto se izjasnilo da ne planira da smanji broj radnika u narednih 12 meseci.

Velika većina generalnih direktora, 80 odsto, navode da ne planiraju smanjenje zarada kako bi zadržali talentovane radnike i ublažili trend napuštanja zaposlenja.

„Rizici sa kojima se danas suočavaju organizacije i društvo u celini ne mogu se rešavati samostalno niti izolovano. Zbog toga izvršni direktori moraju nastaviti da sarađuju sa širokim spektrom interesnih strana iz javnog i privatnog sektora kako bi delotvorno ublažili te rizike, izgradili poverenje i kreirali dugoročnu vrednost – za sopstvena preduzeća, društvo i planetu“, rekao je globalni predsednik kompanije PwC Bob Moric.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Čak 80 odsto generalnih direktora u svetu ima pesimističke prognoze za 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka nova godina donosi nove izazove, a poslednjih godina naučili smo da nas uvek može iznenaditi ono čemu smo se najmanje nadali.

Tako se većina ljudi, a i ceo poslovni svet prošle godine u ovo vreme nadao da napokon dolazi kraj pandemiji i da ćemo se pozdraviti sa svim problemima i nestabilnostima koje je ona dovela sa sobom. Ali, situacija se u februaru dodatno zakomplikovala početkom rata u Ukrajini. To je bio potpuno novi izvor niza problema koji su uticali na tržišta i uznemirili ulagače širom sveta.

Zato je Fajnenšel tajms za početak godine izdvojio trendove, rizike i osobe koji bi mogli da budu značajni u 2023. i na koje korporativni svet treba da obrati pažnju.

Nova era u energetici

Godina u koju smo zakoračili mogla bi da predstavlja novu eru u energetici – početak podeljenog globalnog tržišta. Naime, u poslednje tri decenije energija, posebno nafta, uglavnom je slobodno tekla svetom, ali evropske i američke sankcije ruskom izvozu okrenule su tržište naglavačke i podelile svet na istok i zapad.

Zbog sankcija i loših odnosa podstaknutih ratom, ruski izvoz energije sada je fokusiran prema Indiji i Kini. Istovremeno energija iz SAD-a usmerena je na Evropu, a isporuke s Bliskog Istoka mogle bi da popune praznine u oba smera. O tome da li funkcioniše ovakav sistem više će reći cene energije u sledećih 12 meseci, a potencijalno i u godinama koje dolaze.

Među rizicima koji su rezervisani za 2023, Fajnenšel tajms podseća da i u Evropi i u SAD vlasti sve intenzivnije kreiraju regulativu kako bi ostvarile klimatske ciljeve. Stoga se očekuje da će ove godine verovatno biti više sudskih sporova i istovremenih pritiska na pojačanu regulaciju, s direktnim posledicama na način na koji firme prave poslovne planove, posluju i predstavljaju godišnje izveštaje.

Takođe, posebnu ulogu u sektoru u 2023. mogao bi imati Wael Sawan, koji ovog meseca preuzima rukovodstvo Shell-a, najveće evropske energetske kompanije. On će zameniti Bena van Beurdena, a iako firma ostvaruje rekordnu dobit, suočava se s velikim pitanjima o budućnosti pa je Sawan imenovan kako bi sproveo strategiju energetske tranzicije koju je razvio njegov prethodnik. Ali, s obzirom na veličinu i uticaj Shella, čak i mala promena u strategiji mogla bi da ima značajne implikacije za ceo sektor. Upravo zato, tek će se videti hoće li Sawan krenuti u smeru energije s niskom proizvodnjom ugljen-dioksida ili ne.

A s obzirom na to da je prošlogodišnja energetska kriza u prvi plan gurnula pitanje energetske bezbednosti, na početku nove godine otvara se i pitanje hoće li kompanije održati svoja klimatska obećanja i hoće li biti značajnijih rezova u proizvodnji i potrošnji fosilnih goriva.

Jačanje veštačke inteligencije

Kada je u pitanju tehnološki sektor koji je u vreme pandemije doživeo značajan skok, vredi istaći da je veštačka inteligencija napravila korak napred i sve više ulazi u sferu mainstream-a. Sistemi koji pišu ili crtaju kao ljudi ili ChatGPT koji je pokazao kako ovaj novi oblik veštačke inteligencije može da transformiše način na koji ljudi rade za računarima. S prilivom kapitala u sektor, firme se sve više utrkuju kako bi sisteme prilagodile masovnom tržištu.

