Tokom dve godine, istraživači su proučavali 800 zaposlenih koji rade u kancelariji, a ne kod kuće. Za razliku od drugih studija koje su ispitivale produktivnost radnika, ova se nije oslanjala na samoevaluaciju ili povratne informacije od šefova. Umesto toga, istraživači su pratili metriku korišćenja računara kao što su brzina kucanja, aktivnost miša i greške pri kucanju.

Najviše grešaka u kucanju zabeleženo je u popodnevnim satima. Konkretno, dan u kojem se pravi najviše grešaka je petak popodne, kada se beleži smanjenje aktivnosti računara i povećanje broja tipfelera.

Autori studije napominju da ovo istraživanje dodaje sve veći broj dokaza da bi radna mesta trebalo da omogućavaju veću fleksibilnost. Većina radnika, pokazuju ankete, pozdravila bi ovu promenu. Prema istraživanju Monster-a, 61% zaposlenih je reklo da bi radije radilo četiri dana u nedelji.

„Fleksibilno radno vreme, hibridni rad ili četvorodnevna radna nedelja mogu pomoći u ublažavanju negativnih efekata dugih radnih nedjelja i promovisanju boljeg blagostanja i produktivnosti zaposlenih“, navode autori studije.

Izvor: Blic

Foto: Mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Da, postoji doba dana tokom kojeg najviše grešimo na poslu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takav ugovor o radu, s punim radnim vremenom, poslodavac će mu potpisati na neodređeno, samo ako angažuje onoga koji u periodu od dve godine, od dana zaključenja ugovora, nije boravio na teritoriji Srbije više od 180 dana.

Zauzvrat, poslodavac će biti nagrađen državnim podsticajima koji se isplaćuju u visini 70% poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih novonastanjenih i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Stručnjaci za radno pravo ističu da takve vrste podsticaja nisu neuobičajene, kao i da za konkretnu uredbu postoji pravni osnov.

Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, podseća da je za ove potrebe izmenjen Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, uvođenjem novog člana zakona. Ipak, priznaje, da mu sama primena tog dokumenta nije najjasnija.

Zarada od 300.000 dinara

– Vlada veruje da će se time popraviti demografska slika u Srbiji. Ako bude nekoliko stotina takvih zapošljavanja, to će biti dobro, ali čak ni time se neće promeniti demografska slika. Samo će strani direktori koji ionako imaju velike plate moći da prođu bez poreza i doprinosa – ističe prof. Reljanović i dodaje da mu je sama primena uredbe čudna, jer može da se odnosi samo na visoki menadžment i direktore stranih kompanija, tako da će država faktički njima refundirati dve trećine doprinosa, što je još jedan ustupak stranim poslodavcima.

– Teško da će domaći poslodavac zaposliti nekog stranca da bi mu onda on bio direktor. Od svega ovoga niko, sem stranih kompanija, neće imati koristi. Dakle, pretpostavljam da je neko izlobirao da mogu i direktori da ne plaćaju porez na zaradu – dodaje on.

Veoma mu je zanimljiv i detalj oko zarade od 300.000 dinara. Zapravo, objašnjava da je reč o osnovnoj zaradi koja toliko treba da iznosi.

– Osnovna zarada je ono što je propisano vrstom posla koji se obavlja i dužinom radnog vremena. Pošto se ovde govori isključivo o punom radnom vremenu, osnovna zarada je zaposlenom zagarantovana samo zato što dolazi na posao. Na to se nadograđuje zarada na radni učinak, uvećana zarada za rad neradnim danima, praznicima, prekovremeno i ostalo. Tu su i razna uvećanja kroz stimulacije koje se takođe nadograđuju, tako da ovde nije reč o zaradi od 300.000 dinara, nego o mnogo većoj sumi – objašnjava prof. Reljanović, dodajući da izuzetno mali broj ljudi u Srbiji mesečno toliko zarađuje.

