Na rashodnoj strani budžeta uračunato je 1,3 milijarde evra potrošenih na uvoz gasa i struje u ovoj godini.

Međutim, to nije celokupna slika troška katastrofalnog upravljanja EPS-om i politike držanja niže prodajne cene gasa od one po kojoj se nabavlja.

Vratile se garancije države

U budžet su se opet u značajnijem iznosu vratile garancije države za kredite javnim preduzećima koje su bile jedan od ključnih kanala za uništavanje javnih finansija tokom svetske finansijske krize od 2008. do 2012. godine.

U ovom rebalansu budžeta prostor za garancije je povećan sa prvobitno planiranih 24 milijarde dinara (oko 200 miliona evra) na čak 102 milijarde dinara što je oko 860 miliona evra.

U obrazloženju zakona o izmenama zakona o budžetu navodi se da je razlog „otklanjanje posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera“.

Država je već garantovala jedan kredit Srbijagasu ove godine od 200 miliona evra.

Kako je Fiskalni savet u oceni rebalansa upozorio, nije isključeno da će to da ponovi ili da mehanizam bude primenjen na EPS.

“Dosadašnja praksa bila je da ove kredite vraća država, pa bi i ove transakcije – ako se dogode–iako ne povećavaju odmah deficit, trebalo uključiti u trošak energetskih javnih preduzeća”, zaključuju oni.

Garancije su bile toliki problem u kreiranju javnog duga da je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović uveo zabranu davanja garancija javnim preduzećima za finansiranje tekućeg polsovanja, a 2015. godine je u Zakon o javnom dugu ubačen član po kom država može dati garancije za kredite javnim preduzećima samo za kapitalne investicije.

Gomilanje obaveza po osnovu garancija započeto je 2011. godine. Do tada je država garantovala za kredite javnim preduzećima za infrastrukturne projekte.

Vlada Srbije  otpisuje celokupan dug Srbijagasa

Međutim, od 2011. godine sve češći razlog za zaduživanje javnih preduzeća postaje likvidnost, odnosno isplata plata i dobavljača.

Razlog zašto je povećano davanje garancija baš tada je to što su 2010. godine uspostavljena fiskalna pravila. Ona su stavljala limite da javni dug neće biti veći od 45 odsto BDP-a, kao i da će se u srednjem roku ići na deficit budžeta od jedan odsto BDP-a.

Način kako umesto subvencija koja odmah povećavaju deficit ipak finansirati javna preduzeća da se to ne odrazi odmah na budžet bile su garancije za kredite.

U budžetu za 2010. godinu za otplatu duga po garancija plaćeno je oko 70 miliona evra, da bi već u 2014. godini to stiglo do 430 miliona evra.

Ukupno stanje garantovanog duga na kraju 2012. godine iznosilo je više od dve milijarde evra.

Država je garantovala za kredite Putevima Srbije, Srbijagasu, Železnicama, EPS-u, pa i Fijatu.

Po pravilu javna preduzeća bi se zadužila kod banaka uz garanciju države i čak ne bi imala ni nameru da ih vrate.

Kada bi krediti dospeli banke bi se obratile državi i ona je preuzimala otplatu kredita.
Formalno, prema Zakonu o javnom dugu država ima pravo da naplati sve troškove, glavnicu i kamatu, od javnog preduzeća.

Međutim u praksi se dešava ono što se desilo 2019. godine kada je Vlada Srbije donela zaključak po kome otpisuje celokupan dug Srbijagasa od čak 1,2 milijarde evra.

Za sada javni dug Srbije nije zabrinjavajući i iznosi 53,7 odsto BDP-a, ali ako pogledamo i na kraju 2012. godine bio je još manji i iznosio 52,9 odsto BDP-a.

Međutim, obaveze preuzete u tom periodu doprinele su da se javni dug narednih godina popne na preko 70 odsto BDP-a.

U prethodnoj krizi imali smo priliku da naučimo lekciju na teži način, a videćemo u narednoj krizi da li je lekcija zaista i naučena.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Šta su državne garancije i kako utiču na javni dug? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rebalansom budžeta koji je juče usvojila vlada, tekući rashodi su povećani za skoro 9%, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza električne energije i gasa.

Iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“, koja je povećana za više od 1.000% u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 mlrd EUR, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“, kako je to opisano u predlogu rebalansa.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere…

Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice je otišlo 10%, a za subvencije u privredi 11,25%.

Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina – Požega i Novi Beograd – Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac – Golubac, ali i za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“.

Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 mil EUR se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.

Rebalansom pokrivena i razna plaćanja

Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara, uglavnom za isplatu pomoći za decu.

Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za 9% ili 14,3 milijardi dinara.

Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.

Poreski prihodi će biti veći za 13%. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41% ili za 54 milijarde dinara.

U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.

Ipak najveći nominalni doprinos došao je i od najizdašnijeg poreza, poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je povećan za 13,6% ili 93 milijarde dinara.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je očekivano prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita.

Istakao je i da su rebalansom pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate pomoći mladima tri puta ove godine.

– Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu – ocenio je Đogović za Danas.

Izvor: Beta/Danas

Foto: Pxabay

Чланак Država preuzela gubitke Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa i povećala deficit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fiskalni savet u Oceni predloga rebalansa budžeta konstatuje da je potreba odgovora na izbijanje pandemije dovela do „neuobičajeno velikog broja rebalans budžeta“ kojima je snažno povećavan fiskalni deficit.

„Predloženi, drugi rebalans budžeta za 2021. goduinu, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra i predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama“, konstatuje Fiskalni savet, uz preporuku da je „nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko dobra mera ekonomske politike“.

Vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su, kako se navodi, iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo.

„Iako predloženi rebalans ima određene slabosti, ovakvo prilagođavanje fiskalne politike na izmenjene makroekonomske okolnosti u 2021. ocenjujemo kao načelno opravdano“, konstatuje Savet.

Kada je reč o prihodima i rashodima, Savet navodi da su, „iako se to ne vidi eksplicitno u rebalansu“, javni prihodi konsolidovane države povećani za skoro 1,7 milijardi evra, a javni rashodi skoro 800 miliona evra.

„Glavni razlog za povećanje javnih rashoda su veća ulaganja države u infrastrukturu i zdravstvo od preko 400 miliona evra, što je načelno opravdano“, ističu u Savetu.

Fiskalni savet ocenjuje i da su javni prihodi i rashodi kredibilno planirani, a moguće je, kako procenjuju, i da fiskalni deficit u 2021. umesto 4,9 odsto bude ispod 4,5 odsto BDP.

Nedovoljna transparentnost

Upozoravaju da je nedovoljna transparentnost problem koji se ponavlja i u ovom Predlogu rebalansa budžeta.

„I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti – uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane“, ukazuje Fiskalni savet.

Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta dostiže čak oko 1,3 milijarde evra, izračunao je Fiskalni savet.

Kada je reč o pripremi budžeta za sledeću godinu, ocenjuju da bi fiskalni deficit u 2022. trebalo restriktivnije planirati i zbog rastućih fiskalnih rizika, uz upozorenje da „tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije predstavlja loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća“, a smatraju da bi najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogli da naprave Srbijagas i Er Srbija.

Savetuju, takođe, da 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule, što znači rast od 5,5 odsto.

Izvor: Fonet

Foto: Pixaay

Чланак Fiskalni savet: „Nedovoljno razjašnjenI rashodi od oko 1,3 milijarde evra“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sada smo fokusirani na realne domete i projekte, i tu govorimo o povećanju budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine za četiri milijarde dinara. Ali, možda je još važnije – 12,1 milijarda dinara, koliko je dodatno opredeljeno za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i što se odnosi na konkretne projekte“, kazao je Popović, koji je sa savetnicom ministra Anom Jović učestvovao na konferenciji „Zelene finansije – zelena i slobodna ekonomija“.

Precizirao je da se misli na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogonima za prečišćavanje otpadnih voda na 76 lokacija u 65 lokalnih samouprava, izgradnji više od 5.000 kilometara kanalizacione mreže, saopštilo je ministarstvo.

On je na panelu „Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rasta zdrave ekonomije“, na konferenciji u organizaciji Adrija medija grupe, napomenuo da su ovi projekti i aktivnosti deo šireg paketa „Srbija 2025“.

Globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje

Objasnio je i da globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje u zelene obveznice i ekološki održive projekte i da specijalnizovani fondovi, koji se bave ovom vrstom ulaganja nastaju gotovo na nedeljnom nivou.

„Кonačno smo dali Republici Srbiji portfolio projekata koje možemo da kvalifikujemo kao zelene i samim tim, oni su zapravo otvorili vrata, pored svih ostalih aktivnosti koje ne možemo da ne pomenemo, a to je očuvanje makroekonomske stabilnosti, rast kreditnog rejtinga u kriznom periodu, jaka i stabilna monetarna politika – sve to zajedno otvara vrata za našu zemlju da već ove godine potencijalno izađe na tržište zelenih obveznica“, rekao je Popović i dodao da Srbija sada ima kapacitete i finansijsku snagu da može da se uključi u to tržište.

