Kompanija CEPER je sprovela istraživanje javnog mnjenja u 12 zemalja Centralne Evrope sa ciljem boljeg razumevanja šta Evropljani misle o odnosu svoje zemlje i Kine, a rezultati pokazuju da postoji jasna podela između severa i juga po tom pitanju. U šest zemalja centralno-evropskog regiona, a to su Bugarska i većina zemalja nekadašnje Jugoslavije, relativna većina javnosti se zalaže za jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom. 50% Crnogoraca, 48% Srba i 49% Slovenaca želi da ojača ekonomske veze sa Kinom. U Hrvatskoj (38%), Severnoj Makedoniji (33%) i Bugarskoj (42%), takođe, najveći procenat ispitanika podržava jače ekonomsko povezivanje. Čak 34% ispitanika iz Severne Makedonije, kandidata za članstvo u EU i članice NATO-a, nije odgovorilo na ovo pitanje.

U tri severnije zemlje regiona relativna većina podržava održavanje ekonomskih odnosa na sadašnjem nivou, a to su Rumunija, Slovačka i Češka. Zemlje koje se opreznije odnose prema Kini zapravo trenutno i imaju jače odnose sa SAD. U Rumuniji 42%, u Slovačkoj 47% i Češkoj 49% stanovništva ne bi promenilo sadašnji nivo ekonomskih veza sa Kinom. Odnosno, ne bi ni produbljivali, ni oslabili trgovinske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Među njima, rumunsko društvo je najkritičnije: 35 odsto Rumuna želi da oslabi ekonomske odnose sa Pekingom, što je 11 procentnih poena više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.

Većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom

Postoji i treća, prilično neodlučna grupa srednjoevropskih zemalja. Kod njih jaz, između onih koji preferiraju jačanje ekonomskih veza i onih koji se zalažu za nepromenjene odnose, nije značajan. U Austriji je razlika samo 8, u Poljskoj 7 i u Mađarskoj 1 procentni poen. Ni jačanje, ni slabljenje, niti održavanje nepromenjenih ekonomskih odnosa, nemaju podršku više od 40% u ovim društvima. Za dublje odnose se zalaže 28 odsto Austrijanaca, 34 odsto Mađara i 27 odsto Poljaka. Dok 22% Austrijanaca i Mađara i 13% Poljaka želi slabije trgovinske odnose sa Kinom.

Generalno, slabljenje veza sa Kinom nije podržano ni u jednoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. I dok većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom, to ne znači da strategija smanjenja rizika ne bi bila popularna. Pitanje je samo šta to tačno znači.

Inicijativa Pojas i put Narodne Republike Kine obeležila je u septembru svoju 10. godišnjicu. Tokom proteklih decenija, zahvaljujući inicijativi Pojas i put i drugim projektima, razvile su se jake ekonomske veze između Centralne Evrope i Kine. Prema Eurostat podacima, Kina je bila najveći partner EU sa najvećom vrednošću izvoza u 2022. Uvoz is Kine je 2002. iznosio 7,8% ukupnog uvoza robe u EU, dok je do 2022. godine porastao na čak 20,9%. Postoji sve veća međuzavisnost evropskih država članica i te azijske zemlje koja je za zapadne donosioce odluka predmet strategije smanjenja rizika.

Чланак Zemlje bivše Jugoslavije naklonjene jačanju veza sa Kinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće Makprogres iz Vinice u Severnoj Makedoniji osnovao je pre 33 godine Aleksandar Cvetanov u svojoj porodičnoj kući. Tada je to bila mala trgovačka firma, koja je od početnog kapitala imala samo telefon i faks mašinu, ali se kao njena velika prednost pokazalo to što je bila jedna od prvih na istoku zemlje koja se bavila veleprodajom prehrambenih proizvoda. Nekoliko godina kasnije, porodičnom poslu se pridružio Aleksandrov sin Gligor, a 1996. Makprogres je pokrenuo sopstvenu proizvodnju prehrambenih proizvoda pod nazivom „Sunčana Dolina“.

Preduzeće je u međuvremenu izraslo u jednog od najvećih proizvođača i izvoznika prehrambene robe iz Severne Makedonije, u kojem sada radi i treća generacija iz porodice Cvetanov, Gligorov sin Aleksandar. Firma zapošljava 620 radnika u šest fabrika, iz čijih pogona izlaze prehrambeni proizvodi kategorisani u pet grupa: osnovni prehrambeni proizvodi, slatkiši i slane grickalice, tradicionalni delikatesi poput alve ćeten i ratluka, mešavine i dekoracije za kolače i zdrava hrana. Imajući u vidu da Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, samostalno izrađuje i potrebnu ambalažu, jer mu je za toliki obim proizvodnje to isplativije nego da je kupuje od drugih proizvođača.

