Posmatrano po kulturama, zasejano je više pšenice (za 6,1%), ječma (za 19,3%), uljane repice (za 30,9%) i ovsa (za 17,4%), a manje raži (za 3,6%).

Prema objavljenim podacima, najveća površina je pod pšenicom, ukupno 665.718 hektara.

Sledi 108.839 hektara pod ječmom, dok je ovas zasejan na 17.027 hektara. Raž je zasejana na 5.379 hektara, a uljana repica na 38.018 hektara.

„U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2012‒2021), površine pod pšenicom povećane su za 13,6 odsto“, naveo je RZS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji zasejano 8,9 odsto više useva u odnosu na prethodnu jesenju setvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle obilnih kiša i stabilizacije vremenskih prilika poljoprivrednici u Mačvi istovremeno beru kukuruz i seju pšenicu. Na njivama je više sejalica, pa su svi proizvođači koji znaju prednosti setve u optimalnom roku zadovoljni što je „miholjsko leto“ potrajalo i ne gube vreme da bi seme bacili u brazde.

U mačvanskom kraju strnim žitima se seje 30.000, od kojih pšenicom oko 20.000 hektara.

Vladan Đenadić je na vreme uzorao njivu sa koje je skinuo kukuruz i kao svake godine na vreme posejao pšenicu i ječam.

– Posejao sam dva hektara pšenice i pola ječma. Kod izbora semena opredelio sam se da mnogo ne eksperimentišem. Uz ‘Solehio’ ponovo sam sejao ‘Aveniju’ koja je rana sorta, otporna na bolesti i ne poleže što je jako važno – kaže Đenadić.

Setva u optimalnom roku

S obzirom na povoljne vremenske setveni radovi će prvi put posle nekoliko godina moći da se obave u optimalnom roku do kraja oktobra. Poljoprivredni stručnjaci, naime, smatraju da je najbolje vreme za setvu između 11. i 20. oktobra, a zakasnela setva se direktno odražava na prinos i ne može se ni jednom merom popraviti.

– Setvom pšenice van optimalnog roka, ishod se ne može predvideti, ali je smanjenje prinosa evidentno neizbežno. Koliko će to smanjenje biti zavisi od proleća. Ukoliko su mart i april topliji odnosno dođe do naglog skoka temperature, doći će do većeg smanjenja prinosa iz kasnije setve. Ali, ako je proleće hladnije i to traje duže, onda se prinos iz kasnije setve može bolje realizovati – istakli su u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

Prema računici poljoprivrednika, od oranja i pripreme zemljišta, repromaterijal, đubrenje i setvu ove godine je potrebno oko 140.000 dinara. Da bi smanjili troškove mnogi poljoprivrednici se odlučuju da umesto deklarisanog semena, koje je za godinu dana poskupelo između 50 i 60 posto, seju pšenicu iz ambara ili kombinuju sertivikovano i seme iz ambara iako znaju za narodnu „kakva setva – takva žetva“.

– Semenska pšenica je poskupela, o đubrivima i gorivu da ne govorim. Zato sam ostavio prošlogodišnju pšenicu, prva reprodukcija, pa ću sam obaviti trijerisanje i zaprašivanje i iduće nedelje posejati – rekao je poljoprivrednik Marko Đurić.

Izvor:Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Zbog visoke cene semena pšenice, seljaci seju svoju iz ambara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji itekako su zainteresovana za subvencije, koje su u 2022. zbog energetske situacije i rasta cena ostalih inputa povećane sa četiri na osam hiljada dinara po hektaru biljne proizvodnje. Za razliku od ranije, ove godine beleži se rekordno podnošenje zahteva za subvencionisanje kupovine novih traktora. Osim subvencija, poljoprivrednicima su na raspolaganju i namenski krediti po prvi put i za nabavku đubriva. Računice pokazuju da je setva skuplja za 45%, jer su sredstva za zaštitu bilja, gorivo i seme poskupeli za oko 20% u odnosu na prošlu godinu, a mineralno đubrivo za čak 300%.

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, koje su dostavili za B&F, do sada je isplaćeno 13,27 milijardi dinara subvencija za biljnu proizvodnju na račune 317.624 gazdinstava, najvećim delom početkom marta 2022. godine.

„Isplate će se nastaviti i u narednom periodu, jer podnošenje zahteva traje do 4. maja 2022. godine. Podsticaji se ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 hektara i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište“, objašnjavaju u Upravi.

