Kreditno zaduženi građani Srbije prema mišljenju struke ratu na kredit do juna ove godine, će plaćati u najgorem slučaju 1 odsto više. Praktično, ako se projekcije ispostave tačnim, rate za građane sa stambenim kreditima će biti veće između 25 i 45 evra.

Ta predviđanja podrazumevaju da bi do juna trebalo da se zna da li oštra monetarna politika kontinuiranog povećanja kamatnih stopa ECB ipak obuzdava inflaciju, a da bi se u drugoj polovini godine moglo očekivati usporavanje njihovog rasta. Odluke ECB imaju svoju refleksiju i kod nas, pa će nesumnjivo poskupeti krediti koji se usklađuju sa euriborom, ali i drugi kreditni proizvodi.

Evropska centralna banka na čelu sa Kristin Lagard je u 2022. godini četiri puta povećavala kamatne stope u cilju politike smanjenja inflacije nastale zbog energetske krize i ratnih dešavanja u svetu. U oktobru i septembru je kamatu podigla za 75 baznih poena, a u julu za 50, što je označilo izlazak njenih stopa iz negativne teritorije prvi put od 2014. godine. Poslednje povećanje koje je preduzela je povećanje od 50 baznih poena, pa trenutna vrednost iznosi 2 odsto.

Profesor Ismail Musabegović o kreditnim projekcijama za 2022. godinu kaže da tek treba da se vidi da li mere koje preduzima ECB imaju efekta na obuzdavanje inflacije jer ako se utvrdi da nemaju, moraće dalje da povećava kamatne stope.

“Sve mere koje je centralna banka preduzela od jula 2022. trebalo bi već sada da imaju neki efekat. Krajem marta će se raditi izveštaj o inflaciji centralne banke, kada će se videti na osnovu referentne analiza svih relevantnih podataka da li su mere podizanja kamatnih stopa uticale na smanjenje inflacije. Relativno je mirna cena nafte, cene bazične hrane poput pšenice i kukuruza su se smirile, što će uticati na izveštaj u martu. Veliko povećanje kamata umanjuje privrednu aktivnost, manje se zadužuju firme i to vodi ka recesiji. Zato ECB i najavljuje svoju odluku o povećanju kako bi se i privreda i fizička lica prilagodila jer je neizvesnost u ekonomiji vrlo neprijatna i izaziva šokove” kaže Musabegović.

“Rešenje inflacije nije jedna odluka”

Profesor Musabegović smatra da će doći do smirivanja inflacije, ali ostaje da se vidi u kom pravcu će se kretati ova ekonomska pojava.

“Ako u ECB vide da monetarne mere od prošle godine nemaju efekta do sada, onda će opet povećavati. Lično mislim da će doći do smirivanja cena inflacije i da će u sledećih nekoliko meseci do juna znati u kom pravcu će inflacija ići. Inflacija kada jednom uđe u sistem, ona jako teško izlazi, to nije jedna odluka, već proces koji traje godinama”, ističe on.

Odluke ECB o povećanju kamatne stope najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite sa varijabilnom kamatnom stopom.

“Sve zavisi od toga koliko će ECB povećati, da li će 0, 25 ili 0,50 baznih poena, ali svakako će se odraziti na sve kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, odnosno oni koji zavise od euribora. Svako povećanje u zavisnosti od toga koliki je kredit, u kom je periodu otplate, da li je početak, sredina ili kraj jer će se kamata najviše odraziti na one koji su relativno skoro uzeli kredite, nešto manje na one koji su na polovini, a najmanje na one koji su pri kraju otplate kredita”, kaže profesor.

On dodaje primer takvog rasta prosečnog kredita:

“Obično se uzima 50.000 hiljada da je rata bila letos 240-250 evra, ona je posle povećanja došla na 300 evra. Svako povećanje je u zavisnosti od toga koliki je kredit, otprilike može biti između 25 i 45 evra po kreditu”, objašnjava Musabegović.

Trend blagih povećanja i u 2023.

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, istakao je da bi ove godine moglo da bude blagih povećanja kamatnih stopa i da stabilizaciju ne očekuje pre 2024. godine.

“Već smo se navikli na visoke kamatne stope od prošle godine, pa bi ove godine moglo da bude blagih povećanja, što vidimo prema Fedu i ECB. Može da bude 0,25 ili 0,50 baznih poena, možda do 1 najviše. Ove godine ne očekujem stabilizaciju, nego očekujem da će usporavati taj rast, a tek od sledeće godine očekujemo da krene neko lagano spuštanje”, zaključuje Grubišić.