Zato se očekuje da će godina doneti razvoj na brojnim područjima, budući da se AI širi na područja kao što je proizvodnja videa i zvuka, a tehnološke firme utrkuju se u primeni tehnologije u svakodnevnom radu, komunikaciji i zabavi.

Međutim, kada su u pitanju osobe iz tehnološkog sektora, apsolutni fokus je na Ilonu Masku kojeg je treću godinu zaredom Fajnenšel tajms naveo kao osobu koju treba držati na oku. Razloga za to ima. Osim stalnih događanja i drama vezanih uz Tviter koji je preuzeo u 2022, važnije je hoće li se vratiti onome što radi najbolje, električnim vozilima i svemirskim raketama. A s obzirom na to da se trenutno i dalje čeka hoće li se Mask zaista povući s mesta izvršnog direktora Tvitera, a nakon pada cena deonice Tesle, svi se nadaju da će Mask ponovo fokus staviti na brzorastuće tržište električnih vozila.

Inače, tehnološki sektor će 2022. godinu pamtiti po tome što je pogođen promenom u finansijskoj klimi i što se izduvao balon rastućih deonica. Rizik koji se ovde dodatno pojavljuje je mogućnost ekonomskog pada u 2023. godini. Već se sada mnoge tehnološke firme bore s otpuštanjem radnika i smanjenjem investicija, a sada postoji opasnost da ih smanjena potražnja dodatno natera na rezove i podstakne tehnološku depresiju.

Regulacije na tržištu privatnog kapitala

Kada je u pitanju tržište privatnog kapitala, visoke kamatne stope gotovo su udvostručile troškove kamata za brojna preduzeća, a vreme sada postaje neprijatelj divova privatnog kapitala koji su do sada imali luksuz da čekaju promene na tržištima uzrokovane neočekivanim događajima.

Istovremeno, ​Jonathan Kanter, pomoćnik glavnog državnog tužioca SAD-a, vodi sveobuhvatnu reformu s fokusom na privatni kapital. Naime, Kanter je zabrinut zbog veličine i uticaja ove industrije, a za Fajnenšel tajms je istakao da smo svedoci promene načina na koji tržišta funkcionišu. Njegov stroži pristup već je do sad uspeo da natera trgovce da preispitaju spajanja i brojne rukovodioce da podnesu ostavke na višestrukim pozicijama u korporacijama, zbog čega Fajnenšel tajms njegov pristup stavlja u kategoriju najvećih regulatornih rizika u ovoj godini.

Osim njega, oči treba usmeriti na još jednu osobu. Orlando Bravo, milijarder i suosnivač firme Thoma Bravo, istakao se svojom sposobnošću prikupljanja kapitala i brzog ulaganja. U oko dve godine njegova firma je prikupila više od 55 milijardi dolara i pristala da privatizuje više od desetak javnih softverskih firmi. A s obzirom na to da je prošle godine otkupio sedam firmi koje se kotiraju na berzi, u ovoj će morati da pokaže da se nije zaleteo.

Kancelarije prazne zbog hibridnog rada

Laganu godinu definitivno ne očekuju oni koji se bave komercijalnim nekretninama. Pad je već počeo i očekuje se da će se nastaviti. Dok su vlasnici poslovnih prostora, trgovina i skladišta širom sveta još pokušavali da se izbore s pandemijom, prošle godine su ih dodatno pogodile rastuće kamatne stope. Sada se očekuje da će veći troškovi zaduživanja, inflacija i pretnja recesije neke iz ovog sektora u 2023. gurnuti na ivicu, a u prvoj polovini godine se očekuju i prisilne prodaje.

Sandeep Mathrani, koji preuzeo je mesto šefa WeWorka 2020. godine, obećao je da će firmu koja pruža usluge coworkinga dovesti do profitabilnosti nakon što je 2019. njena vrednost pala a ulazak na berzu propao. Firma za sada i dalje posluje s gubitkom, a Fajnenšel tajms ga ističe kao osobu na koji treba obratiti pažnju jer će Mathranijev uspeh da firmu dovede do plusa dati inpute o tome kako će se druge kompanije snaći u svetu rada koji se brzo menja.

