Prema procenama iz 2018. godine, vrednost zemljišta kojim je raspolagao Sajam je nešto više od dve milijarde dinara (17,1 milion evra), dok je procenjena vrednost građevinskih objekata 2,5 milijardi dinara (21,5 miliona evra), vidi se iz finansijskog izveštaja.

Podsetimo, gradski menadžer Miroslav Čučković u aprilu ove godine najavio je da se Sajam za približno pet godina seli u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, a u okviru kompleksa koji će država sagraditi za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Hala 1, koja je pod zaštitom, biće pretvorena u kreativni centar, rekao je tada Čučković za Večernje novosti.

Poslednjih meseci u javnosti su kružile i glasine da bi prostor Beogradskog sajma mogao da bude dat „Beogradu na vodi“ za dalju gradnju stanova.

„Beogradski sajam“ i Republika Srbija su se od 2015. godine sudili oko toga koliko zemljišta, zgrada i sredstava koje koristi „Beogradski sajam“ pripada državi.

Presudom Privrednog suda u Beogradu iz oktobra 2015. godine utvrđen je udeo državne svojine od 26,48 odsto, a presudom Vrhovnog kasacionog suda iz jula 2019. godine još 73,52 odsto.

Na osnovu ovih presuda utvrđeno je da je država vlasnik svih sto odsto sredstava koje koristi „Beogradski sajam“.

Sajam se žalio na upis u katastru

Na osnovu presuda, Republički geodetski zavod je u Katastru nepokretnosti promenio podatke i na zemljištu Sajma upisao državu kao jedinog vlasnik i jedinog imaoca prava.

„Beogradski sajam“ se žalio na ovu odluku Sajma tvrdeći da presude suda ne „opredeljuju nijednu nepokretnost“, odnosno da su one „deklarativnog karaktera“ i da na osnovu njih ne može da dođe do promena u katastru, već da se samo utvrđuje vlasništvo Srbije nad sredstvima koje koristi Sajam.

Republički geodetski je u martu 2021. doneo delimično rešenje, a u martu 2022. godine dopunsko rešnje.

Međutim, iako su podaci u katastru već bili izmenjeni, Sajam nije svoje knjige uskladio sa ovim stanjem.

U izveštaju za 2022. godinu, piše da je Sajam faktički nastavio da koristi sve parcele i sve objekte, tako da u poslovnim knjigama nije „vršilo knjiženje nikakvih promena po ovom osnovu“.

Međutim, u aprilu ove godine, Vlada je donela Zaključak koji se saglasila da Skupština Sajma donese odluku o usaglašanju imovine u bilansu. Skupština je ovu odluku donela u junu 2023. godine.

Gubitak od skoro milijardu dinara

Na osnovu odluke, Sajam je isknjižio sve nepokretnosti, na teret rashoda. Tako je u korigovanom finansijskom izveštaju za 2022. godinu iskazan gubitak od 991,5 miliona dinara.

Sajam je gubitak pokrio smanjenjem osnovnog kapitala.

Međutim, u trenutno jedino javno dostupnom finansijskom izveštaju i dalje je upisan dobitak od 3,5 miliona dinara.

Kako Beogradski sajam pojašnjava u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji, preduzeće je redovan godišnji izveštaj podnelo u martu 2023. godine. U tom izveštaju je iskazan dobitak od 3,5 miliona dinara.

Nakon što je sprovedena odluka Skupštine o isknjiženju imovine, podnet je korigovani redovni godišnji izveštaj koji u APR ima status „podnet“, odnosno još uvek nije objavljen.

U ovom izveštaju Sajam će imati iskazan gubitak od 991,4 miliona dinara.

Postupak privatizacije prekinut zbog utvrđivanja imovine

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud presudio da sva sredstva koja koristi Sajam pripadaju državi, „Beogradski sajam“ je promenio pravni formu iz društvenog preduzeća u DOO.

Kako je tada određeno, „Beogradski sajam“ posluje sredstvima koja su u državnoj svojini i koja nisu preneta na „Beogradski sajam“ kao nosioca prava korišćenja.

Postupak privatizacije nad „Beogradkim sajmom“ je prekinut 2014. godine upravo zbog rešavanja pitanja imovine. Kako se navodi u finansijskom izveštaju, proces privatizacije je prekinut do pravosnažnog okončanja spora oko utvrđivanja udela Republike Srbije u društvenom preduzeću „Beogradski sajam“.