Od zamene za uvoz, do velikog izvoznika

Gligor Cvetanov, izvršni direktor ove kompanije kaže za B&F da su proizvodnju pokrenuli s ciljem da prave namirnice koje će po kvalitetu i ceni biti konkurentne proizvodima iz uvoza, a sada čak 80 odsto ukupne proizvodnje izvoze na skoro 60 tržišta u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Africi i Australiji.

Naš sagovornik napominje da je očekivao ovakav uspeh, „jer Severna Makedonija ima sve resurse potrebne za proizvodnju kvalitetne i zdrave hrane – čistu prirodu, dobro zemljište i mnogo sunca. Ne odmaže ni to što su Makedonci veliki gurmani i što zemlja poseduje bogatu gastronomsku tradiciju. Ukoliko imate takvo bogatstvo, potrebno vam je malo sreće i nešto više znanja da razvijete ovakav posao. Tvrdim da ako napravite kvalitetan proizvod, lepo ga upakujete, dobro predstavite na stranim tržištima i odredite za njega pristojnu cenu – za vas neće postojati granice“.

Naravno, za pomeranje granica potreban je i kapital. Makprogres je u poslednjih desetak godina uložio preko 20 miliona evra u infrastrukturu, opremu i proizvodne pogone koji su sada skoro popunjeni, pa kompaniji predstoje nova ulaganja u dalje povećanje kapaciteta. Gligor Cvetanov ističe da da im je u finansiranju investicija puno pomogla dugogodišnja saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja ovom preduzeću pruža i savetodavnu podršku.

Povećanje izvoza u Srbiju

Makprogres izvozi svoju robu u Srbiju još od 2002. godine. Treća generacija u porodičnom poslu i brend menadžer u kompaniji, Aleksandar Cvetanov, kaže za B&F da između pet i šest odsto celokupnog izvoza odlazi na srpsko tržište, u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra godišnje. Izvoz u našu zemlju realizuju u saradnji sa ovdašnjim partnerom koji distribuira njihovu robu širom Srbije, od međunarodnih i nacionalnih trgovačkih lanaca, do manjih lokalnih prodavnica.

„Tržišta u Srbiji i Severnoj Makedoniji su po mnogo čemu slična, uključujući ukus potrošača, mentalitet i životni standard građana. Dobro poznajemo prilike na srpskom tržištu i zato potrošačima nudimo kvalitetnu robu po konkurentnim cenama, jer su i u Srbiji i u Severnoj Makedoniji troškovi proizvodnje niži nego u mnogim drugim zemljama iz kojih se u Srbiju uvozi prehrambena roba”, ističe Aleksandar Cvetanov, napominjući da su iz njihovog asortimana kod nas najtraženije kore za torte, razne vrste Tortina, rolata i slično.

Makprogres trenutno pregovara o plasmanu novih proizvoda na našem tržištu, poput čokoladnih namaza, slanih krekera i novih varijacija njegovih „Napolitan“ vafli. To je deo poslovne strategije za širenje poslovanja, koju podržava i Vlada Severne Makedonije, kroz finansijsku pomoć perspektivnim kompanijama da povećaju svoje kapacitete. Zahvaljujući ovoj podršci, Makprogres će u narednom investicionom ciklusu uložiti 16 miliona evra u rast proizvodnje.

Bolje povezivanje bi zadržalo mlade u regionu

Srbija je već godinama najveće izvozno tržište za hranu iz Severne Makedonije, a slede je Hrvatska, Italija i Bosna i Hercegovina. Gligor Cvetanov smatra da ovakav redosled ne iznenađuje, imajući u vidu geografsku blizinu tih tržišta, slične gastronomske navike stanovništva i međusobno poznavanje lokalnih robnih marki u regionu. Naš sagovornik iz Severne Makedonije podvlači da njihovom uspehu u Srbiji svakako pomažu dobri odnosi između dve države, ali da bi ta saradnja mogla da bude još bolja.

„Očekujem njeno značajnije unapređenje kada zaživi inicijativa Otvoreni Balkan. Nadam se da će nam ona otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, tako što ćemo ukinuti sve carinske barijere i nepotrebne administrativne procedure kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu“, naglašava Gligor Cvetanov, koji i sam aktivno učestvuje u ovoj inicijativi.

