Ruže se više od hiljadu godina gaje ne samo zbog lepote već i svojih hranljivih, lekovitih i kozmetičkih svojstava. Naime, plodovi ruža se koriste za džemove i marmelade, dok se ružine latice upotrebljavaju za čajeve, salate, različite vrste slatkiša, sosove, začine, sirće ali i likere.

Činjenica da se ova ukrasna biljka koristi za ishranu uopšte ne iznenađuje. Manje je poznato da botanička porodica ruža (Rosaceae), pored prepoznatljivog cveća, uključuje i neke od ekonomski najznačajnijih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, dunje, kajsije, šljive, trešnje, breskve, maline, jagode i badema.

Zato je lako zaključiti kako je najpopularnija ukrasna biljka našla svoj put do mnogih kuhinja. U stvari, hemijske analize su pokazale da neke sorte ruža imaju veću nutritivnu vrednost od nekih vrsta voća, a i povrća. Poseduju pregršt supstanci korisnih po ljudsko zdravlje: vitamin C, antioksidante, šećere, lipide, proteine, tanine, pektine, aminokiseline i eterična ulja.

Ruže za jelo „made in Serbia“

Jedna od vodećih kompanija koja je započela trend oplemenjivanja za jestive ruže u Srbiji, a i šire, jeste kompanija „Feno dženo roses“ (Pheno Geno Roses).

U svom radu primenjuju rezultate iz nauke i vrhunski rezultati njihovog dugogodišnjeg iskustva ukazuju da je potrebno da se uspostavi intenzivna saradnja sa univerzitetima, fakultetima, poljoprivrednim školama i laboratorijama. Tako se dobijeni rezultati u najkraćem roku primenjuju u praksi.

Kada su započeli svoj istraživački i oplemenjivački program za jestive ruže, predstavnici kompanije su otkrili da, kao i kod ostalih voćnih vrsta, postoje sorte koje su ukusnije od drugih.

Cilj njihovog oplemenjivačkog programa je bio identifikacija sorti ruža koje su vredne pažnje u pogledu nutritivne vrednosti (biohemijski aspekt), odnosno koje su najprikladnije za ljudsku ishranu po mirisu i ukusu.

Pre nego što je sproveden panel za punoću ukusa, sve odabrane sorte su prošle hemijske analize kako bi se odredio tačan sastav hranljivih materija,što je umnogome pomoglo da se povežu određena jedinjenja sa aromom ružinih latica.

To je dovelo do stvaranja ruža različitih ukusa i tekstura – od svilenkastoslatkog do arome osvežavajućeg citrusa. Sledeći korak je bio stvaranje percepcije o jestivim ružama, a taj zadatak je realizovan uz pomoć profesionalnih kuvara iz srednjih i vrhunskih restorana. Tako se broj od preko stotinu odabranih sorti suzio na manje od deset.

Od lepote od izdržljivosti

Oplemenjivanje predstavlja kompleksan proces i podrazumeva primenu znanja i iskustva iz različitih polja nauke o biljkama, poput botanike, genetike, fiziologije, zaštite bilja, biohemije, statistike, ekonomije, marketinga.

Ciljevi oplemenjivanja baštenskih ruža su se menjali kroz istoriju. U prošlosti je najviše pažnje bilo posvećeno estetskim vrednostima cveta, kao što su boja, miris i tip. Danas, kada je ekološka svest na visokom nivou, tržište zahteva zdrave biljke i minimalnu upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. To je jedan od razloga zašto se danas u oplemenjivanju ruža najviše pažnje posvećuje otpornosti na bolesti,kao i na niske i visoke temperature.

Oplemenjivanje ruža još uvek je najvećim delom bazirano na konvencionalnom oplemenjivanju i selekciji. Ubrzan razvoj novih tehnologija, kao što su kultura tkiva, manipulacija brojem hromozoma, transfer gena i upotreba različitih molekularnih markera, doveo je do toga da naučna saznanja postaju dostupna i sa primenom u praksi.

Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i veoma složen proces. Kod nas je i dalje najzastupljeniji način planskog ukrštanja, gde se ukrštanjem ili hibridizacijom roditelja sa različitim svojstvima može dobiti potomstvo sa željenim osobinama. Međutim, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda prođe osam do deset godina planske selekcije.

Sve počinje odabirom odgovarajućih roditeljskih linija, koje se planski ukrštaju, a nakon formiranja plodova, seme se sakupi i zaseje. Sledeće godine kada sejanci procvetaju radi se prva selekcija za odabrana svojstva, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje,odnosno dalje vegetativno razmnožavanje i testiranje.

Sadnice se često šalju u razne delove sveta ne bi li se videlo kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima, te se prikupljaju podaci o njima. Nakon nekoliko godina testiranja,od ogromnog broja kombinacija na početku testiranja mogu se očekivati najviše četiri, pet novih sorti koje zadovoljavaju određene kriterijume.