Odgovarajući na pitanje kakve su projekcije za 2023. i šta možemo očekivati od rasta kamatnih stopa ukazuje na lošije ponude banaka i poskupljenje mnogih bankarskih proizvoda, kao i da će građani tražiti što jednostavnije ponude kako bi umanjili potencijalne rizike.

“Očigledno je da će ponuda banaka biti nešto lošija i one moraju da kalkulišu sa tom referentnom kamatnom stopom. Poskupeće kreditni proizvodi. Moja očekivanja su da će fizička lica više da se prebacuju na potrošačke i gotovinske kredite iz kojih brže izlaze i manji su po vrednosti i manji rizik preduzimaju nego kod dugoročnih”, kaže on.

Usklađivanje Euribora

Prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac ili euribor (Euro Interbank Offered Rate) se objavljuje svakoga dana u 11 časova pre podne. Objavljuje ih “Thomson Reuters”, a nadgleda Evropska bankarska federacija. Ima ih više, a najpoznatiji su tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.

Tako se rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, tj. 30. juna i 31. decembra. Tromesečni euribor se usklađuje na svaka 3 meseca, 31. marta, 30. juna, 30. septembara i 31. decembara.

Trenutna vrednost Euribora

Prema poslednjim javnodostupnim podacima Euribor za koji se i vezuju rate na evrokredite, svuda pa i u Srbiji, trenutno se kreće na sledećim nivoima:

Euribor 1M (jednomesečni): 1,894 odsto

Euribor 3M (tromesečni): 2,458 odsto

Euribor 6M (šestomesečni): 2,928 odsto

Euribor 12M (dvanaestomesečni): 3,363 odsto

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Povećanju kamatne stope najviše će odraziti na one koji su skoro uzeli kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za RTS rekao da će za kredit od 50.000 evra, uzet pre šest godina, mesečna rata biti veća oko 2.700 dinara.

Izneo je podatak da se u Srbiji štedi preko 2.000 evra u proseku, a prosečna zaduženost je između 1.600 i 1.800 evra.
Objasnio je da su pre dve godine kamate bile u minusu, više je bilo novca u novčaniku, dok je sada obrnuto.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je da postoji inflacija, a jedan od načina da se zaustavi je da se restriktivnom monetarnom politikom utiče na odluke svih nas da se opreznije zadužujemo.

„Oni koji imaju stambene kredite mogu da očekuju povećanje mesečnih rata, iskreno se nadam da to nije drastično, euribor je 2,7 – očekujem da nakon šest meseci dođe do korekcije, ali ne tako velike“, objasnio je Vasić.

Dodaje da je 2023. godina ključna jer u ovoj godini treba da se zaustavi inflacija, u SAD je posle nekoliko meseci inflacija stala i krenula nadole, dok se u EU posle 17 meseci zaustavila.

„Očekujemo da se to desi u Srbiji u prvom kvartalu ove godine i da do kraja godine bude između 9 i 11 odsto, i da se u 2024. godine vratimo na ciljanih 3 odsto, plus-minus 1,5“, rekao je Vasić.

Štednja i inflacija

Osvrćući se na činjenicu da je štednja porasla i da su ljudi su oprezni u odluci da im je bolje da štede nego da troše nešto impulsivno, Vasić napominje da su dva kraja restriktivne monetarne politike.

S jedne strane cena zaduživanja raste, ali i izvori finansiranja – depoziti takođe rastu i klijenti su motivisani da dodatno štede jer dobijaju veću kamatu.

Izneo je podatak da se u Srbiji štedi preko 2.000 evra u proseku, a prosečna zaduženost je između 1.600 i 1.800 evra.

„Nismo prezaduženi i to je dobar pokazatelj“, dodaje Vasić.

Nenaplativi krediti

Vasić kaže da je brojka što se tiče nenaplativih kredita slična sa periodom iz 2019. godine, u proseku 2,8 odsto, kod stanovništva 2,5 – što znači da je samo 2,5 odsto onih koji su uzeli kredite a imaju problema u otplati svojih obaveza.

„U 2016. godini smo imali oko 750.000 korisnika kredita, sada 1.250.000. Kada neko dobije posao ode u banku“, rekao je on.

