U republičkom budžetu Srbije ostvaren je suficit od 0,5 milijardi dinara u periodu januar – avgust 2022. godine, objavilo je Ministarstvo finansija danas.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.111,8 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.111,4 milijardi.

Samo u avgustu mesecu ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 0,7 milijardi dinara.

A kako se i od čega puni budžet?
U posmatranom mesecu su naplaćeni prihodi od 119 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 105,9 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 57,3 milijardi dinara, zatim akciza u iznosu od 23 milijarde i poreza na dobit u iznosu od 10,4 milijardi dinara.
Neporeski prihodi su u avgustu iznosili 12,4 milijarde dinara, a priliv donacija 0,7 milijardi.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 119,7 milijardi dinara, pri čemu su izdaci za zaposlene u tom mesecu iznosili 29 milijardi, kapitalni izdaci 22,1 milijardu, subvencije 13,6 milijardi, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, i fondu SOVO 12,8 milijardi dinara.

Na nivou opšte države, u periodu januar – avgust ostvaren je fiskalni suficit od 27,5 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 119,1 milijardu, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U republičkom budžetu Srbije ostvaren je suficit od 0,5 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Te podatke objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Prosečni mesečni prihodi su lane u odnosu na 2019. godinu bili veći za 7,3 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju za 7,2 odsto.
Prihodi stanovništva u gradskim sredinama su bili veći od onih u seoskim i iznosili su 73.931 dinar, dok su u seoskim bili za oko 5.000 dinara manji, odnosno 68.157 dinara.

I izdaci za ličnu potrošnju su bili veći u gradskim područjima gde su iznosili 74.238 dinara dok su oni u seoskim sredinama u proseku bili po 68.100 dinara.

Najveći udeo u prihodima domaćinstava imale su plate, 49,1 odsto i penzije, 32,6 odsto, a u potrošnji izdaci za hranu i bezalkoholna pića, 34,3 odsto i izdaci za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva, 16,4 odsto

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Domaćinstva u Srbiji prošle godine imala veće izdatke od prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju s trećim tromesečjem zabeležen je rast poslovnih prihoda od 13,3 odsto.

U informaciono-komunikacionom sektoru ostvaren je rast poslovnih prihoda za 33,7 odsto na međugodišnjem nivou, a 28,9 odsto u odnosu na treće tromesečje.

Poslovni rashodi u nefinansijskoj ekonomiji u poslednjem tromesečju prošle godine bili su veći za 24odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a 16,7 odsto veći u odnosu na prethodno tromesečje.

U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 32,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a 27,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Najveći međugodišnji rast prihoda zabeležio je sektor smeštaja i ishrane čak 45,7 odsto, a ovaj sektor je zabeležio i najveći rast rashoda 37 odsto. S druge strane, najmanji međugodišnji rast prihoda u četvrtom tromesečju ostvarila je poljoprivreda 11,9 odsto, dok su rashodi porasli znatno više -27,4 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U četvrtom kvartalu rashodi rasli brže od prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ulaganja za starost i bolest odnosno zdravstvenu zaštitu čine većinu beneficija socijalne zaštite u svim državama članicama za koje su dostupni podaci. Druge kategorije uključivale su invaliditet, porodicu/decu, nezaposlenost, stanovanje i socijalnu isključenost.

Među zemljama članicama za koje su dostupne procene za 2020. godinu, bolovanje u socijalnoj zaštiti i izdaci za zdravstvo kao procenat BDP-a bili su najviši u Nemačkoj (11,2 odsto BDP-a), Francuskoj (10 odsto) i Belgiji (8,8 odsto), dok je najniža bila u Poljskoj (4,8 odsto), Estoniji (5,1 odsto), Litvaniji i Letoniji (obe 5,2 odsto).

Najveće povećanje bolovanja i zdravstvenih beneficija između 2019. i 2020. godine u zemljama članicama za koje su dostupne procene za 2020. godinu zabeleženo je na Kipru (2,2 procentna poena u udelu BDP-a). Kipar su pratili Belgija (1,3 odsto) i Češka (01,2 odsto). Jedina zemlja koja je zabeležila smanjenje bila je Poljska (0,3 odsto).

Kako navode u Eurostatu, ove informacije potiču iz ranih procena o izdacima za socijalnu zaštitu, koji su glavni pokazatelji evropskog sistema integrisane statistike socijalne zaštite (ESSPROS) i daju ih zemlje koje izveštavaju na dobrovoljnoj bazi.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Troškovi socijalne zaštite i bolovanja povećani u svim državama članicama EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fiskalni savet u Oceni predloga rebalansa budžeta konstatuje da je potreba odgovora na izbijanje pandemije dovela do „neuobičajeno velikog broja rebalans budžeta“ kojima je snažno povećavan fiskalni deficit.

