Jovanović kaže da je odluka koju je Evropska komisija donela (o priznavanju srpskog sertifikata) potvrda onoga što je rađeno u prethodna dva meseca – usklađivanje informacionog sistema EU sa Srbijom, odnosno da potvrda bude čitljiva skeniranjem koda i u zemljama EU.

Jovanović je objasnio u čemu se novi dokument razlikuje od sadašnjeg digitalnog zelenog sertifikata.

„Ima potpuno drugačiji izgled, logiku i QR kod, tako da će građanima od petka ujutru na portalu e-Uprave biti dostupna nova ulsuga. Pored domaćeg digitalnog zelenog sertifikata, građani će imati novu uslugu koja će se zvati digitalni zeleni sertifikat EU kompatibilan, a razlika je jer EU zahteva za svaku vakcinu i svaki test poseban dokument i oni imaju određena pravila koja se razlikuju od naših kada je reč o učlitavanju QR koda“, pojasnio je direktor Kancelarije za e-Uparvu.

Dodano objašnjava da je prikaz podataka na ta dva sertifikata drugačiji, odnosno da naša potvrda sadrži sve informacije na jednom mestu, dok je evropska takva da za svaki „događaj“ postoji poseban.

Države članice EU postavljaju različite uslove

„Struktura QR koda je drugačija. Građani koji nameravaju da putuju u zemlje EU treba od petka da apliciraju i dobiju EU sertifikat“, kaže Jovanović.

Navodi da u Srbiji i dalje može da se koristi i stari digitalni sertifikat, ali će kao kovid propusnica moći da se koristi i EU komaptibilni.

„To važi i za ljude koji dolaze iz EU u Srbiju, biće omogućeno očitavanje na granici, ali i naši građani će moći da se kreću s njim“, rekao je.

Ponavlja da je to dokument koji pokazuje koje ste i koliko vakcina primili, ali da svaka zemlja ima svoju odluku i drugačije tretira vakcine i da zato oni koji putuju treba da se informišu na stranicama zemalja ili na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Ministarka za trgovinu, turizam i telekomunikacije Tatjana Matić je rekla da će sa tim sertifikatima moći će da se uđe u ugostiteljske objekte, bioskope, restorane i prodavnice širom Evrope.

Podsećamo, odluka Evropske komisije da je digitalni zeleni sertifikat Srbije podudaran sa digitalnim kovid sertifikatom EU danas stupa na snagu. Odluka ne znači da će srpski državljani, koji poseduju digitalni zeleni sertifikat, automatski moći da uđu u sve zemlje Unije, pošto ona ne menja stav pojedinačnih članica EU o tome koje vakcine priznaju.

Države članice EU postavljaju različite uslove i kada je reč o priznavanju vakcina i po pitanju potvrde o preležanoj bolesti. Pregled ograničenja po državama dostupan je na sajtu https://reopen.europa.eu/en.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Digitalni zeleni sertifikati kompatibilan sa EU počeće da se izdaje od petka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ostvareni rezultat odnosi se na 2020. godinu u kojoj je smanjena emisija ugljen-dioksida za 3,976.49 tona kroz odgovorno sakupljanje i recikliranje ambalažnog otpada.

„Očuvanje životne sredine i borba protiv klimatskih promena deo je održivog poslovanja kojem smo veoma posvećeni i u okviru kojeg ostvarujemo dobre rezultate. U okviru kompanije pokrećemo različite aktivnosti koje doprinose smanjenju emisija CO2 kao što su reciklaža i smanjenja otpada. Najznačajnije rezultate smo ostvarili prelaskom na korišćenje zelene električne energije, primenom mera energetske efikasnosti i implementacijom inovativnih tehnoloških rešenja u ovoj oblasti, zahvaljujući čemu smo samo u 2020. godini za 30 odsto smanjili emisiju ugljen-dioksida u kompletnom sistemu u odnosu na 2019“, ističe Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija.

Sekopak dodeljuje sertifikate kompanijama u sistemu operatera, za učinak u smanjenju emisije CO2 u atmosferu, a na bazi plasiranih i recikliranih količina ambalažnog otpada u prethodnoj godini.

Чланак Delez Srbija dobitnik sertifikata o doprinosu uštedi emisije ugljen-dioksida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako pokušate da “izguglate” reči “covid passport” (kovid pasoši prim. aut.), videćete da se često pojavljuje i pojam “vaccine passports”, čak “green pass” i “green pass certificate”, ali i “digital certificates” (digitalni sertifikati). I Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove u Evropskoj komisiji, govoreći o kovid pasošima, upotrebila je reč “sertifikati”.