Osim subvencija na koje mogu da računaju iz republičkog budžeta, poljoprivrednicima su na raspolaganju i subvencije koje odobravaju lokalne samouprave. One su u prošloj godini izdvojile 1,26 milijardi dinara. To su uglavnom lokalni programi pomoći koji se prilagođavaju potrebama poljoprivrednih proizvođača, a u zavisnosti od teritorije gde se nalaze.

„Obnavljanje“ traktora

Kada je reč o merama koje podstiču investicije u poljoprivredi, najveće interesovanje vlada za podsticaj za nabavku novog traktora i ostale mehanizacije. Poljoprivrednici mogu da računaju na mere ruralnog razvoja nacionalnog programa podrške i IPARD fond, kojima se u 2021. godini pridružuje i Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije koje Ministarstvo poljoprivrede realizuje sa Svetskom bankom. Od 2017. godine, posle višedecenijske pauze, počinje ciklus odobravanja podsticaja za nabavku traktora. U tom periodu isplaćeno je 2.641 zahteva za nabavku traktora kroz nacionalni program podrške, sa oko 2,79 milijardi dinara.

U okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije u javnosti poznatog kao „50:40:10“, za nešto više od godinu dana realizacije projekta, raspisana su dva javna poziva – za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju na koje je stiglo ukupno 3.562 prijava, mahom za nabavku novog traktora. Zbog velikog interesovanja opredeljena sredstva po osnovu oba javna poziva, višestruko su uvećana.

„Obe mere namenjene su gazdinstvima sa manjim obimom proizvodnje, dok veća gazdinstva svoju mehanizaciju i traktor mogu da nabave kroz IPARD Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Najveće interesovanje je za nabavku novog traktora, o čemu svedoči podatak da je na upravo završeni treći javni poziv, pristigao najveći broj zahteva do sada – oko 600. Na prethodna dva javna poziva za nabavku traktora pristiglo je 830 zahteva“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja.

Kreditiranje nabavke đubriva

Deset banaka u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede odobrava beskamatne kredite. Poljoprivrednim gazdinstvima se kroz subvencionisanje kamatne stope omogućava olakšani pristup korišćenju kredita za nabavku i osiguranje životinja, nabavku semena, sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja i hrane za životinje, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.

Od ove godine dostupni su i krediti za nabavku đubriva. U Upravi za agrarna plaćanja kažu da je u prvoj trećini 2022. godine odobreno 3.455 kredita u iznosu od 4,73 milijardi dinara. Učešće kredita za nabavku đubriva u ukupnom iznosu odobrenih kredita je oko 70 odsto, dok je prosečan iznos po kreditu za đubrivo 1,24 miliona dinara. Кrediti za đubrivo se odobravaju sa rokom trajanja do tri godine uz grejs period do godinu dana.

Biljana Janev, rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK banke, za B&F kaže da svake godine interesovanje poljoprivrednika za kratkoročne poljoprivredne kredite raste, posebno u predsetvenom periodu, odnosno mesecima februar-mart i septembar-oktobar, kada se obavljaju poljoprivredni radovi i kada postoji najveća potreba za obrtnim sredstvima.

„Kada govorimo o investicionim kreditima, situacija je drugačija. Investicije nisu vezane za sezone, već su uslovljene realnim potrebama agro biznisa. Često se kod poljoprivrednika vidi trend rasta investicija tokom održavanja glavnog poljoprivrednog sajma u maju“, naglašava naša sagovornica.

Šta poljoprivrednici finansiraju iz kredita

Za prva tri meseca od početka ove godine Banka Inteza je poljoprivrednim gazdinstvima ukupno plasirala preko dve milijarde dinara, što je rast od 54% u odnosu na isti period protekle godine. Na pitanje kakve su specifičnosti kreditiranja agrara početkom i u vreme trajanja pandemije i sada, Željko Petrović, direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom i član Izvršnog odbora Banka Inteza za B&F kaže:

„Tokom posmatranog perioda, Banka nije menjala politiku plasiranja kredita namenjenih poljoprivredi, međutim, uočava se promena u pogledu namene kredita za koju postoji potreba poljoprivrednika. Tokom pandemijske godine, najveća tražnja je bila za kreditima za likvidnost koji su bili deo programa subvencionisanih kredita pripremljenog u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, dok je krajem 2021. i početkom tekuće godine povećana tražnja za investicionim kreditima“, ističe Petrović.

U razgovoru sa bankama saznajemo da je uglavnom prosečni iznos kredita kod većine 15.000 evra, ali ima i većih iznosa kod pojedinih od 50.000 do 60.000 evra. Kamatne stope zavise od vrste kreditnog proizvoda i rejtinga klijenata. U Rajfazjen banci kažu da se kreću od 0% za subvencionisane kredite do 8% na godišnjem nivou.