„Predloženi, drugi rebalans budžeta za 2021. goduinu, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra i predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama“, konstatuje Fiskalni savet, uz preporuku da je „nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko dobra mera ekonomske politike“.

Vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su, kako se navodi, iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo.

„Iako predloženi rebalans ima određene slabosti, ovakvo prilagođavanje fiskalne politike na izmenjene makroekonomske okolnosti u 2021. ocenjujemo kao načelno opravdano“, konstatuje Savet.

Kada je reč o prihodima i rashodima, Savet navodi da su, „iako se to ne vidi eksplicitno u rebalansu“, javni prihodi konsolidovane države povećani za skoro 1,7 milijardi evra, a javni rashodi skoro 800 miliona evra.

„Glavni razlog za povećanje javnih rashoda su veća ulaganja države u infrastrukturu i zdravstvo od preko 400 miliona evra, što je načelno opravdano“, ističu u Savetu.

Fiskalni savet ocenjuje i da su javni prihodi i rashodi kredibilno planirani, a moguće je, kako procenjuju, i da fiskalni deficit u 2021. umesto 4,9 odsto bude ispod 4,5 odsto BDP.

Nedovoljna transparentnost

Upozoravaju da je nedovoljna transparentnost problem koji se ponavlja i u ovom Predlogu rebalansa budžeta.

„I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti – uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane“, ukazuje Fiskalni savet.

Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta dostiže čak oko 1,3 milijarde evra, izračunao je Fiskalni savet.

Kada je reč o pripremi budžeta za sledeću godinu, ocenjuju da bi fiskalni deficit u 2022. trebalo restriktivnije planirati i zbog rastućih fiskalnih rizika, uz upozorenje da „tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije predstavlja loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća“, a smatraju da bi najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogli da naprave Srbijagas i Er Srbija.

Savetuju, takođe, da 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule, što znači rast od 5,5 odsto.

Izvor: Fonet

Foto: Pixaay

Чланак Fiskalni savet: „Nedovoljno razjašnjenI rashodi od oko 1,3 milijarde evra“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara.

U februaru su naplaćeni prihodi u iznosu od 103,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 93,3 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda u februaru odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 43,8 milijardi dinara i akciza u iznosu od 29,9 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 0,2 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 109,4 milijarde dinara.

Rashodi za zaposlene, u februaru, su iznosili 26,7 milijarde dinara, isplata kamata je bila 18,8 milijardi dinara, kapitalni izdaci su iznosili 12,5 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 17,8 milijardi dinara.

Na nivou opšte države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 17,4 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 53,5 milijardi dinara.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fiskalni deficit u iznosu od 59,2 milijarde dinara.

Javni dug Srbije na kraju februara 53,5 odsto BDP-a

Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 27 milijardi evra, što je činilo 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Javni dug na kraju januara bio je 27,14 milijardi evra, odnosno 53,7 odsto BDP-a, navedeno je na sajtu ministarstva.

Na kraju prošle godine javni dug Srbije iznosio je 26,66 milijardi evra, odnosno 57,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema Vulinovićevim rečima tokom prošle godine je utvrđeno da je, u okviru pomenute greške od 97,585 milijardi dinara, ukupno 60,118 milijardi dinara pogrešno knjiženo kao višak rashoda.

Naveo je i da je utvrđeno da je u konsolidovanom izveštaju budžeta Srbije za 2019. godinu rezultat poslovanja pogrešno iskazan u vrednosti od 34,6 milijardi dinara.

„Na strani prihoda i primanja, utvrđena je greška vrednosti 7,113 milijardi dinara“, dodao je Vulinović, koji je vrhovni revizor za Sektor 1, odnosno za reviziju budžeta Srbije, ministarstava finansija, pravde i unutrašnjih poslova, kao i sektore bezbedosti i pravosuđa.

Sektor 1 DRI je tokom prošle godine uradio 70 izveštaja o reviziji.

Kada je reč o izveštaju o radu Sektora 3 DRI, koji je zadužen za oblast rada kao i zdravstvene i socijalne zaštite, vrhovni revizor Snežana Trnjaković izvestila je poslanike da je tokom 2020. utvrđeno 8,12 milijardi dinara pogrešno iskazanih rashoda i izdataka, dok je kod prihoda i primanja kontrolisanih institucija ta greška iznosila 6,17 milijardi dinara.

Sednica skupštinskog odbora danas se održava u Sremskoj Mitrovici, a poslanici će kasnije tokom dana odlučivati i o tome da li će i kada biti organizovano javno slušanje o predlogu Zakona o elektronskom fakturisanju.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак DRI: Utvrđeno 97,585 milijardi dinara pogrešno iskazanih rashoda i izdataka се појављује прво на Biznis i Finansije.