Posebno je naglasio da se radi na razvoju tržišta kapitala, jer je to po njemu ključ za stope rasta od sedam, osam odsto.

Napomenuo je da se radi na izradi strategije tržišta kapitala, što investitorima, bankama i institucijama treba da pokaže jasan i transparentan put napred.

Objasnio je da to tržište može da funkcioniše i da postoji potencijal za eksplozivan rast, ali uz postojanje okvira koji omogućava pristup pravim finansijskim elementima i alternativama.

Podsetio je da je Zakon o digitalnoj imovini otvorio put da se lakše učestvuje na tržištu kapitala, kao i da korisnici takvog oblika finansiranja shvate da su predviđeni određeni benefiti.

„Firme koje u Srbiji pristupe sredstvima koje su stekli kroz kriptovalute, ako ih ulože u kapital kompanije koju osnivaju u Srbiji ili ako žele dalje da razvijaju svoje poslovanje, imaće poreske olakšice. Jasna je naša intencija da želimo da podstaknemo domaći i strani kapital, da omogućimo rast u svakom koraku njihovog razvoja“, rekao je on i pozvao domaće i strane kompanije da iskoriste pogodnosti koje su im omogućene.

Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture

Savetnica ministra Ana Jović učestvovala je na panelu „Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture za ekonomski oporavak“ i naglasila da je učinjen značajan korak na podizanju svesti građana po tom pitanju, ali i u regulatornom smislu, što bi trebao da doprinese daljem smanjenju njenog učešća u redovnim tokovima.

„Ovaj problem Vlada Srbije je prepoznala i formirala Кoordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije još 2015. godine, kojim predsedava ministar finansija. Napravljen je nacionalni program i akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, a trenutno se sa NALED-om pripremaju novi. Aktivnosti koje su predviđene akcionim planom sprovedene su više od 70 odsto“, objasnila je ona.

Napomenula je da je prioritet smanjenje fiskalnog opterećenja rada, zbog visine poreskog opterećenja, koje pojedine gura su sivu zonu.

Jović je istakla da je prioritet i rad na reformi Poreske uprave, kao i kroz zakonsku regulativu i podsetila da je jedan od najznačajnijih zakona koji utiču na smanjenje sive ekonomije Zakon o fiskalizaciji, čija se primena očekuje od 2022. godine.

„Ideja je da se fiskalizacija zasniva na onlajn režimu koji omogućava dostavljanje podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu“, rekla je ona i dodala da se uvode nove fiskalne kase, kao i će obuhvat privrednih subjekata biti povećan i poboljšana kontrola.

Jović je navela da je u skupštinskoj proceduri i Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji će dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Rebalansom budžeta sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radosavljević je agenciji Beta kazao da će deficit u državnoj kasi sa tri odsto porasti na oko sedam do osam odsto, što javne finansije može da dovede u zonu rizika.

„U budžetu za ovu godinu bio je predvidjen deficit od oko 180 milijardi dinara, a zbog najavljenih povećanih izdataka za pomoć privredi i gradjanima biće povećan na preko 500 milijardi dinara, što stvara manjak u državnoj kasi od oko sedam-osam odsto“, rekao je Radosavljević.

Dodao je da je u 2021. godini predvidjen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) šest odsto, ali da će biti „veliki izazov da se dostigne ta stopa“.

Ukupni javni dug će sa novim zaduženjem od oko četiri milijarde evra, prema njegovim rečima, biti povećan na preko 30 milijardi evra ili blizu 70 odsto BDP-a, što dovodi javne finansije Srbije „u rizik“.

Radosavljević je rekao da podržava mere pomoći države privredi koje su prošle godine bile neselektivne, ali da su ove godine one bile malo bolje usmerene na sektore koji su najugroženiji zbog pandemije.

„U 2020. godini u vidu pomoći privredi i gradjanima dato je šest milijardi evra da bi se sprečio pad BDP od jednu milijardu evra. To je izuzetno neefikasna pomoć“, rekao je Radosavljević.

Da je finansijska podrška privredi i gradjanima u 2020. godini, prema njegovim rečima, bila selektivnija sačuvao bi se deo novca u budžetu za ovu godinu.

