Možda zvuči neobično, ali kada spojite kanalizacioni otpad i ribnjake, dobijate duplu korist, piše Eneregtski portal pozivajući se na brojne studije i primere uspešne implementacije ove metode širom sveta.
Kada hranljivi sastojci iz kanalizacije dospu u vodu, to dovodi do bujanja planktona i algi kojima se ribe hrane. Alge i planktoni proizvode veliku količinu kiseonika koji pogoduje ribama, ali i prirodnim procesima prečišćavaju otpadne vode.
Ipak, važno je da ne ispustimo prevelike količine otpada u nesrazmerno mali ribnjak, jer to može dovesti do prevelikog bujanja algi i pomora ribe. Kako bi se ovo sprečilo, moguće je da se otpadne vode najpre tretiraju u posebnim bazenima, a da se zatim dozirano ispuštaju u ribnjak.
Čak i kada se ribnjak isuši, ostaci algi i otpada mogu se dalje koristiti u poljoprivredi kao ekološko đubrivo koje apsolutno ništa ne košta. Na ovaj način značajno se štedi na veštačkom đubrivu, a uštede koje bi jedna država mogla da ima iznose i po nekoliko miliona eura dnevno.
Danas, nažalost, ova jednostavna i jeftina metoda nije naročito popularna, a svega nekoliko farmera u svetu, uglavnom u Aziji, koristi kanalizacione vode za prehranu ribe. Razlog tome je što se ljudi ustručavaju da kupe ribu znajući da je za njihov uzgoj korišćena kanalizacija, mada čak i farmeri u razvijenim zemljama koriste kanalizacione vode za đubrenje useva.
Sredinom 20. veka ova metoda bila je šire korišćena, uglavnom kako bi se prebrodila kriza nastala usled nedostatka drugih đubriva, mada se na kraju ispostavilo da za povratkom na druga đubriva nema ni potrebe, jer je upotreba kanalizacionog otpada podjednako dobra, a pritom i besplatna.
Izvor: Energetski portal
Foto: Pixabay