Home VestiEkonomija Rebalansom budžeta sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta

Rebalansom budžeta sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta

by bifadmin

Pomoćnik ministra finansija Srbije za Sektor za finansijski sistem Ognjen Popović izjavio je danas da su rebalansom budžeta za ovu godina sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta, sa osam na 24 milijarde dinara, odnosno tri puta više nego prethodnog puta.

„Sada smo fokusirani na realne domete i projekte, i tu govorimo o povećanju budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine za četiri milijarde dinara. Ali, možda je još važnije – 12,1 milijarda dinara, koliko je dodatno opredeljeno za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i što se odnosi na konkretne projekte“, kazao je Popović, koji je sa savetnicom ministra Anom Jović učestvovao na konferenciji „Zelene finansije – zelena i slobodna ekonomija“.

Precizirao je da se misli na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogonima za prečišćavanje otpadnih voda na 76 lokacija u 65 lokalnih samouprava, izgradnji više od 5.000 kilometara kanalizacione mreže, saopštilo je ministarstvo.

On je na panelu „Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rasta zdrave ekonomije“, na konferenciji u organizaciji Adrija medija grupe, napomenuo da su ovi projekti i aktivnosti deo šireg paketa „Srbija 2025“.

Globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje

Objasnio je i da globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje u zelene obveznice i ekološki održive projekte i da specijalnizovani fondovi, koji se bave ovom vrstom ulaganja nastaju gotovo na nedeljnom nivou.

„Konačno smo dali Republici Srbiji portfolio projekata koje možemo da kvalifikujemo kao zelene i samim tim, oni su zapravo otvorili vrata, pored svih ostalih aktivnosti koje ne možemo da ne pomenemo, a to je očuvanje makroekonomske stabilnosti, rast kreditnog rejtinga u kriznom periodu, jaka i stabilna monetarna politika – sve to zajedno otvara vrata za našu zemlju da već ove godine potencijalno izađe na tržište zelenih obveznica“, rekao je Popović i dodao da Srbija sada ima kapacitete i finansijsku snagu da može da se uključi u to tržište.

Posebno je naglasio da se radi na razvoju tržišta kapitala, jer je to po njemu ključ za stope rasta od sedam, osam odsto.

Napomenuo je da se radi na izradi strategije tržišta kapitala, što investitorima, bankama i institucijama treba da pokaže jasan i transparentan put napred.

Objasnio je da to tržište može da funkcioniše i da postoji potencijal za eksplozivan rast, ali uz postojanje okvira koji omogućava pristup pravim finansijskim elementima i alternativama.

Podsetio je da je Zakon o digitalnoj imovini otvorio put da se lakše učestvuje na tržištu kapitala, kao i da korisnici takvog oblika finansiranja shvate da su predviđeni određeni benefiti.

„Firme koje u Srbiji pristupe sredstvima koje su stekli kroz kriptovalute, ako ih ulože u kapital kompanije koju osnivaju u Srbiji ili ako žele dalje da razvijaju svoje poslovanje, imaće poreske olakšice. Jasna je naša intencija da želimo da podstaknemo domaći i strani kapital, da omogućimo rast u svakom koraku njihovog razvoja“, rekao je on i pozvao domaće i strane kompanije da iskoriste pogodnosti koje su im omogućene.

Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture

Savetnica ministra Ana Jović učestvovala je na panelu „Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture za ekonomski oporavak“ i naglasila da je učinjen značajan korak na podizanju svesti građana po tom pitanju, ali i u regulatornom smislu, što bi trebao da doprinese daljem smanjenju njenog učešća u redovnim tokovima.

„Ovaj problem Vlada Srbije je prepoznala i formirala Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije još 2015. godine, kojim predsedava ministar finansija. Napravljen je nacionalni program i akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije, a trenutno se sa NALED-om pripremaju novi. Aktivnosti koje su predviđene akcionim planom sprovedene su više od 70 odsto“, objasnila je ona.

Napomenula je da je prioritet smanjenje fiskalnog opterećenja rada, zbog visine poreskog opterećenja, koje pojedine gura su sivu zonu.

Jović je istakla da je prioritet i rad na reformi Poreske uprave, kao i kroz zakonsku regulativu i podsetila da je jedan od najznačajnijih zakona koji utiču na smanjenje sive ekonomije Zakon o fiskalizaciji, čija se primena očekuje od 2022. godine.

„Ideja je da se fiskalizacija zasniva na onlajn režimu koji omogućava dostavljanje podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu“, rekla je ona i dodala da se uvode nove fiskalne kase, kao i će obuhvat privrednih subjekata biti povećan i poboljšana kontrola.

Jović je navela da je u skupštinskoj proceduri i Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji će dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar