Bruto i neto zarade u periodu januar – april 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno su veće za 15,3 odsto, a realno su manje za 0,4 odsto.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto zarade i neto za april 2023. godine nominalno su veće za 14,8 odsto, a realno su manje za 0,3 odsto.

Medijalna neto zarada za april 2023. godine iznosila je 63.954 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Prosečna neto zarada u aprilu 83.812 dinara, medijalna 63.954 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna martovska neto plata u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 85.485 dinara, a razlike u primanjima po opštinama su velike.

Tako su zaposleni na beogradskoj opštini Stari grad, koja je rekorder po visini primanja, u martu u proseku zaradili po 151.388 dinara, a najmanje u Preševu, po 56.975 dinara.

Kada je reč o regionima, po visini plata prednjači Beograd sa prosekom od 109.050 dinara, sledi Vojvodina sa 81.131 dinar, Šumadija i Zapadna Srbija sa 70.848, dok su najmanja primanja u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je prosek iznosio 72.535 dinara.

Iz ovog regiona je i šest opština sa najnižim prosekom, ispod 60.000 dinara i to Vranjska Banja sa 59.995 dinara, Crna Trava 59.045, Blace 58.995, Vlasotince 58.830 dinara, Bojnik 57.883 i Preševo sa najnižom platom od 56.975 dinara.

Na drugoj strani liste, gde su oni sa najvećim, šestocifrenim primanjima, nalazi se osam beogradskih opština i grad Novi Sad, u kome je prosečna martovska neto plata iznosila 102.278 dinara.

Plate veće od 100.000 dinara zabeležene su u Zemunu, 101.420 dinara, Čukarici 103.011, Zvezdari 112.059, na Voždovcu 115.004, Savskom vencu 137.860 dinara, Vračaru 150.843, Novom Beogradu 144.758 i Starom gradu 151.388 dinara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gde je najviša, a gde najniža zarada u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Internet stranica “Vivid Maps” podelila je zanimljive podatke o konzumaciji krompira u Evropi na godišnjem nivou, a na listi se našla i Srbija, ako i zemlje regiona.

Ova mapa kreirana je prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2020. godine, a prikazuje prosek konzumacije krompira u kilogramima po stanovniku svake evropske države.

Ono što se ističe jeste svakako visoka potrošnja. Naime, evropske zemlje smatraju se najvećim potrošačima ove namirnice. Tako su na prvom mestu stanovnici Belorusije s 170 kilograma po stanovniku godišnje. Prate ih stanovnici Ukrajine sa 126 kilograma, a treće mesto dele Poljska i Rumunija, čiji stanovnici u prosjeku godišnje pojedu do 100 kilograma godišnje. U Srbiji, za razliku od njih, svako od nas godišnje pojede znatno manje, oko 44 kilograma krompira.

Stanovnici BiH našli su se na visokom petom mestu ove mape s prosečnom konzumacijom od 92 kilograma. Ispred BiH nalazi se Holandija koja konzumira jedan kilogram više od stanovnika BiH. Najbliža BiH po konzumaciji krompira je Severna Makedonija s potrošnjom od 61 kilogram godišnje. Podaci o ostalim zemljama regiona govore da je konzumacija krompira znatno manja u odnosu na BiH.

Tako stanovnici Albanije i Slovenije potroše do 46 kilograma godišnje po osobi. a u Hrvatskoj 40 kilograma. Stanovnici Crne Gore najmanje konzumiraju krompir u regionu, gde je prosečna potrošnja po osobi samo 31 kilogram.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama najviše se jede krompir се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna zarada koja je tokom marta isplaćena u Srbiji iznosila je 85.485 dinara, dok je bruto iznos zarade koji uključuje porez i doprinose, iznosio 117.669 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Bruto i neto zarade u prvom kvartalu ove godine nominalno su veće za 15,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali su realno manje za 0,4 odsto.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za mart 2023. godine nominalno su veće za 14,5 odsto, a realno su manje za 1,5 odsto.

Medijalna neto zarada za mart 2023. godine iznosila je 64.363 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Prosečna zarada u martu 85.485 dinara, medijalna 64.363 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast bruto i neto zarada u januaru i februaru 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 16% nominalno, odnosno 0,1% realno.

Medijalna neto zarada za februar 2023. godine iznosila je 62.239 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

U februaru i martu 2023. godine međugodišnja inflacija bila veća u Srbiji nego u EU, ali i manja u Srbiji nego u nekim zemljama EU.

Međugodišnja inflacija je u Srbiji u februaru iznosila 15,4%, a u martu 15,5%, a u EU u februaru 9,9%, a u martu 8,3%.

Međugodišnja inflacija

U februaru 2023. jedino je Slovačka imala međugodišnju inflaciju kao Srbija (15,4%), a šest drugih zemalja EU imale su veću međugodišnju inflaciju od Srbije, Litvanija (17,2%), Poljska (17,2%), Estonija (17,8%), Češka (18,4%), Letonija (20,1%), i Mađarska (25,8%).