Izvor: Magazin „Poljoprivrednik“/24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ruže se gledaju, mirišu ali i jedu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U studiji čiji su rezulati publikovani u stručnom magazinu „Nature“ učesnici dobili zadatak da uče japanske reči. Tri dana su učili ukupno 40 reči. Svih 165 ispitanika dobili su pakovanje mirisa, samo što je kod polovine miris zaista bio unutra, a kod drugih ne.

Oni ispitanici koji su učeći mirisali ruže te noću takođe udisali taj miris, imali su više uspeha na testu – znali su više reči. Kada su grupe upoređene, pokazalo se da je ona grupa koja je učila uz miris ruže, mogla da zapamti 8,5 odsto više reči.

„Kada nešto učimo, uvek se radi o kontekstu“, kaže Kornmajer. Pritom bi prema njemu mirisi mogli da igraju određenu ulogu.

Reči se pri učenju povezuju sa mirisom. Mozak bolje pamti reči i bolje ih se seća na testu. Zato su učesnici smeli da mirišu ružin miris tokom testa. Mozak brže pronalazi informaciju koja je povezana sa mirisom, u ovom slučaju stranu reč.

Mirisi posebno snažno aktiviraju mozak, to je pokazalo skeniranje mozga u ranijim eksperimentima. Hipokampus koji je u mozgu posrednik između kratkoročnog pamćenja i dugoročne memorije aktivira se mirisima.Teorija kaže da se tako dobijene informacije urežu dublje u dugoročnu memoriju.

Miris u snu poboljšava pamćenje

I tokom sna se odlučuje šta će mozak da zapamti. Ranija istraživanja u laboratorijskim uslovima pokazala su da mozak u fazi dubokog sna preuređuje barem deo onoga što je upamćeno i odlučuje koje informacije idu u dugoročnu memoriju.

Dakle, uz miris, sadržaj naučenog toga dana uz isti miris trebalo bi da ponovo se aktivira kada mozak rekapitulira ono što je doživljeno i naučeno.

„Tada se povećava verovatnoća da će sadržaj učenja poneti sa sobom u procesu konsolidacije“, kaže Kornmajer.

Teza naučnika glasi – ako je mozak već povezao informaciju sa mirisom tokom dana, noću sam taj miris može pomoći da se ona uskladišti u dugotrajnoj memoriji, navodi se u tezi. Jer, aktiviraju se iste nervne ćelije koje su se već aktivirale u budnom stanju tokom učenja.

Moguća svakodnevna upotreba

Drugi naučnici su do sada u svojim laboratorijama puštali miris samo u fazi dubokog sna, da ne bi remetili ostale faze.
„Ali možemo da prezentujemo miris cele noći i on ipak funkcioniše“, kaže neurobiolog. On dodaje da je ovo prvi put da je miris upotrebljen izvan laboratorija, u kućnim uslovima. Učesnici frajburške studije su učili kod kuće, a ne, kao inače, u posebnim prostorijama istraživačkog tima.

To znači da je primena u svakodnevici moguća.

Mirisom do maksimalnog efekta

Jasno je da miris samo podržava proces. Niko ne može da se odrekne truda učenja. Ali miris pomaže u efikasnosti.

Kornmajer pretpostavlja da je miris delotvoran pre svega kada je malo vremena za učenje: „Miris bi možda mogao da deluje kao neka vrsta pojačivača“. On smatra da bi mirisi mogli da pomognu da se brže postigne sopstveni maksimum u učenju.

Mirisi izgleda ne štite od zaborava. Pozitivan efekat mirisa bio je primetan samo na prvom testu, odmah posle faze učenja. Već nedelju dana kasnije, a naročito posle mesec dana, on je bitno oslabio – rezultati grupe koja je koristila miris ruže nisu bili značajno bolji od rezultata druge grupe.

Samo od sebe ne može da uđe u glavu, ali izgleda miris pomaže da se učenje isplati na testu – u roku do nedelju danaSamo od sebe ne može da uđe u glavu, ali izgleda miris pomaže da se učenje isplati na testu – u roku do nedelju dana

Verovatno ne pomaže samo ružin miris

Zašto baš miris ruže? Najveći broj istraživanja je upotrebljavao baš taj miris.

„To je slučajnost, tako je bilo u prvobitnom istraživanju”, kaže Kornmajer. Sve studije koje su potom usledile uzimale su ružu da bi svoje rezultate mogle da upoređuju sa tim prvim istraživanjem.

„Ali ja sam čvrsto uveren da i drugi mirisi funkcionišu. To tek treba da se pokaže u budućim istraživanjima“.

Miris lavande, pomorandže i mnogi drugi mogli bi makar kratkoročno da pomognu kod učenja. Međutim, naučnici su tek u procesu razumevanja načina na koji mozak memoriše informacije i kako ih noću prerađuje. Ali je izvesno – to što dobro miriše moglo bi da pomogne na sledećem testu ili ispitu.