Izmenama Zakona o privatizaciji preduzećima za koja je započet proces utvrđivanja udela državne svojine, što je bio slučaj i sa Sajmom, nije važio rok za privatizaciju koji je prethodno određen ovim propisom, odnosno kraj 2015. godine.

Preduzeće „Beogradski sajam“ osnovao je Narodni odbor grada Beograda 1953. godine.

U maju 2008. godine promenjeni su podaci osnivača, umesto Skupštinu grada Beograda upisan je u APR apsolutni društveni kapital.

Iyvor: Nova ekonomija

Foto: Bing

Чланак Država uknjižila 24 hektara na ime preuzimanja Beogradskog sajama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći bik na 90. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a time i nezvanično u Srbiji (a moguće i na čitavom Balkanu), je Jablan – „mladić“ od dve godine i 1.110 kilograma.

Jablan dolazi sa poznate adrese sa koje na Sajam decenijama dolaze šampioni – Poljoprivrednog gazdinstva „Braća Jeremić“ iz Salaša Crnobarskog u Mačvi.

Šta je potrebno da se naprave šampioni, redakcija 24sedam je razgovarala sa jednim od Jablanovih ovih vlasnika, Radenkom Jeremićem.

– Evo vidite, nema konkurencije. Skup je ovo sport, kao i svaki drugi lep je da se voli ali nije baš lako da se vodi. A koliko nas košta, ne smemo ni da računamo. Seljak ne uzima olovku u ruke jer kad bi uzeo i sračunao koliko ga šta košta ništa ne bi ni radio – kaže nam Radenko.

Može da bude i dvaput veći

Radenko je na Sajam poljoprivrede iz svoje šampionske „ergele“, iz koje su potekli i raniji šampioni teški i više od 1.700 kilograma „žive vage“, ovoga puta doveo mlade, tek dvogodišnje bikove Jablana od 1.110 kilograma i Belišu od 1.020.

Do svoje šeste godine, oni bi mogli da doteraju i do dve tone.

– Može Jablan da dogura i do dve hiljade kilograma, ako ga zdravlje posluži. Sledeće godine dobijaće 1.200 do 1.300 grama dnevno, one tamo godine nešto ispod kile, pa još malo sledeće i tako. Prošlogodišnji šampion Mališa je imao 1.700 kilograma u četvrtoj godini ali nešto mu nije bilo dobro i morao je u klanicu – objašnjava Radenko.

Pitali smo odgajivača šampiona, koliko treba da pojede jedan takav atleta dnevno da bi dobio toliku „masu“, i koliko to uopšte košta.

– On pojede 10 do 12 kilograma koncentrovane hrane dnevno, uz silažu i seno. Koliko to košta kroz godine nismo ni vodili računicu. Kada bi tako radili ne bi ni uzgajali i dovodili na Sajam. Skupa je hrana generalno za stoku, zato nas i ima sve manje. Kada za kilo bika dobijete tri evra a kilogram kukuruza košta 40 dinara kao prošle godine nije to nikakva računica. Sad je kukuruz 28 dinar ali i dalje tu nema zarade. Bik se proda sa 850 kilograma a pojede dve i po tone koncentrovane hrane, pa vidite gde smo. Zato i nema drugih na sajmu da dovode velike bikove a i samih uzgajivača je sve manje – napominje Radenko.

Nema tu računice

Braća Jeremić na svojoj porodičnoj farmi uzgajaju konstantno između 350 i 400 bikova. Prodaja nije problem, tačnije…

– Nije problem prodati, problem je cena. Kažu sad je dobra cena, ali to je sad, a bikovi nisu pilad gde se pare brzo okreću. Zbog toga ostaju samo veliki uzgajivači goveda, oni sa desetak komada, moraju da zatvore. Subvencije pomažu, bez tih 15.000 dinara se ne bi moglo ali kasne i nisu se povećavale godinama – napominje Jeremić.

Uz takav odnos troškova i prihoda, Jeremić ne vidi svetlu budućnost srpskog govedarstva, iako se kod njega na farmi bikovima bavi i sinovi, suprotno očevom savetu, a polako stasaju i unuci.
– Ovo će ovamo moći dok ima nas matorih koji su navikli da rade. Mladi imaju više izbora i neće da rade bez računice, tako da… – zaključuje Radenko Jeremić za 24sedam.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Titulu najvećeg bika poneo je Jablan težak 1.110 kilograma се појављује прво на Biznis i Finansije.