U martu 2023, samo su četiri zemlje EU imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije, Estonija (15,6%), Češka (16,5%), Letonija (17,2%) i Mađarska (25,6%).

Industrijska proizvodnja u martu 2023. godine međugodišnje je povećana 0,9%, dok je u februaru taj rast iznosio dva odsto, ali taj pad je rezulat skoka u martu prošle godine, navedeno je u časopisu.

U martu je nastavila da brzo raste proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, a zaustavljen je rast u sektoru rudarstva, koji je u prošloj godini bio najbrži.

Međugodišnja stopa porasta izvoza je u martu ostala dvocifrena, dok je vrednost uvoza i u februaru i u martu bila manja nego u istm mesecima prošle godine. Pored ostalog na to smanjenje je moglo uticati i smirivanje određenih uvoznih cena, koje su u drugom delu prošle godine bitno uvećane.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Nominalna zarada veća za 15,2%, a realno manja za 0,8% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos ovim zahtevima, februarska plata radnika u prosveti, u koje spadaju i čistačice, administrativni radnici i nastavnici, iznosila je u proseku 74.464 dinara.

Od toga, profesor početnik trenutno ima platu oko 74.700 dinara, a prosek plate radnika u nastavi iznosi 86.000 dinara.

Sa druge strane, prosečna neto zarada u februaru iznosila je 81.359 dinara, što znači da profesor početnik ima skoro sedam hiljada manju zaradu od prosečne.

Za razliku od Srbije, u zemljama regiona plate nastavnika uglavnom su znatno bolje. Recimo, u Hrvatskoj, prosečna plata u februaru je iznosila 1.106 evra, a kod svih zaposlenih u prosvetnom sektoru 47 evra više.

Takođe, u Republici Srpskoj prosečna plata u prosveti iznosila je 1.294 KM, dok je prosečna zarada bila 1.256 KM. U Crnoj Gori prosečna plata u prosveti iznosila je 804 evra, odnosno 33 evra više od prosečne plate u zemlji.

Predstavnici sindikata iz tog razloga napominju da je Srbija jedina država u regionu i Evropi, u kojoj prosvetni radnici imaju zarade niže od proseka.

Prosvetari u našoj zemlji  potcenjeni

Srđan Slović, predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavinost“, sugeriše da su prosvetari u našoj zemlji zaista potcenjeni, te da se uprkos njihovim naporima da to promene, situacija već godinama unazad ne poboljšava. Podaci kojima on raspolaže znatno su negativniji čak i od gore navedenih.

„U ovom trenutku, neprimenjenim platnim razredima i grupama gubimo 27 odsto zarade. Kada je reč o okruženju, Republika Srpska ima mnogo veću platu, preko 1.000 evra, a kod nas je plata početnika 74.693 dinara. Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate. Međutim, u BiH, plata profesora sa 30 godina staža je u visini skoro dve prosečne plate te zemlje, a naš profesor sa isto godina staža, jedva da ima jednu prosečnu platu“, objašnjava Slović.

I predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić smatra da je poboljšanje materijalnog stanja prosvetnih radnika, zapravo preduslov za poboljšanje ugleda.

„Već godinama upozoravamo da profesionalni ugled možemo jedino izgraditi na osnovu materijalnog statusa, a trenutno smo na oko 9,1 odsto ispod republičkog proseka. U celom regionu i Evropi, plate su ili u rangu, ili iznad proseka države. Čak i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Jedini smo po tome što su plate prosvetnih radnika najniže u odnosu na sve ostale zarade“, napominje Ilić.

Neophodno je podići plate

Ona dodaje da su prosvetni radnici toliko potcenjeni da, nakon nemilih događaja, nemaju nikakvo poštovanje ni učenika, niti njihovih roditelja. Ilić problem nedostatka mladih i obrazovanih kadrova nastavničkih profesija, vidi upravo kao posledicu niskih zarada.

„Neophodno je podići plate kako bi se mladi, obrazovani ljudi, interesovali za rad u prosveti. Medicinska sestra sada ima veću platu nego nastavnik u školi“, zaključuje Ilić.
Sa njima je saglasan i ekonomista Danilo Šuković, koji ističe da su niske plate prosvetara problem koji dugo postoji u Srbiji, te da je socijalna nepravda, u kojoj je najviše stradala srednja klasa, godinama zastupljena.

„Država je debelo podbacila kada su u pitanju plate prosvetnih radnika i uvođenje platnih razreda. O prostoru za povećanje plata ne treba da bude polemike, već je neophodno stvoriti ga. Potrebno je samo odmeriti visine plata na način da radnici mogu obavljati posao bez materijalnog hendikepa“, napominje Šuković.

