Time se Srbija i dalje nalazi na korak do dobijanja investicionog rejtinga, uprkos nepovoljnim efektima sukoba u Ukrajini, usporavanju eksterne tražnje i još uvek visokoj, mada opadajućoj globalnoj inflaciji.
„Standard i Purs“ u izveštaju ističe da je rejting Srbije podržan umerenim nivoom javnog duga i kredibilnim okvirom monetarne politike i da će inflacija značajno pasti od 2024. godine.

Navodi se da će inflacija ući u granice ciljanog koridora Narodne banke Srbije od tri odsto, uz odstupanje od jedan i po procenat, u drugoj polovini 2024. godine i navodi da je bankarski sektor dobro kapitalizovan, profitabilan i likvidan.

Agencija dodaje da su neizvesnosti iz međunarodnog okruženja i dalje značajne, ali da Srbija uspeva da spoljne izazove amortizuje povoljnim domaćim kretanjima i adekvatnim ekonomskim politikama, saopštava NBS.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Zadržan kreditni rejting Srbije na nivou BB+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena izgleda opredeljena geopolitičkim okolnostima i pre svega potencijalnim indirektnim efektima koje konflikt u Ukrajini može da ima na Srbiju.

U svom izveštaju agencija Standard and Poor’s ističe kredibilitet i kontinuitet monetarne i ukupne ekonomske politike Srbije, otpornost naše ekonomije, kao i očuvanu stabilnost bankarskog sektora. Agencija naglašava i povoljne perspektive Srbije za privredni rast u srednjem roku, koje su podržane visokim prilivom investicija u izvozno orijentisane sektore.

Stabilni izgledi za povećanje kreditnog rejtinga, prema Agenciji, odražavaju izbalansiran odnos rizika nastalih nakon izbijanja krize u Ukrajini i dobrih srednjoročnih perspektiva rasta Srbije koje su podržane kredibilnim okvirom ekonomskih politika.

Vezano za konflikt u Ukrajini agencija Standard and Poor’s ističe otpornost srpske ekonomije imajući u vidu relativno male direktne ekonomske veze Srbije sa Rusijom i Ukrajinom, osim u slučaju energenata. S druge strane naglašava se da će sukob imati negativne efekte na zemlje zone evra, koje su ujedno i najveći trgovinski partneri Srbije i da to može imati efekta na naš privredni rast.

– Uprkos novim izazovima, i tokom prethodnih nekoliko meseci uspeli smo da očuvamo punu finansijsku stabilnost, uz visoku kapitalizovanost i likvidnost našeg bankarskog sektora, kao i rekordno nizak nivo problematičnih kredita. Tome je doprinela i činjenica da smo u najkraćem roku, odmah nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, efikasno rešili pitanje Sberbanke, što je jasno prepoznato i u izveštaju agencije Standard and Poor’s – navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Agencija Standard and Poor’s navodi da su srednjoročni izgledi rasta Srbije posebno ojačani snažnim rastom izvoza i modela rasta zasnovanom na prilivima stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore, pri čemu je rast podržan makroekonomskom i finansijskom stabilnošću. Uprkos izazovima koje je nosila globalna pandemija u prethodne dve godine, Srbija je u 2022. godinu ušla sa snažne pozicije.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%

Bruto domaći proizvod je krajem 2021. godine prestigao pretpandemijski nivo za preko 6%, ekonomska kretanja su bila izuzetno povoljna u poslednjem kvartalu 2021. i prvom kvartalu 2022. godine, javni dug je bio na opadajućoj putanji, dok su devizne rezerve centralne banke i likvidnost države dostigli istorijski najviše nivoe. Zbog značajnog rasta globalne neizvesnosti nakon izbijanja sukoba izgledi rasta za ceo region su smanjeni što utiče i na Srbiju.

U izveštaju se navodi i da se očekuje kontinuitet dobrih ekonomskih politika i u narednom periodu i ističe se sprovođenje reformi dogovorenih u okviru nefinansijskog aranžmana sa MMF-om.