U nautičkom centru Porto Montenegro i hotelu Regent i ove sezone će biti zaposleno preko 250 radnika, a sajmovi zapošljavanja su namijenjeni kandidatima koji žele da istraže različite mogućnosti za zaposlenje, i na licu mjesta obave razgovore sa poslodavcem.

Susreti sa potencijanim kandidatima biće održani na sledećim lokacijama:

BIJELO POLJE
22. februar, Sala hotela Franca – od 10h do 14h

NIKŠIĆ
24. februar, Sala hotela Onogošt – od 10h do 14h

PODGORICA
25. februar, Delta City – od 16h do 19h

BEOGRAD
1. mart, Hotel Crowne Plaza, Exhibition Hall – od 10h do 16h

TIVAT
4. mart, Blue Room – od 10h do 16h

Tokom sajmova, svi zainteresovani će imati priliku da se upoznaju sa radom kompleksa i planovima za predstojeću sezonu, kao i da apliciraju na licu mjesta za preko 250 poslova za koje se potražuju kadrovi.

Kandidati imaju priliku da apliciraju za raspoložive pozicije u sektorima: marine, recepcije, maloprodaje, domaćinstva, hrane i pića, kuhinje; kao i za različite pozicije u okviru hotela Regent, u sektorima kuhinje, hrane i pića, domaćinstva, recepcije, konsijerža i SPA centra.

Zainteresovanim aplikantima se savjetuje da ponesu više kopija rezimea, jer ih očekuju i razgovori sa predstavnicima različitih timova.

Za više informacija o slobodnim radnim mjestima i za online prijavu posjetite https://careers.portomontenegro.com/

Za sve upite o predstojećim događajima pišite nam na careers@portomontenegro.com i careers.pm@regenthotels.com.

Чланак Sajmovi sezonskog zapošljavanja u organizaciji Porto Montenegra i hotela Regent се појављује прво на Biznis i Finansije.

U okviru takmičarskog dela projekta biće održana lokalna runda BEST-ovog evropskog inženjerskog takmičenja, a pobednici će dobiti priliku da se takmiče u regionalnoj i finalnoj rundi. Takmičenje EBEC Beograd namenjeno je studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje je timskog karaktera i obuhvata dve kategorije: studiju slučaja i od ove godine po prvi put – inovativni dizajn.

Inovativni dizajn je kategorija u kojoj se od timova zahteva da osmisle uređaj, odnosno tehnologiju kojom se na najefikasniji način može rešiti problem na zadatu temu, koju zatim prezentuju pred stručnim žirijem. U kategoriji Studija slučaja, zadatak timova je da osmisle i prezentuju rešenje zadatog inženjersko-menadžerskog problema, koje ocenjuje žiri. Najbolji timovi iz obe kategorije kvalifikuju se za učešće na regionalnoj rundi takmičenja EBEC Alpe–Balkan, koja će se održati u Mariboru. Pobednici ove runde obezbeđuju plasman u finalnu rundu – EBEC Final, koja će biti održana u Zagrebu.

Pored lokalne runde EBEC takmičenja, Beogradski dani inženjera studentima nude i raznovrsne radionice za razvijanje ličnih veština, interakciju sa predstavnicima kompanija, kao i Sajam inovacija. Beogradski dani inženjera imaju za cilj da se među studentima učesnicima razviju timski duh i zdrava takmičarska atmosfera i ispolje kreativnost i fleksibilnost – veštine koje će im koristiti u daljem radu.
„Ovo je jubilarna 15. godina kako EBEC okuplja ambiciozne, mlade studente, koji svoje prve inženjerske korake žele da načine na našem takmičenju. EBEC pomaže da steknu nove veštine i razmene iskustva, unaprede i praktično primene svoje inženjersko znanje. Dolaskom nove kategorije, takmičarima se pruža širi spektar mogućnosti da usavrše svoje sposobnosti i bolje se pripreme za svoje buduće zvanje. Kroz zabavu i sticanje novih prijateljstava, „Beogradski dani inženjera“ predstavljaju poseban izazov, kako za takmičare, tako i za našu studentsku organizaciju”. Irena Ranđelović, Glavni organizator 15. EBEC-a
Prijave za učešće na “Beogradskim danima inženjera” će biti otvorene od 28.2. do 13.3. na sajtu ebec.best.rs, gde možete pronaći i više informacija o projektu.