Prema njegovom mišljenju, države na Balkanu imaju najvažnije preduslove za ekonomski uspeh, prirodna bogatstva i vredne ljude, ali da bi se takve prilike maksimalno iskoristile, potrebno je stvoriti uslove za čvršću regionalnu saradnju i ulagati u međusobno poverenje.

„Nama će biti potrebno još mnogo godina da ekonomski dostignemo razvijene države na zapadu Evrope. Dodatni pritisak za privrede u ovom regionu je to što moramo da se trudimo da zadržimo mlade ljude u našim zemljama, da im damo ne samo nadu, već i realne uslove da ostanu ovde i da se razvijaju. Mislim da bi zemlje Balkana to mogle da postignu udruživanjem, jer bi tako osnažile svoja preduzeća i olakšale im poslovanje. A jača preduzeća znače više radnih mesta, budžetskih prihoda i brojnih drugih koristi za celo društvo“, zaključuje Gligor Cvetanov.

Marija Dukić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Чланак Makprogres, Severna Makedonija: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Radin nastala je 1990. godine u Zagrebu, a kasnije je preseljena u gradić Svetu nedelju u kojem danas posluje. U početku se bavila trgovinom materijalima za štamparsku industriju, međutim 1995. je osnovala štampariju Radin print a godinu dana kasnije privatizovala i štampariju Grafiku, koja u hrvatskoj grafičkoj industriji radi od 1948. godine. Cilj tadašnjeg rukovodstva bio je da se poslovanje diversifikuje i to u delatnosti za koju su, kao trgovina, već imali potrebne sirovine. Preduzeće je 2002. ušlo i u zajedničko ulaganje sa kompanijom Birografika iz Subotice. Tako je, na temeljima nekadašnje državne štamparije, nastala Rotografika. Tri godine kasnije, Radin je postao njen stopostotni vlasnik.

Budući da je u pitanju porodični posao, naslednici su se dogovorili da podele vlasništvo nad kompanijama Radin print i Radin. Vlasništvo nad Radinom, zajedno sa Rotografikom, pripalo je Tanji Bandić koja je sada predsednica njegove uprave. Danas ovaj veletrgovac materijalom za štampu u Hrvatskoj zapošljava 65 ljudi, a subotička štamparija 215 radnika. Obe firme beleže stabilno poslovanje uprkos tome što se bave delatnošću u kojoj je za relativno kratko vreme došlo do ogromnih promena.

Pronalaženje novih niša

Kompanija Radin 50 odsto svog asortimana prodaje na matičnom hrvatskom tržištu, dok ostatak izvozi, najviše u Srbiju, a potom i u ostale evropske zemlje. Samo na Rotografiku otpada 25 odsto Radinovog izvoza, ali hrvatska kompanija snabdeva i druge srpske štamparije papirom, bojama, grafičkom hemijom i drugim materijalima. Subotička Rotografika, kao deo ove grupacije, takođe plasira svoje proizvode u inostranstvo, što je svojevrstan podvig uzevši u obzir položaj u kojem se našla štamparska industrija poslednjih godina.

„Kada sam ulazila u ovaj posao, pre tri decenije, naš najveći posao u industriji su bili telefonski imenici. Oni praktično više ne postoje. Danas telefonske kontakte čuvamo u telefonima, a preko ovih uređaja nalazimo i sve informacije koje su nam potrebne. Zato opada interesovanje za mnoge štampane sadržaje, uključujući i novine, osim specijalizovanih časopisa koji još uvek odolevaju promenama na tržištu“, kaže Tanja Bandić za B&F.

Srećom, Rotografika je imala dalekovido rukovodstvo i inovativne zaposlene, na čelu sa direktorom Borisom Skenderovićem, pa je brzo pronašla nove perspektivne niše. Sada štampa knjige, koje se i dalje dobro prodaju uprkos tvrdnjama tehnoloških stručnjaka da će pisanu reč potisnuti filmovi i audio knjige. Subotička kompanija je postala jedan od regionalnih lidera u štampanju udžbenika i pored srpskog, snabdeva i tržišta u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj…

„Štamparija godišnje preradi preko 12.000 tona papira. Najveći deo tog papira se koristi za štampanje knjiga – iz naših presa izlazi između 10 miliona i 12 miliona knjiga godišnje“, navodi Bandić i dodaje da je srpsko tržište malo za kapacitete koje ima Rotografika, pa poslove ugovara širom regiona. Štamparija direktno sarađuje sa inostranim naručiocima, izuzev u Rumuniji, gde prodaje štampana izdanja preko jedne lokalne firme.

