Odluka da sve škole moraju posebnim dokumentima da urede korišćenje telefona i drugih elektronskih uređaja u školi doneta je u skladu sa Zaključkom Vlade od 4. maja 2023. godine, piše u obrzaloženju Zakona.

Pravila koja škole donesu trebalo bi da budu u skladu sa smernicama Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Iz samog predloženog zakonskog rešenja, nije u potpunosti jasno da li bi škole trebalo da prilagodi već postojećim smernicama ili Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja treba da pripremi nove smernice.

Naime, na jednom mestu u obrazloženju zakona piše da je predviđeno da Zavod donese smernice za upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaj ili drugog sredstva.

Na drugom mestu u obrazloženju zakona se navodi da je Zavod za vrednovanje obrazovanje već dao smernice, koje su dostupne na internet stranici tog zavoda, „o čemu su sve ustanove na odgovarajući način informisane“.

Na sajtu Zavoda su svojevremeno objavljene preporuke „Donesi svoj uređaj“ koje je ova institucija izradila, odgovara za Novu ekonomiju direktor Zavoda Branislav Ranđelović.

Ove preporuke odnose se na podsticanje škola i nastavnica da omoguće učenicima da donose svoje mobilne telefone, laptopove ili tablete koje bi koristili isključivo za potrebe nastave. U preporukama su istaknute i dobre i loše strane ovakve prakse.

Pravila za korišćenje mobilnih telefona

Takođe, navedena su i pravila za korišćenje mobilnih telefona tokom nastave.

Prenosimo u celosti pravila iz ovih preporuka:

– Učenik mora da ispuni zahtev bilo kog člana školskog osoblja da se uzdrži od upotrebe digitalnog uređaja. Ukoliko učenik ne ispuni zahtev, telefon mu se oduzima u prisustvu svedoka, pakuje u kovertu sa učenikovim imenom, lepi i ostavlja u kancelariji. Po uređaj roditelji/zakonski zastupnici deteta mogu doći na kraju nastave.

– Učenik NE sme da koristi digitalni uređaj za snimanje, prenos ili objavljivanje fotografija, audio ili video-zapisa nastavnog materijala i procene bez pismenog pristanka svih strana.

– Lični digitalni uređaji ne smeju se koristiti u toaletima, svlačionicama ili bilo kom prostoru u školi koji se smatra privatnim. Slike, video i audio datoteke snimljene u školi ne smeju se prenositi niti objavljivati u bilo kom trenutku bez izričite dozvole nastavnika ili druge odgovorne osobe u školi.

– Kršenje navedenih pravila može dovesti do gubitka privilegija korišćenja vlastitih digitalnih uređaja u školi i tokom nastavnog procesa i/ili disciplinskog postupka.

– Neprikladna upotreba mobilnih uređaja može dovesti do oduzimanja uređaja koji se prosleđuje odgovornom licu u školi, od kojeg ga može preuzeti roditelj/zakonski zastupnik deteta. Naknadna krivična dela slične prirode mogu dovesti do dodatnih sankcija regulisanih zakonima i pravilnicima u zavisnosti od prekršaja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Škole će morati da regulišu upotrebu mobilnih telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.

U vreme kada se investitori na berzi jagme za ulaganja u postojeće, a ponekad kako se ispostavi i u nepostojeće projekte za razvoj samovozećih putničkih vozila i kamiona, mediji su prepuni dramatičnih naslova o posledicama koje izaziva nikad veća nestašica profesionalnih vozača u celom svetu. Njihov nedostatak u SAD je toliki da je paralisao tamošnju privredu, pa se u rešavanje ovog problema uključio i sam predsednik Džo Bajden.