U pogledu uslova za rast kreditnog rejtinga u narednom periodu, agencija ističe da bi to moglo da se dogodi ukoliko se ispostavi da efekti sukoba u Ukrajini na srpsku ekonomiju nisu veliki i ukoliko Srbija ostvari veći rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog, kao i bolje pokazatelje od očekivanih po pitanju interne i eksterne neravnoteže.

– Kada uzmemo u obzir sve ključne faktore koji u ovom trenutku opredeljuju stanje srpske ekonomije, procenjujemo da će Srbija u 2022. godini ostvariti realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%, što je svega oko 0,5 procentnih poena manje od projekcije koju smo imali pre izbijanja konflikta u Ukrajini. Tome doprinosi nekoliko ključnih faktora – očuvana stabilnost deviznog kursa i stabilnost bankarskog sektora, visok priliv stranih direktnih investicija, ulaganja države u infrastrukturne projekte, visok rast izvoza i roba i usluga, kao i nastavak rasta zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru – navela je Tabakovićeva, saopštava Kabinet guvernera.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Agencija Standard and Poors zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agencija ističe i da je javni dug opšte države stabilizovan na nivou od 57,5 odsto BDP-a u 2021. godini i projektuje da će učešće javnog duga u BDP-u u Srbiji biti niže u poređenju sa zemljama istog kreditnog rejtinga.

U svom izveštaju agencija ocenjuje da je rast BDP-a Srbije u 2021. bio snažan i da je iznosio 7,5 odsto, a dodaju da za razliku od privremenog rasta ukupne inflacije, bazna inflacija ostala na znatno nižem nivou.

Očuvana stabilnost

Projektuju smanjenje inflacije na nivo oko gornje granice inflacionog cilja do kraja tekuće godine, i da će krajem 2023. godine inflacija biti oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije koji iznosi 3,0 odsto.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković u pisanoj izjavi je navela da takva odluka rejting agencije, doneta u uslovima znatno pojačanih geopolitičkih tenzija, potvrđuje da se u Srbiji vodi adekvatna ekonomska politika koja je dala dobre rezultate, i da se nastavak uspešne politike očekuje i u narednom periodu.

„Mi ćemo, kao i tokom najtežeg perioda pandemije, i tokom aktuelne geopolitičke krize očuvati punu makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost“, kazala je Tabaković.

U svom saopštenju, agencija Fitč ističe kredibilan okvir makroekonomske politike, odgovornu fiskalnu politiku, kvalitetnije upravljanje i viši nivo ekonomskog razvoja u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom.

U odluci se navodi i stabilnost bankarskog sektora, kao i povećana otpornost Srbije na šokove iz međunarodnog okruženja, kojoj doprinose kontinuitet pune pokrivenosti tekućeg deficita stranim direktnim investicijama i adekvatne devizne rezerve zemlje koje su povećane, uprkos pandemiji.

Agencija naglašava i da je u Srbiji značajan doprinos koji dolazi od kontinuiteta ekonomske politike, čemu doprinosi i očuvana politička stabilnost u zemlji.

Tabaković je u saopštenju navela da su ključni elementi srpske ekonomske politike prepoznati ne samo u odluci agencije Fitč Rejtings, već i u odlukama i izveštajima svih međunarodnih finansijskih institucija.

Moguć investicioni rejting

„Ekonomski rast i razvoj koji Srbija ostvaruje poslednjih godina rezultat je postignute ukupne stabilnosti u našoj zemlji, u čijoj je osnovi i stabilnost deviznog kursa i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi. Potpuno svesni toga, nećemo dozvoliti da ni najnoviji spoljni šokovi dovedu do prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa, kao što to nismo dozvolili ni tokom prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika“, navela je Tabaković.