„Ročnost kredita zavisi od namene finansiranja, krediti za obrtna sredstva su sa rokom otplate od 12 do 18 meseci, krediti za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme su sa rokom otplate do 84 meseca, dok krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i objekata poljoprivrede idu i do 120 meseci otplate“, objašnjavaju u Rajfajzen banci.

Velika zainteresovanost poljoprivrednika sa područja Vojvodine je za kredite koje agraru odobrava Unikredit banka. U zavisnosti od sezone poljoprivrednici imaju različitu potrebu za poljoprivrednim kreditima, ipak najveće interesovanje je za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.

„Takođe, imaju potrebu za dugoročnim kreditima čija je namena nabavka traktora, kombajna i priključne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, nabavka priplodnih grla stoke osnovnog stada, kupovina poljoprivrednog zemljišta i drugo. Primetno je da je sektor poljoprivrede imao gotovo redovan tok u delu proizvodnje, jer pandemija nije imala veliki uticaj kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Tražnja za kreditima za poljoprivredu nije ni u jednom trenutku opala, već je imala jedan svoj kontinuirani tok koji je bio i pre početka pandemije“, kažu u Unikredit banci.

Pandemija je ubrzala digitalizaciju, pa je i kreditiranje agrara takođe u skladu sa inovacijama u bankarskom sektoru. OTP banka je prva u regionu koja u svojoj ponudi ima određene modele brzih i investicionih agro kredita za poljoprivrednike koji se odobravaju kroz softversku platformu.

„Ova metoda se pokazala kao veoma efikasna i rezultira brzim odgovorom, te je svojim inovativnim konceptom poslovanja značajno podigla standarde i otvorila nove mogućnosti za bržu i jeftiniju distribuciju finansijskih sredstava u sektoru poljoprivrednih proizvođača“, kažu za B&F u OTP banci u kojoj su najpopularniji krediti u agro biznisu kratkoročni za obrtna sredstva i repromaterijal na 12 meseci. U proseku, oni čine oko 70% od ukupnog broja isplaćenih kredita.

Danijela Nišavić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Subvencije i krediti za prolećnu setvu: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više je sejano pšenice i raži, ali su ratari najveći preokret napravili s uljanom repicom koje protekle sezone za gotovo trećinu bilo više nego u jesen 2020. godine – 27,9%. Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura. Onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su žetvene površine u Srbiji ograničene, tako da najčešće dolazi do nekih minimalnih pomeranja.

Cena pšenice porasla za 40,9%

Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. Statistički gledano, njena cena je 2021. porasla za 40,9%, pokazuju podaci Produktne berze. Za skoro trećinu veći zasadi uljane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci napominju da ova uljarica već dugo ima odličnu perspektivu.

Još 2017. objavljeno je da ova biljka, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, biodizela. Ali u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulja.

Stručnjaci napominju da je dobro da se površine u Srbiji povećavaju. Ovo je vrlo profitabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemljišta. Ima teško zrno puno ulja. Jedina je ratarska kultura koja ne trpi bilo kakve improvizacije od same setve do transporta u skladišta. Koristi se takođe i u uljnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke. Od nje se dobijaju visokokvalitetna ulja. Sve što se proizvede može se prodati i izvesti, a ratari su intenzivnije krenuli u proizvodnju, jer ih je privukla dobra cena. Ta uljarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima.

Primetan rast površina uljane repice u Srbiji

Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u novosadskom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela rekla je za Politiku da je primetan rast površina uljane repice u Srbiji. Napomenula je da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka kao izvor ulja, posle soje i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja.

Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine.

Objasnila je da se većina agrotehničkih operacija uljane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim biljnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulja čijim ceđenjem se dobija ulje koje je pogodno i za ljudsku ishranu, ali i za industrijsku preradu.

– Ono što proizvođače svakako najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Ono što je važno jeste i da se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i na svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju – kazala je Marjanović Jeromela.

Površine pod pšenicom znatno uvećane

Napomenula je da je to biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme a ne kao finalni proizvod.

Sagovornica Politike je navela da je, kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena i ulja uljane repice došlo do naglog skoka cena tokom pandemije i da se ta cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na 2020. na njivama je u protekloj jesenjoj setvi za 5,8%više pšenice, a raži za 12,9. Istovremeno, ratari su se opredelili da poseju manje ovsa i ječma (za 18,2, odnosno 5,7%). Statistički podaci pokazuju da su, u poređenju s desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi (2011. do 2020), površine pod pšenicom povećane za 9,4%.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji zasejano više uljane repice, pšenice i raži се појављује прво на Biznis i Finansije.