Svet bi mogao da se souči sa nestašicom litijuma jer potražnja za metalom raste, a neki analitičari predviđaju da bi to moglo da se desi već 2025. godine.

Drugi pak predviđaju da bi ta nestašica mogla još da se prolongira. BMI, istraživačka jedinica Fitch Solutions, bila je među onima koji predviđaju deficit snabdevanja litijumom do 2025.
U nedavno objavljenom izveštaju, BMI je u velikoj meri pripisao deficit kineskoj potražnji za litijumom, koja je veća od njene ponude prenosi Cnbc.

– Očekujemo prosečan godišnji rast od 20,4% godišnje potražnje za litijumom u Kini samo za EV tokom 2023-2032 – navodi se u izveštaju.

Nasuprot tome, kineska ponuda litijuma će porasti samo za 6% u istom periodu, rekao je BMI, dodajući da ta stopa ne može zadovoljiti ni jednu trećinu predviđene potražnje.

Kina je treći najveći svetski proizvođač litijuma

Kina je treći najveći svetski proizvođač litijuma, koji je sastavni element baterija za električna vozila. Svet je 2021. proizveo 540.000 metričkih tona litijuma, a do 2030. Svetski ekonomski forum predviđa da će globalna potražnja dostići preko 3 miliona metričkih tona.

Prema predviđanjima S&P Global Commoditi Insights-a, prodaja električnih vozila bi trebalo da dostigne 13,8 miliona u 2023. godini, ali će naknadno skočiti na više od 30 miliona do 2030. godine.

– U osnovi verujemo u nedostatak industrije litijuma. Naravno, predviđamo rast ponude, ali potražnja će rasti mnogo bržim tempom – rekla je Korin Blanšar, direktorka Dojče banke za istraživanje litijuma i čiste tehnologije.

Do kraja 2025. Blanchard vidi“skromni deficit“ od oko 40.000 do 60.000 tona ekvivalenta litijum karbonata, ali predviđa širi deficit koji će iznositi 768.000 tona do kraja 2030.

Stotine litijumskih projekata su trenutno u fazi istraživanja

Drugi analitičari ne vide da će deficit doći tako brzo, ali ipak predviđaju manjak do kraja decenije. Iako bi više rudnika litijuma i projekata istraživanja rudarstva koji se pojavljuju na mreži moglo da podrži rastuću potražnju, to bi samo produžilo pistu za još nekoliko godina, prema procenama Ristad Energy.

Prema kompaniji za istraživanje energetike, stotine litijumskih projekata su trenutno u fazi istraživanja, ali složenost u geologiji i dugotrajan proces izdavanja dozvola i dalje predstavljaju izazove.

Prema podacima Refinitiva, u svetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma. Potpredsednica kompanije Ristad Energy Suzan Zou procenjuje da će se ukupna ponuda rudnika litijuma povećati za 30% i 40% na godišnjem nivou u 2023. i 2024. godini, i da će rudari nastaviti da razvijaju postojeće i grinfild projekte usred „globalnog napora za elektrifikaciju transporta“.

Iako bi to moglo da ukaže na globalni višak litijuma sledeće godine, nestašice bi mogle početi da muče lance snabdevanja 2028.

– U narednih nekoliko godina, iako bi snabdevanje litijumom moglo ostati adekvatno na svetskom nivou, regionalna neravnoteža snabdevanja je i dalje neizbežna – dodao je Zou, napominjući da regionalni rudarski i prerađivački kapaciteti u SAD i Evropi možda neće moći da održe korak sa potražnjom za EV baterijama.

– Globalni lanac snabdevanja baterijama možda će ponovo naći nedostatak litijuma koji se približava kraju ove decenije kada rast ponude možda neće pratiti rast potražnje – rekla je ona.

