Stotine hiljada Izraelaca protestuje od početka februara sa zahtevom da se obustave reforme pravosuđa koje je započela nova izraelska vlada. Organizatori protesta navode da bi, ukoliko se najavljene reforme sprovedu, one omogućile vladajućoj kolaciji na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom da ograniči moć Vrhovnog suda i uspostavi kontrolu nad postavljanjem sudija.

Među protivnicima pravosudnih reformi je i veliki broj izraelskih tehnoloških kompanija, čiji vlasnci su od početka protesta tvrdili da ukoliko se one usvoje, to će ozbiljno ugroziti buduće investicije u ovu „stratap naciju“. Stoga su pretili da će, ako vlada istraje na kontraverznim reformama, iseliti svoje firme i kapital iz zemlje, što bi imajući u vidu da je reč o milijardama dolara, moglo ozbiljno da destabilizuje izraelsku ekonomiju.

Dok su vlasnici tehnoloških kompanija svoje pretnje predstavljali kao spas demokratije u Izraelu, njihovi neistomišljenici su ih etiketirali kao bogataše koji od cele države prave taoca, preteći ekonomskim bankrotom zemlje ako se ne ispune njihovi zahtevi. Obe strane su razmenjivale žestoke optužbe, da bi nedavno došlo do krajnje ironičnog obrta u ovom sukobu.

Sve radi zaštite demokratije, naravno

Kako navodi poznati izraelski novinar Lil Libovic, ispostavilo se da mnogi tehnološki pobunjenici nisu ostali samo na pretnjama. Prema trenutno dostupnim podacima, najmanje 50 izraelskih startap kompanija je iselilo minimum četiri milijarde dolara iz zemlje od početka protesta, koje su završile u nedavno propaloj američkoj SVB banci.

„Među ovim pametnim investitorima je Ejnat Gez, izvršna direktorka i suosnivačica kompanije Papaya Global, aplikacije za obračun plata, koja je procenjena na više od milijardu dolara. Ona je bila jedna od prvih koja je pretila da će izneti svoj kapital iz Izraela. Ali nakon kolapsa SVB banke, Gez je odjednom promenila stav, zahvalivši se preko Tvitera izraelskim finansijskim institucijama na podršci kompanijama koje su uništene padom američke banke“, navodi Libovic.

Još jedan veliki vođa protesta iz tehnološke branše je Tom Livne, izvršni direktor i osnivač aplikacije za AI transkripciju Verbit, koji je u nedavnom intervjuu izjavio da je zbog zaštite demokratije bio primoran da iseli svoj kapital iz zemlje i da ne namerava da plaća porez autoritarnoj i korumpiranoj vlasti. Prema dostupnim izveštajima, Verbit je ostao „kratak“ za najmanje 100 miliona dolara nakon propasati SVB banke.

„Pitanje zašto je toliko tehnoloških vizionara prebacilo svoj novac upravo u SVB banku, ima i konkretan odgovor, sa imenom i prezimenom. Jedan od vođa pokreta protiv pravosudnih reformi je Gadi Moše, donedavni direktor SVB filijale u Izraelu. Moše je podsticao izraelske poduzetnike da iznesu svoj novac iz zemlje i ulože ga u filijale SVB banke van Izraela – sve u interesu zaštite izraelske demokratije, naravno“, komentariše Libovic.

Ideološka ulaganja

Činjenica da najbolji i najpametniji Izraelci izvlače sav svoj kapital iz zemlje kako bi u ime demokratije kaznili zavedeno biračko telo u Izraelu, samo da bi sve izgubili u klasičnoj prevari američke banke, može se posmatrati kao ironični preokret – onaj koji sugeriše da je uverenje izraelskog tehnološkog sektora u sopstvenu važnost nadmašilo njegovu oštroumnost. Ali ova priča je daleko o tragikomedije, ona je zaista tragična, smatra Libovic.

Stvar je u tome da svi postajemo taoci ostrašćenih ideologija koje upravljaju našim životima „u ime ljudskih prava, demokratije i slobodnog tržišta“, konstatuje izraelski novinar. SVB banka je bila finansijer izborne baze Demokratske stranke u SAD. Većinom je plaćala projekte koji su odgovarali planu te stranke i zapošljavala je ljude koji su potrošili puno vremena i energije propovedajući njeno jevanđelje o transrodnim i svim drugim oblicima različitosti. Kao što izreka kaže, dobijete ono što ste platili.

