Za manje od dva meseca, odnosno 1. septembra ove godine, prestaje da važi dogovor između Narodne banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka o „zamrzavanju“ svih naknada i provizija.

To praktično znači da će od tog datuma banke moći da povećaju cene svojih usluga.

Podsetimo, poslovne banke u Srbiji su od 1. septembra prošle godine (2022) smanjile naknade, odnosno vratile ih na nivo od 1. januara 2021. godine, kako im je preporučila Narodna banka.

Tada je postignut tzv. džentlmenski dogovor, pa su banke smanjile sve naknade za 30 odsto (ako su ih za toliko ili za više od 30 odsto povećale), a koje su podignute od 1. januara 2021. godine. Takođe, obavezale su se i da ih ne povećavaju narednih godinu dana, odnosno do 1. septembra 2023. godine.

Ovaj datum se bliži, a kako 24sedam saznaje, vrlo je moguće da će banke čim ovaj rok istekne podići naknade. To znači da će građani od 1. septembra plaćati skuplje vođenje (održavanje) platnog računa, korišćenje kreditne kartice, prenos novca putem trajnog naloga, uzimanje keša na bankomatu druge banke, korišćenje čekova i slično.

Doduše, postoji jedan „scenario“ po kom do poskupljenja neće doći.

– Samo ako NBS ne bude na neki način opet „intervenisala“ i preporučila bankama da ne podižu naknade, inače je to izvesno. Imamo visoku inflaciju, sve je poskupelo, troškovi rastu, pa je logično da poraste i cena bankarskih usluga – kažu za 24sedam u jednoj od vodećih banaka na našem tržištu.

Da će od septembra naknade u bankama biti veće, potvrdili su nam u još nekoliko poslovnih banaka.

Sve to mora da odobri NBS…

Ipak, to neće biti baš jednostrano i bez „amina“ centralne banke. Naime, NBS je prošle godine izmenila i propise, pa će banke morati da najave i pravdaju svako podizanje cene usluga centralnoj banci kao regulatoru tržišta. To su nam u centralnoj banci nedavno ponovili. Kako su istakli, NBS je u protekloj godini preduzela čitav niz aktivnosti u pripremi odgovarajućih propisa.

– Kao dodatni kontrolni mehanizam postupanja banaka, a u cilju obezbeđenja budućeg transparentnog i jasnog postupanja banaka u slučaju nameravanog povećanja naknada za pružanje platnih usluga, kao i prilikom uvođenja novih naknada, odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke je propisana obaveza banaka da obaveste NBS o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena. Time smo obezbedili da NBS bude u primerenom vremenu obaveštena o planiranim izmenama tarifnika banaka, što omogućava i blagovremeno identifikovanje da li je postupanje banaka odgovarajuće, te preduzimanje odgovarajućih aktivnosti – istakli su za 24sedam u NBS.

Banke uvećale prihode prošle godine

S druge strane, i pored toga što su banke u poslednja četiri meseca 2022. smanjile i „zamrzle“ provizije, one su i po tom osnovu uvećale prihode prošle godine.

Naime, kako pokazuju preliminarni podaci, banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 milijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara, objavio je nedavno magazin „Biznis i finansije“.

Takvo stanje finansija bankarskog sektora potvrdili su i u NBS.

– Kao i do sada, u pogledu izvora profitabilnosti neto prihodi od kamata i naknada su i dalje glavni generatori neto rezultata imajući u vidu tradicionalne poslovne modele banaka u Srbiji orijentisane pretežno na kreditiranje privrede i stanovništva. Kada je reč o prihodima po osnovu kamata, treba imati u vidu da je i tokom 2022. zabeležena povećana kreditna aktivnost, rast od devet odsto tokom 2022, što je uticalo na to da banke po osnovu kamata zabeleže rast neto prihoda. Najznačajniju kategoriju neto prihoda od kamata, više od 80 odsto, čine prihodi od kamata po osnovu kredita – kažu za 24sedam u NBS.

Koje naknade su najizdašnije

Oni naglašavaju i da najznačajniju kategoriju neto prihoda od naknada i provizija sa 30 odsto čine naknade i provizije za obavljanje platnog prometa.

– Zatim slede naknade i provizije za kupoprodaju stranih sredstava plaćanja sa učešćem od 24 odsto – ističu u NBS.

U centralnoj banci kažu da treba imati u vidu kontinuiran rast obima transakcija, pre svega putem savremenih načina plaćanja, bezgotovinskih transakcija i plaćanja preko interneta.