U tom scenariju, Zou je rekao da bi cene litijuma mogle da porastu do svojih istorijskih maksimuma iz 2022. godine, što bi zauzvrat povećalo troškove proizvodnje baterija. Cene litijum karbonata porasle su na rekordnih 600.000 juana po toni u novembru 2022, više od 12 puta u odnosu na cene u januaru 2021.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U svetu trenutno postoji samo 101 rudnik litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama a to pokazuje i podatak da je „Vestern Tetjan risorsiz“ (WTR), koja je 75 odsto u vlasništvu britanske firme „Arijan risorsiz“(Ariana Resources), dobila je još jednu licencu za traženje zlata na području opštine Podujevo.

WTR ima još tri licence za traženje zlata

WTR ima još tri licence za traženje zlata u pokrajini, za koje čeka konačno odobrenje Nezavisne komisije za rudnike i minerale. Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u opštini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. WTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemljišta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su počeli radovi.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, kaže za „Blic Biznis“ da je najveći proizvođač metala u Srbiji sistem RTB Bor koji proizvodi metal bakar, nakon čije se prerade dobija zlato, srebro i određena količina platine. U ležištu bakra i zlata „Čukaru Peki“ koje se nalazi pet kilometara južno od Bora procenjena količina rude u gornjoj zoni ležišta iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni. Mijatović navodi da zlato dobijeno iz Bora, Zi Đin najpre nudi Narodnoj banci Srbije na otkup, pa tek nakon toga se to zlato ponudi na tržištu.

Velike količine srebra i zlata, olova i cinka

Pored rudnika u Boru u Srbiji su trenutno aktivni i drugi rudnici gde se vrši eksploatacija metala čiji su finalni koncentrati olova i koncentrati cinka, tvrdi Mijatović. U okviru tih koncentrata pojavlju se velike količine srebra a u nekima i zlata a svi koncentrati se prerađuju u metal izvan granica Srbije, jer kapaciteti za preradu kod nas ne postoje.

Rudnik Veliki Majdan kod Ljubovije, sadrži olovo cink sa dosta sadržaja srebra u rudi i njihov krajnji proizvod su dva koncentrata olova i cinka, koji se prodaju u inostranstvu.

Rudnik i flotacija Rudnik kod Gornjeg Milanovca, gde se vrši eksploatacija i prerada rude bakra, cinka, olova i srebra.
Rudnik Grot na planini Besna Kobila, koji ima dva proizvoda a to su koncentrati olova i cinka sa dosta srebra. Prema nekim podacima, u tim koncentratima imaju i određene količine zlata.

Rudnik Lece u Medveđi, rudnik olova i cinka ali karakteristično je da ima visoke koncentracije zlata i srebra u svojim definitivnim proizvodima.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, dodaje da pored navedenih rudnika, aktivna su dva rudnika na severu Kosmeta, koji rade u sastavu Trepče, Crnać i Koperići, čijom preradom rude takođe se dobijaju koncentrati olova i cinka.

U Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju  se mineralne sirovine

Imajući u vidu broj nalazišta, obilje ruda, čak 50 vrsta, i činjenicu da se u Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u Srbiji u narednim godinama moglo da bude glavni adut naše privrede. Prema nekim procenama, Srbija obiiluje velikim brojem ruda metala i nemetala, a među najzastupljenijima je eksploatacija bakra i zlata, olova, cinka, gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, antimona.

Mijatović kaže da bi upravo od rudnika „Čukaru Peki“ moglo da se očekuje veća količina zlata u narednom periodu.

– Od rudnika „Čukaru Peki“ sa punom proizvodnjom, tu bi trebalo očekivati veću proizvodnju zlata, zato što je ta ruda znatno bogatija od one koja se prerađuje iz strarog Bora. Ovaj rudnik je krenuo sa proizvodnjom prošle godine, i nemamo podatke koliku su proizvodnju dostigli do danas, ali treba imati na umu da se ta puna proizvodnja skoro nikada ne postigne u prvoj godini – kaže Mijatović.

Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve. Većinu nalazišta otkrili srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.
Prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obično računaju na bar 50 godina, jer ulažu velika sredstva u istraživanja.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Minerali su glavne žrtve u nastojanjima da se ubrza razvoj čistih energija. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, da bi se dostiglo „nulto“ ispuštanje ugljenika u atmosferu do 2050. godine, potražnja za takozvanim „kritičnim“ mineralima – litijumom, bakrom, kobaltom, niklom i drugim – porašće šest puta, dok japanski Nacionalni institut za istraživanje životne sredine procenjuje da će ona rasti i do sedam puta. Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“

Pored stručnjaka za ekologiju i ekonomisti sve više ističu da nema drugog izlaza za budućnost do onog koji vodi napuštanju fosilnih goriva. Problem je, međutim, u tome što baterije, vetroturbine, solarne ploče i drugi uređaji za proizvodnju obnovljive energije gutaju ogromne količine minerala, a njihovo pribavljanje je daleko od tehnološkog napretka.

Naime, 99% rudarenja metala se i dalje oslanja na fizičko vađenje čvrstih ruda, dok njihova prerada stvori godišnje oko 100 milijardi tona otpada. Tom prilikom se troši toliko energije da je rudarska industrija jedan od rekordera u proizvodnji ugljen dioksida sa 3,6 milijardi tona godišnje, što je 10% od ukupnih emisija. Istraživanja pokazuju i da jedan rudnik ima negativni uticaj na životnu sredinu koji se prosečno širi u prečniku od 70 kilometara.

Ironija je u tome da bez sve većeg broja rudnika i sve masovnijeg kopanja minerala, nema ni razvoja zelene industrije. Električnim automobilima, ako isključimo čelik i aluminijum, treba šest puta više minerala nego njihovim benzinskim kolegama. Jednoj vetroelektrani na morskoj pučini neophodno je čak 13 puta više minerala od gasne elektrane koja proizvodi istu količinu struje.

S druge strane, iskopavanja su spora i ne mogu da prate diktat zelenog poslovanja, pa je nesklad između tražnje i ponude bivao sve veći i pre nego što su korona i rat u Ukrajini doveli ovo tržište do ključanja. Cene litijuma, kobalta i bakra toliko skaču da ih je teško ispratiti i na dnevnom nivou, ali za proizvođače, poput onih koji prave baterije, još su gore nestašice litijuma i drugih retkih metala.

Ekološka cena prelaska na čistu energiju

Prosečno vreme da se nalazište minerala pretvori u rudnik premašuje 16 godina, od čega je potrebno bar deset za planiranje, a preostalo vreme za kopanje i izgradnju infrastrukture. To znači da će zelena industrija u narednim decenijama morati da čeka u redu za „šačicu“ retkih minerala. Kompanijama na Zapadu život dodatno zagorčava politika, jer se 60% „kritičnih“ minerala nalazi u državi koje njihove vlade uporno proganjaju – u Kini.

Preostala nalazišta su takođe jako koncentrisana: većina kobalta u svetu potiče iz Demokratske Republike Kongo, bogatija nalazišta litijuma se nalaze u Boliviji i Čileu, a nikla u Indoneziji. Sve i da se desi nemoguće – da svetsku politiku povedu pametni ljudi i da se geopolitička situacija stabilizuje – veliki broj potrebnih minerala na relativno malom prostoru predstavlja znatan rizik, jer celi prostori mogu biti uništeni sve češćim i razornijim prirodnim katastrofama, za koje opet možemo da zahvalimo klimatskim promenama.

Dakle, kolika bi mogla biti ekološka cena prelaska na čistu energiju izražena u „proždiranju“ minerala? Kao i i mnogim drugim „biti ili ne biti“ pitanjima, stručnjaci se slažu jedino oko toga da se – ne slažu. U organizaciji „Karbon treker“, koja proučava uticaj klimatskih promena na finansijski sektor, imaju sledeću računicu. Danas naš energetski sistem zahteva da prerađujemo 13 milijardi tona fosilnih goriva godišnje, a srazmerna količina potrebnih minerala bi iznosila svega 4,3 miliona tona za godinu dana, odnosno oko 300 puta manje.

Dalje, računajući i ugljenik koji se ispusti pri iskopavanju i preradi litijuma, kobalta i nikla, električni automobil tokom svog životnog veka proizvede dva do četiri puta manje ugljenika od benzinskog. Takođe, za razliku od fosilnih goriva, neki minerali mogu da se prerađuju i stotinu puta. Reciklaža čelika, aluminijuma i bakra je već uobičajena, ali se tek razvija kada je reč o litijumu i drugim retkim metalima.

