Gurmani ovaj podatak sigurno već znaju, ali nije naodmet podsetiti: iz cvetova šafrana, višegodišnje biljke – lukovice, dobija se najskuplji istoimeni začin na svetu.

Pravi šafran vas može koštati i 10.000 dolara po kilogramu, a samo ime vodi poreklo iz persijskog jezika i u bukvalnom prevodu znači „biti žut“. Često se kombinuje sa rižotom, i konzumira se uglavnom na Istoku.

Neka optimalna cena začina po kilogramu je od 1.500 do 2.000 dolara.

Može se javiti u raznim varijantama, ali se smatra da je pravi šafran isključivo jarkožute ili narandžaste boje. Tačno poreklo ove biljke još nije utvrđeno, mada vlada verovanje da mu je domovina istočna Grčka.

Sve u svemu, šafran se koristio još u Mesopotamiji, pre oko 5.000 godina, a pominje se čak i u Starom zavetu, i to kao jedan od najskupocenijih začina na svetu, pored tamjana, aloje i cimeta.

Šta utiče na cenu šafrana?

Ovde govorimo o nekoliko faktora. Najpre, kratka sezona cvetanja – samo 3 sedmice godišnje, a onda i činjenica da stabljike šafrana rastu veoma nisko, te je proces branja mukotrpan.

To svakako povećava potrebu za radnom snagom.

Zanimljivo je da se šafran ubira isključivo ručno, kao i da iz svake lukovice u jednoj sezoni izraste dva do devet cvetova ljubičaste ili plave boje; svaki od tih cvetova ima tri crvena ili narandžasta tučka, dužine 25 do 30 milimetara.

Inače, za samo 1 kilogram ovog začina potrebno je između 150 i 200 hiljada cvetova, dok se pri sušenju gubi 80 procenata mase, pa vam je onda možda malo jasnije otkud ta cena.

I kao što možemo pretpostaviti, šafran se primarno uzgaja u istočnom delu sveta: tačnije, sve od Španije do Indije. Najveći proizvođači šafrana su ubedljivo Španija i Iran, sa više od 80% svetske proizvodnje.

Treba istaći i da je 2018. Iran ostvario rekordnu proizvodnju „luksuznog“ začina – proizvedeno je čak 13 tona. Inače, tokom jedne godine, u Iranu je angažovano čak 150.000 sezonskih radnika za branje šafrana.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najskuplji začin na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U pitanju je šumski šafran ‘Crocus tommasinianus’. Iako su pronađeni na samo jednom mestu, populacija broji više hiljada jedinki i trenutno su u završnoj fazi cvetanja“, navedeno je u saopštenju za javnost.

Iako je Fruška gora botanički dobro istražena, dosad se smatralo da na njoj šafrani ne rastu, odnosno niko ih od sada nije našao.

Šafran je ranoprolećna biljka koje se uglavnom može sresti na višim planinama u rano proleće, često i na mestima gde se sneg još nije otopio, piše Kurir.

U svetu je šafran najpoznatiji po začinu koji se pravi od prašnika. Šafran je u svetu poznat kao najskuplji začin. Aromatičan, lekovit, poseban – za samo kilogram ovog začina potrebno je 200.000 cvetova, a prodaje se po ceni od 1.500 dolara. Šafrana ima u raznim bojama ali začinski je obično jarkožut ili narandžast.

Sa drugog kraja Srbije stiže priča o profesoru iz Negotina koji na porodičnom imanju u selu Tamnič sa svojom porodicom gaji prelepi šafran. Kaže, to je težak posao jer se sve radi isključivo ručno i prirodno i ništa se ne prska jer je reč ne samo o začinskoj nego i lekovitoj biljci koja pomaže kod mnogih tegoba, uključujući i depresiju.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Na Fruškoj gori pronađena biljka šafran od koje se pravi najskuplji začin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šafran je inače poznat kao najskuplji začin na svetu, zato što je njegova proizvodnja veoma zahtevna. Primera radi, za kilogram ovog začina potrebno je prikupiti 150.000 do 250.000 hiljada cvetova krokusa, i to uglavnom ručno. Možda je baš zato Iran najpoznatiji proizvođač šafrana, zbog adekvatnog zemljišta za uzgoj ove poljoprivredne kulture ali i jeftine radne snage.

Međutim, on se može uspešno gajiti i u Srbiji. Tako bar piše na sajtu prvih domaćih proizvođača ovog začina pod nazivom „Prvi srpski šafran“, porodice Mladenović. Oni su svoju proizvodnju zasnovali 2017. godine i od tada su u svoj asortiman osim samog začina, uveli još neke proizvode, poput meda sa šafranom ili čaja od šafrana.

Mladenovići kažu da ova biljka zahteva zemljište i klimu sličnu onoj koja je potrebna za uzgoj vinove loze. Zato su zasade digli u ataru sela Tamnič, trideset kilometara od Negotina. I kod njih se, kao i u Iranu, ova biljka bere potpuno ručno. Šta više, celokupna obrada zemlje je bez primene ikakvih hemijskih preparata, a parcela na kojoj se nalazi zasad godinama nije obrađivana. Ovakav način uzgja i sertifikovane sadnice garantuju kvalitet, smatraju oni. Ali, kako naći kupce u zemlji u kojoj šafran nije često na trpezi? Edukacijom stanovništva, nadaju se Mladenovići.

„Šafran je začin jakog i prijatnog mirisa, kao i ukusa. Veoma mala količina je dovoljna da da izuzetnu aromu svakom jelu. Jedan gram šafrana je sasvim dovoljan za pedesetak tanjira“, kaže za Agrosmart Ivan Mladenović, jedan od mlađih učesnika u ovom porodičnom biznisu.

Foto: Pixabay

Чланак I u Srbiji se gaji šafran се појављује прво на Biznis i Finansije.