Vasić objašnjava da je to odluka svakog pojedinca koji počne da radi, uvek vam nešto treba kada ste mladi, s jedne strane imate rast privredne aktivnosti, stopa nezaposlenosti je sa 18 smanjena na 8 odsto, kada se zaposle ljudi dobiju redovna primanja i imaju mogućnost da uzmu kredit, i to je prirodno i ekonomski opravdano.

Ko ne može da vraća kredit, produžava se rok otplate

Vasić kaže da je to odlična mera NBS, daje okvir bankama da mogu da izađu u susret klijentima. Može klijent to da inicira ako oseća potrebu, a može i banka da se javi klijentu ako primeti problem, uz saglasnost obe strane.

To je preventivna mera, ako uzmemo očekivanja da će biti stabilna ekonomska situacija u Srbiji: imamo priliv direktnih stranih investicija 4,4 milijarde, izvoz IT sektora skoro 2,6 milijardi, 1,7 milijardi priliv od turizma – to su pokazatelji koji nam daju mogućnost da bi BDP mogao da bude 2 odsto, napominje Vasić.
Kurs dinara

Govoreći o kursu dinara, kaže da priliv stranih direktnih investicija, izvoz raznih industrija, priliv od turizma daju uporište da deviznog novca ima dovoljno, da neće biti pritiska na dinar i da je sidro naše ekonomije stabilan kurs, jedna predvidivost.

„Mislim da će tako ostati i u ovoj godini“, ocenjuje Vasić.

Izazovi u ovoj godini, zeleno bankarstvo

Zeleno bankarstvo je kako kaže, šansa za sve nas, jer smo zavisni od uglja, nafte i gasa.

„Ovo je prilika da pokrenemo jednu novu vrstu ekonomije i ta zelena ekonomija treba da bude naša budućnost, kada dolazite da uzmete kredit banka će dati uputstva kako da budete na zelenoj agendi“, zaključio je Vasić.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kakva godina čeka zadužene u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta je to što Miele čini drugačijim od ostalih brendova i zašto se odlučiti baš za njega? On je, pre svega, sinonim za dug vek trajanja. Za razliku od ostalih proizvođača, Miele testira apsolutno svaki uređaj koji napusti proizvodnu traku i to za period korišćenja od minimum 20 godina, čime je zagarantovana pouzdanost, vrhunski kvalitet, kao i najsavremenije tehnologije koje pojednostavljuju svakodnevne kućne poslove. Pored visokog kvaliteta samih uređaja, potrebno je voditi računa o uštedi energije i očuvanju resursa. Naizgled male inovacije, poput kraćih ciklusa pranja i više energetske efikasnosti uređaja, čine veliku razliku kada su u pitanju kako održivi razvoj, tako i troškovi domaćinstva.

Sve ovo objašnjava zašto kupci širom sveta ostaju verni Miele brendu i preporučuju ga drugima. U mnogim zemljama Miele je omiljeni brend u svojoj grani industrije. Na svom domaćem, nemačkom tržištu, Miele je proglašen za Best Brend Ever – „Najbolju robnu marku ikada“ u svim oblastima.

Pomenuta akcija odloženog plaćanja na 24 rate, u saradnji sa UniCredit Bankom, važi za kupovinu Miele uređaja putem webshop-a ili u Miele prodajnim salonima u Beogradu, gde su svi aparati izloženi i aktivni, mogu se pogledati i isprobati. Miele Experience Centri nalaze se na tri lokacije u Beogradu: u centru grada u Balkanskoj broj 2, na Novom Beogradu u Bulevaru Zorana Đinđića 64a i u srcu Beograda na vodi, u Bulevaru Vudroa Vilsona 8.

Чланак Miele uređaji sada uz mogućnost plaćanja na 24 rate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih meseci ministar finansija Siniša Mali se više puta pohvalio kako Srbija uredno plaća kamate na kredite, dok pristižuće rate zajmova iz prošlosti vraća prodajom državnih obveznica. Drugim rečima, Srbija ima otvoren pristup kapitalu.

Svom verovatno najbližem ministru često se priključuje i predsednik Vučić, naglašavajući da su za nedovoljno razvijene zemlje otvorenost ekonomije i lak pristup novcu od ključnog značaja za boljitak. Posebno naglašava da smo još uvek u mastrihtskim granicama zaduženja, 60 odsto nacionalnog BDP.