Кomentarišući mogućnost da Srbija u narednom periodu dobije investicioni rejting, Tabaković je kazala da je još sredinom prošle godine bilo izvesno da će ekonomska politika koju Srbija vodi, uz akcenat na očuvanju stabilnosti, dovesti do jednog od najboljih rezultata po pitanju privrednog rasta u Evropi, smanjenja učešća javnog duga u BDP-u kao i nastavka snažnih investicija, što podaci sada i potvrđuju.

„Uz nastavak adekvatnih politika koje vodimo, svi ključni pokazatelji rasta i razvoja nastaviće da se poboljšavaju i u narednom periodu, što će omogućiti da se Srbija po prvi put nađe u grupi zemalja sa investicionim kreditnim rejtingom koji smo još odavno zaslužili, ali su globalni događaji na koje nismo mogli da utičemo samo privremeno odložili takvu odluku“, zaključila je guvernerka Narodne banke.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Kreditni rejting Srbije na nivou BB+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodna finansijska institucija je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije sa 5,2 na 6,3 odsto u 2021. godini, a u 2022. očekuje nastavak visokog rasta od 4,4 odsto.

Agencija je ocenila da je rejting Srbije podržan „kredibilnim makroekonomskim okvirom, relativno niskom inflacijom i višim deviznim rezervama“, kao i da Srbija ima viši nivo ljudskih resursa i BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na zemlje s istim kreditnim rejtingom.

Fič rejtings dodaje i da su kreditni rejting Srbije i stabilni izgledi za njegovo dalje povećanje podržani i pokazanom otpornošću srpske privrede na posledice pandemije, ograničenim rastom javnog duga i poverenjem u perspektive fiskalne konsolidacije u Srbiji.

U izveštaju se ocenjuje da javni dug ove godine neće preći nivo od 60 odsto BDP, a da će se u naredne dve godine njegovo učešće postepeno smanjivati.

Чланак Agencija Fič: Kreditni rejting Srbije na nivou BB се појављује прво на Biznis i Finansije.

S&P nastavlja da ocenjuje UNIQA profil poslovnog rizika kao jak, ističući njenu snažnu poziciju u Austriji i dobru poziciju u Centralno-istočnoj Evropi koja se dodatno poboljšala nakon akvizicije kompanija AXA u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Pored toga, S&P pretpostavlja da će UNIQA uspešno nastaviti da raste u narednih nekoliko godina s obzirom na svoju snažnu konkurentsku poziciju, dobro uspostavljen prodajni kapacitet i diverzifikovan poslovni portfelj – uprkos izazovnim uslovima zbog pandemije koronavirusa i oslabljenoj privredi.

Štaviše, S&P nastavlja da ocenjuje profil finansijskog rizika UNIQA grupe kao jak. Rejting agencija ovde naglašava solidnu adekvatnost kapitala UNIQA grupe. On ostaje na izvanrednom „AAA“ nivou u S&P kapitalnom modelu, čak i nakon akvizicije kompanije AXA. Shodno tome, profil rizika UNIQA grupe se kreće od uravnoteženog, raznolikog i stabilnog investicionog portfelja do konzervativne strategije reosiguranja. Po mišljenju S&P, UNIQA sledi konzervativnu investicionu strategiju, koja se ogleda u činjenici da UNIQA investicije u proseku imaju kreditni rejting „A“.

S&P ocenjuje likvidnost UNIQA grupe kao izuzetnu i shodno tome očekuje da će Grupa biti u stanju da izdrži bilo kakav ozbiljan pritisak likvidnosti.

Sve u svemu, S&P smatra da će UNIQA održati procenu svog kapitala i dobiti najmanje na vrlo jakom nivou tokom naredne dve godine.

Чланак Standard & Poor’s za UNIQA grupu potvrdio rejting „A-“ sa stabilnim izgledima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Džejms Mekormak, Fičov gobalni šef za suverene rejtinge, kaže da je agencija ocenila „negativnim“ izglede kreditnih rejtinga za još 40 zemalja ili suverenih entiteta, što znači da njihovi rejtinzi mogu da budu smanjeni.