Naš sagovornik naglašava da nepravda ne postoji samo u pogledu zarada prosvetnih radnika u odnosu na druge zemlje, već i u poređenju sa platama u javnom sektoru unutar zemlje.

„Postoje direktori agencija, guverneri, i mnogi drugi koji imaju plate veće nego ministri, kamo li prosvetni radnici. Sve to je rezultat loših poteza i odluka, kao i neuvođenja platnih razreda, zato što nekome tako odgovara“, kaže Šuković.

Na kraju, ovaj ekonomista dodaje da je celo društvo odgovorno jer prosvetarima nije obezbedilo položaj koji zaslužuju u odnosu na značaj koji imaju.

„Zadatak prosvetnih radnika je delikatan. To ne potvrđuju samo tragični događaji koji su se ovih dana odigrali. Od obrazovanja zavisi i kvalitet radne snage, razvoj tehnologije pa i umetnost kao i čitav progres društva. Ako se na tom polju prave propusti, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati u ostalim sferama života“, zaključuje Šuković.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Cena rada profesora u Srbiji je od 10 do 12 odsto ispod prosečne plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na 2021. godinu su prosečni mesečni prihodi viši nominalno za 9,3 odsto, a izdaci za 9,4 odsto.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 80.697 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.644 dinara (povećanje 9,5 odsto).

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 81.087 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.739 dinara (povećanje 9,7 odsto).

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,9 odsto, penzije – 32,1 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4,3 odsto, naturalna potrošnja – tri odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa – 2,6 odsto, primanja od socijalnog osiguranja – 2,5 odsto.

U potrošnji domaćinstava najveći udeo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,1 odsto.

Slede izdaci za transport – 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9 odsto, za komunikacije – 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu – 5,1 odsto, za odeću i obuću – 4,9 odsto, za alkoholna pića i duvan – 4,7 odsto, za zdravlje – 4,4 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак RZS: Prosečni mesečni prihodi 78.393 dinara, a izdaci 78.678 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom 2022. godine i bruto i neto plate su porasle za 13,8 odsto noinalno, a 1,7 odsto realno.

U poređenju sa decembrom 2021. godine, prosečna bruto zarada za decembar 2022. nominalno je veća za 12,8 odsto, a realno je manja za dva odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,9 odsto, a realno je manja za 1,9 odsto, objavio je RZS.

Prosečna mesečna zarada u januaru prošle godine iznosila je 70.920 dinara da bi u februaru pala na 70.605 dinara. U martu se povećala na iznos od 74.664 dinara a u aprilu je pala na 73.012 dinara. U maju je plata skočila na 74.168 dinara a u junu se povećala neznatno na 74.302 dinara. U julu je ponovo došlo do pada na 73.114 dinara. U avgustu prosečni lični dohodak u Srbiji 75.282 dinara da bi u septembru pala na 74.981 dinar. U oktobru se prosečna plata povećala na 75.353 dinara i od tada je rasla do kraja godine. U novembru je dosegla nivo od 78,326 da bi u decembru dostigla najveći iznos u prošloj godini od 84.227 dinara.

Ipak, podaci o medijalnoj zaradi ukazuju na to da više od polovine zaposlenih u Srbiji prima platu znatno nižu od republičkog proseka.

Чланак Prosečna neto plata za decembar 84.227 dinara, medijalna zarada 60.413 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna starost stanovnika Unije u prethodnih 10 godina porasla je za 2,5 godine. Sada je polovina evropske populacije starija od 44,4 godine, što dodatno podgreva priče o potrebi za unapređenjem zdravstvenih i sektora nege u državama EU. Posebno zato što se povećava i “koeficijent zavisnosti”, odnosno broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina). Ovaj koeficijent je u 2022. iznosio 33% što je bilo za 0,5 procentnih poena više nego u 2021. Podsećanja radi, 2012. godine “koeficijent zavisnosti” je bio 27,1%.

Međutim, nije u svim zemljama EU demografska situacija ista. Na Kipru je prosečna starost 38,3 godine, dok najviše godina imaju Portgulaci i Grci (46,8 i 46,1 respektivno).

Stanovnici Srbije su, prema poslednjim podacima iz 2021. godine, u proseku bili stari 43,5 godina, što je mlađe od evropske populacije koja je tada u proseku imala 44,1 godinu.

Izvor: Eurostat

Foto: Efraimstochter, Pixabay

Чланак Polovina evropske populacije starija od 44,4 godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna bruto plata obračunata za novembar iznosila je 108.001 dinar.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za novembar 2022. godine nominalno su veće za 13,3 odsto, a realno su manje za 1,6 odsto.

Rast bruto i neto zarada u periodu januar–novembar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,9 odsto nominalno, odnosno dva odsto realno.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Prosečna neto zarada za novembar 2022. iznosila je 78.326 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.