„Ta ideološka uverenja nisu slučajnost. To su zahtevi. Baš kao što danas ne možete biti novinar ni u jednom vodećem američkom listu ako niste u potpunosti predani tome da doslovno svakog republikanca proglasite kao neprijatelja celokupnog života na planeti, slobode i potrage za srećom, vrlo je verovatno da neće biti ni deo finansijskog sistema ako niste spremni da u ime demokratije podržite isključivo liberalne kandidate i ciljeve“, ističe Libovic.

Teror u ime ljudskih prava

Stranačka kontrola se širi sa univerzieteta i medija na investitore koji pristaju da se odreknu milijardi dolara sa svojih računa, znajući da je to sada uslov za njihovo poslovanje, a troškovi će, kao i uvek, biti prebačeni na poreske obvaznike, dakle – obične građane. Oni su glavna moneta za potkusrivanje današnjih takozvanih levičara i takozvanih desničara. Bilo da su na vlasti takozvani konzervativci ili takozvani liberali, posledice po obične ljude su podjednako loše, ocenjuje izraelski novinar. „Jer da budemo pošteni, podrivanju zakona koji nisu ideološki obojeni podjednako, ako ne i više su doprineli američki republikanci kao i demokrate“.

Sprega stranačke ideologije sa regulatornim telima, administracijom i poslovnim sektorom, pre svega finanisijama i tehnologijom, sve njih čini „prevelikim da bi propali“, ali zato prilikom svake krize propada ogroman broj običnih ljudi.

„Gledajući istorijski, moglo bi se reći da je ironija glavni resurs izraelske države. Ona ima mnogo sistemskih slabosti i gomilu pogrešnih odluka, posebno u svom odnosu prema takozvanom arapskom pitanju. Ali ni za Izrael, ni za ostale države rešenje nije u tome da se uvoze američka rešenja. Amerika više nije liberalni bedem protiv oluje totalitarizma, ona je postala oluja koja u ime ’ljudskih prava i demokratije’ teroriše sve druge“, zaključuje Libovic.

Foto: BruceEmmerling, Pixabay

Чланак Politička ironija: Četiri milijarde dolara za rušenje izraelske vlade propalo u SVB banci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta banka je do danas bila zatvorena, ali upravo se otvaraju njene poslovnice u Kaliforniji i Masačusettu. Svi njeni klijenti automatski će postati klijenti njenog novog vlasnika.

Ova kupovina koštaće First Citizens 72 miljarde dolara, uz popust od 16,5 milijardi koji mu je dao regulator koji je prethodno zaplenio Silicon Valley. Pošto je ugovor potpisan, novi vlasnik će preuzeti sve depozite i zajmove posrnule banke, dok će njenih 90 milijardi dolara u hartijama od vrednosti i drugoj imovini ostati u stečaju.

S druge strane regulator, odnosno Federalna korporacija za osiguranje depozita, će dobiti prava da poveća vrednost akcija u First Citizens u iznosu do 500 miliona dolara. Ipak, propast Silicon Valley banke je državni fond za osiguranje depozita koštala oko 20 milijardi dolara.

Izvor: Njujork Tajms

Foto: Luis Villasmil, Unsplash

Чланак First Citizens banka preuzima dobar deo Silicon Valley banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

HSBC će dakle preuzeti njeno poslovanje u Velikoj Britaniji za 1,21 dolar, bez njene imovine i njenih dugovanja. Britanska banka će se dakle proširiti na nove klijente, bez većih rizika. U sklapanju ovog ugovora posredovalo je britansko ministarstvo finansija, koje se obavezalo da će štititi depozite klijenata američke propale banke.

Da podsetimo, do prošlog petka Silicon Valley Bank je bila 16-ta po veličini banka na američkom tržištu. Kao što joj naziv i kaže, nalazila se u epicentru tehnološke oaze u SAD gde su smeštene najveće tehnološke kompanije. Kada je počela pandemija akcije tehnoloških firmi počele su da rastu kao i broj novih preduzetničkih poduhvata. Činilo se da će tehnološki sektor procvetati. Mnoge od tih kompanija držale su novac u ovoj banci a ona je, kao što banke i rade, investirala taj novac, najviše u dugoročne državne obveznice. Međutim, vrednost obveznica je krenula da pada kada su počele da rastu kamatne stope, zbog čega je bančin portfolio veoma brzo izgubio vrednost. S obzirom na činjenicu da su se i njeni klijenti u isto vreme našli u problemu ona nije mogla da sačeka na isplatu prinosa od tih obveznica jer su klijenti masovno povlačili svoje depozite. Tako je banka jednostavno ostala bez novca.

Izvor: CNBC

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак HSBC kupuje britansku podružnicu Silicon Valley Bank се појављује прво на Biznis i Finansije.