Procenjuje se da će do 2040. godine količina prerađenih minerala, uglavnom bakra, kobalta, nikla i litijuma iz istrošenih baterija, biti uvećana na oko 1,2 miliona tona, što bi činilo oko 10% ukupne potražnje za ovim metalima. Računa se i na napredak novih tehnologija u njihovoj preradi, koje bi smanjile potrebne količine u proizvodnji. To se već dogodilo sa srebrom i silicijumom koji se koriste za solarne ploče, kada je tražnja za sunčevom energijom naglo porasla.

Ali ohrabrujuća računica „hramlje“ kada se analiziraju opasnosti od uništavanja biodiverziteta i zagađenja otpadom prilikom iskopavanja minerala. Najnoviju takvu analizu je uradio Bečki institut za ekonomiju, koji je ispitao uticaj na životnu sredinu za devet ruda: boksit, bakar, zlato, gvožđe, olovo, mangan, nikl, srebro i cink. Izuzev olova, rudarenje ostalih metala je doživelo procvat u poslednje dve decenije. Rezultati su bili poražavajući.

Četiri petine rudnika se nalazi u pet od šest područja sa najbogatijim biodiverzitetom, gde se rudarenje od 2000. godine pritom više nego udvostručilo. Polovina rudnika u svetu je udaljena 20 ili manje kilometara od zaštićenih područja, dok je 480 miliona tona ili 8% ukupno iskopanih metala u 2019. poticalo iz zaštićenih područja.

Laura Sonter sa Univerziteta u Kvinslendu je 2020. godine predvodila tim stručnjaka koji su analizirali potencijalni ugljenični otisak koji će proizvesti poslovanje rudnika u svetu. Obradili su podatke za 62.000 postojećih i 45.000 rudnika u razvoju. Dobijeni nalazi pokazuju da bi oni svi zajedno negativno uticali na površinu od preko 50 miliona kvadratnih kilometara, što je više od trećine celokupnog kopna na planeti, bez Antarktika. Istraživanje je utvrdilo i da se 31% tog zemljišta nalazi u oblastima od neprocenjive važnosti kada je reč o zaustavljanju gubitka biodiverziteta, a 8% ovih područja je i zakonski zaštićeno.

Rudnici na solarni pogon

Oba navedena istraživanja sugerišu da je porast tražnje za mineralima podstakao i nelegalno rudarenje. Kolika je opasnost od takvih bušotina, mogu da ilustruju štete u rudnicima koji su se, barem na papiru, pridržavali osnovnih ekoloških načela. Tako je, na primer, pošto je pukla brana jalovišta rudnika u Peruu 2019. godine, u reku Mantaro ispušteno 67.000 kubika bakarnog otpada s cijanidom. Rudnik bakra i zlata „Grasbert“ u Indoneziji, inače jedan od najvećih u svetu, zagadio je reke i potoke u obližnjem Nacionalnom parku „Lorenc“, najvećem u jugoistočnoj Aziji.

Rudarstvo je, naime, najveći izvor ljudskog otpada, uglavnom u obliku izmrvljenih stena, a tu su i jalovišta sa prilično loše održavanim branama. Ove brane su i same najčešće izgrađene od otpadnih stena, pa stoga sadrže razne otrovne materije. Ali nesreće koje se događaju u poslovanju rudnika nisu katastrofalne samo po životnu sredinu, već odnose i brojne ljudske živote.

Gordijev čvor da prelaska na čiste energije nema bez minerala, pa time ni bez rudnika kojima očigledno još dugo neće biti zamene, mogao bi da počne da se razrešava jedino radikalnim tehnološkim promenama u samom rudarenju. Sve više rudarskih preduzeća ulaže u rudnike na solarni pogon. U njima se ruda ne iskopava, već se topi elektromagnetnim poljem i izvlači kroz uske bušotine. Trenutno se ovakva tehnologija primenjuje samo za vađenje uranijuma, ali stručnjaci smatraju da se ona može razviti do nivoa kada bi bila primenjiva na mnogo veći broj zemnih elemenata.

Trenutno je sigurno samo to da rudarstvo predstavlja „Ahilovu petu“ u razvoju zelene industrije i po svoj prilici najveći rizik da uništimo „žilu kucavicu“ naše planete u pokušajima da je spasemo.

Snežana Jeftović

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Čista energija i pomama za mineralima: Operacija uspela, pacijent mrtav се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci za bezbednost pitaju se šta će se dogoditi sa ogromnim neiskorišćenim mineralnim bogatstvima Avganistana. Reč je o jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu. No, 2010. godine američki vojni zvaničnici i geolozi otkrili su da Avganistan ima nalazišta minerala vredna gotovo bilion dolara, što bi moglo dramatično promeniti njegove ekonomske perspektive, piše Si-En-En.

Jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma

Zalihe gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po provincijama. Tu su i retki zemni minerali i, možda najvažnije, jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma, bitne komponente punjivih baterija i drugih tehnologija vitalnih za rešavanje klimatske krize.

“Avganistan je zasigurno područje bogato tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima potrebnim za nadolazeću ekonomiju 21. veka”, rekao je Rod Šunover, naučnik i bezbednosni stručnjak koji je osnovao Ekolodžikal fjučrs grupu (Ecological Futures Group).

Bezbednosni izazovi, nedostatak infrastrukture i ozbiljne suše spriečili su eksploataciju najvrednijih minerala u prošlosti. To se verovatno neće uskoro promeniti ni pod kontrolom talibana. Ipak, postoji interes više zemalja, među kojima su Kina, Pakistan i Indija, i koje bi mogle da pokušaju da se angažuju uprkos haosu.

Međutim, pitanje je u kojoj će meri to biti moguće. Čak i pre nego što je predsednik Džo Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana, postavljajući preduslove za povratak talibanske kontrole, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi. Procenjuje se da je 2020. godine 90 odsto Avganistanaca živelo ispod nivoa siromaštva od dva dolara dnevno. U svom poslednjem profilu Avganistana Svetska banka je rekla da ekonomija ostaje krhka i zavisna od strane pomoći.

“Prokletstvo resursa”

“Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neodgovarajućom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem”, navodi se u izveštaju Svetske banke iz marta 2021.

Mnoge zemlje sa slabim centralnim vladama pate od onoga što je poznato kao “prokletstvo resursa”, u kojem pokušaji iskorišćavanja prirodnih bogatstava ne donose koristi lokalnom stanovništvu i domaćoj ekonomiji. Uprkos tome, otkrića o avganistanskom mineralnom bogatstvu, koja su nastala na temelju ranijih istraživanja koja je sproveo Sovjetski Savez, puno su obećavala. Potražnja za metalima poput litijuma i kobalta, kao i retkim elementima poput neodijuma, sve je veća jer mnoge zemlje pokušavaju da se preusmere na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisije ugljenika, prenosi Index.hr.

Litijum, nikl i kobalt ključni su za baterije

Međunarodna agencija za energiju u maju je saopštila da se globalno snabdevanje litijumom, bakrom, niklom, kobaltom i drugim retkim zemnim elementima mora naglo povećati ili sviet neće uspeti u pokušaju rešavanja klimatske krize.

Tri zemlje – Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija, trenutno čine 75 odsto globalne proizvodnje litijuma, kobalta i retkih elemenata. Prosečan električni automobil zahtieva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila. Litijum, nikl i kobalt ključni su za baterije. Električne mreže takođe zahtevaju velike količine bakra i aluminijuma, dok se retki zemni elementi koriste u magnetima potrebnim za rad vetroturbina. Američka vlada je navodno procenila da se nalazišta litijuma u Avganistanu mogu meriti sa onima u Boliviji, gde se nalaze najveće svetske rezerve.

“Bude li Avganistan imao nekoliko godina mira, dopuštajući razvoj svojih mineralnih resursa, mogao bi postati jedna od najbogatijih zemalja na tom području u roku od deset godina”, rekao je Mirzad iz američkog Geološkog zavoda za časopis Sajens (Science) 2010. godine.

