Kada je reč o opasnom medicinskom otpadu, postoje samo procene da je reč o godišnjoj količini od 5.000 tona. Preciznijih podataka nema, jer je tek svaka peta zdravstvena ustanova u Srbiji – od ukupno 6.969 registrovanih – nadležnima dostavila podatke o proizvedenoj količini infektivnog medicinskog otpada tokom 2021. godini. Čak i kod dostupnih informacija je upitna njihova tačnost, pošto različite institucije daju različite podatke o opasnom otpadu, a to je samo deo nalaza koje je utvrdila Državna revizorska institucija u reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje opasnim otpadom”.

Nepravilnost po pitanju upravljanja opasnim otpadom u Srbij

„Utvrdili smo niz nepravilnosti po pitanju upravljanja opasnim otpadom u Srbiji“, rekao je Duško Pejović, predsednik DRI.

On je ukazao na značajan problem uklanjanja i skladištenja takvog otpada i nedovoljno precizne propise.
„Nije uređeno pitanje skladištenja, ili spaljivanja otpada, niti bilo kakvo drugo pitanje koje je regulisano u drugim zemljama koje imaju veći napredak u toj oblasti“, rekao je Pejović.

Revizori su utvrdili da u Srbiji nemamo redovan sistem sakupljanja opasnog otpada. Nema ni dovoljno informacija o sakupljanju nekih tokova opasnog otpada – kiseline, hemijskog otpada, otpada kontaminiranog uljem, mulja i dr. Nemamo ni dovoljno kapaciteta za njegovo skladištenje, a ni nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije još 2010. godine.

„Nema dovoljno kapaciteta za skladištenje opasnog otpada. U takvim okolnostima, proizvođači opasnog otpada privremeno skladište opasni otpad na svojim lokacijama u privremenim skladištima“, navodi se u izveštaju.

DRI podseća da nedostaju kapaciteti za spaljivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada.

„Ne postoji poseban propis o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada. Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja“, ukazuje DRI.

Neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje predstavlja veliki problem, zbog toga što se opasan otpad ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, navodi se u izveštaju.

Čiji je podatak tačan

Državni revizor Nikola Stefanović ukazao je da je tokom revizije ustanovljeno da postoje razlike između podataka o količini proizvedenog opasnog otpada Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku.

Tako je količina nastalog opasnog otpada u 2020. godini po Republičkom zavodu za statistiku 70.444 tona, po Agenciji za zaštitu životne sredine 67.872 tona, dok je očekivana količina nastalog otpada čak – 218.635 tona.

„Takođe, postoji razlika između stanja zaliha opasnog otpada na privremenom skladištu u izveštajnoj godini na dan 31. decembar i stanja na dan 1. januar u narednoj godini. A ta dva stanja treba da budu – ista“, pojašnjava ovaj revizor.

Tako je poslednjeg dana 2019. godine stanje zaliha opasnog otpada zabeleženo u količini od 3.874 tona, dok je prvog narednog dana – 1. januara 2020. godine stanje tih istih zaliha u privremenom skladištu čak 8.368 tona.

„Zbog nedostataka u propisanim obrascima izveštavanja, podaci o postupcima i metodama odlaganja i ponovnog iskorišćenja opasnog otpada nisu u potpunosti pouzdani“, istakao je revizor.

Pokazavši o čemu je reč na konkretnom primeru, Stefanović je naveo da su zdravstvene ustanove isti opasan infektivni medicinski otpad označile trima različitim oznakama.

„I sve tri su – pogrešne – i R5, i R7 ili R11. To su, naime, oznake za otpad koji se – reciklira“, navodi on.

Ovaj infektivni otpad, inače, trebalo je da bude označen oznakom D9, pošto je reč o otpadu koji nikako ne sme da se – reciklira.

Koliko ima opasnog otpada

U izveštaju DRI se ukazuje da Republički zavod za statistiku objavljuje podatke o proizvedenoj količini opasnog otpada i redovno šalje podatke Evropskom statističkom zavodu (Evrostat), svakih 18 meseci prema njenim zahtevima.

Prema tim podacima u Srbiji je u 2020. godini nastao otpad iz delatnosti rudarstva u količini od 45,7 miliona tona, od kojih je 25 odsto, odnosno 11,2 miliona tona deklarisano kao opasan otpad. Godinu kasnije, tokom 2021, proizvedeno je 59,5 miliona tona otpada iz delatnosti rudarstva, a kao opasno je označeno 24 odsto, odnosno nešto više od 14 miliona tona.