Da li je to znači da je isti dokument u pitanju? Sudeći po rečima, srpske ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, nije. Gostujući u dnevniku RTS-a pre pet dana, Matić je rekla da je kovid pasoš koji je najavljen iz Brisela “druga vrsta isprave”. Ono što im je zajedničko je namena – i jedni i drugi trebalo bi da olakšaju putovanja i omoguće nam da putujemo bez karatina i PCR testovaA u čemu se razlikuju? Koje zemlje će priznati digitalne sertifikate iz Srbije? Koje podatke će sadržati jedan, odnosno drugi dokument? Ovo su svi (za sada) dostupni podaci o ovim dokumentima.

Evropski kovid pasoši

Odluka o uvođenju kovid pasoša doneta je krajem februara na samitu evropskih lidera, a konačna će biti usvojena za dva dana. Tada će biti poznato i više detalja, jer prema rečima Krunoslava Capaka, šefa Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i člana Nacionalnog štaba civilne zaštite, za sada je sve još uvek na nivou dogovora država članica EU.

Ipak, usaglašen je sam sadržaj dokumenta. Kako je Capak pojasnio za “Jutarnji list”, on će sadržati:

ime i prezime vakcinisane osobe
državu iz koje dolazi
naziv vakcine koja je korišćena
datum vakcinacije
serijski broj cepiva
bar kod kojim će se moći očitavati podaci

– S obzirom na to da se ide na smart rešenje, biće potrebno do tri meseca da to profunkcioniše. Još se na nivou Unije razgovara hoće li građani koji su se vakcinisali dobiti smart kartice ili će imati kod koji će se moći da se očita na mobilnom telefonu – rekao je Capak.

Ideja kovid pasoša izazvala je različite reakcije u samoj EU, pa i burne rasprave da li oni krše ljudska prava, a neki su već uveliko počeli i pripreme za njegovu izradu.

Ko je „za“?

Prve (i najglasnije) bile su Grčka, Kipar, Italija i Španija, zemlje sa juga Evrope. Razlog je jednostavan i logičan. Reč je o zemljama koje su zavise od turizma i koje su pretrpele veliku štetu zbog prošlogodišnje loše sezone, a još jedna bila bi ekonomska katastrofa. Prema navodima sajta schengenvisainfo.com, u red pristalica kovid pasoša spadaju i Portugal, Češka, Danska, Poljska, Slovačka..

U Mađarskoj su takođe raspoloženi da prihvate ovaj dokument, s tim da nešto slično kod njih već postoji. Već nekoliko nedelja Mađarima koji su vakcinisani ili su se oporavili od virusa dozvoljen je ulazak bez ograničenja ako svoj imunitet mogu da dokažu plastičnom karticom. Oni koji imaju takvu karticu u Mađarskoj uskoro mogu uživati dodatne pogodnosti poput slobode da “krše” nacionalni policijski sat koji počinje u 20 sati.

Možda najdalje u izradi elektronskog pasoša o vakcinaciji otišla je Nemačka. Prema pisanju “Biznis insajdera”, ova država već je odlučila da izradu kovid pasoša poveri kompaniji IBM. U trci je bio još i nemački Telekom koji je prošle godine zajedno sa SAP razvio „Corona Warn“ aplikaciju, ali je u foto-finišu ispao, navodi pomenuti portal.
Preko aplikacije, koju sada treba da razvije IBM, restorani, prodavnice, fitnes centri, hoteli i sve druge ustanove mogu da regulišu pristup korisnicima tako što mogu da provere da li je lice vakcinisano. Prema planu, nakon zvanične objave odluke vlade digitalni pasoš bi trebalo da bude izradjen u roku od osam nedelja.

Putovanja bez kovid pasoša?

Ko ne bude imao kovid pasoš moraće da poštuje pravila koja podrazumevaju PCR testiranja pre ulaska u određenu zemlju, pa čak i karantin ukoliko ta zemlja to traži.

Prema sadašnjim planovima, ovi paoši biće dostupni u digitalnom i papirnom formatu.

Pasoši će važiti samo za one koj su vakcinisani jednim od četiri cepiva koja je EMA odobrila, a to su: Fajzer/Bajontek, AstraZeneka, Moderna i Džonson i Džonson.

Srpski digitalni sertifikati

Istovremeno i Srbija radi na pripremi dokumeta koji bi služio kao dokaz o vakcinaciji. Prema rečima resorne ministarke Matić, taj dokument biće digitalni sertifikat, a ne “kovid pasoš”. Ona je u izjavi za RTS 10. marta naglasila je „to druga isprava“ i da je naša zemlja proces izrade pokrenula pre nešto manje od dva meseca.