Ali američki novinari izveštavaju da je na pomolu nova nacionalna kriza koja je „zakucala“ i školstvo, jer je na tržištu rada gotovo nemoguće pronaći vozače školskih autobusa. Ameriku je obišla vest da je zbog toga jedna osnovna škola u Bostonu morala za prevoz učenika da iznajmi autobus koji inače služi za privatne zabave, sa neonskim svetlima, šljokicama i stubovima oko kojih plešu striptizete dok se svlače. Da sve bude u stilu, autobus privremeno vozi nastavnik muzičkog, „dok se ne izađe iz krizne situacije“.

Boston, glavni i najveći grad američke države Masačusets, nije usamljen u pronalaženju „kreativnih“ rešenja za krizu sa školskim autobusima, budući da je guverner ove savezne države nedavno angažovao oko 250 pripadnika nacionalne garde da voze decu u školu. Zvaničnici u još dve savezne države, Ohaju i Južnoj Karolini izjavili su da će učiniti isto, dok vlasti u Teksasu zahtevaju od škola da za prevoz dece dodatno uposle nastavnike i trenere školskih košarkaških timova.

Nadležni u Pensilvaniji izdvojili su novac iz budžeta da bi svakoj porodici koja ima školarca u kući ponudili 300 dolara mesečno da se same snađu za prevoz dece do škole. U saveznoj državi Njujork, vlasti su angažovale veliki broj komercijalnih agencija da na tržištu rada regrutuju profesionalne vozače za prevoz učenika. No, uspeh takve akcije je više nego upitan, jer u situaciji kada se svi grabe za ove radnike, u profesiji koja je inače slabo plaćena, na dnu platne lestvice su upravo vozači školskih autobusa.

Ostavljeni na cedilu

Za razliku od vozača, vlasnici firmi koje iznajmljuju autobuse za prevoz učenika nisu mogli da se požale na zaradu, sve dok se nije pojavila korona. U SAD, oko 25 miliona dece koristi školske autobuse, odnosno 55% ukupnog broja učenika, a 13,8 hiljada školskih okruga je za te namene trošilo oko 22 milijarde dolara godišnje. Okruzi poseduju oko 60% od ukupno pola miliona školskih autobusa u Americi, za koje sami unajmljuju vozače. Preostalih 40% autobusa su u vlasništvu privatnih kompanija za prevoz, koje angažuju svoje vozače i ugovaraju prevoz sa školama.

Aktuelna kriza je, međutim, svima pokazala da je i ovo tržište monopolizovano, jer skoro celokupni posao u svojim rukama drže samo tri privatne kompanije: „First Student“, „National Express“ i „Student Transportation“. Prva među njima, „First Student“, je u 2019. godini, neposredno pre izbijanja pandemije, ostvarila 1,85 milijardi dolara prihoda i 173 miliona dolara profita. Sada je posao pred kolapsom, jer maltene niko neće da se prihvati vožnje školskih autobusa, bilo da radno mesto nude privatne kompanije, ili sami okruzi.

Najnovije istraživanje koje je sprovela američka administracija kako bi utvrdila koliko je „dogorelo“ školama zbog ovog problema, pokazalo je da više od tri četvrtine okruga u SAD ne mogu da obezbede redovan prevoz do škole, a više od polovine je opisalo trenutnu situaciju kao očajnu. Mada su škole i privatne kompanije i ranije imale poteškoća da obezbede dovoljan broj vozača školskih autobusa, prema nalazima u istraživanju trenutno je ovih radnika za preko 50% manje nego pre izbijanja pandemije.

Korona je, međutim, bila samo okidač da na površinu isplivaju problemi koji su se godinama gurali pod vodu, a kako se ispostavilo, za eskalaciju krize sa vozačima dobar deo odgovornosti snose i sami školski okruzi.

Naime, kada je prošle godine 95% škola u SAD prešlo na izvođenje nastave na daljinu tokom vanrednog stanja, savezne vlasti su izdvojile 13,5 milijardi dolara za pomoć školskim okruzima, kako bi prebrodili pandemijsku „oluju“. Ali većina okruga od tog novca nije dala ni centa za godišnje ugovore za prevoz školske dece. Zato su se, pored vozača koje su angažovali okruzi, u ogromnim problemima našle i kompanije koje iznajmljuju školske autobuse i stoga su morale da otpuste veliki broj radnika, pre svih – vozače.