Чланак JUBILARNI 15. “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022” се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sajam u organizaciji Meridyen Int’l Fair iz Turske će tokom tri dana u Beogradu biti epicentar dešavanja za tekstilni sektor, gde se profesionalci okupljaju kako bi razmenili informacije i ideje sa potencijalnim poslovnim partnerima o zajedničkim poslovnim mogućnostima.

Esra Gezmiş, direktorka projekta Balkan Textile Fair smatra da je ovo jedinstvena prilika za povezivanje i saradnju kompanija na međunarodnom nivou u oblasti tekstilne industrije. “Preporuka o sajmu se širi među kompanijama iz godine u godinu, tako da svake godine imamo kompanije koje se rado vraćaju u Beograd, kao i proizvođače koji prvi put predstavljaju svoju ponudu. Ove godine imamo 25 izlagača. Očekujemo dobru atmosferu i uspešnu prezentaciju izlagača. Verujemo da će uloženi trud još jednom pomoći prilikom sklapanja ugovora i povećanja potencijala za saradnju”.

Ove godine se na sajmu predstavlja i srpski modni kreator Igor Jagić, koji je svoj modni brend osnovao 2017. godine u Beogradu. Njegove kreacije odišu minimalističkim dizajnom i visokom modom na jedan moderan i futuristički način, čime je ovogodišnji sajam dobio i mali uvid u aktuelnu srpsku modnu scenu.
Balkan Textile Fair otvoren je za posetioce od 10 do 18 časova, a ulaz je besplatan uz potvrdu o vakcinaciji, negativan PCR ili brzi antigenski test.

Чланак Otvoren sajam tekstila u Beogradu koji povezuje Srbiju i Tursku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sajam u organizaciji Meridyen Int’l Fair iz Turske će tokom tri dana u Beogradu biti epicentar dešavanja za tekstilni sektor, gde se profesionalci okupljaju kako bi razmenili informacije i ideje sa potencijalnim poslovnim partnerima o zajedničkim poslovnim mogućnostima. Posetioci će moći da upoznaju srpsko tržište i da predstave svoje proizvode i usluge zainteresovanoj publici. Međunarodni izlagači ovaj sajam vide kao priliku da pronađu nove poslovne partnere i svoj biznis predstave na novim tržištima.

Balkan Textile Fair otvoren je za posetioce od 10 do 18 časova, a ulaz je besplatan uz potvrdu o vakcinaciji, negativan PCR ili brzi antigenski test.

Чланак Sajam tekstila koji povezuje Srbiju i Tursku još jednom u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dva tradicionalna dana KONTEH-a već su dobro poznati među studentima! Izuzetna su prilika da se u hodnicima ispunjenim štandovima kompanija akademci na licu mesta raspitaju, ostave biografiju, i ostvare prvi uspešan korak ka budućoj karijeri.

Preko 25 kompanija svake godine organizuje raznolik spektar aktivnosti za studente u prostorijama Fakulteta tehničkih nauka, od predavanja, radionica, do simulacija razgovora za posao.

Iako se usled trenutne epidemiološke situacije ovogodišnji KONTEH održava u onlajn formatu
14. i 15. aprila, za studente je obezbeđen širok dijapazon aktivnosti, predavanja, kao i prilika da u bilo kom momentu stupe u kontakt s predstavnicima kompanija putem četa ili poziva.

U toku Sajma kompanije učesnice će, kao i prethodnih godina, imati priliku da predstave svoju delatnost studentima kroz prezentacije i radionice otvorene za sve posetioce Sajma. Studenti i kandidati za posao, sa druge strane, imaju mogućnost da putem onlajn aplikacije uruče svoj CV poslodavcima, čime direktno sebi uvećavaju šansu za dobijanje radnog mesta ili prakse.

Neposredno pred Sajam biće održane i simulacije razgovora za posao, kojima je u glavnom cilju preparacija mladih interesanata da pravilno napišu svoj CV i što uspešnije obave intervju za posao. Pored istih, studenti će imati priliku da u nedelji pre Sajma prisustvuju vebinarima, kao i panel diskusiji kompanija učesnica KONTEH-a.