Skroman BDP

Na prvi pogled sve izgleda lepo. Međutim, finansije su osetljiva stvar, podložne turbulencijama i na domaćem i na svetskom tržištu. Jeste da poslednjih sezona uredno vraćamo obaveze, ali kada smo lane zabeležili budžetski deficit od 3,78 milijardi evra, čak 8,6 odsto BDP, ponovo se postavilo pitanje vraćanja dugova u budućnosti.

Razlog je prozaičan, ukoliko bi se i narednih godina deficit održavao na približno prošlogodišnjem nivou, država bi morala pozajmicom da „zakrpi rupu“. Dug bi se naglo uvećao i Srbija bi se našla u teškoj situaciji. Urednost otplata državnih dugova došla bi u pitanje.

Pogledajmo malo ekonomsku situaciju najveće države na Zapadnom Balkanu. BDP je oko 46 milijardi evra, cirka 53,5 milijardi dolara. Poređenje sa okolnim zemljama govori nam da se u nas malo proizvodi.

Tako je BDP Mađarske, države sa 9,5 miliona žitelja, čak 139 milijardi dolara, odnosno 2,7 puta veći po glavi stanovnika. Hrvatska beleži pad BDP još od finansijske krize, pa su ipak lane ostvarili 55,8 milijardi dolara BDP. Čak je i Bugarska, država na koju se tokom jugoslovenskog socijalističkog perioda niko nije osvrtao, sa 62 milijardi dolara prestigla Srbiju.

Strani i domaći investitori

Zapravo, skroman radni učinak je možda i bazični problem Srbije. Vlada je uočila slabu tačku i pokušava da privlačenjem stranih investitora i velikim javnim ulaganjem podstakne brži razvoj. Nevolja je niska aktivnost domaćih privatnih ulagača, dobrim delom usled nedovoljne vladavine prava i prevelikog uticaja države na pravosuđe kojim se, na štetu ostalih privrednika, favorizuju gazde bliske stranci na vlasti.

Naravno, pozicija stranih investitora je u startu bitno drugačija, njima i aktuelna srpska vlast itekako izlazi u susret. Pre svega državnim subencijama, ali i brojnim oslobađanjima od fiskalnih obaveza. Posledica ovakve investicione politike je manjak kompanija sa proizvodima visokog stepena finalizacije.

Većina stranih ulaganja počiva na masovnom upošljavanju, jeftinoj radnoj snazi, skromnim troškovima i poprilično zagađujućim tehnologijama rada. Često se u nas rade samo završna montiranja i sklapanja, dok se bezmalo svi delovi uvoze. Učinak ovakvih ulaganja po rast BDP je siguran, ali nije velik. Stoga toliko i zaostajemo za susedima koji su i sami po razvijenosti na repu Evropske unije.

Visina kamate

Predsednik Vučić i nadležni resorni ministar Mali vole da se hvale kako naše obaveze ne prelaze mastrihtsku granicu od 60 odsto BDP, mada su i pre nedaća uslovljenih korona pandemijom gotovo sve evropske države same, bogme i obilato, premašile liniju koja se nekada doživljavala kao međa za sam ulazak u lukrativno društvo. Tako je dug Hrvatske čak 90 odsto BDP, Bugarske 110, da ne spominjemo Španiju ili Italiju.

Dok procentnu stopu zaduženosti Srbije predsednik stalno ističe, strogo pazi da ne spomene kako Srbija plaća dva do pet, šest puta višu kamatu u odnosu na evropske države. Tako smo, zahvaljujući do sada nezabeleženom dugom periodu rekordno niskih prinosa, u dve, tri poslednje sezone pozajmljivali uz kamatu od 2,1 do 3,6 odsto.

Istovremeno, Hrvatska se zadužuje uz kamatu od 1,2 do 2,4 odsto, dok Mađarska pojedine zajmove podiže i uz prinos od ispod jedan odsto. Da ne spominjemo Nemačku kojoj investitori, praktično, bezkamatno pozajmljuju, samo da prihvati novac.

U kojoj valuti se duguje

Posledica različitog tretmana država od strane investitora su praktične. Srbija je i prošle godine na kamate izdvojila cirka milijardu evra, otprilike isto koliko i dvostruko zaduženija Hrvatska i tek za 250 miliona evra manje nego skoro tri puta zaduženija Mađarska.