„Nikada u istoriji Fič Rejtingsa nismo istovremeno imali 40 zemalja sa negativnim izgledima, i to nakon što smo već u prvoj polovini godine snizili 33 suverena rejtinga“, rekao je Mekormak danas za CNBC.Dodaje da nikada nisu u jednoj godini srezali 33 suverena rejtinga, a sada su uradili samo za pola godine. Među državama kojima je Fič smanjio kreditni rejting su, pored ostalih, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Hong Kong.

Mekormak je objasnio da su mnoge vlade povećale potrošnju da bi zaštitile svoje ekonomije od ozbiljnog udara pandemije korona virusa, te da očekuje da će se pogoršati finansijska situacija u svih 119 zemalja koje agencija ocenjuje.

Izvor:Kamatica-Tanjug

Чланак Fič:Rekord u rezanju rejtinga zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kritičari najviše upozoravaju na „dvostruka merila“ prema zemljama u razvoju, ali negativne ocene stižu i iz Evropske unije, zbog snižavanja rejtinga nekih od njenih članica. Sve to pokazuje da se pitanje objektivnosti može lako relativizovati čak i u vreme kada se sve podređuje samo brojkama.

Kako rejting agencije svojim ocenama utiču na krizu?

Agencije za kreditni rejting imaju veliki uticaj na stabilnost javnih finansija u državama širom sveta, budući da ocene koju dodeljuju zemljama bitno određuju njihovu sposobnost zaduživanja – što je kreditni rejting niži, to su pozajmice skuplje.
A šta ako se neke procene pokažu pogrešnim? Praksa svedoči da ni same rejting agencije, pa i one najuglednije u svetu, nisu „bezgrešne“ u svom radu.

Posledice koje iz toga prozilaze po države za koje se ispostavi da niske ocene koje su im dodeljene nisu bile opravdane, posebno su teške u situacijama velikih poremećaja na tržištu. Negativne efekte izazivaju i suprotni primeri, kada se dodeljuju visoke ocene bez realnog pokrića, a što sve zajedno izaziva lančanu reakciju na tržištu i može ne samo produbiti krizu, nego i „kumovati“ njenom izbijanju.

Tako je od prethodne globalne krize 2008. godine do danas napisano mnoštvo analiza o „doprinosu“ rejting agencija finansijskom a potom i ekonomskom kolapsu u svetu, od čijih posledica se privreda nije u potpunosti oporavila ni u trenutku kada je izbila nova, korona kriza. Primera radi, izveštaj američke Komisije za istragu finansijske krize iz 2008. godine je pokazao da su rejting agencije davale dobre, čak i najbolje ocene visokorizičnim kompanijama i ulaganjima, u strahu da klijenti ne odu kod konkurencije.

Najviše kritika je upućeno na račun „Velike trojke“, koja dominira na tržištu: agencije S&P koja postoji od 1860. godine, Moody’s koja posluje od 1909. i Fitch koja radi od 1913. godine. Zanimljivo je da se više od čitavog veka nije pojavila nijedna agencija koja bi bar donekle uspela da se probije u ovaj oligopol. Čak ni onda kada je utvrđeno da je u njihovom radu bilo nedoslednosti koje su nanosile značajnu štetu ne samo pojedinim privredama, već i celim regionima.

Opravdano upozorenje ili širenje panike?

No, uprkos očiglednim greškama, njihove ocene i dalje su veoma važne za investitore kada donose odluke o svojim ulaganjima. Zato je i tokom nove ekonomske krize, uzrokovane pandemijom virusa korona, i rad onih koji detaljno ispituju rad kompanija i država, sada sve više pod lupom javnosti. Pažnju su posebno izazvale najave o snižavanju rejtinga za mnoge ekonomije u svetu zbog posledica pandemije. Recimo, agencija S&P je u prvoj polovini maja saopštila da je izvršila procenu za 90 zemalja, od kojih će skoro polovini verovatno biti snižen kreditni rejting.