Nabavka papira u vreme nestašice

Situacija se promenila i u pogledu materijala za štampanje, kojih više nema u izobilju. Proizvodnja papira u Hrvatskoj više ne postoji, a slično je i sa drugim štamparskim materijalima, pa je Radin prinuđen da uvozi 98 odsto robe kojom trguje. Papir nabavlja direktno od evropskih fabrika, u velikim količinama, i prodaje ga štamparijama koje, kao mali igrači, ne mogu same da sklapaju poslove sa proizvođačima.

Budući da je Hrvatska članica EU, uvoz sa tog tržišta se odvija bez popunjavanja hrpe dokumenata na granicama. Ali to ne rešava problem u vreme kada je papir, kao i mnoge druge sirovine, postao deficitarna roba na evropskom tržištu. „Mi jesmo postigli veliki uspeh stupanjem u Uniju, ali i dalje smo neka vrsta njene periferije. Hrvatsko tržište je malo i zato nije prioritetno evropskim preduzećima. Kada se nađemo u problemu, poput ovog sa nestašicom papira, u susret će nam izaći uglavnom kompanije sa kojima dobro sarađujemo dugo godina. Samo zahvaljujući njima, prošle godine smo uspeli da snabdemo hrvatsko i srpsko tržište papirom, a ne zato što je Hrvatska članica EU“, tvrdi sagovornica B&F-a.

Dok izvoznici na hrvatsko tržište primećuju da je ono nakon pristupanja Uniji postalo znatno uređenije, Bandić napominje da je za privrednike u Hrvatskoj članstvo imalo i pozitivne i negativne strane: „Naša regulativa je postala veoma decidna. Više nemamo zakone podložne različitim tumačenjima, već vrlo precizne propise. To je privrednicima olakšalo rad, jer je otklonilo mnoge nejasnoće. S druge strane, sada je sve toliko regulisano da striktno pridržavanje zakona iziskuje mnogo vremena i zahteva zapošljavanje novih kadrova”.

Mala tržišta sa previše prepreka

Ipak, Radin se dobro prilagodio svim promenama, posebno kada je reč o izvozu. Šta više, kompanija je organizovala logistiku tako da izvoz bude što jednostavniji i isplativiji i na zapadu i na istoku Evrope, uključujući i pronalaženje optimalnijih rešenja za različite procedure koje važe za članice EU i države koje to nisu.

Naime, za razliku od izvoza iz Hrvatske na tržišta EU, koji se odvija bez zaustavljanja na granicama i carini, izvoz u Srbiju i u druge države koje još nisu pristupile Uniji je i dalje opterećen graničnim procedurama na koje se gubi mnogo vremena, pa time i novca. „Ali na to smo već navikli“, komentariše naša sagovornica, koja ističe da nasuprot ovakvim situacijama, na koje kompanije ne mogu da utiču, za izvoz iz Srbije Radin je osmislio različite strategije.

„Rotografika se nalazi na odličnoj geografskoj lokaciji jer je blizu svog najvećeg tržišta – rumunskog. Dakle, što se tiče izvoza iz Srbije na istok Evrope, tu štedimo na vremenu za prevoz robe. Kada govorimo o snabdevanju zapadnoevropskih tržišta, za njega smo morali da smislimo posebno rešenje. Naime, ono što odštampamo u Subotici prvo dopremamo u Hrvatsku, pa tek odatle ovu robu prevozimo u zemlje Šengena, najviše u Francusku, Italiju, Austriju i ponešto u Nemačku. Jer, kada izvozite iz Hrvatske, važe drugačija pravila nego kada izvozite iz Srbije”, objašnjava Bandić kako je subotička Rotografika privukla i zadržala klijente iz EU, koji naviknuti na poslovanje na slobodnom tržištu, više ni ne zapošljavaju kadrove koji bi se bavili carinjenjem.

Radin bi, misli njegova vlasnica, još bolje poslovao kada Srbiju i Hrvatsku ne bi delile granice. Za ceo region, čije ekonomije imaju mnogo sličnosti, to bi bilo lakše, uverena ja Bandić.

„Svi mi dolazimo sa malih tržišta kojima je uništen dobar deo industrije. Naše privrede čine uglavnom manja domaća preduzeća i nešto veći strani investitori. Nijedna od balkanskih država, a često ni kompanija, nema snažan nastup i veliku pregovaračku moć na globalnom tržištu, i zato stalno moramo nekome da se dokazujemo. A već pored sebe imamo nekoga kome smo se u proteklim decenijama dovoljno dokazali. Ne razumem zašto saradnja sa nekim koga poznajemo i razumemo mora da bude toliko komplikovana”, pita se Tanja Bandić.