Uredbu zbog stranih investitora

– Siguran sam da je reč o promilima, pa se u samom startu postavlja pitanje ko može uopšte da bude obuhvaćen ovom uredbom. Pritom, uslov je da se taj neko ne nalazi na tržištu rada u Srbiji, ko nije boravio u našoj zemlji duže od 180 dana dve godine pre zasnivanja ugovora s poslodavcem. Dakle, traži se baš neko novi – dodaje on i podseća da kada bi se na slobodnom tržištu rada primenila ova uredba samo nekoliko stotina ljudi bi dobilo takav posao. Od toga, priznaje, većina nema koristi, već se samo dopunjavaju olakšice za neke investitore koji imaju strane direktore koji će zbog posla ostati neko duže vreme u Srbiji.

Da je država napravila ovakvu uredbu najviše zbog stranih investitora, kako bi ih zadržala, smatra i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, posebno kada se zna da Srbija kuburi s nedostatkom kadrova sa stručnim i specifičnim znanjima i veštinama.

– Na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate su skočile i do 50%, čak se i udvostručile. Recimo, neki šef operativnog tima u IT sektoru više ne želi ovde da radi pod lošijim uslovima s većim obimom posla nego što je napolju, pa bira da ode van. Dodatan problem je i to što se državi sve više žale novi investitori koji ne mogu da nađu kadrove na domaćem tržištu rada. Kad su dolazili, njima je rečeno da Srbija ima obučenu i jeftiniju radnu snagu, a ispostavilo se da ta radna snaga više nije jeftina – objašnjava Rajić za Politiku.

Чланак Da li je uredba o dodeli podsticaja ustupak stranim poslodavcima се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta“, rekao je Pavićević za UGS Nezavisnost.

On je ukazao na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca, i ocenio da je onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate.

„Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore’. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno“, kazao je Pavićević.

Dodao je da je čuo izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, po njegovim rečima, u velikoj meri obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih. Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji, Pavićević je rekao da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

„Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje…. Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu“, procenio je Pavićević.

Kapital i svojina se štite mnogo više nego rad

On smatra da se kapital i svojina štite mnogo više nego rad i da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca.

„Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude, a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca… Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju“, rekao je Pavićević.

Istakao je da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

„To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima“, rekao je Pavićević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Đorđe Pavićević: Sve je više radnika koji nemaju stabilno radno mesto се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pomoć države privredi kroz isplatu tri minimalne zarade radnicima i odlaganje uplate poreza i doprinosa na te zarade do januara 2020. godine omogućiće možda da mnoge male firme koje su dominantne u privredi prežive, ali će se finansijske obaveze nagomilati za sledeću godinu“, rekao je Atanacković.Vlada Srbije donela je paket mera od 5,1 milijardu evra za pomoć privredi zbog pandemije koji predviđa nadoknadu minimalnih plata u privredi za tri meseca koliko se očekuje da traje vanredno stanje, odlaganje poreza i doprinosa na te zarade do januara sledeće godine pod uslovom da firme ne otpuste više od deset odsto radnika.

Jedna od mera je i kreditna podrška za likvidnost preko Fonda za razvoj i banaka, kao i odlaganje isplate svih kredita na tri meseca.

Atanacković je ocenio da su prihodi u privredi značajno pali od marta, da su pokidani lanci proizvodnje i da će oporavak posle završetka pandemije ići teško, a da finansijske obaveze za sledeću godinu rastu, pa da firme ako sad prežive, teško će sledeće godine.

On je rekao da je privrednicima ponuđeno da poslovni prostor koji iznajmljuju od javnog preduzeća u Beogradu plate na 12 rata od januara sledeće godine ili pola tog duga sada.

Neprecizno u pogledu plaćanja poreza i doprinosa na plate

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčana pomoći građjanima, prema njegovim rečima, bila je neprecizna u pogledu plaćanja poreza i doprinosa na plate.

„Po novom tumačenju porezi i doprinosi na plate za mart mogu da se odlože do sledeće godine ako već nisu plaćeni uz plate za taj mesec“, rekao je Atanacković.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović rekao je da za sada nema prijava radnika da su odbili otkaz, ali da misli da je još rano.

„Pomno pratimo stanje i tamo gde nemamo sindikat i osim nekoliko sporadičnih slučajeva nema masovnije otpuštanja, ali mislim da je još rano“, rekao je Orbović za Betu.