Usledile su oštre kritike i to sa različitih strana. Fransis Ficdžerald, članica Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta, uputila je pismo izvršnom potpredsedniku Evropske komisije u kojem upozorava na pogubno dejstvo koje može imati snižavanje ocena o kreditnoj sposobnosti članica EU po njihove ekonomije.

Ona je apelovala i da Komisija strožije reguliše rad agencija za kreditni rejting jer, kako je istakla, „njihove procene su pred svaku krizu slične i podstiču paniku na tržištima, koja svakako ne doprinosi boljim izgledima za privredni oporavak“.

Da li za zemlje u razvoju važe drugačija merila?

Posledice posebno mogu pogoditi siromašnije države, koje su u daleko težem položaju od razvijenih privreda. Stiven Haris, jedan od urednika nezavisne mreže neprofitnih medija „The Conversation“, upozorava da rejting agencije ubrzano snižavaju kredibilitet zemalja u razvoju. On podseća da su isto to radile i tokom prethodne krize i tako „dolile ulje na vatru“ ekonomskim nevoljama koje su snašle mnoge manje razvijene privrede.

Prema izveštajima evropskih i američkih istraživača na ovoj mreži, takav pristup je samo produbio finansijsku krizu u pogođenim državama. Sva ta istraživanja navode na isti zaključak – da se deo procena pokazao kao pogrešan i da je, zato, nužno „ispitati metodologiju, objektivnost i pravovremenost” agencijskih procena, a posebno njihove potencijalne sukobe interesa.

Haris pronalazi nedoslednosti u poslednjem padu rejtinga deset afričkih država. Primera radi, S&P je samo četiri dana nakon uvođenja karantinskih mera smanjio rejting Bocvane, jedne od najstabilnijih ekonomija u Africi koja je imala ocenu A, na BBB+. To se desilo čak i pre prvog potvrđenog slučaja zaraze u ovoj zemlji.

Snižena je i ocena kreditne atraktivnosti nekoliko zemalja sa Crnog kontinenta kojima izvoz nafte značajno doprinosi BDP-u, sa obrazloženjem da je cena ovog energenta pala. Neka od ovih snižavanja rejtinga desila su se na samom početku pandemije, još u martu.

S druge strane, državama čiji BDP takođe u velikoj meri zavisi od naftnih prihoda, poput Rusije, kreditni rejting nije snižen ili bar ne u tako velikoj meri kao što je to učinjeno u slučaju afričkih država. To se nije desilo do juna, kada je pisan ovaj tekst.

Izbegavanje pomoći zbog straha od snižavanja rejtinga

Snižavanje rejtinga siromašnim državama odražava se i na preko potrebnu međunarodnu podršku. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva upozorava da neke od najsiromašnijih zemalja u svetu izbegavaju da traže odlaganje ili otpis dugova u okviru programa koji nudi G20 – zbog straha da će to dovesti do snižavanja njihovog kreditnog rejtinga. Naime, od 77 zemalja koje ispunjavaju uslove, samo 22 države su podnele zahtev za podršku iz ovog programa.

Slična situacija zabeležena je i u Indiji. Ova zemlja je najavila da će smanjiti budžetsku potrošnju za saniranje posledica korona virusa, zbog zabrinutosti da bi se to moglo odraziti na njen kreditni rejting. Kako su indijski zvaničnici rekli novinarima „Rojtersa“, razlog za to je snižavanje rejtinga nekih drugih država, kao i činjenica da rejting agencije drugačije tretiraju zemlje u razvoju. Zato će biti redukovan paket pomoći za najsiromašnije, one koji su ostali bez posla, ali i za privredu.

Iako očigledno ima razloga za sve brojnije kritike, istine radi, agencije za kreditni rejting su tokom ove krize snižavale i rejtinge nekih razvijenih zemalja. Prema podacima koje je B&F prikupio sa liste na sajtu „tradingeconomics.com“, uz mogućnost da oni nisu potpuni i da su se do objave ovog teksta promenili, „Velika trojka“ je od početka korona-krize snizila rejting ili izglede (odnosno prognozu pretvorila u negativnu) za Australiju, za 10 evropskih zemalja, za 13 afričkih, 11 azijskih, sedam država u Južnoj Americi i još nekoliko malih ostrvskih zemalja čija privreda zavisi od turizma.