Drugim rečima, pri oceni o finansijskom stanju, procentna stopa zaduženosti nije jedini relevatan podatak, tu su i visina kamate, ročnost zaduženosti, ali i kome se duguje. Japan već duže od dve decenije beleži dug od 240 odsto BDP, pa ipak u Zemlji izlazećeg sunca se lepo živi. Objašnjenje je u strukturi duga, odnosno činjenici da je skoro 95 odsto duga u domaćoj valuti, a kako je kamata na japanskom tržištu već decenijama sasvim bliska nuli, troškovi visoke zaduženosti Japana su minimalni.

Istorija nas uči i da zemlje čija je finansijska slika sasvim dobra, mogu se, pogotovo u vremenu talambasanja na svetskim tržištima, očas naći u krupnim i dugoročnim problemima. U rupama iz kojih se teško izlazi, i to tek nakon dugog razdoblja poteškoća i bede.

Slučaj Grčke kao pouka

Primer Grčke je Srbiji ne samo vremenski i teritorijalno blizak. Zemlja na jugu Balkana je pre krize 2008. godine imala BDP od danas neshvatljivih 390 miliona dolara i zaduženost 102 odsto BDP.

Sa krizom, ekonomija se prepolovila, pa se poreska stopa duga preko noći udvostručila na 200 odsto, mada je uplatama iz Atine nominalni iznos duga čak i nešto umanjen. Potvrdilo se da BDP nije neka fiksna, stabilna veličina, već da je fleksibilan pokazatelj o kome se mora u svakom trenutku voditi računa.

Godine 2015. zaduženost Grčke je iznosila 320 miliona, ali je ekonomija spala na 176 milijardi dolara. Što je još gore, lane je BDP umanjen za još 13 milijardi, dok je dug narastao na 353 milijardi dolara, pa je stopa zaduženosti premašila 220 odsto.

Primer Grčke je poučan i pokazuje nam da se ekonomija jedne države ne može sagledavati samo kroz jedan makroekonomski pokazatelj, posebno ne kroz stopu zaduženosti. Neophodno je da u vidu postoji niz pokazatelja, ali i da se sagleda uklopljenost u svetske ekonomske trendove. Tek tada imamo potpuniju predstavu o stanju ekonomije neke države.

Izvor: 021.rs Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Da li će Srbija moći da vraća dugove? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.

Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.

Privredni subjekti

Privredni subjekti odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju bez sprovođenja posebnog postupka.

Odlaganje plaćanja se može ostvariti za porez i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, u visini iznosa neplaćene obaveze.

Dodatno, ista pogodnost se može ostvariti za akontacije poreza na dobit pravnih lica, najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.

Slična pogodnost dostupna je i za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike, nezavisno da li su se opredelili za isplatu lične zarade, a najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi.

Paušalci

Preduzetnicima-paušalcima koji su se opredelili za odlaganje dospelosti obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti takođe se odlaže plaćanje obaveza na 24 jednake mesečne rate bez kamate

Za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, koji konačnu poresku prijavu podnose do 31. januara 2021. godine, a čiji se poreski period završava u 2020. godini, prva rata takođe dospeva 10. februara 2021. godine, ali ona ne može biti manja od 2.000 dinara.

Privredni subjekti mogu i pre isteka 24 meseca da u celosti isplate dugovanja.

Doprinosi čije je odlaganje plaćanja odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja prava u druge svrhe.

Pravo na odlaganje ne mogu ostvariti subjekti koji u propisanim roku ne podnesu konačnu poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

Statusne promene

Pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa se gubi ukoliko se ne izmiri ratu u predviđenim rokovima.

Neplaćeni iznos obaveze privrednok subjekta preuzima pravni sledbenik, koji je obavezan da nastavi sa plaćanjemmesečnih rata.

Ako u statusnoj promeni pravnog lica koje prestaje da postoji ima više pravnih sledbenika, neplaćeni iznos dužna je da plati firma pre brisanja iz registra privrednih subjekata, koje se vodi kod Agencije za privredne registre.

Neplaćeni iznos obaveze pravnog lica prema kojem je pokrenut stečajni postupak prijavljuje se i naplaćuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

U slučaju prinudne likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja smatra se dospelim danom pokretanja postupka prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U slučaju likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja plaćanja, to pravno lice je dužno da plati do okončanja postupka likvidacije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada donela uredbu kojom definiše plaćanje odloženih poreza i doprinosi се појављује прво на Biznis i Finansije.