– Primera radi, ukupan broj korisnika elektronskog bankarstva porastao je za 8,5 odsto u odnosu na 2021, dok se u istom periodu broj korisnika mobilnog bankarstva povećao za 20,6 odsto. Broj transakcija putem mobilnog bankarstva porastao je za 26 odsto, što znači da je tokom 2022. godine realizovano za četvrtinu više transakcija nego u 2021. godini – naglašavaju u NBS.

Kako dodaju, u 2022. je nastavljen rast broja transakcija karticama i elektronskim novcem u svrhu internet kupovine robe i usluga, pa je tokom 2022. ukupan broj izvršenih plaćanja za 34,2 odsto veći nego u 2021. godini.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li će poskupeti od septembra održavanje računa, podizanje keša sa bankomata, uzimanje čekova… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke za isplatu gotovine na bankomatima naplaćuju i do četiri odsto isplaćene sume ili tri do četiri evra po transakciji, u zavisnosti od ukupnog iznosa i od toga da li koristite debitnu ili kreditnu karticu.

Pre nego što otputujete u inostranstvo, potrebno je da kod izdavaoca platne kartice proverite da li ona može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su uslovi konverzije, osnovni troškovi i naknade za korišćenje te kartice u inostranstvu.

Ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćati karticom direktno kod trgovca od podizanja gotovine na bankomatu. Ukoliko nemate moguć́nost da direktno na prodajnom mestu izvršite plaćanje i primorani ste da podignete novac, koristite debitnu karticu jer su provizije najčešće niže nego za korišćenje kreditnih kartica.

Banke iz iste grupacije mogu naplatiti proviziju za podizanje gotovine

Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor sa vašom matičnom bankom u Srbiji.

Koje su zablude

“Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca sa bankomata ako je iz iste bankarske grupacije kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobnim sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti sa vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo”, upozoravaju naši sagovornici iz Narodne banke Srbije (NBS).

Takođe, savet je da korisnici memorišu broj telefona sa kartice u imenik mobilnog telefona kako bi, u slučaju potrebe, mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da izdavaoci platnih kartica u Republici Srbiji za transakcije podizanja gotovine na svojim bankomatima u praksi najčešće ne naplaćuju naknadu, dok za transakcije na bankomatima drugih banaka i za podizanje gotovine u inostranstvu, banke izdavaoci u skladu sa svojom poslovnom politikom naplaćuju naknade.

Tarifnici banaka za ove usluge javno su dostupni na njihovim portalima i korisnici na jednostavan način mogu proveriti te naknade.

Osim provizije može biti naplaćena dodatna naknada

Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani „surcharge“, što je dodatna naknada koju naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat.

“Iz tog razloga klijenti treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada na strani prihvatioca, jer ona mora biti prikazana na bankomatu, i da na osnovu informacija vide da li im se isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje dodatna naknada”, upozoravaju iz NBS, prenosi Biznis.rs.

Takođe, za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima neki prihvatioci pružaju DCC (Dynamic Currency Conversion) uslugu na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu.

Navedena usluga pruža mogućnost korisnicima da se transakcija izvrši u valuti zemlje u kojoj je kartica izdata, odnosno za korisnike iz Republike Srbije – u dinarima. Kod te usluge je važno da korisnici obrate pažnju koji kurs je banka prihvatilac koristila za konverziju jer može biti nepovoljan za korisnika i da na osnovu toga odluče da li će koristiti tu uslugu ili odustati od nje kako bi se transakcija izvršila na standardni način.

“Nisu ni sve banke ni platne kartice iste. Ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš devizni račun, da biste izbegli duple konverzije pre putovanja korisno je da se kod svog izdavaoca informišete koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putujete”, zaključuju iz NBS.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve banke naplaćuju kada podižete keš u inostranstvu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ona je na konferenciji za novinare potvrdila da su se tom odlukom saglasile sve banke u Srbiji.

– Banke koje su podizale svoje naknade i provizije od 1. januara 2021. godine do danas prihvatile su da godinu dana, počev od 1. septembra, te provizije i naknade naplaćuju uz umanjenje od 30%, ali ne ispod visine koja je važila pre povećanja – rekla je Tabaković.

Izvršni odbor NBS danas je, kako je navela, usvojio i odluku o platnom računu sa osnovnim platnim uslugama.

– Građanima će trošak biti 150 dinara mesečno za održavanje osnovnog dinarskog tekućeg računa, besplatno će moći da podižu gotovinu sa šaltera i bankomata svoje banke, a imaće besplatno i debitnu karticu – kazala je Tabaković.

