Poreska uprava Srbije je od dana stupanja na snagu Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od 12. marta 2021. godine, pročešljala imovinsko stanje više od 1,2 miliona građana, kažu za 24sedam u Poreskoj upravi.

Kako su naglasili, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave obradio je i ukrstio podatke za preko milion i dvesta hiljada građana Srbije.

– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima identifikovano je više od 13.000 građana čiji podaci o imovini zaslužuju pažnju Poreske uprave – otkrivaju nam u Poreskoj upravi.

Oni su objasnili da su to oni građani koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra, a čiji prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine.
– Postupci provere fizičkih lica kod kojih je utvrđena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra su u toku – naglasili su za 24sedam u Poreskoj upravi.

Inače, uslov za pokretanje postupka kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da najviše u tri uzastopne kalendarske godine građanin ima razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra.

Šta sve „čekiraju“ poreznici

Kako su ranije objasnili za naš portal, poreznici ispituju uvećanje vrednosti imovine pod kojom se podrazumevaju nepokretne stvari, finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava, i da li je to uvećanje vrednosti imovine u skladu sa prihodima koje je ta osoba prijavila nadležnom poreskom organu.

U Poreskoj upravi su takođe ranije istakli da je napravljena i aplikacija koja objedinjuje set podataka koje je Poreska uprava dobila od različitih institucija, tako da je još polovinom 2021. napravljena, uslovno rečeno, prva rang-lista najbogatijih građana Srbije, u smislu posedovanja nepokretnosti, kuća, stanova, vikendica, pokretnosti, skupih vozila, udela i akcija u firmama…

Kako su rekli, Poreska uprava je već imala pred početak primene zakona podatke o podizanju i polaganju gotovine sa računa poslovnih banaka, o deviznim prilivima sa računa u inostranstvu i iz inostranstva… To je, kako kažu, dosta informacija pomoću kojih porede, s jedne strane, podatke o primanjima i prihodima, a s druge mogu da sagledaju imovinsku kartu svakog poreskog obveznika.

Detaljna procedura

Postupak je takav da kada odeljenje za rizike Poreske uprave utvrdi nesrazmeru u imovini i prihodima, u tom slučaju obraća se odeljenju za prethodni postupak. Dalje se to odeljenje obraća svim relevantnim institucijama za ostale podatke, kao što su MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Geodetski zavod, APR, poslovne banke…

U tom slučaju, kako navode, poreznici će videti i fejsbuk-profil osumnjičenog ili njegov tviter-nalog, pa na njima, na primer, sliku sata na ruci i koliko on vredi, te će tako taj predmet automatski biti uvršten u njegovu imovinu.
Takođe, može se desiti i da je neko podigao zgradu u kojoj ima 50 stanova, čija ukupna vrednost iznosi, na primer, pet miliona evra, a da je prijavio nula prihoda. Onda se, kako kažu u Poreskoj upravi, postavlja pitanje odakle mu pet miliona evra, a zadatak poreznika je da prate tok novca.

– Ako je pozajmio pare, videćemo od koga, pa ćemo ispitati i tog čoveka. Kako je on došao do novca – rekli su ranije u Poreskoj upravi.

Posebna pažnja posvećena je, kako su isticali u Poreskoj upravi, građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode.

Izvor:24sedam.rs

Foto:Pixabay

Чланак Do kojeg iznosa i čije bogatstvo češljaju poreznici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na taj način imaćete uvid u lične podatke iz baze matične evidencije i da ustanovite da li ste prijavljeni ili odjavljeni, da li su platili doprinose za PIO i u kom iznosu. Takođe, ako ste podneli zahtev za penziju i želite da u svakom momentu imate informacije o njegovom statusu, to se može saznati preko elektronskog servisa Fonda, jednostavno i brzo u nekoliko koraka.

1. korak

U nadležnoj filijali Fonda uzmite zaštićeni PIN kod. On se dobija popunjavanjem zahteva i uz identifikaciju ličnom kartom. Jednom dobijeni kod možete koristiti trajno, za više elektronskih servisa Fonda PIO, a svi su namenjeni građanima i poslodavcima nalaze se na naslovnoj strani sajta www.pio.rs

2. korak

Elektronskim servisima se pristupa ukucavanjem JMBG, PIN koda i verifikacionog sistemskog koda, čime je omogućena potpuna zaštita podataka kojima ste pristupili i sigurnost uvida.

