Poreska uprava Srbije formirala je poseban sektor za utvrđivanje porekla imovine.
Kako je Tanjugu rečeno u ovoj ustanovi, postojaće dovoljan broj službenika koji će raditi na proveri nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana.
Provera je propisana Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je stupio na snagu 11. marta, a počeće da se primenjuje godinu dana kasnije. Shodno tome, prve provere imovine valja očekivati sredinom marta 2021.
Pre toga, tačnije početkom septembra, trebalo bi da budu usvojeni podzakonski akti, kojima će precizno i detaljno biti regulisana primena zakona. U Ministarstvu pravde za Tanjug su rekli da je ovaj zakon donet radi prevencije korupcije i da je država njime dobila delotvoran mehanizam za proveru nezakonitog bogaćenja.
U Poreskoj upravi objašnjavaju da će se postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza voditi po službenoj dužnosti. Postupak će se sprovoditi u skladu sa godišnjim smernicama, kao i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.
Poreska uprava će uvećanje imovine utvrđivati na osnovu podataka koje ona ima i onih koje prikupi od drugih organa, pravnih ili fizičkih lica i upoređivaće ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.
Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto
Ona će pokretati i postupak kontrole i to ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, bude veća od 150.000 evra.
Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto. Uprava do početka primene zakona treba da identifikuje izvore podataka i njihovu dostupnost za utvrđivanje vrednosti imovine.
Takođe treba i da uskladi podatke kojima raspolaže ili da ih pribavi od trećih lica, kao i da izradi kriterijume za ocenu rizika i tako napravi godišnje smernice za pokretanje prethodnog postupka.
Ovakav vid analize rizika će se, osim za donošenje godišnjih smernica, primenjivati i na prijave drugih državnih organa ili inicijativa fizičkih ili pravnih lica, kažu u Poreskoj upravi.
U Ministarstvu pravde navode da se novim zakonom poboljšava kontrola u odnosu na dosadašnju praksu, jer postojeći Zakon o poreskom postupku ima odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali one nikada nisu zaživele u praksi. Više je razloga za to, kako kažu, a prvi je u tome što nisu bile dovoljno precizno definisane.
Nije ni postojala obaveza državnih organa, koji imaju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine, da ih razmenjuju na efikasan način.
Zato su i ostale mrtvo slovo na papiru, navode u Ministarstvu pravde i dodaju da su nova zakonska rešenja postavljena tako da budu sprovodiva u praksi i da obezbede bolju koordinaciju među institucijama, koje imaju relevantne informacije.
Pravna lica koja se ogluše o obavezu da Poreskoj upravi dostave tražene podatke, rizikuju novčanu kaznu između 100.000 i dva miliona dinara.