Ko ima dozvolu

Nikola Stefanović ističe da dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom u Srbiji ima jedino – privredno društvo Ziđin Majning Bor, za upravljanje rudarskim otpadom u rudniku bakra i zlata Čukaru Peki.

„Operateri upravljanja otpadom bili su dužni da do 1. januara 2022. godine poseduju dozvolu za upravljanje otpadom. U Republici Srbiji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole za rudarski otpad i plana upravljanja rudarskim otpadom. Ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski organ, nisu preduzimali mere koje bi dovele do toga da svi operateri odlaganje i upravljanje rudarskim otpadom vrše na osnovu dozvole za upravljanje rudarskim otpadom. Najmanje 20 operatera odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom (flotacijskom jalovinom) bez izdate dozvole za upravljanje otpadom“, naveo je Stefanović.

Kada je reč o medicinskom otpadu, većina zdravstvenih ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskim otpadom. Evidencija proizvođača ovog otpada nije sveobuhvatna, a postojeća infrastruktura za tretman medicinskog otpada, kako ističu revizori – nije u potpunosti funkcionalna.

35 odsto drobilica nije u upotrebi

„Tretman infektivnog otpada i oštrih predmeta vrši se metodama dezinfekcije i sterilizacije u autoklavima mlevenjem, odnosno drobljenjem u drobilicama, kojima se postiže uklanjanje opasnih svojstava, smanjenje zapremine i neprepoznatljivost otpada. Postojeća infrastruktura za tretman medicinskog otpada nije u potpunosti funkcionalna – 35 odsto drobilica nije u upotrebi zbog zastarelosti opreme, čestih kvarova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem, kao i zbog nedostatka finansijskih sredstava, zbog čega se ne vrši potpuni tretman proizvedenog infektivnog medicinskog otpada“, navodi državni Stefanović.

Državna revizorska institucija je u postupku ove kontrole dali preporuke nadležnim institucijama: Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu zdravlja, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ministarstvu rudarstva i energetike, Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Agenciji za zaštitu životne sredine.

Rok za postupanje po preporukama DRI je – godinu dana.

Izvor: N1

Foto: Bing

Чланак Srbija nema dovoljno kapaciteta za skladištenje opasnog otpada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta Facebookova aplikacija, prema istraživanju, deli čak 79 odsto ličnih podataka korisnika sa drugim kompanijama, uključujući informacije o kupovinama, lične podatake i istoriju pregledanja.

Takođe koristi 86 odsto podataka kako bi korisnicima prikazivao relevantne oglase u ime drugih i prodao više proizvoda sa Instagrama ili iz Facebook grupa.

Po invazivnosti, prema tom izveštaju, Facebook je na drugom mestu, dok aplikacije Signal, Clubhouse i Netflix ne dele te podatke sa trećim licima ili ih uopšte ne koriste za marketing.

Kompanija pCloud je objedinila podatke na osnovu nove politike privatnosti u Apple App Store-u, a njihova najnovija istraživanja sugerišu da Instagram i Facebook najveći deo korisničkih podataka dele sa nezavisnim kompanijama i masovno ih koriste za svoje marketinške aktivnosti.

„Nije ni čudo što na vašem fidu ima toliko promovisanog sadržaja. Sa više od milijardu aktivnih korisnika mesečno, zabrinjavajuće je da je Instagram središte za deljenje tako velike količine podataka korisnika koji sa tim nisu upoznati“, piše u objavi na blogu kompanije.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Instagram i Facebook najviše korisničkih podataka dele sa nezavisnim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čuvati namirnice na suvom i hladnom mestu

Belo pšenično brašno može da se čuva 6-8 meseci, a integralne sorte nešto kraće, 4-6 meseci, jer se brže kvare. Brašno treba čuvati na suvom mestu, uz odgovarajuću zaštitu kako ga insekti i buđ ne bi oštetili. Pravi profesionalci zamrznu brašno nakon kupovine na 48 sati kako bi uništili jaja moljaca koja potencijalno mogu biti unutra. Suvu pastu, kao i pasulj, teba čuvati u originalnom pakovanju, a ako nisu već upakovani, onda ih držite u dobro zatvorenoj posudi na hladnom, suvom mestu. Šećer i so u kristalu, kada nisu na vlažnom mestu, nemaju rok trajanja, dok tradicionalno rafinirano suncokretovo ulje za kuvanje može da stoji 16 meseci osim ako rok trajanja ne kaže drugačije, pod uslovom da je u zatvorenoj boci, zaštićeno od sunčevih zraka na suvom i hladnom mestu. Rok trajanja je važan i za konzerviranu hranu, mada skladištenje konzervi ne zahteva specijalnu negu.