Banke su svuda oprezne

Neke od sličnosti između srpskog i hrvatskog tržišta ogledaju se i u tome da banke nerado daju kredite preduzećima koja tek razvijaju poslovanje i stoga nemaju adekvatno obezbeđenje. Tanja Bandić kaže da je Radin imao tu sreću, koju mnogi nisu imali, da razvije posao uspešnim zaduživanjem, ali u poslednje vreme, zbog rasta kamatnih stopa, radije investira u opremu iz svojih sredstava. Hrvatskoj kompaniji upravo ovih dana pristiže mašina za koju je izdvojila milion evra sopstvenog novca.

Marija Dukić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Чланак Kompanija Radin iz Hrvatske: Za poslovanje bez granica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Transportne navike pojedinaca su veoma važne u životu gradova, kao i iz perspektive održivosti. Za mapiranje navika u vezi sa mobilnošću, kompanija CEPER je sprovela istraživanje u 10 centralnoevropskih zemalja, a rezultati pokazuju da je automobil dominantan oblik transporta za građane ovog regiona, dok su javni prevoz i bicikli najpopularnije alternative.

Prevoz automobilom

Najniži procenat ispitanika koji koriste automobil je u Srbiji (53%), a najveći u Sloveniji (91%). Pored Slovenije, jedina druga zemlja regiona sa stopom korišćenja automobila iznad 80% je Hrvatska. Austrija, Češka i Poljska su na 70-80% , dok je u preostalih 5 zemalja taj procenat između 50 i 70%.

Dominacija automobila kao najpoželjnijeg oblika prevoza delimično se može objasniti činjenicom da većina domaćinstava, u svih 10 ispitanih zemalja, poseduje najmanje jedan automobil. Rumunija je imala najniži procenat među ispitanim zemljama, sa 57% domaćinstava koja poseduju najmanje jedan automobil. Slovenija je i po ovom pitanju na vrhu liste sa 95%, dok je u Srbiji 62% ispitanika reklo da njihovo domaćinstvo poseduje barem jedan automobil.

Dok su neki od ispitanika koristili više načina prevoza u protekloj nedelji, u svakoj anketiranoj zemlji preko 30% ispitanika je koristilo isključivo automobile.
Rodne razlike su uočljive: 10-15% više muškaraca nego žena se vozi automobilom u Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj; u Austriji, Srbiji i Slovačkoj preko 15% više muškaraca koristi automobil.
Prisutne su i razlike u pogledu starosti ispitanika. U Srbiji je samo 24 odsto ispitanika starijih od 60 godina koristilo automobil u protekloj nedelji, a u Sloveniji njih 90 odsto.

Postoji značajna rodna razlika i u posedovanju automobila: u svakoj proučavanoj zemlji veći procenat muškaraca je izjavio da imaju bar jedan automobil u njihovom domaćinstvu. Najveća razlika zabeležena je u Srbiji i Slovačkoj, gde je preko 10% više muškaraca, nego žena, izjavilo da njihovo domaćinstvo poseduje automobil.

Javni prevoz

Dok je u svakoj anketiranoj zemlji najmanje polovina ispitanika konstantno koristila automobile u protekloj nedelji, uglavnom je manje od polovine ispitanika koristilo javni prevoz (uključujući gradski prevoz, međugradske autobuse i vozove) u istom vremenskom periodu.

U Srbiji je javni prevoz u sedmici pre istraživanja koristilo 41% građana. U Češkoj je to 52% ispitanika (najviša stopa), u Hrvatskoj je 24% (najniža stopa korišćenja), dok je u Sloveniji 25%.

Korišćenje gradskog prevoza je takođe imalo rodni aspekt: žene voze ređe od muškaraca i veća je verovatnoća da će putovati gradskim prevozom u skoro svakoj proučavanoj zemlji. Rodna razlika u korišćenju gradskog prevoza u Srbiji je velika: 43% žena, naspram 26 % muškaraca je koristilo gradski prevoz u svojim gradovima. Najviše mladih (18-29 godina) je koristilo gradski prevoz u sedmici pre istraživanja – 43%.

Bicikl kao prevozno sredstvo

Istraživanje je pokazalo da je, nakon automobila i javnog prevoza, bicikl najpopularnije prevozno sredstvo – popularnije nego voz u svakoj proučavanoj zemlji. U Mađarskoj je 25% ispitanika koristilo bicikl u sedmici pre istraživanja, a u Srbiji 13%.