Do tog zatišja nije došlo, a većina mineralnog bogatstva Avganistana ostala je neiskorišćena, rekao je Mosin Kan, saradnik u Atlantskom veću i bivši direktor za Bliski istok i srednju Aziju pri Međunarodnom monetarnom fondu.

Minerali u Avganistanu godišnje generišu samo milijardu dolara prihoda

Iako je bilo eksploatacije zlata, bakra i gvožđa, iskorišćavanje litijuma i retkih minerala zahteva mnogo veća ulaganja i tehničko znanje, kao i vreme. Procenjuje se da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića nalazišta do početka rudarske eksploatacije. Prema Kanu, minerali u Avganistanu godišnje generišu samo milijardu dolara prihoda. On procenjuje da se 30 do 40 odsto gubi zbog korupcije, a isto toliko uzimaju lokalni zapovednici i talibani koji kontrolišu male rudarske projekte.

Ipak, postoji šansa da talibani iskoriste svoju novu moć za razvoj rudarskog sektora, smatra Šunover: “Moguće je da će se dogoditi određena konsolidacija i da jedan deo rudarskog sektora više neće biti neregulisan. Međutim, izvesno je da će talibani prvo morati da se posvete bezbednosnim i humanitarnim pitanjima”.

“Talibani su preuzeli vlast, ali transformacija iz pobunjeničke grupe u nacionalnu vladu neće biti jednostavna. Funkcionalno upravljanje novonastalim mineralnim sektorom verovatno se neće dogoditi još mnogo godina”, rekao je Džozef Parks, azijski bezbednosni analitičar u Verisk mejplkroftu (Verisk Maplecroft).

“Ko će sada ulagati u Avganistan ako pre nije bio spreman da ulaže?”

Kan napominje da je bilo teško doći do stranih ulaganja i prije nego što su talibani svrgnuli avganistansku vladu. Privlačenje privatnog kapitala sada će biti još teže, naročito s obzirom na to da se mnoga globalna preduzeća i ulagači pridržavaju sve viših ekoloških, društvenih i standarda upravljanja.

“Ko će sada ulagati u Afganistan ako pre nije bio spreman da ulaže? Privatni ulagači neće rizikovati”, smatra Kan.

Američka ograničenja takođe bi mogla da predstavljaju izazov. SAD nisu zvanično proglasile talibane inostranom terorističkom organizacijom. Međutim, talibani su uvršteni na spisak posebno označenih globalnih terorista američkog ministarstva finansija i na spisak posebno označenih državljana.

Projekti koje podržava država delimično motivisani geopolitikom mogli bi biti druga priča. Kina, svetski lider u eksploataciji retkih minerala, izjavila je u ponedeljak da održava kontakt i komunikaciju sa avganistanskim talibanima.

“Kina, prvi sused, započinje vrlo značajan program razvoja zelene energije. Litijum i rietki minerali zasad su nezamjenljivi zbog svoje gustine i fizičkih svojstava. Ti minerali utiču na kineske dugoročne planove”, rekao je Šunover, koji smatra da će u slučaju kineskog angažmana postojati pitanja održivosti rudarskih projekata.

“Kad se rudarenje ne obavlja pažljivo, to može biti ekološki pogubno, što nanosi štetu određenim segmentima stanovništva koji nemaju veliki uticaj u javnosti”, naglasio je Šunover.

Kina se već opekla

Peking bi, međutim, mogao biti skeptičan prema partnerstvu sa talibanima s obzirom na njihovu kontinuiranu nestabilnost, a mogao bi se usredsrediti i na druge regije. Kan je istakao da se Kina već opekla, budući da je pre pokušala da uloži u projekat eksploatacije bakra koji je kasnije zastao.