Takođe, u 2022. su se nametnuli termini poput “zombie offices” koji opisuju radne prostore koji ne zadovoljavaju nove zakone o zaštiti životne sredine. Na njih sada obraća pažnju sve više kompanija, a ove godine slični termini mogli bi da nastave da ruše vrednost kancelarija. Stoga će najmodavci morati da ulažu u svoje prostore kako bi zadovoljili nova pravila i nastavili da privlače klijente.

Čudo godine bio bi povratak na “staro normalno” – kada bi se zapravo dogodio. Naime, tokom cele pandemije vlasnici nekretnina nadali su se da će se u nekom trenutku sve vratiti na staro i da će se ljudi vratiti u kancelarije. To danas zvuči gotovo nemoguće, a firme imaju sve manje potrebe za kancelarijama. Stope popunjenosti poslovnih prostora u Velikoj Britaniji su upola manje od nivoa pre pandemije pa tako hibridni rad, izgleda, s pandemijom i bez nje ostaje najveći problem za ovaj sektor.

Kriptovalute tonu

Nakon velikog pada tržišta na leto 2022. godine, industriju je pre kraja godine dodatno uzdrmao bankrot kripto menjačnice FTX. Njen kolaps potkopao je jedno od svetih načela industrije – da je decentralizacija njena temeljna postavka i snaga, a i najnoviji podaci ukazuju upravo na suprotno, koncentraciju i centralizaciju. Kripto-industrija izgubila je niz istaknutih firmi prošle godine, a pitanje decentralizacije verovatno će se ponovno postaviti u 2023.

Takođe, pad Sama Bankman-Frieda znači da kripto ove godine treba novo „lice“. Cathie Wood, investitorka i osnivačica Ark Investmenta, mogla bi postati novo zaštitno lice kripta u 2023. godini nakon što je, uprkos padu, u novembru istakla da očekuje da će bitkoin do 2030. biti procenjen na milion dolara. Ali, nakon kolapsa FTX-a, kripto-mjenjačnice su pod lupom i potrošača i regulatora, a na tržištu koje muči stabilnost poslovanja ostaje velika briga.

Izvor: Bankar.me/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Fajnenšel tajms: Ekonomski trendovi, rizici i ljudi koji će imati ključnu ulogu u 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

U autorskom tekstu za časopis „Forin afer“, El-Erijan, koji je i bivši generalni direktor kompanije Pimko, uticajnog igrača na tržištu obveznica, ocenjuje da će kombinacija pritisaka na strani ponude, pooštravanje monetarne politike američke centralne banke i „krhkost“ tržišta pogoditi globalni rast.

„Tri nova trenda naročito nagoveštavaju takvu transformaciju i verovatno će igrati važnu ulogu u oblikovanju ekonomskih rezultata u narednih nekoliko godina, a to su zaokret sa nedovoljne tražnje na nedovoljnu ponudu kao glavna višegodišnja kočnica rasta, završetak neograičene podrške likvidnosti centralnih banaka i sve veća krhkost finansijskih tržišta“, napisao je El-Erijan.

On smatra da „ove promene pomažu da se objasne mnoga neuobičajena ekonomska kretanja u poslednjih nekoliko godina, koja će verovatno dovesti do još veće neizvesnosti u budućnosti kako šokovi budu sve učestaliji i sve žešći“.

Te promene će uticati na pojedince, na kompanije i vlade na ekonomskom, društvenom i političkom nivou, upozorava El-Erijan, prenosi Raša tudej.

Ovaj ekonomista je posebno kritikovao američke Federalne rezerve (FED) jer su, po njegovom mišljenju, prekasno prepoznale destruktivan uticaj inflacije na ekonomiju, nakon čega su krenule s naglim povećanjem referentne kamate kako bi nadoknadile izgubljeno vreme.

El-Erijan je takođe naveo da su se tržišta navikla na jeftin novac od centralnih banaka, što je za posedicu imalo „izopačen efekat“ da „značajan deo globalne finansijske aktivnosti“ preplave fondovi za upravljanje imovinom, privatnim kapitalom i hedž fondovi, pored drugih entiteta čija je aktivnost nedovoljnio regulisana.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Tri nova trenda, najavljuju još veću neizvesnost u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovinu 2023. a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“ – navodi se u NBS izveštaju o inflaciji za novembar ove godine.