Najveće rodne razlike su u Poljskoj gde je 14% više muškaraca vozilo bicikl nego žena (30% u odnosu na 16%). Što se tiče starosne dobi, rezultati se razlikuju među zemljama. Negde ih najviše koristi mlađe stanovništvo, a u drugim zemljama sredovečno stanovništvo najviše koristi bicikle.

Osim u Mađarskoj, gde je 8% ispitanika prošle nedelje koristilo isključivo bicikl za putovanje na posao, ni u jednoj od zemalja taj procenat nije viši od 4%.

Чланак CEPER istraživanje: U Srbiji 53% građana koristi automobile, a u Sloveniji čak 91% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odlazak kolima na more u Grčku, Hrvatsku, Crnu Goru, Bugarsku, BiH i Albaniju turistima pruža značajno više fleksibilnosti, kako pri planiranju puta tako i za vreme boravka u inostranstvu.

To znači da je, osim spremnog automobila, potreban i novac za gorivo i putarine. Cene goriva neophodno je proveriti pred kretanje na put, jer one često variraju, dok se sa putarinama to ređe događa.

U Srbiji je trenutno cena litra evrodizela maksimalno 186 dinara (1,58 evra) a cena benzina evropremijum BMB 177 dinara (1,51 evro) .

Pri obračunu iznosa troškova za gorivo računali smo da je potrošnja prosečnog automobila osam litara benzina na 100 kilometara puta, odnosno šest litara dizela za jednaku relaciju.

Takođe, da se gorivo toči u Srbiji, a ne i u zemljama u koje građani nameravaju da putuju. Nevedene cene važe samo za jedan pravac, što znači da se za celokupno letovanje one množe sa dva.

Crna Gora

Kada je reč o troškovima puta, odlazak u Crnu Goru je najjeftiniji. Naime, iako se do Budve može stići i preko Bosne i Hercegovine bez naknade za putarinu, većina vozača bira da ide auto-putem.

Gorivo u Crnoj Gori prema najnovijim informacijama kreće se po ceni od 1,53 evra za litar benzina i 1,37 evra za litar dizela.

Prilikom odlaska u Crnu Goru iz Beograda, putarina se plaća na auto-putu „Miloš Veliki“ do Čačka, a nakon toga i od Čačka do Pakovraća putem E761 i to 530 dinara odnosno četiri i po evra.

Ova cifra se umanjuje ukoliko vozači imaju TAG na koji se uplaćuje kredit.

Nakon ulaska u Crnu Goru, putarine se plaćaju na deonicama auto-puta Sitnica – Herceg Novi , kao i deonica Bar – Podgorica. Prolazak kroz tunel Sozina od četiri kilometra se plaća dva i po evra, a putarina na deonici Meljine – Trebinje tri.

Udaljenost relacije Beograd-Bar iznosti 503 kilometra, što znači da će u troškove puta, osim putarine, biti uračunato i oko 60 evra za benzin odnosno 47 evra za dizel. Ipak, ako dizel budete sipali i u Crnoj Gori, proći ćete malo jeftinije.

Grčka

Kao i u Crnoj Gori, u Grčkoj je benzin skuplji od dizela te košta 1,88 evra po litru. Cena litra dizela u ovoj zemlji iznosi 1,55 evra.

Za odlazak iz Beograda za Grčku, putarina do Preševa košta 1.690 dinara.

Putarina od Subotice do Preševa iznosi 2.410, a od Novog Sada do Preševa 1.960 dinara.
Putarina za putničke automobile od Niša do Preševa je oko 700, a od Batočine do Preševa 1.240 dinara.

Nakon prelaska Evzonija na oko 500 metara od granice nalazi se prva naplatna rampa u Grčkoj na kojoj putarina za motorna vozila iznosi 1,80 evra.

Za one koji na letovanje voze do Lefkade, od Evzonija do ove destinacije postoji osam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 14,65 evra.

Od Evzonija do Tasosa postoji pet naplatnih rampi, a ukupna putarina samim tim košta manje, i iznosi 7,40 evra.

Do Parge postoji sedam naplatnih rampi, a putarina se plaća 10,60 evra.

Od Evzonija do Krfa takođe ima sedam naplatnih rampi, a cena je jednaka kao do Parge.

Ko se uputi autom u Grčku, do Soluna će preći 634 kilometra, što će prouzrokovati troškove za gorivo od oko 77 evra za benzin a do 60 evra za dizel.