Srbija spada u zemlje sa lošijom strukturom BDP-a

Radosavljević je rekao da je prošle godine svim punoletnim gradjanima iz populističkih razloga podeljeno oko 600 miliona evra, a ove će biti isplaćeno oko 350 miliona evra, ne računajući pomoć penzionerima.

Ocenio je da se povećanjem kapitalnih investicija povećava rast BDP-a, ali da u kriznim vremenima ta ulaganja treba usmeriti tamo gde brže donose efekte.

On je upozorio da će novim zaduženjem javi dug preći 30 milijardi evra, što će biti najveće, istorijsko zaduženje i da se od 2009. godine ubrzava dinamika rasta javnog duga.

„Pad od jedan-dva odsto BDP-a u krizi može da dovede Srbiju u rizik od dužničke krize“, rekao je Radosavljević i dodao da Srbija spada u zemlje sa lošijom strukturom BDP-a, zasnovanom pre svega na sektorima sa niskom dodatom vrednošću.

Istakao je da treba biti obazriv jer Srbija tim tempom ide polako ka visokom nivou javnog duga, a da, kada javni dug, na primer, predje 100 odsto BDP-a, medjunarodne finansijske institucije mogu da prestanu da daju pozajmice, pa zato novac iz budžeta treba racionalno trošiti.

Taj novac, kako je dodao Radosavljević, treba usmeriti ka najugroženijima i tamo gde će efekat na rast ekonomske aktivnosti biti najbrži.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Najveće istorijsko zaduženje u Srbiji, raste javni dug се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako već poodavno stručna javnost iznosi procene da je ukupni nacionalni dohodak precenjen, izvesno je da je prostor za novo zaduživanje sasvim uzan. Prema rebalansiranoj državnoj kasi, aktuelna vlast planira da se do kraja decembra zaduži još 1,35 milijardi evra.

Svakako da je epidemija korona virusom glavni razlog što će doći do snažno uvećane državne potrošnje. Pošast traje već devet meseci i nije lako sprečiti da ne poprimi šire razmere i da posledice ne budu još grublje. Pandemija je promenila našu svakodnevicu, uticala na sve segmente života. Zaštita od bržeg razmaha bolešćine košta, i to poprilično.

Ima, dakle, osnova za dosta obimno ovogodišnje zaduživanje. Uostalom, slično rade sve države, od najrazvijenijih do najsiromašnijih.

Gomilanje nenaplativih pozajmica

Ali, parametri srpske ekonomije su takvi da bi dalji rast javnog duga, time i zaduživanje države trebalo jako usporiti, svesti samo na najneophodnije. To su nam pre pola godine sugerisala i finansijska tržišta.

Kada smo se zadužili za dve milijarde evra uz kamatu 3,6 odsto, Hrvatska, čija je ekonomija u još nepovoljnijoj situaciji od srpske, pozajmljivala je za samo jedan odsto kamate. Članstvo u Evropskoj uniji je doprinelo da svetski investitori hrvatske hartije od vrednosti ne dožive, bar za sada, kao rizične.

Zapravo, monetarnom politikom Evropska centralna banka otkupljuje i gomila hartije od vrednosti svih evrounijskih država i velikih privatnih kompanija. Računa se da tokom krize koja je zahvatila ceo globus države neće dozvoliti da propadnu velike kompanije i ogroman broj radnika ostane bez posla. Stoga se te obveznice, mada prema ekonomskim kriterijumima „smeće“, u ECB solidno kotiraju.

Nedavno je i Italija, duže vreme država u ogromnim poteškoćama, uspela da pozajmi 3,8 milijardi evra na tri godine, sa nultom kamatom. Od EU usvojeni paket oporavka po kome bi država sa Apenina od „bogatih rođaka“ dobila 60 miljardi evra, dve trećine nepovratno, jednu uz minimalnu kamatu, učinilo je da investitori i dalje hartije od vrednosti iz Italije doživljavaju kao sigurne.

Kraj poverenja investitora

Slično na tržištu profitiraju i kompanije zvučnog imena sa brojnim zaposlenima. „Fijat-Krajsler“, „Rols-Rojs“ i „Tisen“, mada se godinama rvu sa problemima i samo zahvaljujući državnoj pomoći izbegavaju bankrot, nedavno su hartijama od vrednosti pozajmili deset milijardi evra, uz kamatu od samo 0,5 odsto. Očito, tokom krize novac se upumpava na tržište kako bi se očuvala likvidnost ekonomije i sprečile razorne socijalne posledice.