Kako dalje navode, na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnih izgleda globalnog privrednog rasta.

Smanjenju inflacije će navode, prvenstveno doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanja uvezene inflacije, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i završetak njihovog prenosa na potrošačke cene kao i dezinflatorno dejstvo agregatne tražnje, prvenstveno usled znatno niže eksterne tražnje.

Inflacija u Srbiji

Prema izveštaju NBS inflacija u Srbiji u najvećoj meri opredeljena je troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, na koje mere monetarne politike Narodne banke Srbije imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.
Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u drugim zemljama, tokom trećeg tromesečja nastavila je da raste i u septembru je iznosila 14,0 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u odnosu na jun, kada je iznosila 11,9 odsto.

Iako su cene naftnih derivata smanjile doprinos međugodišnjoj inflaciji tokom trećeg tromesečja zbog korekcije naniže svetske cene nafte, poskupljenja električne energije i čvrstih goriva, usled prisutnog rizika njihove raspoloživosti u zimskom periodu, i uticala na to da se doprinos cena energije ukupnoj inflaciji poveća na 3 procentna poena.

U izveštaju NBS se navodi da su povišene proizvođačke i uvozne cene uticale na na to da i međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 odsto u septembru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Nižem nivou bazne inflacije nastavila je da doprinosi učuvana relativna stabilnost devinog kursa u izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima.

Borba protiv visoke inflacije

Evropska centralna banka (ECB) odlučna je sada da nastavi borbu protiv visoke inflacije, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) na bankarskom kongresu u Frankfurtu. Isotvremeno američka centralna banka poručuje da će kamate još rasti neko vreme, ali da onda kreće i usporavanje.

„Očekujemo dalje povećanje kamatnih stopa. Na kraju ćemo ih podići na nivo koji će s vremenom vratiti inflaciju na nivo srednjoročnog cilja“, rekla je Lagard u Frankfurtu milsćei na povećanje stopa 15. decembra.

FED će u decembru povećati kamate za 0,50 postotnih bodova, nakon serije povećanja za 0,75 bodova.

Na poslednjoj sednici Feda većina čelnika centralne banke iznela je stav da bi uskoro mogao usporiti tempo povećanja kamata. I to je dobra vest koju očekuje ceo svet.
Cene

Od izbijanja rata u Ukrajini cene svih životnih namirnica idu uzlaznom putanjom. Nema sumnje da je najviše poskupela hrana ali i gas, gorivo i struja. Osim što cene postaju sve nepristupačnije prosečnom stanovništvu, još veća je bojazan da će zbog prevelike tražnje i sankcija nastati nestašica.

Tokom septembra i oktobra svetske cene prirodnog gasa, uglja i električne energije, koje od kraja 2021. godine imaju snažan negativan uticaj na makroekonomska kretanja u Srbiji, su snižene, a tome su doprinele povoljne vremenske prilike i veća popunjenost skladišta u Evropi od očekivane.
U nameri da uspori poskupljenja, vlada je u novembru prošle godine počela sa ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je ocenio da će cene hrane nastaviti da rastu do polovine sledeće godine, a da će na zaustavljanje najveći uticaj imati kupovna moć građana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koje su prognoze za 2023. godinu za kretanje inflacije, kamata i cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Čak i u običnoj recesiji , S&P 500 može pasti za 30 odsto, rekao je Rubini, predsednik i glavni izvršni direktor Roubini Macro Associates, u intervjuu u ponedeljak. U „stvarnom tvrdom sletanju“, koje očekuje, mogao bi da padne za 40 odsto.

Rubini, čija je predviđanja o krahu stambenog balona od 2007. do 2008. donela nadimak dr. Propast, rekao je da oni koji očekuju plitku recesiju SAD treba da gledaju na velike stope duga korporacija i vlada. Kako stope rastu i troškovi servisiranja duga rastu, „mnoge zombi institucije, zombi domaćinstva, kompanije, banke, banke u senci i zombi zemlje će umreti“, rekao je on. „Pa ćemo videti ko će plivati go“, prenosi Blumberg.

