Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji itekako su zainteresovana za subvencije, koje su u 2022. zbog energetske situacije i rasta cena ostalih inputa povećane sa četiri na osam hiljada dinara po hektaru biljne proizvodnje. Za razliku od ranije, ove godine beleži se rekordno podnošenje zahteva za subvencionisanje kupovine novih traktora. Osim subvencija, poljoprivrednicima su na raspolaganju i namenski krediti po prvi put i za nabavku đubriva. Računice pokazuju da je setva skuplja za 45%, jer su sredstva za zaštitu bilja, gorivo i seme poskupeli za oko 20% u odnosu na prošlu godinu, a mineralno đubrivo za čak 300%.
Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, koje su dostavili za B&F, do sada je isplaćeno 13,27 milijardi dinara subvencija za biljnu proizvodnju na račune 317.624 gazdinstava, najvećim delom početkom marta 2022. godine.
„Isplate će se nastaviti i u narednom periodu, jer podnošenje zahteva traje do 4. maja 2022. godine. Podsticaji se ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 hektara i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište“, objašnjavaju u Upravi.
Osim subvencija na koje mogu da računaju iz republičkog budžeta, poljoprivrednicima su na raspolaganju i subvencije koje odobravaju lokalne samouprave. One su u prošloj godini izdvojile 1,26 milijardi dinara. To su uglavnom lokalni programi pomoći koji se prilagođavaju potrebama poljoprivrednih proizvođača, a u zavisnosti od teritorije gde se nalaze.
„Obnavljanje“ traktora
Kada je reč o merama koje podstiču investicije u poljoprivredi, najveće interesovanje vlada za podsticaj za nabavku novog traktora i ostale mehanizacije. Poljoprivrednici mogu da računaju na mere ruralnog razvoja nacionalnog programa podrške i IPARD fond, kojima se u 2021. godini pridružuje i Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije koje Ministarstvo poljoprivrede realizuje sa Svetskom bankom. Od 2017. godine, posle višedecenijske pauze, počinje ciklus odobravanja podsticaja za nabavku traktora. U tom periodu isplaćeno je 2.641 zahteva za nabavku traktora kroz nacionalni program podrške, sa oko 2,79 milijardi dinara.
U okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije u javnosti poznatog kao „50:40:10“, za nešto više od godinu dana realizacije projekta, raspisana su dva javna poziva – za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju na koje je stiglo ukupno 3.562 prijava, mahom za nabavku novog traktora. Zbog velikog interesovanja opredeljena sredstva po osnovu oba javna poziva, višestruko su uvećana.
„Obe mere namenjene su gazdinstvima sa manjim obimom proizvodnje, dok veća gazdinstva svoju mehanizaciju i traktor mogu da nabave kroz IPARD Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Najveće interesovanje je za nabavku novog traktora, o čemu svedoči podatak da je na upravo završeni treći javni poziv, pristigao najveći broj zahteva do sada – oko 600. Na prethodna dva javna poziva za nabavku traktora pristiglo je 830 zahteva“, ističu u Upravi za agrarna plaćanja.
Kreditiranje nabavke đubriva
Deset banaka u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede odobrava beskamatne kredite. Poljoprivrednim gazdinstvima se kroz subvencionisanje kamatne stope omogućava olakšani pristup korišćenju kredita za nabavku i osiguranje životinja, nabavku semena, sadnog materijala, sredstava za zaštitu bilja i hrane za životinje, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.
Od ove godine dostupni su i krediti za nabavku đubriva. U Upravi za agrarna plaćanja kažu da je u prvoj trećini 2022. godine odobreno 3.455 kredita u iznosu od 4,73 milijardi dinara. Učešće kredita za nabavku đubriva u ukupnom iznosu odobrenih kredita je oko 70 odsto, dok je prosečan iznos po kreditu za đubrivo 1,24 miliona dinara. Кrediti za đubrivo se odobravaju sa rokom trajanja do tri godine uz grejs period do godinu dana.
