Mladi šareni puž (Liparis gibbus) sadržao je najviše nivoe proteina protiv smrzavanja ikad zabeležene kod riba.

Kao što antifriz pomaže da se reguliše temperatura motora automobila u ekstremnim uslovima, određene vrste riba evoluirale su i imaju sličnu zaštitu, posebno one koje žive u hladnim staništima kao što su polarne vode Grenlanda.

“Proteini antifriza lepe se na površinu manjih kristalića leda i sprečavaju ih da prerastu u velike kristale” rekao je koautor istraživanja Dejvid Gruber, naučni saradnik u Američkom prirodnjačkom muzeju i ugledni profesor biologije na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

„Ribe sa severnog i južnog pola samostalno su razvile te proteine“, navodi.

Proteini protiv smrzavanja prvi put su otkriveni u nekim antarktičkim ribama a pre gotovo 50 godina. Za razliku od određenih hladnokrvnih vrsta gmizavaca i insekata, ribe ne mogu preživeti ako im se zalede telesne tečnosti, jer to može uzrokovati stvaranje zrnaca leda unutar njihovih ćelija i doslovno ih pretvoriti u sladoled.

Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja

“Činjenica da su se ovi proteini protiv smrzavanja razvili u nizu različitih i nepovezanih ribljih loza pokazuje koliko su ključni za preživljavanje tih organizama u ektremnim staništima”, rekao je drugi koautor istraživanja Džon Sparks, kustos Odeljenja za ihtiologiju, piše LiveScience.

“Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja kao i svaki drugi protein u svom organizmu, te ih zatim izlučuju u krvotok”, rekao je Gruber. “Puž je jedna od retkih vrsta riba koje su živele među santama leda, u pukotinama. Bilo je iznenađujuće da tako sićušna riba može živeti u tako ekstremno hladnom okruženju, a da se ne smrzne”, kazao je.

Takođe je retkost da arktičke ribe pokazuju biofluorescenciju, što je sposobnost pretvaranja plave svetlosti u zelenu, crvenu ili žutu svetlost, budući da na polovima postoje dugotrajna razdoblja tame, posebno zimi.

Ova karakteristika obično se nalazi kod riba koje plivaju u toplijim vodama, a ovo je i prvi slučaj kako je vrsta arktičke ribe pokazala ovakvu vrstu prilagođavanja, prenosi Novi list.

Ovaj zapanjujući nivo proizvodnje antifriza mogao bi da pomogne ovoj vrsti da se prilagodi životu u okolini ispod nule, navodi se u izveštaju. Takođe, postavlja se pitanje što će se dogoditi s puževima ako se temperature okeana povećaju kao rezultat globalnog zagrevanja.

“Zbog brzog zagrevanja voda na Arktiku, ove vrste prilagođene hladnoj vodi takođe će se morati takmičiti s ribama prilagođenima toplijim vodama koje mogu migrirati na sever i preživeti na višim geografskim širinama” rekao je Sparks.

“U budućnosti proizvodnja proteina protiv smrzavanja možda više neće predstavljati prednost u opstanku”, zaključio je.

Izvor: Novi list
Foto: Pixabay

Чланак Otkrivena nova vrste ribe kroz koju teče antifriz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada hranljivi sastojci iz kanalizacije dospu u vodu, to dovodi do bujanja planktona i algi kojima se ribe hrane. Alge i planktoni proizvode veliku količinu kiseonika koji pogoduje ribama, ali i prirodnim procesima prečišćavaju otpadne vode.

Ipak, važno je da ne ispustimo prevelike količine otpada u nesrazmerno mali ribnjak, jer to može dovesti do prevelikog bujanja algi i pomora ribe. Kako bi se ovo sprečilo, moguće je da se otpadne vode najpre tretiraju u posebnim bazenima, a da se zatim dozirano ispuštaju u ribnjak.

Čak i kada se ribnjak isuši, ostaci algi i otpada mogu se dalje koristiti u poljoprivredi kao ekološko đubrivo koje apsolutno ništa ne košta. Na ovaj način značajno se štedi na veštačkom đubrivu, a uštede koje bi jedna država mogla da ima iznose i po nekoliko miliona eura dnevno.

Danas, nažalost, ova jednostavna i jeftina metoda nije naročito popularna, a svega nekoliko farmera u svetu, uglavnom u Aziji, koristi kanalizacione vode za prehranu ribe. Razlog tome je što se ljudi ustručavaju da kupe ribu znajući da je za njihov uzgoj korišćena kanalizacija, mada čak i farmeri u razvijenim zemljama koriste kanalizacione vode za đubrenje useva.

Sredinom 20. veka ova metoda bila je šire korišćena, uglavnom kako bi se prebrodila kriza nastala usled nedostatka drugih đubriva, mada se na kraju ispostavilo da za povratkom na druga đubriva nema ni potrebe, jer je upotreba kanalizacionog otpada podjednako dobra, a pritom i besplatna.

Izvor: Energetski portal

Foto: Pixabay

Чланак Spoj ribnjaka i kanalizacije je dobar primer održivog razvoja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanjem Greenpeace-a i stručnjaka italijanskog Univerziteta Marke, obuhvaćeno je oko 300 reprezentativnih jedinki različitih morskih vrsta koje se koriste u ljudskoj ishrani.

Iako se veći deo plastike zadržava u delovima ribe koje ne koristimo u ishrani, Greenpeace ističe da to ne treba olako shvatati.

Rezultati analiza pokazuju da je najviše mikroplastike u živim organizmima (u 75% uzoraka) pronađeno u Toskanskom arhipelagu, a najmanje u okolini Sardinije.

„Greenpeace“ je pokrenuo peticiju sa zahtevom da italijansko Ministarstvo životne sredine potpuno zabrani upotrebu mikroplastike u komercijalnim porizvodima.

Evropska agencija za hemikalije takođe namerava da predloži potpunu zabranu upotrebe mikroplastike u kozmetičkim proizvodima, kućnoj hemiji, bojama i đubrivu.

Na štetan uticaj mikroplastike ukazao je i naš poznati genetičar Miodrag Stojković u svom nedavno objavljenom koautroskom naučnom radu.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Mikroplastika završi u telima ribe се појављује прво на Biznis i Finansije.