Nivoi globalnog duga povući će akcije

Rubini, koji je upozoravao da će nivoi globalnog duga povući akcije, rekao je da će postizanje stope inflacije od 2 odsto bez „tvrdog pada“ biti nemoguća misija za Federalne rezerve. On očekuje povećanje stopeza 75 baznih poena na trenutnom sastanku i 50 baznih poena u novembru i decembru. To bi dovelo do toga da stopa fondova Fed-a do kraja godine bude između 4 i 4,25 odsto.

Međutim, uporna inflacija, posebno u platama i uslužnom sektoru, značiće da Fed „verovatno neće imati izbora“ osim da poveća više, rekao je on, uz stope na fondove koji idu ka 5%. Povrh toga, negativni šokovi ponude koji dolaze od pandemije, rusko-ukrajinskog sukoba i kineske politike nulte tolerancije na Covid doneće veće troškove i manji ekonomski rast. Ovo će otežati trenutni cilj FED-a za „recesiju rasta“ — produženi period oskudnog rasta i rastuće nezaposlenosti kako bi se zaustavila inflacija.

Jednom kada je svet u recesiji, Rubini ne očekuje lekove za fiskalne stimulacije, jer vlade sa prevelikim dugom „ponestaju bez fiskalnih metaka“. Visoka inflacija bi takođe značila da „ako koristite fiskalne stimulacije, pregrevate agregatnu tražnju“.

Kao rezultat toga, Rubini vidi stagflaciju kao iz 1970-ih i ogromne dugove kao u globalnoj finansijskoj krizi.

– To neće biti kratka i plitka recesija, biće teška, duga i ružna, rekao je on.

Rubini očekuje da će američka i globalna recesija trajati do 2023. godine, u zavisnosti od toga koliko će jaki šokovi u snabdevanju i finansijski problemi biti. Tokom krize 2008. najteže su pogođena domaćinstva i banke. Ovog puta, rekao je on, korporacije i banke u senci, kao što su hedž fondovi, privatni kapital i kreditni fondovi, „će implodirati“

Pitanje vremena kada ćemo dobiti sledeću gadnu pandemiju

U Rubinijevoj novoj knjizi, „Megapretnje“, on identifikuje 11 srednjoročnih negativnih šokova u snabdevanju koji smanjuju potencijalni rast povećanjem troškova proizvodnje. To uključuje deglobalizaciju i protekcionizam, premeštanje proizvodnje iz Kine i Azije u Evropu i SAD, starenje stanovništva u naprednim ekonomijama i tržištima u razvoju, ograničenja migracije, razdvajanje između SAD i Kine, globalne klimatske promene i ponavljajuće pandemije. „Samo je pitanje vremena kada ćemo dobiti sledeću gadnu pandemiju“, rekao je on.

Njegov savet za investitore: „Morate da budete laki u pogledu akcija i da imate više gotovine. Iako je gotovina erodirana inflacijom, njena nominalna vrednost ostaje na nuli, „dok akcije i druga imovina mogu pasti za 10%, 20%, 30%.“ U fiksnom prihodu, on preporučuje da se držite podalje od dugoročnih obveznica i da dodate zaštitu od inflacije od kratkoročnih trezora ili obveznica indeksa inflacije kao što je TIPS.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Dr Propast: Neće biti kratka i plitka recesija, biće teška, duga i ružna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sednici je istaknuto da je u prvom kvartalu BDP iznosio 4,5 %, a da su predviđanja za drugi kvartal četiri odsto, dok se pad inflacije očekuje u julu.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić koja je predsedavala sednicom informisana je da se očekuje nešto manji prinos pšenice u odnosu na prošlu godinu zbog dugotrajne suše koja je vladala, da su kukuruz i suncokret u dobrom stanju, a da se istovremeno radi na otvaranju novih tržišta za izvoz voća i povrća.

Kako je saopšteno iz Vlade u oblasti zaštite životne sredine je pojašnjenjeno da će početkom septembra biti raspisani tenderi za izgradnju prvih osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, u toku je realizacija najvažnijih projekata, među kojima su oni u saobraćajnoj infrastrukturi, kao i izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se u drugom kvartalu BDP 4%, pad inflacije u julu се појављује прво на Biznis i Finansije.