Više informacija o Sajmu KONTEH možete pronaći na sajtu (konteh.org), kao i na društvenim mrežama Instagram i F acebook.

O Organizatoru – EESTEC LC Novi Sad

EESTEC je neprofitno, nepolitičko udruženje studenata koje ima za cilj da poveže studente elektrotehnike i računarstva širom Evrope. Udruženje je osnovano 1986. godine u Holandiji i trenutno se sastoji od 50 lokalnih komiteta u 24 države širom Evrope.

EESTEC LC Novi Sad je lokalni komitet osnovan 2001. godine na kongresu u Londonu i ovaj ogranak čine volonteri – studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa odseka za elektrotehniku i računarstvo, energetiku, elektroniku i telekomunikacije, mehatroniku, biomedicinski inženjering, softversko inženjerstvo i grafički dizajn.
EESTEC LC Novi Sad svoje ciljeve sprovodi kroz organizovanje brojnih projekata kojima promoviše studentski aktivizam, stručno i lično usavršavanje. Volonterskim radom unutar našeg Udruženja studenti dobijaju mogućnost sticanja veština koje će im biti od velikog značaja za buduće karijere, a isto tako dobijaju mogućnost da putuju i na taj način upoznaju kolege različitih kultura i običaja.

EESTEC LC Novi Sad uspešno deluje već 20 godina i to uz podršku od strane Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu, Pokrajinskog sekreterijata za sport i omladinu, Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje i kulturu grada Novog Sada, Pokrajinskog sekreterijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinskog sekreterijata za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije kao i vodećih kompanija iz struke koje uviđaju značaj naših aktivnosti.

Чланак KONTEH – Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode iz Beogradskog sajma, ova kompanija je tokom nekoliko poslednjih meseci, mnogo puta, na različite načine i različitim nadležnim adresama ukazivao na neodrživost trenutnog stanja, želeći da skrene pažnju javnosti na problem u kojem se celokupna sajamska industrija nalazi.

Podsećaju da Beogradski sajam nije korisnik budžetskih sredstava, nema neizmirenih poreskih i drugih obaveza, ne koristi kredite banaka, nema opterećenu nepokretnu imovinu i nema zaostalih neisplaćenih zarada, kao i da svojim ukupnim poslovanjem kompanija daje ogroman doprinos ekonomiji grada Beograda i Republike Srbije.“Ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskoj sajma u 2019. godini procenjeni su na 14,4 milijarde dinara vrednosti prodate robe i usluga i na 4,3 milijarde dinara bruto dodate vrednosti. Time je Beogradski sajam u državni budžet uneo 2,8 milijardi dinara ukupnih poreskih prihoda. Pored sopstvenih zaposlenih Beogradski sajam je tokom 2019. angažovao gotovo 2.000 radnih mesta”, navode iz ove kompanije.

Iz Beogradskog sajma kažu i da “troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda” ne iznose 345.210.000 dinara, već 213.992.159 dinara. Odatle sledi da je prosečna isplaćena bruto zarada po zaposlenom za 2019. godinu 103.732 dinara, a neto zarada – 74.297 dinara. Ovu medijski interesantnu i za javnost drastičnu razliku do 345 miliona dinara čine doprinosi na teret poslodavca, privremeni i povremeni poslovi (omladinske i studentske zadruge), naknade članovima Upravnog odbora i Skupštine, naknade članovima Odbora sajma knjiga, kao i troškovi obezbeđenja objekata i imovine, navode iz kompanije.

Potraživanja nad preduzećima u stečajnom postupku

Iz Beogradskog sajma kažu i da otpisana potraživanja ne iznose 464,2 miliona dinaraveć da je na kraju 2019. godine stanje na ispravci 216.646.000 dinara, odnosno da je u toku 2019. godine naplaćeno više od 31.000.000 potraživanja iz ranijih godina, koja su bila na ispravci.

Navode i da od ukupne fakturisane realizacije prema kupcima u 2019. u iznosu od 1.259.024.459 dinara, na potraživanja koja su starija od 60 dana i koja se mogu indirektno otpisati-ispraviti u skladu za Zakonom o porezu na dobit, nalazi se na ispravci svega 0,9% fakturisanih potraživanja iz 2019. godine.