“Verujem da će Kina dati prioritet drugim geografskim područjima i pograničnim područjima znatno pre Avganistana predvođenog talibanima”, rekao je Hauard Klajn iz RK Ekvitija, koji savetuje ulagače o litijumu.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Avganistan poseduje nalazišta minerala vredna trilion dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je rudarstvo ogromna delatnost, u kojoj su nesreće česte a sigurnost radnika bi trebalo da bude prioritet, upotreba 5G će povećati bezbednost i efikasnost zahtevnog rudarskog posla. Na taj način, veliki broj funkcija koje se obavljaju ručno biće digitalizovane, kaže direktor kompanije Huaewi Ren Zhengfei.

„Naš glavni cilj je da povećamo primenu elektronskih, softverskih i računarskih sistema u različitim industrijama. Trenutno smo usmereni na to da primenom naše tehnologije pomognemo rudarskoj industriji u smanjenju broja zaposlenih u svakoj smeni za 10 do 20 odsto, pre svega onih koji se spuštaju u rudarske jame, kako bi njihov rad bio efikasniji i bezbedniji. Osnovna platforma za vađenje uglja je ista kao ona koju pružamo za fabrike gvožđa i čelika, luke i aerodrome. 5G aplikacije su drugačije za različite industrije, ali većina tehnologija je ista“, istakao je Zhengfei.

„Kina ima oko 5.300 rudnika uglja i 2.700 rudnika rude. Ukoliko uspemo da opslužimo više od 8.000 rudnika, mogli bismo da proširimo svoje poslovanje i na rudnike izvan Kine. Smanjenje broja zaposlenih u ovoj industriji može biti od velikog značaja za rudnike koji se nalaze u arktičkim regionima u Kanadi i Rusiji. Vrlo malo ljudi je spremno da živi tamo zbog surovog okruženja. Iz tog razloga, njihovo korišćenje resursa je vrlo neefikasno“, smatra Zhengfei.

Foto: hangela, Pixabay

Чланак Primena tehnologije i u službi bezbednijeg rudarstva: Da li ste čuli za 5G rudnik? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kanađani su već za 625.000 evra kupili 10 odsto akcija EFPP, dok bi, ako žele da postanu jedini vlasnik ove srpske geološke kompanije, trebalo da plate blizu 1,4 miliona evra. Transkacija kupovine EFPP neophodna je Tetianu, kako bi njih kupila australijjska kompanija ‘’Adriatik metals’’ iz Melburna, koja u Bosni kod Vareša ima dve koncesije za istraživanje ruda metala.

Fabian Baker, predsednik i izvršni direktor Tethiana, kazao je da je kupovina istražnih prava u okolini rudnika Kizevak i Sastavci dugoročni cilj te kanadske kompanije, kao i da se početak geoloških istraživanja, u saradnji sa „Adriatik metalsom“, očekuje početkom juna.

Izvor: Novosti

Чланак Kanadska firma kupila rudnike nalazišta srebra i cinka kod Raške се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju da je važno da se paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma Medgold Resources, koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala – sada i potvrdila te rezultate.

Iz te kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu Tlamino pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od 1 mlrd USD, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.

Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.

Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.

– Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada – navodi sagovornik Tanjuga.

Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru Peki, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Zijina.

Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru.

Po strukturi, oko 90% učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina.

Ostatak od 10% po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla.

Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.

– Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu, dve, za to je potrebno sedam do deset godina – ističe Mijatović.

Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležista urana.

U centralnom delu Srbije karakterištična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.

U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležista antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.

Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Poćute i kod Babušnice…

Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.

– Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležista uglja na oko desetak milijardi tona – kaže Mijatović.

Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreće oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta.

Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode primer da se rudnik Trepča nalazi na polovini vrednosti procenjene rude, odnosno na polovini bilansnih rezervi po trendu eksploatacije. Kosovski basen je, kako kažu u Zavodu, toliko bogat ugljem (lignitom) da bi u narednih 150 godina mogao da doprinosi nesmetanoj proizvodnji električne energije.

Srbija inače, uvozi gvozdenu rudu kao i kvalitetniji ugalj (mrki) za grejanje i industrijsku potrošnju (kameni ugalj).

Izvor: eKapija, Tanjug

Чланак Koliko vredi rudno blago Srbije – Trenutno u toku istraživanja na 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja се појављује прво на Biznis i Finansije.