Prošle godine u Srbiji je zaključen 32.821 brak, što predstavlja porast od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, 26.911 zaključenih prvih brakova pokazuje porast od 2,3 odsto u odnosu na 2021. godinu. Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 4,9.
Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,1 godinu, a za neveste 31,1 godinu.

Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 28.692 (87,4 odsto).

Isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 22.532 (68,7 odsto), a kada se posmatra ekonomska aktivnost mladoženje i neveste, u 24.526 zaključenih brakova (74,7 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica.

Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 30.041 ili 91,5 odsto.

Prošle godine u Srbiji je razvedeno 9.813 brakova, odnosno za 0,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5.

Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina.

Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 151 (52,5 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2.683 (52,1 odsto).

Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena majci, i to u 3.495 razvedenih brakova ili 67,9 odsto.

Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj sklopljenih ali i razvedenih brakova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo nije sveža vest, budući da je pomenuta sudska odluka na snazi od 2013. godine, ali Huppert je tek nedavno javno progovorio o njoj. On je naime australijski državljanin koji je bio oženjen Izraelkom i koji je bio na radu u toj zemlji.

Izraleski zakoni koji se tiču razvoda i izdržavanja dece su veoma strogi i zaštitnički nastrojeni prema majkama, što je u suštini i normalno, sve dok je realistično i izdvodljivo. Oni advokatima u brakorazvodnim parnicama omogućavaju da se pozovu na članove vezane za zabranak napuštanja zemlje, i tako onemoguće drugu stranu da otputuje pre nego što izmire i sadašnji i svoj budući dug prema deci. U pomenutom slučaju Australijanac mora da plati svu alimentaciju za svoju decu na koju je obavezan do njihovog punoletstva, a on očigledno nema toliki novac.

Inače, Huppert je samo jedan od više Australijanaca koji se nalaze “zaključani” u Izraelu. I ne samo Australijanaca, ovo se dešava i drugim strancima, a neretko i Izraelcima.

Američki Stejt department je svojim građanima izdao upozorenje da izraelski sudovi često propisuju ovakve “kazne” nerezidentima, dodajući da SAD nemaju nikakve ingerencije da se umešaju u takve slučajeve. Drugim rečima, poručio im je da su sami u tome.

Izvor: The Jerusalem Post

Foto: Pixabay

Чланак Agonija izbora: Ili ceo iznos alimentacije unapred ili zabrana izlaska iz Izraela na 8.000 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Između januara i avgusta ove godine u Švedskoj je pokrenuto više od 21.500 sporazumnih brakorazvodnih parnica, što je rast od sedam odsto u odnosu na isti period lane. Kako kažu analitičari, ovakav rast tipičan je za sve velike krize od Drugog svetskog rata, a sada mu posebno pogoduje činjenica da su ljudi zbog straha od širenja virusa više vremena provodili kod kuće.

I u Sjedinjenim Američkim Državama masovno se raskidaju dugogodišnje veze i brakovi. Od marta do juna ove godine broj onih koji su podneli zahtev za razvod braka bio je za 34 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, izveštava Legal Templates, kompanija koja se bavi proučavanjem pravnih dokumenata.

Razlozi za to su, kažu, stres, nezaposlenost, školovanje dece od kuće, mentalni problemi ali i previše vremena provedenog u kući, sa svojim najbižima. Prema nekim istraživanjima, 31 odsto parova smatra da su karantinske mere nanele ogromnu štetu njihovim vezama.

“Korona razvod”

Sličan trend zabeležen je i u ostalim delovima sveta. U Japanu sve veći broj ljudi podnosi zahteve za razvod braka zbog porodičnog nasilja. Zato su tamošnji mediji skovali termin “korona razvod”.

Samo u aprilu ove godine 13.000 Japanki prijavilo je porodično nasilje, a pretpostavlja se da je broj ugroženih žena značajno veći jer je iznošenje porodičnog “prljavog veša” u javnost još uvek veliki tabu u ovoj zemlji.

Slično se dešava i u drugim azijskim zemljama. U Hong Kongu je, primera radi, telefonska podrška ženama koje trpe nasilje imala dvostruko više poziva nego pre pandemije.

U Maleziji je čak Ministarstvo za žene i razvoj porodice savetovalo svoje sugrađanke kako da se ponašaju tokom izolacije, u cilju izbeavanja porodičnog nasilja. U nizu saveta na njihovoj Fejsbuk stranici izdvajaju se i oni da se redovno šminkaju i da “ne zvocaju” muževima.

Foto: Pixabay

Чланак Korona podstakla rast broja razvoda се појављује прво на Biznis i Finansije.