“Iznos od 216.646.000 dinara koji je evidentiran na kontu 209 “ispravka vrednosti potraživanja od kupaca” sa stanjem 31.12.2019. godine, nalaze se potraživanja nad preduzećima u stečajnom postupku. Stečajni postupci se nad nekim preduzećima vode više od 15 godina, a do završetka stečaja se ne može znati da li će ta potraživanja biti u potpunosti ili delimično naplaćena, ili će zbog bankrotstva ona biti konačno otpisana”, kažu iz Sajma.

Izvor: Nova.rs

Чланак Sajam: Nismo krivi za situaciju u kojoj smo se našli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Crveni alarm i crvena svetla obasjala su 10. septembra Beogradski sajam.

Tada je uprava Beogradskog sajma istakla da je cela sajamska industrija od marta do danas prihodovala nula dinara, zbog pandemije koronavirusa.Uz to je, podsetimo, hala Beogradskog sajma tokom vanrednog stanja služila i kao privremena kovid bolnica.

Kako bi skrenuo pažnju na ovaj problem, Sajam je izveo i preformans osvetljivanjem svoje najveće hale u crveno.“Nakon što je proleće prošlo potpuno bez sajmova, jesen će odlukama Kriznog štaba Republike Srbije, očigledno biti ista takva.

Za nas kao sajamske organizatore to znači prihod od nula dinara od marta do sada. Grad Beograd i Republika Srbija će ostati bez 14,4 milijardi dinara vrednosti prodatih roba i usluga, a hiljade zaposlenih u ovoj industriji bez posla.

Ovakva situacija je neizdrživa za nas i za celu industriju”, pisalo je u zvaničnoj objavi na internet stranici Beogradskog sajma.

Ovo svojevrsno upozorenje, pod nazivom “Crveni alarm za sajamsku industriju”, bio je deo svetske kampanje #RedAlertRestart, pokrenute sa namerom da se na globalnom planu javnosti ukaže na problem nemogućnosti rada industrije događaja.

Još uvek društvena svojina

Međutim, nije problem Sajma samo ovaj aktuelni – koronavirus.

Iako je još Ustavom iz 2006. predviđena transformacija društvene svojine u privatnu, a Zakonom o privatizaciji predviđeno obavezna privatizacija društvenog kapitala “najkasnije do 31.decembra 2015. godine”, Beogradski sajam je i dalje društveno preduzeće.Država i Sajam još se sude da bi se utvrdilo šta je državna imovina u sredstvima koje koristi Sajam, a šta nije. Postupak još uvek traje – presudom iz 2015. odlučeno je da je 26,48% ovih sredstava državna svojina, a tada je Privredni sud odbio zahtev Republike Srbije da se i ostatak od 73,52 % proglasi državnim, međutim, ova presuda još uvek nije pravosnažna.

Na sam dan isteka roka za obaveznu privatizaciju, zakon je izmenjen tako što je uneta odredba da se privatizacija ne sprovodi nad preduzećima gde je pokrenut proces utvrđivanja udela državne svojine.

Kako posluje Beogradski sajam

Beogradski sajam je, tokom 2019. godine, prema zvaničnim završnim računima dostavljenim Agenciji za privredne registre, poslovao sa dobiti.

Neto profit u 2019. bio je 87,74 miliona dinara, dok je godinu pre dobit iznosila 62 miliona dinara.

Poslovni prihodi Sajma lane su bili 1,14 milijardi dinara, dok je u 2018. od osnovne delatnosti prihodovano nešto manje – ukupno milijardu dinara.Ove godine prihodi će svakako biti drastično manji, pa se postavlja pitanje – kako će Sajam da isplati zarade zaposlenih, jer trećina svih prihoda ide na plate.

Troškovi zarada i naknada za 172 zaposlena u Beogradskom sajmu tokom cele 2019. godine bili su 345 miliona dinara, što znači da je prosečna bruto plata po zaposlenom bila oko 167.252 dinara, odnosno 102.139 dinara neto.

Otpisana potraživanja

Još jedan problem u poslovanju Sajma jeste nemogućnost naplate potraživanja od kupaca.

