Minimalna korpa u decembru koštala je, tvrde oni, više od 50.000 dinara i već tada je nadmašila minimalnu zaradu od 40.000. Sindikalci smatraju da poslodavac mora da plati radnika ako misli da ga zadrži da ne ode u inostranstvo.

U SSSS kažu da ako se zaustavi inflacija, cene se neće vratiti i potrošačka korpa i dalje će bežati od minimalne zarade za koju radi dosta ljudi u komunalnim delatnostima, pravosuđu, prosveti, kulturi. Minimalac moraju da povećaju i poslodavci ne samo u državnom, već i u privatnom sektoru, prenosi sajt Novosti.

Poslednjih 10 godina državne su procene da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali je, po oceni, taj broj sigurno veći, najčešće se pominje oko 400.000. U septembru prošle godine Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara.

Izvor: Ekapija/Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sindikalci nameravaju da traže novo povećanje minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon Drugog svetskog rata u Japanu, te Korejskog rata u Južnoj Koreji, ove dve ekonomije su krenule u snažni ekonomski rast. Taj rast su obeležavale nacionalna saradnja proizvođača, dobavljača, distributera i banaka. Tako su stvorena moćna preduzeća koja su usko sarađivala sa nacionalnim vladama.

Država garantuje doživotnu zaposlenost u jednom preduzeću

Stvoreni su jaki sindikati, a radnicima se od strane države garantuje doživotna zaposlenost u jednom preduzeću, što je s vremenom postala kulturološka karakteristika u ove dve zemlje.

Masovni otkazi su postali teško izvodljivi za japanska i korejska preduzeća. Ona su tako potencijalnu slabost pretvorila u svoju snagu stvorivši snažnu korporativnu kulturu celoživotnog rada jednog zaposlenog unutar kompanije. To se posebno odnosi na velike korporacije.

Tokom ekonomske krize 2008. i 2009. godine, obe zemlje su zabeležile mnogo niži rast nezaposlenosti nego zapadne ekonomije. Trenutna kriza s pandemijom Covid-19, koja je još početkom februara pogodila obe zemlje, nije uticala na povećanje nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u Koreji se od početka pandemije čak smanjila sa 4,1 na 3,3 odsto, dok je u Japanu ostala stabilna na niskih 2,4 procenta, stoji u prošlonedeljnim podacima analitičara koje prenosi Japan Times.

„Čelična činija pirinča“

– Korporativna DNK jeste da se mora napraviti svaki napor da se izbegnu otpuštanja, a svi zaposleni prihvataju mentalitet da svi delimo istu sudbinu -kaže Lloyd Chan, ekonomista Oxford Economics. Japan Times čak piše kako je zaštita zaposlenih dovedena do te mere da se državni službenici u Koreji nazivaju „čeličnim činijama pirinča“ koje je nemoguće razbiti, dok se zaposleni u velikim korporacijama čak nazivaju „dijamantskim činijama pirinča“ koje štite svoje zaposlene do samog kraja.

– U krizama se javljaju rezovi u platama, ali otpuštanja nisu kulturološki dopustiva -govori Atsushi Takeda, glavni ekonomista istraživačkog instituta Itochu.

– Ovo nije Amerika. Kompanije ovde ne povećavaju olako platu svojim zaposlenima, već radije akumuliraju finansijske zalihe u vreme kada krize nema, namenjene za vreme kada kriza nastupi – navodi on.

Svoju ulogu u sprečavanju ekonomske nestabilnosti imaju i nacionalne vlade u obe države, koje su u martu obezbedile dodatna sredstva da bi sprečile rast nezaposlenosti.

Koreja je tako za tu svrhu izdvojila skoro 10 milijardi dolara, a Japan nudi široku paletu ekonomskih mera u vreme krize.

Izvor: Blic

Чланак Masovni otkazi su postali teško izvodljivi za japanska i korejska preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.