Snižavanje rejtinga po zemljama

Australija
Azija: Indonezija, Irak, Jordan, Laos, Malezija, Mongolija, Oman, Saudijska Arabijia, Vijetnam
Afrika: Bocvana, Etiopija, Gana, Kamerun, Kenija, Maroko, Namibija, Nigerija, Kongo, Južna Afrika, Svazilend, Zambija
Južna Amerika: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Ekvador, Meksiko
Evropa: Francuska, Island, Belgija, Italija, Letonija, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, San Marino, Velika Britanija

Marija Dukić

Izvor: junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020 

Чланак Kako rejting agencije svojim ocenama utiču na krizu: Da li je po babu, ili po stričevima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena opredeljena izbijanjem globalne pandemije korona virusa i njenog uticaja na svetsku privredu i finansijske tokove.

U svom saopštenju, agencija Standard and Poor’s ističe da je zadržavanje kreditnog rejtinga rezultat očuvane dugogodišnje makroekonomske stabilnosti, dostignutog rekordnog nivoa deviznih rezervi i uređenih javnih finansija. Posebno ističu činjenicu da je nivo kreditnog rejtinga na nivou od BB+ podržan kredibilnom monetarnom politikom, kao i umerenim nivoom javnog duga koji omogućava da fiskalna politika u uslovima krize snažno podrži oporavak ekonomije od efekata globalne pandemije.

Prema njihovoj oceni, „Srbija ulazi u ovu krizu sa znatno nižim neravnotežama nego što je to bio slučaj pre jedne decenije“. O tome svedoči i značajno manje oslanjanje na kratkoročnije prilive u odnosu na period nakon globalne finansijske krize kada su bili glavni izvor finansiranja velikih deficita. Agencija ističe i da je, za razliku od perioda pre 2012. kada je prosečna godišnja inflacija u Srbiji bila dvocifrena,

Narodna banka Srbije nakon 2012. godine očuvala inflaciju na niskom i stabilnom nivou od oko 2%. U izveštaju se navodi i da je stabilnost bankarskog sektora povećana uz prosečnu adekvatnosti kapitala na nivou od 23,4%, dok je učešće problematičnih u ukupnim kreditima spušteno na 4%, a ekonomski rast podržan i rastom kreditiranja.

Rizici postoje

Agencija navodi da će oporavak privrede Srbije nakon pandemije zavisiti i od kretanja u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri. U saopštenju se ističe da rizici postoje, ali se i pored toga procenjuje da će Srbija u 2021. godini ostvariti privredni rast od 5%, koji će biti više nego dovoljan za potpuni ekonomski oporavak.

Чланак Srbija je zadržala kreditni rejting na nivou BB+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalna investiciona banka je zbog posledica karantina uvedenih usled pandemije koronavirusa širom sveta snizila rejting Eplovih akcija na “sell” (eng. prodati).

Goldman navodi da će prosečne cene uređaja za potrošače verovatno tokom recesije biti snižene i ostati slabe još dugo i kada dođe do oporavka.

“Ne predviđamo da će ova kriza dovesti do toga da Epl izgubi svoju bazu mušterija. Jednostavno pretpostavljamo da će sadašnji korisnici duže zadržavati svoje uređaje i kupovati jeftinije kada uzimaju novi uređaj”, napisali su u svom izveštaju analitičari Goldman Saksa.

Ranije ove nedelje, Epl je izbacio mali ajfon po ceni od 399 dolara, snizivši tako početnu cenu linije smartfona kompanije kako bi ona odgovarala široj bazi potrošača koji vode više računa o troškovima.

Goldman takođe navodi kako ne očekuje da će kompanija lansirati nove ajfone do početka novembra.

Чланак Snižen rejting Eplovih akcija се појављује прво на Biznis i Finansije.