– Digitalni sertifikat govori kada ste vakcinisani ili ste preležali ili ste uradili pi-si-ar test i negativni ste – rekla je ona i dodala da je jedna od opcija i da digitalni sertifikat postoji u obliku aplikacije za mobilni telefon.
Pitanje koje se nameće je, ukoliko EU usvaja kovid pasoše koji će važiti samo za one koji su vakcinisani jednom od četiri cepiva koja je EMA odobrila, gde ćemo mi moći da koristimo naše digitalne sertifikate, odnosno ko će ih priznati?

Ko će priznati srpske sertifikate?

Prema rečima Tatjane Matić, pregovori o međusobnom priznanju u toku su sa Grčkom (koja i sama ima sličan sertifikat), Slovenijom i Izraelom, a moglo bi se očekivati da naše sertifikat prizna i Turska, odakle su stizale takve najave.
Što se tiče EU zemlja (onih sa kojima nismo u direktnim pregovorima), to još uvek nije poznato.

– Još nije poznato na koji će se način vršiti priznavanje sertifikata sa državama van EU, pa i nama kao pristupajućom zemljom, ali je najavljeno da ce EK sarađivati sa Svetskom zdravstvenom organizacijom po ovom pitanju – rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Brzi PCR testovi

Odluka o kovid pasošima sa četiri vakcine podigla veliku prašinu i burne rekcije u Srbiji, jer se na EU kovid pasošu ne nalaze dve najčešće vakcine kod nas – ruski Sputnjik V i kineski Sinofarm.

Nijedna od dve pomenute vakcine nije još odobrena u EU, s tim da je za „Sputnjik“ predata dokumentacija i odluka se čeka, a čelni ljudi kompanije Sinofarm nisu još ni tražili od EU regulatora da priznaju njihovo cepivo.

Kako bi kovid pasoši svetlost dana trebalo da ugledaju za tri meseca, i dalje postoji mogućnost da se neka od ovih vakcina nađe na pasošu, ali ako to ne bude slučaj građanima Srbije koji su vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom na raspolaganju je opcija putovanja koja važi i sad – PCR testovi i karantin (u zemljama u kojima se zahteva).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno iz Bahreina poručio da „ne veruje da EU može da donese takvu odluku“, najavio šta bi Srbija mogla da uradi ukoliko zažive kovid pasoši sa četiri vakcine.

Prema njegovim rečima, Srbija bi napravila laboratoriju za brze PCR testove i da bi izdavala rezultate za dva sata „kako bi ljudi koji su primili kinesku vakcinu mogli da idu gde god hoće po Evropi“.

Seničić: Lako se mogu uskladiti sa EU

Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija vrlo lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.

– Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita – rekao je za „Blic“ Seničić.

Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.

– Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina nađeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU – smatra Seničić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U čemu je razlika između kovid pasoša i digitalnih sertifikata? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Avion na baterije „Pipistrel Velis Elektro“, mali dvosed, namenjen je za obuku pilota, prenosi Rojters i dodaje da može da leti 50 minuta, i duže uz rezervno punjenje, što je tipično za upotrebu u školama letenja.

– Počeli smo da letimo na električni pogon 2007. i napravili smo više od osam aviona pre Velis Elektra. Utvrdili smo sve što treba da poseduje tip aviona sa sertifikatom kako sa tehnološkog tako i sa stanovištva korisnika – izjavio je direktor Pipistrela za istraživanje i razvoj, Tine Tomažič.

Sertifikovani tip aviona, kako objašnjava, znači da on može bez prepreka da se koristi u komercijalne svrhe.

Tomažič dodaje da je ovo zaista iskorak za vazduhoplovnu industriju u celini, koji će omogućiti elektrifikaciju i mnogo većih letelica.

Pipistrel bi ove godine trebalo da isporuči 31 aviona Velis Elektro kupcima u sedam zemalja.

– Ovo je uzbudljiv proboj. To je prvi električni avion koji je EASA sertifikovala, ali sigurno ne i poslednji, jer avio-industrija prati nove tehnologije kako bi smanjila buku i štetnu emisiju i poboljšala održivost avijacije – rekao je izvršni direktor EASA-e, Patrik Kaj.

Izvor:Tanjug

Чланак Proizveden prvi električni avion na svetu koji može da bude komercijalan се појављује прво на Biznis i Finansije.