U okviru tog paketa biće i mobilno i elektronsko bankarstvo i neograničen broj transakcija QR kodom na prodajnim mestima.

Banke koje naplaćuju naloge putem mobilnog i elektronskog bankarstva, obračunavaće popust od 30% u odnosu na visinu tih naknada i provizija.

Izvor: Beta

Foto:Pixabay

Чланак Banke u Srbiji u narednih godinu dana neće podizati naknade i provizije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neće sve banke postupati isto, ali je sigurno da će mnoge poskupeti održavanje računa, SMS obaveštenja, te korišćenja bankomata i isplate gotovine. Neke usluge biće skuplje 10 do 20 odsto, ali biće i banaka koje će ići i na veće cehove.

Jedna banka je nedavno obavestila klijente da diže cenu održavanja računa sa 370 dinara mesečno na skoro 500. Druga je pak iznenadila novim troškom.

Kako je navela u obaveštenju od naredne godine naplaćivaće se održavanje deviznog računa. Biće to nešto više od 100 dinara mesečno, a naknadu će skidati upravo sa deviznog računa, odnosno štednje.

To je poruka i svima onima koji imaju i po nekoliko deviznih računa da razmisle šta im je činiti. A, mnogi imaju jedan za decu, jedan za ne daj bože, jedan da se podigne malo češće kad plata ne izdrži do 1. u mesecu…
U nekim bankama će biti skuplja i SMS obaveštenja koja su samo u ovoj godini poskupela sa 70 na 100 dinara mesečno. Isto tako treba računati i na mogućnost poskupljenja naknade za isplatu keša na bankomatu druge banke, a koja je ove godine u jednoj banci poskupela sa 150 na 200 dinara.

Na listi je i usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, koja ove godine prosečno košta oko 450 dinara.

Izmene tarifa i korekciju pojedinih cena usluga banke lagano najavljuju ovih dana. Pojedini bankari kažu i da su cene za određene usluge snižene, a za druge neznatno uvećane.

Banke samostalne u određivanju tarifa

Iz Narodne banke Srbije više puta su podsetili da banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju izmene tarifa za usluge koje pružaju. U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, jedino moraju da informišu svoje korisnike pismenim putem – najmanje dva meseca ranije.
„Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova“, objašnjavaju u NBS i dodaju da je svaka banka samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali „s obzirom na to da u Srbiji trenutno posluje više od 20 banaka, svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu“.

14 naknada

Od marta 2020. godine, sve banke su u obavezi da Narodnoj banci Srbije dostavljaju cenu 14 naknada koje naplaćuju klijentima, radi javnog objavljivanja na sajtu centralne banke.

Tako, na primer, mesečno održavanje računa košta klijente od 150 do 350 dinara, za osnovne pakete računa, mada pojedine banke ne naplaćuju ovu naknadu.
Izdavanje čekova naplaćuje se do 20 dinara po čeku, a dozvoljeni minus je i dalje ubedljivo najskuplja stavka koju zaračunavaju bankari u Srbiji i kreće se između 30 i 40 odsto.

Banke imaju posebne provizije i za prijem novca iz inostranstva na devizni račun u Srbiji, zatim za usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, debitne i kreditne kartice, ali i podizanje keša karticama. Tu su i naknade za izdavanje raznih potvrda, za promenu kreditnog limita i za slanje opomena ukoliko kasnite sa uplatom rate kredita…

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Banke najavile novi veći tarifnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za poslednju deceniju, ovaj namet je poskupeo od pet do deset puta! Tako recimo plaćanje nekoliko računa za komunalije, struju, grejanje, koštaće najmanje nekoliko stotina dinara preko.

Sve veći broj korisnika prelazi na plaćanje preko mobilnih aplikacija

Zato sve veći broj korisnika prelazi na plaćanje preko mobilnih aplikacija, gde tarifa nema ili su manje. Neki se dovijaju, pa kada žele da uplate novac na račun klijenta u drugoj ustanovi, umesto da novac uplate preko računa oni podignu keš, pa ga predaju u filijali primaoca. Na taj način se možda našetaju, ali i uštede, jer uplaćivanje na račune „tuđih“ banaka, može vrlo neprijatno da iznenadi.Prebacivanje oko 100.000 dinara između dve banke u proseku košta oko 1.000 dinara.

Narodna banka Srbije od prošle godine objavljuje uporedive podatke o provizijama koje se naplaćuju korisnicima, pa građani mogu da imaju jasan pregled, uporede naknade za usluge između različitih banaka. U zavisnosti od toga gde klijent ima račun, zavisi i visina provizije koju će platiti za uplatu gotovog novca na neki drugi račun, koji takođe pripada fizičkom licu.