Hrvatska

Ako odlučite da sipate gorivo u Hrvatskoj, litar benzina platićete za oko 12 dinara manje nego u Srbiji, odnosno 1,40 evra. Dizel je još jeftiniji i litar ovog energenta košta 1,30 evra.

Na putu do hrvatskog primorja, prva putarina koja se plaća jeste u Šidu, i ona iznosi 480 dinara.

U Hrvatskoj se putarine plaćaju prema pređenim kilometrima, te ukupno koštaju od 20 do 30 evra, odnosno 10,2 evra do Zagreba, i još po 5,5 evra do Rijeke i potom, na primer do Poreča.

Postoji i jeftinija varijanta odlaska u Hrvatsku na more, pošto je moguće ići i preko Bosne i Hercegovine, gde putarina izađe oko 10 evra.

Udaljenost Beograda od Rijeke iznosi 552 kilometara, što znači da će vam trebati oko 66 evra da naspete benzin, a nešto više od 50 za dizel. Dizel je u Hrtavtskoj znatno jeftiniji nego u Srbiji, pa ćete jeftinije proći ako gorivo dospete nakon prelaska granice.

Bugarska

Bugarska je godinama unazad poznata po jeftinijem gorivu nego u našoj zemlji. Tamo litar benzina košta 1,31 evra, a litar dizela 1,26 evra.

Jedina putarina koja se plaća na putu za Bugarsku jeste ona od Beograda do Dimitrovgrada, koja iznosi 1.490 dinara.

Nakon ulaska u Bugarsku, neophodno je da se kupi vinjeta, a to se može uraditi u blizini graničnog prelaza na kiosku ili pumpama.

Vinjeta koja važi tokom vikenda, od petka u 12:00 do nedelje u 23:59 košta pet evra.

Sedmodnevna vinjeta iznosi osam, mesečna 16 a tromesečna 28 evra. Moguće je nabaviti i godišnju vinjetu, i ona košta svega 50 evra.

Od Beograda do Sunčevog Brega ima oko 811 kilometara, što znači da će vam trebati do 100 evra za benzin ili oko 20 evra manje za dizel, a do Burgasa još manje. Takođe, savetuje se da ne punite u Srbiji rezervoar do kraja, jer ako naspete gorivo posle Gradine možete značajnije uštedeti.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko nam novca treba za gorivo i putarinu za odlazak na more kolima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna neto plata u martu u Srbiji je iznosila 729 evra (85.485 dinara). U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za mart 2023. godine nominalno je veća za 14,5 odsto, ali je realno manja za 1,5 odsto.

U odnosu na mart 2022. godine najveći realni rast plata zabeležen je u Bosni i Hercegovini (4,6 odsto), u „plusu“ su još i Hrvatska i Crna Gora, dok su prosečne neto plate u poređenju s istim mesecom prošle godine realno niže u Srbiji, Sloveniji i Severnoj Makedoniji.

Prosečna neto plata za mart ove godine u Sloveniji nominalno je veća za 9,0 odsto, ali je realno niža za 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Hrvatskoj za mart 2023. godine iznosila je 1.130 evra, što je nominalno više za 11,9 posto, a realno za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine.

U Bosni i Hercegovini prosečna isplaćena zarada za mart ove godine bila je 644,23 evra i u odnosu na mart 2022. godine nominalno je veća za 15,4 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za mart u Crnoj Gori iznosila je 781 evro. U odnosu na mart 2022. godine prosečna neto plata zabeležila je nominalni rast od 10,9 odsto, a realni za 0,4 odsto.

Prosečna plata isplaćena u Severnoj Makedoniji za mart iznosila je 568 evra, što u odnosu na mart 2022. godine predstavlja nominalni rast od 12,4 odsto, ali je prosečna neto zarada u toj zemlji realno niža za 2,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najveća prosečna zarada u Sloveniji, najmanja u Severnoj Makedoniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Eurostata, najnižu stopu inflacije od 8,6 odsto u našem regionu u aprilu je imala Crna Gora, a slede Hrvatska sa 8,9, Slovenija sa 9,2, Severna Makedonija sa 12 i Srbija sa 14,8 odsto, dok je u Bosni i Hercegovini inflacija u martu iznosila 10,3 odsto.

U Evropskoj uniji veća inflacija nego u Srbiji u aprilu je zabeležena u Letoniji 15 odsto i u Mađarskoj 24,5 odsto.

Najniža inflacija u aprilu od 2,7 odsto bila je u Luksemburgu, a slede Belgija sa 3,3, Španija sa 3,8, Kipar 3,9, Grčka 4,5, Danska 5,6 i sa Holandija 5,8 odsto.