Biljana Janev, rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK banke, za B&F kaže da svake godine interesovanje poljoprivrednika za kratkoročne poljoprivredne kredite raste, posebno u predsetvenom periodu, odnosno mesecima februar-mart i septembar-oktobar, kada se obavljaju poljoprivredni radovi i kada postoji najveća potreba za obrtnim sredstvima.
„Kada govorimo o investicionim kreditima, situacija je drugačija. Investicije nisu vezane za sezone, već su uslovljene realnim potrebama agro biznisa. Često se kod poljoprivrednika vidi trend rasta investicija tokom održavanja glavnog poljoprivrednog sajma u maju“, naglašava naša sagovornica.
Šta poljoprivrednici finansiraju iz kredita
Za prva tri meseca od početka ove godine Banka Inteza je poljoprivrednim gazdinstvima ukupno plasirala preko dve milijarde dinara, što je rast od 54% u odnosu na isti period protekle godine. Na pitanje kakve su specifičnosti kreditiranja agrara početkom i u vreme trajanja pandemije i sada, Željko Petrović, direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom i član Izvršnog odbora Banka Inteza za B&F kaže:
„Tokom posmatranog perioda, Banka nije menjala politiku plasiranja kredita namenjenih poljoprivredi, međutim, uočava se promena u pogledu namene kredita za koju postoji potreba poljoprivrednika. Tokom pandemijske godine, najveća tražnja je bila za kreditima za likvidnost koji su bili deo programa subvencionisanih kredita pripremljenog u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, dok je krajem 2021. i početkom tekuće godine povećana tražnja za investicionim kreditima“, ističe Petrović.
U razgovoru sa bankama saznajemo da je uglavnom prosečni iznos kredita kod većine 15.000 evra, ali ima i većih iznosa kod pojedinih od 50.000 do 60.000 evra. Kamatne stope zavise od vrste kreditnog proizvoda i rejtinga klijenata. U Rajfazjen banci kažu da se kreću od 0% za subvencionisane kredite do 8% na godišnjem nivou.
„Ročnost kredita zavisi od namene finansiranja, krediti za obrtna sredstva su sa rokom otplate od 12 do 18 meseci, krediti za nabavku poljoprivrednih mašina i opreme su sa rokom otplate do 84 meseca, dok krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i objekata poljoprivrede idu i do 120 meseci otplate“, objašnjavaju u Rajfajzen banci.
Velika zainteresovanost poljoprivrednika sa područja Vojvodine je za kredite koje agraru odobrava Unikredit banka. U zavisnosti od sezone poljoprivrednici imaju različitu potrebu za poljoprivrednim kreditima, ipak najveće interesovanje je za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.
„Takođe, imaju potrebu za dugoročnim kreditima čija je namena nabavka traktora, kombajna i priključne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, nabavka priplodnih grla stoke osnovnog stada, kupovina poljoprivrednog zemljišta i drugo. Primetno je da je sektor poljoprivrede imao gotovo redovan tok u delu proizvodnje, jer pandemija nije imala veliki uticaj kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Tražnja za kreditima za poljoprivredu nije ni u jednom trenutku opala, već je imala jedan svoj kontinuirani tok koji je bio i pre početka pandemije“, kažu u Unikredit banci.
Pandemija je ubrzala digitalizaciju, pa je i kreditiranje agrara takođe u skladu sa inovacijama u bankarskom sektoru. OTP banka je prva u regionu koja u svojoj ponudi ima određene modele brzih i investicionih agro kredita za poljoprivrednike koji se odobravaju kroz softversku platformu.
„Ova metoda se pokazala kao veoma efikasna i rezultira brzim odgovorom, te je svojim inovativnim konceptom poslovanja značajno podigla standarde i otvorila nove mogućnosti za bržu i jeftiniju distribuciju finansijskih sredstava u sektoru poljoprivrednih proizvođača“, kažu za B&F u OTP banci u kojoj su najpopularniji krediti u agro biznisu kratkoročni za obrtna sredstva i repromaterijal na 12 meseci. U proseku, oni čine oko 70% od ukupnog broja isplaćenih kredita.
Danijela Nišavić
Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.
Foto: Pixabay