Ukoliko je provizija za neku uplatu manja od minimalne naknade, biće naplaćen taj minimalni iznos. Tako bi za račun za telefon od 1.000 dinara, bez obzira na to što je jedan odsto provizije deset dinara, bila naplaćena minimalna naknada od 45 do 250 dinara. Bez obzira na sumu novca, postoji maksimalan iznos naknade preko kojeg se ne računa veća provizija.

Kolike su provizije u bankama?

Najniža minimalna nakanada je u Banci poštanske štedionice i iznosi 45 dinara, a najmanji procenat nudi MTS banka – 0,60 odsto i minimalnih 50 dinara. Sledeća je Vojvođanska banka, gde je najmanji trošak po računu međubankarske transakcije 60 dinara, Jubmes i Ekspobanka oko 80 dinara. U Prokredit banci i Mirabanci je minimalna provizija na bilo koju transakciju između dve ustanove čak 250 dinara. Gornje granične sume su najniže u MTS i Mobi banci – po 3.000 dinara, u Unikredit banci 4.000 dinara, po 5.000 dinara u Kredit agrikol banci, Direktnoj, Ekspobanci i Zberbanci za iznose do 300.000 dinara, dok je za veće ovaj limit pomeren na 9.350 dinara. Najviši tarifni limit je u Mirabanci 15.000, pa Oportjuniti i Aik banci, gde je ta suma 10.000 dinara.

Naknade i „u kući“

IMA finansijskih ustanova koje naplaćuju i međusobne uplate sopstvenim klijentima. Primer su Adiko banka, gde se i za interne prenose plaća pola procenta, najmanje 60 dinara, u Prokredit banci je – 1,50 odsto i najmanje 250 dinara, a u Aik banci je ta naknada jedan odsto, a najmanje 100 dinara. Interne provizije naplaćuje i Ekspobanka, najmanje 60 dinara, a za veće sume 0,75 odsto.

Izvor: Novosti

Чланак Provizije u bankama poslednjih godina poskupele od pet do deset puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naknade se moraju plaćati i prilikom podizanja novca s bankomata u inostranstvu. Iznos tih naknada znatno se razlikuje, pokazuje istraživanje Bečke radničke komore (AK), sprovedeno u septembru i oktobru prošle godine, izveštava bečki Standard. U istraživanju je prikupljeno 249 pritužbi iz 13 zemalja. Naknade su vrlo različite.

Podizanje novca u Nemačkoj može biti najskuplje. Kupcima se naplaćuje između 1,95 i 6,50 evra. Na Malti i u Holandiji naknada je pet evra, a u Sloveniji četiri evra.

Austrija je na sredini lestvice s naknadama između dva i četiri evra. Najjeftinije naknade bile su u Španiji 1,25 evra – ali i one bi mogle biti povećane do četiri evra.

Ovo je bila prilika da Radnička komora pozove na ukidanje naknada za bankomate. “Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan”, kaže zagovornica potrošača Gabriele Zgubić.

Uostalom, ionako plaćate dovoljno za račun. Naknade za bankomate obuhvaćene su, zavisno o paketu tekućeg računa, tromesečnom naknadom za upravljanje računom.

U svakom slučaju, Komora rada savetuje da budite pažljivi kada je reč o troškovima na ekranu bankomata u inostranstvu i da po potrebi otkažete transakciju. Moglo bi biti vredno pokušati ponovno na drugoj mašini jer su tamo troškovi niži.

Podizanje novca sa bankomata izvan eurozone ima posebne naknade: prema AK-u, to je obično 0,75 posto povučenog iznosa uvećano za fiksnu naknadu od 1,82 evra. Na 400 evra, to je 4,82 evra. “Izvan evrozone možda će biti jeftinije podići novac na bankomatima nego u evrozoni”, rezimira Zgubić.

Naknada za bankomate već su bile slučaj u Ustavnom sudu u Austriji. U jesen 2018. sud je odlučio da je naplaćivanje naknada za povlačenje trećih strana (poput Euroneta) bankama neustavno. Odgovarajuća zakonska odredba je ukinuta. Međutim, ovde se mora napraviti razlika: bankama se i dalje dopušta da “detaljno” pregovaraju o naknadama za podizanje novca sa bankomata. Banke stoga mogu i dalje naplaćivati ​​naknade, no više ne moraju plaćati naknade za pružatelje drugih usluga poput Euroneta.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan се појављује прво на Biznis i Finansije.