Izvor: DW/Danas

Foto: Pixabay

Чланак Miris ruže pomaže kod pamćenja i učenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Žalim za svakim dinarom koji sam dao inženjerima za zaštitu bilja – kaže na početku razgovora za Dnevnik jedan od većih proizvođača ruža za bukete Igor Vorgić iz Čoke, čiji se ružičnjak nalazi na potesu između Ostojićeva i Sanada.

Igor pripada trećoj generaciji u porodici koja se bavi proizvodnjom ruža za bukete. Sada se u proizvodnji oslanja isključivo na holandske stručnjake, jer domaći, kako kaže, nemaju potrebno znanje, pa uputstva i savete preko skajpa dobija od Holanđana i iz njihove literature, što za domaće prilike nije nimalo jeftino.

Vrhunski kvalitet donosi zaradu

Samo vrhunski kvalitet donosi zaradu i samo takve ruže odmah nađu kupce – kaže Igor Vorgić, navodeći da se na 1.000 m2 pod ružama može zaraditi 15.000 do 20.000 EUR, ali da u startu za to treba uložiti 40.000 evra. Vorgići kažu da 70% proizvdnje prodaju po cvećarama u Vojvodini i deo u Beogradu, da sadnice kupuju u Holandiji, deo i sami proizvedu.

Vorgići ne pripadaju malim proizvođačima, jer imaju više od 8.000 m2 ružičnjaka, pa oni a ni drugi s tim obimom proizvodnje nemaju prava na subvencije od države.

Zbog vremenskih prilika dugih suša i visokih dnevnih temepratura, kaže da je nemoguće ovo cveće držati na otvorenom prostoru, već samo u plastenicima i staklenicima, i to malo čvršćim, jer zbog ćudi klime postoji opasnosti da ih nevreme sruši, što se Vorgićima i dogodilo 2017.godine.

– Imam 5.000 m2 ruža na otvorenom i 3.200 m2 u plastenicima, ali svake godine smanjujem površine na otvorenom prostoru podizanjem novih plastenika i staklenika zbog sigurnije proizvodnje – kaže Igor Vorgić.

Po njegovim rečima, prošla godina je bila loša za cvećare koji su gajili rezano cveće, jer nije bilo proslava.

– Više od 70% ruža sam bacio, jer nije imao ko da ih kupi. Nije bilo svadbi, krštenja, rođendana, ni unutrašnjeg dekorisanja prostora – ističe Igor Vorgić, koji sada sa velikom neizveznošću dočekuje novu sezonu pošto epidemija koronavirusa ne jenjava.

– Sezona počinje krajem aprila, ali smo u strahu šta sledi u narednom periodu. Bojimo se da se godina ne ponovi, pa ni veći, a ni manji cvećari nećemo uspeti da se održimo.

Proizvodnja sadnica ruža

Za razliku od porodice Vorgić, Milosavljevići iz Sente se bave proizvodnjom sadnica ruža, za koje treba tri godine dok ne stignu do kupaca.

– Radimo rasad sadnica na podlozi divlje ruže – kaže Dejan Milosavljević, u poslu već 20 godina.

– Imamo više od stotinu sorti ruža. Godišnje proizvedeno oko 70.000 sadnica i oko 5.000 stabala ruža. Većinu proizvodnje prodamo na domaćem tržištu, a deo preko posrednika stigne i do ruskog tržišta – navodi Dejan Milosavljević.

Nedostaju podsticaji od države

Sagovornici Dnevnika ukazuju na to da im nedostaju podsticaji od države pošto na njih imaju prava da konkurišu drugi, koji se kao i oni bave sadnim materijalom.

– Proizvođači sadnog materijala dobijaju podsticaje, ali potpora nije predviđena i za ruže, što nije uredu – kaže Igor Šalamon iz Maradika, takođe proizvođač ruža za bukete sa dugim stažom pune dve decenije.

– Treba mi magacin ili hladnjača, gde bi mogao da držim ruže tokom zime i u februaru prodajem na inotržište, ali ne znam kako da samostalno iznesem investiciju. Sada deo asortimana prodajem u Belorusiju, a deo od te količine ode i u Rusku federaciju.

Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51% ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kanzas. Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović, izjavio je nedavno da je resorno Ministarstvo poljoprivrede, na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PКS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To bi, po njegovim rečima, trebalo da doprinese bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

Najbolje u Srbiji i Francuskoj

Srbija je prošle godine izvezla ruža u vrednosti 2,5 mil EUR, a prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 mil EUR. U svet smo izvezli 4,2 mil EUR ili 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 mil EUR ili 6,7 tona.

Izvor: Dnevnik/Ekapija

Foto: Pixxabay

Чланак Velika ulaganja stoje iza slatke zarade proizvođača ruža u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.