Tako, samo u 2018. i 2019. otpisana su potraživanja od 464,2 miliona dinara, odnosno, skoro 4 miliona evra.“Potraživanja po osnovu prodaje čija naplata kasni preko 60 dana smatraju se obezvređenima i vrši se ispravka vrednosti istih na teret rashoda”, stoji u Napomenama uz finansijski izveštaj za 2019. godinu.

Od ukupnog iznosa potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu preduzeće je u cilju naplate svojih potraživanja utužilo veći broj kupaca do kraja decembra 2019. godine za iznos od 152.302.000 dinara.

“Celokupan iznos ovih potraživanja je indirektno otpisan”, stoji u ovom dokumentu Beogradskog sajma.Sa jedne strane, dakle, Sajam kontinuirano otpisuje potraživanja od kupaca, ali uspešno naplaćuje potraživanja od bivših zaposlenih.

Na primer, potraživanja po osnovu manjkova od Steve Vitiza, i to u iznosu od 649.000 dinara – “Naplata se vrši preko administrativne zabrane, od penzije”, stoji u dokumentu.

Potraživanje od bivšeg zaposlenog Nikole Andrića u iznosu od 367.000 dinara nastala su na osnovu izveštaja komisije i utvđene obaveze za obraćun i uplatu PDV kao i za advokatske usluge.

“Potraživanja od zaposlenih u iznosu od 38.000 dinara odnosi se na više utrošene telefonske impulse na službenom mobilnom telefonu.

Beogradski sajam je imao dinarska i devizna oročena sredstva kod Univerzal banke koja je završila – u stečaju.

Reč je o iznosu od 96,33 miliona dinara.

Neslavni pokušaj privatizacije

Pokušaj privatizacije Beogradskog sajma, koji se prostire na 22 hektara, neslavno je propao 2009. godine.

Tada se, kao jedini zainteresovani kupac, javio konzorcijum “Verano-Rimini”.On nije prihvatio da Sajam kupi po ceni od najmanje 40 miliona evra, kako je to tražila tenderska komisija Ministarstva ekonomije.

Tada je najavljeno da će Beogradski sajam biti podržavljen, tojest da će prestati da postoji kao preduzeće u društvenoj svojini, što se ni do danas nije ostvarilo.

I dalje na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre stoji: “Beogradski sajam”, društveno preduzeće sa potpunom odgovornošću, osnovano 7. novembra 1958. godine…

Izvor: Nova.rs

Чланак Da li će Beogradski sajam biti ponuđen na prodaju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizatori događaja su neprofitne i apolitične organizacije: Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd i Udruženje studenata elektrotehnike Evrope – Lokalni komitet Beograd u čijem radu učestvuju studenti volonteri.

JobFair je nastao 2005. godine kao inicijativa grupe studenata da smanje nezaposlenost među mladima i zadrže stručan kadar u našoj zemlji. Već šesnaest godina JobFair povezuje studente, kompanije i obrazovni sistem i na taj način mladima pruža priliku da budućnost grade u Srbiji.

Sajam poslova i praksi tradicionalno se održava prvog ponedeljka i utorka u novembru kada posetioci imaju priliku da se na jednom mestu uрoznaju sa vodećim kompanijama u našoj zemlji, saznaju više o poslovima i praksama koji su aktuelni na tržištu, kao i koja su znanja i veštine potrebni za lakše zaposlenje.

Pored karijernog napretka, studenti imaju jedinstvenu priliku za lični i profesionalni razvoj kroz učestvovanje u brojnim propratnim sadržajima, kao što su:
● „Panel diskusija — Pođi pravim putem”
● „LevelUp — Podigni nivo svojih veština”, seminar profesionalnih veština
● TechTalk, predavanja o aktuelnim stručnim temama
● Simulacija razgovora za posao
● CV baza – u bilo kom trenutku posetioci mogu ostaviti svoj CV koji će biti prosleđen svim kompanijama koje učestvuju na projektu
Sve aktivnosti su besplatne i održaće se online na sajtu www.jobfair.rs.

Kako je interesovanje za JobFair svake godine sve veće, organizatori se trude da iz godine u godinu jačaju nacionalni karakter Sajma, što znači da je projekat namenjen studentima i diplomcima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta svih univerziteta u Srbiji.

Чланак Sajam poslova i praksi „JobFair ─ Kreiraj svoju budućnost!” се појављује прво на Biznis i Finansije.