3. korak

Ukoliko želite još veću sigurnost, PIN kod koji ste dobili možete zameniti u bilo koji šestocifreni broj kroz opciju promena PIN-a, koja vam je dostupna na sajtu Fonda. Nije moguće koristiti vaš PIN kod u kombinaciji sa bilo kojim drugim JMBG.

4. korak

U slučaju da 10 puta unesete pogrešan PIN kod prilikom prijave, biće vam automatski blokiran pristup podacima. U tom slučaju, da biste ponovo mogli da pristupate svojim podacima, morate se obratiti najbližoj filijali Fonda sa zahtevom za izdavanje novog PIN-a.

5. korak

U slučaju gubitka ili zaboravljanja PIN koda javite se u najkraćem roku najbližoj filijali Fonda sa zahtevom za izdavanje novog. Izdavanje koda je besplatno, a odgovornost zbog lične zloupotrebe snosi lično korisnik.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Kako proveriti uplate u penzionom fondu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, oni će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana.

Kako je „Novostima“ rečeno u Ministarstvu finansija, poseban sektor Poreske uprave koji će biti zadužen za primenu ovog zakona ukupno će brojati 60 članova.
U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.

Predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina

Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.

Iako su mnoge vlade u prethodnih 20 godina obećavale da će biti donet delotvoran mehanizam kojim će moći da se utvrdi da li se neko nelegalno obogatio, taj posao konačno je završila tek prethodna Vlada Ane Brnabić, piše list. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Ovaj zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.

I rodbina pod lupom

Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu – zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprava će „češljati“ račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je Tanjugu rečeno u ovoj ustanovi, postojaće dovoljan broj službenika koji će raditi na proveri nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana.

Provera je propisana Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je stupio na snagu 11. marta, a počeće da se primenjuje godinu dana kasnije. Shodno tome, prve provere imovine valja očekivati sredinom marta 2021.

Pre toga, tačnije početkom septembra, trebalo bi da budu usvojeni podzakonski akti, kojima će precizno i detaljno biti regulisana primena zakona. U Ministarstvu pravde za Tanjug su rekli da je ovaj zakon donet radi prevencije korupcije i da je država njime dobila delotvoran mehanizam za proveru nezakonitog bogaćenja.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da će se postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza voditi po službenoj dužnosti. Postupak će se sprovoditi u skladu sa godišnjim smernicama, kao i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.

Poreska uprava će uvećanje imovine utvrđivati na osnovu podataka koje ona ima i onih koje prikupi od drugih organa, pravnih ili fizičkih lica i upoređivaće ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.

Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto

Ona će pokretati i postupak kontrole i to ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, bude veća od 150.000 evra.

Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto. Uprava do početka primene zakona treba da identifikuje izvore podataka i njihovu dostupnost za utvrđivanje vrednosti imovine.

Takođe treba i da uskladi podatke kojima raspolaže ili da ih pribavi od trećih lica, kao i da izradi kriterijume za ocenu rizika i tako napravi godišnje smernice za pokretanje prethodnog postupka.

Ovakav vid analize rizika će se, osim za donošenje godišnjih smernica, primenjivati i na prijave drugih državnih organa ili inicijativa fizičkih ili pravnih lica, kažu u Poreskoj upravi.

U Ministarstvu pravde navode da se novim zakonom poboljšava kontrola u odnosu na dosadašnju praksu, jer postojeći Zakon o poreskom postupku ima odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali one nikada nisu zaživele u praksi. Više je razloga za to, kako kažu, a prvi je u tome što nisu bile dovoljno precizno definisane.

Nije ni postojala obaveza državnih organa, koji imaju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine, da ih razmenjuju na efikasan način.

Zato su i ostale mrtvo slovo na papiru, navode u Ministarstvu pravde i dodaju da su nova zakonska rešenja postavljena tako da budu sprovodiva u praksi i da obezbede bolju koordinaciju među institucijama, koje imaju relevantne informacije.

Pravna lica koja se ogluše o obavezu da Poreskoj upravi dostave tražene podatke, rizikuju novčanu kaznu između 100.000 i dva miliona dinara.

Чланак Formiran sektor za proveru nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana се појављује прво на Biznis i Finansije.