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Zoran Stojiljković potvrdio je da za sada nema alarmantnih otpuštanja radnika, ali da je „pitanje šta će se desiti kada prođu tri meseca izdašne neselektivne državne pomoći“.

„Ova kriza neće trajati tri meseca, a država će potrošiti značajan novac pružajući neselektivnu pomoć privredi, a šta će biti posle toga“, upitao je Stojiljković.

Dodao je da Hrvatska već razmišlja da posle podrške privredi za tri meseca nastavi da daje pomoć još tri meseca.

Stojiljković je ocenio da Srbija nema strategiju za period posle tri meseca trajanja epidemije i da se može očekivati „armija nezaposlenih, koji će dolaziti naročito iz firmi stranih investitora na koje država nema veliki uticaj“.

Izvor: Beta

Чланак Da li je isplativije otpustiti radnika ili uzeti pomoć države? се појављује прво на Biznis i Finansije.

To se, između ostalog, odnosi na rad od kuće, visinu naknade, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo i bolovanje.

Organizacija rada od kuće

Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće imaju pravo zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.
Jedina razlika je u tome što zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije „plaćeno odsustvo“ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci, poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jeste prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)
Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na takozvani „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekid rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja.

Članom 117 Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo

Poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153 Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158 stav 1 Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.
Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje je po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koji će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Izvor: Beta

Чланак Prava i obaveze radnika i poslodavca u vanrednom stanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručna javnost takvu promenu ocenjuje kao jednu od ključnih. Svi su saglasni da će mogućnost da steknu udeo u vlasništvu dodatno stimulisati zaposlene da još bolje rade i vezati ih za firmu. Ocenjuje se, biće podsticajni i za konsultante i investitore, na koje se takođe odnosi.

„Vi morate da dobijate kao radnik svoju platu, a vaše posebno isticanje, odnosno svih radnika koji donosi neki vanredni prihod, a naročito profit, onda se može nagraditi na taj način što dobijate udeo u firmi bilo da su to akcije, bilo da je to udeo stvarno. Međutim, ja nisam siguran da smo mi na tom nivou opšte razvijenosti sistema koji bi to mogao da podrži. Bojim se da se to ne završi u prebijanju dugova“, kaže Mahmud Bušatlija, konsultant.

Zakon je, međutim, vrlo jasan. Saglasnost moraju da postignu svi članovi društva. Iz njihovih delova se formira takozvani rezervisani sopstveni udeo koji ne može biti veći od 40 odsto ukupnog kapitala firme i iz koga se tačno određenog dana, po povlašćenoj ceni, može kupiti udeo u preduzeću. „Jeste povlašćena cena i povlašćena je cena samo za njega, što je važno. Važno je da se ne može nasleđivati to. Naravno to može se može prodati, može se prodati po većoj ceni, oko ovoga da postoji Zakon o privrednim društvima da pravo preče kupovine u tom slučaju imaju članovi društva“, ističe Andrija Jovičić iz „Privrednog savetnika“.

U Americi i Evropi naročito je to pomoglo informacionim kompanijama, na početku, kada nisu bile u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju velike plate. Brzim rastom vrednosti tih kompanija neki su zaradili veliki novac prodajom vlasničkih udela do kojih su došli jeftino.U telekomunikacionoj kompaniji „Orion“, gde je većinsko vlasništvo u rukama menadžmenta, a manji deo je kapital Evropske banke za obnovu i razvoj planiraju da iskoriste ponuđenu zakonsku mogućnost i prošire vlasništvo na ostale zaposlene.

„Sam zakon jasno daje smernicu koja je dobra, zakonodavac ima tu dobru ideju. Ono što je još važnije jeste da omogućimo ljudima koji steknu takve asete da mogu uvek, u svakom momentu da znaju koja je vrednost istih i da znaju kako sa njima da raspolažu“, naglašava Slobodan Đinović, suvlasnik „Orion telekoma“.Pravo na sticanje udela registrovaće se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, a sva društva koja se odluče na ovaj korak imaće neposredan pristup registru bez posrednika, odnosno plaćanja brokera.

Izvor Kamatica/RTS

Чланак Da li bi suvlasništvo bilo veći motiv za radnike? се појављује прво на Biznis i Finansije.