Dvocifrena inflacija i dalje je u Bugarskoj 10,3 odsto, Rumuniji 10,4, Estoniji 13,2, Litvaniji 13,3, Poljskoj 14, Slovačkoj 14 i Češkoj 14,3 odsto.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Eurostat: Srbija u aprilu imala najveću inflaciju u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je u pitanju region, najjeftiniji benzin evro premijum BMB 95 je u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, gde košta 1,295 odnosno 1,304 evra po litru, prenosi N1.

Sledi Bosna i Hercegovina gde košta 1,369 evra, Hrvatska 1,4, zatim Slovenija sa 1,414, pa Srbija sa 1,518.

Skuplje nego u Srbiji benzin se plaća u Mađarskoj 1,545 evra po litru, Crnoj Gori (1,580), a naskuplji je u Austriji 1,603 i Albaniji 1,627.

I kada je u pitanju dizel, najpovoljnija cena je u Makedoniji gde litar košta 1,117 evra. Slede ponovo Bugarska sa 1,304 evra, Hrvatska 1,31 i Bosna i Hercegovina 1,331.

Iza njih su Crna Gora 1,410 i Slovenija 1,439 evra po litru.

Od evro i po pa naviše dizel se plaća u , Mađarskoj 1,507, Srbiji 1,577, Austriji 1,568, Grčkoj 1,596.

Ponovo najskuplja zemlja je Albanija gde litar dizela košta 1,627 evra.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama sipati gorivo kada krenete na put? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veliko smanjenje prognoziranog rasta za 2023. godinu

Predviđa se primetno usporavanje rasta ekonomija u CIE, s prosečnom godišnjom stopom rasta na nivou od 0,7%. Trenutno Erste Grupa predviđa smanjenje BDP-a za celu godinu jedino u Češkoj (-0,5%). Mađarska i Poljska verovatno će stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu 2023. godine zabeležiti rast između 1% i 2%. Više zemalja u CIE verovatno je skliznulo u tehničku recesiju već u trećem kvartalu 2022. godine, na šta ukazuju negativne preliminarne procene međukvartalnog BDP-a. Tim zemljama mogle bi se pridružiti i druge na prelazu između 2022. i 2023. godine, budući da vodeći indikatori kao što je Pokazatelj ekonomskog sentimenta ukazuju na osnovnu slabost kako industrijskog tako i uslužnog sektora. Globalna prognoza koja se pogoršava i slaba spoljna tražnja smanjuju izglede za oporavak.

Srbija | Makroekonomska prognoza

• Strah da će doći do usporavanja ekonomskog rasta postao realnost
• NBS održava dinamiku zatezanja monetarne politike
• Rebalans budžeta zbog potencijalnih obaveza

Sekundarni efekti rata u Ukrajini počeli su da utiču i na ekonomski rast. Nakon solidnog ekonomskog rasta u prvoj polovini 2022. godine, tempo ekspanzije se znatno usporio tokom leta. Predviđa se da će usporavanje rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine. S obzirom na efekte inflacije u celoj ekonomiji, smanjuju se realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava.

Zbog usporavanja rasta na ključnim izvoznim tržištima i velikih potreba za uvozom zbog energetske krize, predviđa se da će se neto eksterni efekti negativno odraziti na rast tokom perioda obuhvaćenog prognozom. Stoga su analitičari Erste Grupe nedavno snizili svoju procenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. za 1,2pp na 2,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena za 1,4pp na 1,6%. Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou pre krize (3,8% u odnosu na prethodnu godinu) kako inflacija bude usporavala.

Чланак Da li se region CIE kreće ka scenariju stagflacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi podaci izraženi su u evrima.

U Severnoj Makedoniji je potroškačka korpa u avgustu 2022. godine iznosila 840 evra. Minimalna zarada iznosila je 293 evra, a prosečna 520.

Te brojke nešto su drugačije u Srbiji, gde je potrošačka korpa u avgustu ove godine iznosila 753 evra, dok je minimalna zarada bila 281 evro, dok je prosečna iznosila 642 evra.

Potrošačka korpa u Crnoj Gori u septembru iznosila je 781 evro. Minimalna zarada bila je 450 evra, a prosečka 718.

U Bosni i Hercegovini je u avgustu ove godine potrošačka korpa iznosila 1.455 evra, dok su minimalna i prosečna zarada izosile 271, odnosno 571 evro.

Izvor: Danasonline

Foto: Pixabay

Чланак Kolika je potrošačka korpa u odnosu na zaradu u zemljama regiona се појављује прво на Biznis i Finansije.