Međutim svemu ima kraj. Uticajna grupa bankara, ponajviše iz Holandije, Nemačke i Danske, već duže vreme ukazuju da je monetarna politika kvantitativnog olakšavanja iscrpla potencijal i da bi ECB relativno brzo trebalo zaustaviti rast gomile teško naplativih hartija od vrednosti.

Uostalom, što direktnom pomoći, što monetarnom politikom unutar takozvane evrozone, Italija, Španija, Grčka ili susedna nam Hrvatska, su uspele odložiti ozbiljne teškoće. Ipak, to neće sprečiti da već do kraja godine nivo zaduženosti Italije dostigne 178, a Španije 160 odsto nacionalnog BDP. Setimo se da je prema Mastrihtskim kriterijumima, maksimalno dopuštena razina 60 odsto.

Previsoka zaduženost ne može večito da traje. Ključ je u poverenju investitora, kada ono iščezne, brodolom započinje i biće tim žešći što god je dug viši. Dodatna nevolja je što zadužene države izbegavaju da se reformišu i uklone, ili bar ublaže uzročnike besomučnog, a neracionalnog pozajmljivanja. Pre svega, izbegava se reforma javnog sektora koji je u svim državama evropskog juga prevelik i sa uočljivim privilegijama.

Pandemija uvećava trošak

Opasna pandemija će trajati duže vreme. Posle optimizma tokom prvih pola godine, sada su očekivanja od pronalska vakcine realnija. Prve, krnje i nedovoljne, očekuju se u najboljem slučaju tek krajem proleća naredne godine, moguće je i kasnije.

Izvesno je, međutim, da će biti teško zaštititi svih osam milijardi ljudi u kratkom roku, neizvesna je i ročnost eventualne imunosti vakcinisanih ljudi. Drugim rečima, kovid-19 će opstati kao zarazna bolest verovatno sezonske pojavnosti, slično gripu. Naravno, biće potrebna vakcinacija pred svaku sezonu. I ovo je još i najpovoljnije predviđenje, postoje viđenja po kojima će čovek u mnogo manjoj meri savladati opaku boljku.

U svakom slučaju, epidemija će trajati još ne malo vreme, kada se završi, trošak i buduće zaštite od zaraze biće veliki i stalan. Pritisak na ekonomiju biće naredne godine i veći nego što je bio ove. Kada se i pronađe zaštita, privređivanje širom globusa godinama će trpeti posledice.

Krizni trenutak

U takvoj situaciji postaviće se pitanje hoće li bogate države EU ostati pri stavu da pomažu siromašne rođake sa juga. Tim pre što gologuzani ne samo izbegavaju da se reformišu, već zadužene države, izgovarajući se na rđav uticaj pandemije, pokušavaju da javni sektor dodatno pomognu budžetskim novcem, ali i da otkupom privatnih preduzeća prošire državni udeo i time sopstveni uticaj na ekonomiju.

Sem toga, kada započnu poteškoće i kod bogatih, veliko je pitanje kako će na ogromno a neefikasno pomaganje drugih reagovati tamošnje javno mnenje. Korona zaraza ubrzava dolazak kriznog trenutka. Biće to ključan momenat i za gubljenje poverenja investitora u previše zadužene države i kompanije zvučnog imena.

A tada nastaje rast, potom i galop kamata. Setimo se Grčke i njene krize od pre sedam, osam leta; kamate na finansijskom tržištu su dostizale i 13,7 odsto.

Galop kamata

Slično bi se događalo i nama, tada bismo, kao kada je 1979. godine globalna kriza zahvatila nekadašnju SFR Jugoslaviju, samo na otplatu kamata umesto današnjih 900 miliona godišnje izdvajali i do 3,9 milijardi evra. Ne bismo uspevali, morali bismo se dodatno zadužiti, ali bi se uslovi pozajmice pogoršavali svaki put čim se pojavimo na tržištu. Spiralni lanac zaduživanja brzo bi rastao, niko ne zna dokle i kakav bi bio kraj.

Crne slutnje, pak, mogu da se preduprede, i to ovih godina, pre nego što se zapadne u vrtoglavi rast kamata. Neophodno je da država bude odgovorna, a javni sektor realan i primeren mogućnostima društva. U suprotnom, crni dani će nas, pre ili kasnije, zadesiti.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ukupni nacionalni dohodak precenjen, prostor za novo zaduživanje sasvim uzan се појављује прво на Biznis i Finansije.