Nije svakoj hrani mesto u fržideru

Mnogi sveži proizvodi se mogu čuvati na sobnoj temperaturi, na primer jaja, koja se obično stavljaju u vrata frižidera, ali upravo tu temperatura najviše fluktuira. Dobro rešenje ovog problema je LG DoorCooling + tehnologija koja omogućava ravnomeran raspored hladnog vazduha u sve delove frižidera, uključujući vrata.

Mnogi ne znaju da se paradajz, luk i drugo povrće može sa lakoćom čuvati na policama ili kuhinjskim ormarićima. Tekstura i ukus voća poput avokada, jabuka, banana, limuna i raznih bobica, može da se promeni ako se duže drži u frižideru. Nemojte da stavljate voće u frižider ako planirate u skorije vreme da ga jedete. Namirnice za svakodnevnu upotrebu, poput hleba, nisu za frižider, pa je bolje da ih zamrznete ako planirate da ih čuvate duže.

Svaka namirnica ima svoju policu

Temperatura unutar frižidera opada sa vrha nadole, što znači da je najmanje hladno na gornjoj polici, a najhladnije na donjoj. Ovo treba imati na umu, uz sva druga sigurnosna pitanja, kada organizujete raspored stvari unutar frižidera, posebno kada unutra stavljate mnogo različitih namirnica.

Tako bi meso i riba trebalo da idu na najnižu policu, da ne bi curili na ostalu hranu. Preporučljivo je držati mlečne proizvode na sredini, a povrće u pregradama sa najviše vlage. Pošto u frižiderima cirkuliše suv vazduh, koristite komore koje su posebno namenjene da se u njima čuva povrće i voće da se ne bi sušili. Imajte na umu da je voću potrebno manje vlage nego povrću, tako da ih treba držati odvojeno ako je moguće. Najnoviji modeli frižidera omogućavaju podešavanje vlažnosti vazduha u komorama u zavisnosti da li odlažete povrće ili voće, pa čak i posebnu komoru gde možete da podešavate temperaturu, što je idealno za sirovo meso, ribu ili povrće.

Idealna temperatura frižidera

„Da bi hrana bila sveža i bezbedna za konzumaciju što duže, podesite temperaturu na frižideru na 4 stepena ili malo niže“, savetuje Andreja Stefanović, trener u sektoru bele tehnike u kompaniji LG. „Na višim temperaturama meso i riba se kvare, ali se povrće i voće smrzavaju, ako je okruženje previše hladno, čak i ako ih stavimo u odgovarajuću fioku“.

Ravnomerna temperatura bi bila idealna za svu hranu u frižideru, ali čak i samo otvaranje vrata brzo oslobodi hladan vazduh. Zbog toga je bitno da, prilikom odabira frižidera, izaberemo model koji omogućava ravnomernu temperaturu unutrašnjosti koja ne odudara više od pola stepena celzijusa.

Aranžman

U dobro aranžiranom frižideru hladni vazduh cirkuliše ravnomernije između namirnica, tako da hrana duže ostaje sveža. Ako hranu skladištimo u providne komore i ne natrpavamo sve jedno pored drugog, brže ćemo pronaći ono što nam treba kada otvorimo frižider, čime će manje hladnog vazduha izaći napolje. U domaćinstvima je stavljanje većeg posuđa u frižider redovan problem, pa je dobro imati policu na rasklapanje koja se može prepoloviti po potrebi, gde možete držati tegle ili veće posude.

Bonus savet: Izbegavajte razbacivanje

Pravilnim skladištenjem dugotrajne hrane i optimalnim korišćenjem frižidera možemo izbeći da deo namirnica koje kupimo završi u kanti za smeće. Pre svake kupovine, prvo zavirite u frižider, pa napravite listu namirnica koje vam trebaju da biste izbegli bespotrebno gomilanje stvari koje vam ne trebaju. U korpu stavljajte samo ono što ćete sigurno pojesti u doglednoj mogućnosti ili ono šta možete duže da čuvate u odgovarajućim uslovima. Iako još uvek ne možemo telefonski da razgovaramo sa našim frižiderom, možemo ih daljinski kontrolisati preko telefona sa ThinQ aplikacijom, tako da nas odgovarajuća temperatura za namirnice čeka kada se vratimo kući iz kupovine.

Чланак Saveti za pravilno skladištenje hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.