Oni su, da bi preživeli, bili prinuđeni da nađu druge poslove, ali čak i među vozačima koji nisu uspeli da se na duži rok uhlebe na nekom drugom mestu, mnogi su odbili da se vrate na posao kada su se đaci vratili u učionice. Glavni razlog je preveliki zdravstveni rizik za bednu platu.

Pobuna obespravljenih

Savezna statistika pokazuje da je profesionalni vozač školskog autobusa u Americi star u proseku 56 godina, odnosno 14 godina stariji od prosečnog radnika u većini drugih delatnosti. Isti izvor procenjuje da radnici u ovoj starosnoj grupi imaju 40 puta veći rizik da će umreti ako obole od korone, nego zaposleni koji su stari između 18 i 29 godina.

Pored „krštenice“, vozači školskih autobusa dodatno rizikuju zbog toga što se u SAD još ne sprovodi vakcinacija dece mlađe od 12 godina, a veći problem je što je među starijim školarcima i dalje ogroman broj nevakcinisanih. Crne brojke potvrđuju, nažalost, da upravo ovi radnici umiru alarmantnom brzinom širom SAD, od kada su počeli da se šire novi, još smrtonosniji sojevi korona virusa.

Pored toga, vozači se žale američkim medijima da je njihov posao i u regularnim uslovima postao noćna mora, jer sa svakom novom generacijom ima sve više nasilja među učenicima tokom vožnje. Još je gora situacija sa onima koji ulaze u autobus pod dejstvom droga, pa vozači sve češće moraju da vode brigu šta će sa učenicima koji su se predozirali, ali i da se sami brane od provokacija i nasilničkog ponašanja.

Uz sve to, dok je prosečna godišnja plata vozača kamiona prošle godine iznosila nešto više od 47.000 dolara bruto, vozači školskih autobusa zbog drugačije prirode posla koji se vezuje za trajanje školske godine i generalno znatno manjeg broja radnih sati, ukupno u proseku zarade tek nešto preko 19.000 dolara bruto. Oni nemaju nadoknadu tokom školskih raspusta, a pošto im je posao takav da rade u dve smene, teško nalaze mogućnosti za dodatne izvore prihoda.

Kad se sve sabere i oduzme, ispada da im je isplativije i bezbednije da žive od socijalne pomoći za nezaposlene, koja trenutno iznosi nešto manje od 2.000 dolara mesečno. Deo njih je prešao da radi za tehnološku kompaniju „Amazon“, koja je počela da daje nešto veću nadnicu od 16 dolara bruto po satu, koliko je trenutno savezni prosek u SAD za vozače autobusa. Ali ni to iskustvo se nije pokazalo naročito isplativo, jer kako izjavljuju vozači koji su napustili i „Amazon“, kada se odbiju svi režijski troškovi zarada se svede na pet do 10 dolara po satu.

Pre izbijanja pandemije, savezne države su određivale različite naknade po satu za ovaj posao, ali su te razlike bile zanemarljive. Sada kompanija „First Student“ nudi vozačima školskih autobusa 21 dolar bruto po satu, a školski okruzi u Pensilvaniji, Arizoni, Virdžiniji i mnogim drugim državama, pored povećane satnice i bonus od 3.000 dolara, samo da radnici potpišu ugovor.

Slične probleme da sve više ljudi odbija slabo plaćene a rizične poslove imaju restorani, lanci brze hrane, građevinci i druge industrije. Pojedini američki mediji zaključuju da ono što sada Amerika preživljava nije toliko uzrokovano nestašicom pojedinih struka, već je ovo cena koju plaća zbog toga što je dozvolila da korporacije potpuno obesprave veliki deo radne snage.

Marina Vučetić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Kriza u SAD zbog nedostatka vozača školskih autobusa: Prevoz do škole u autobusu za striptizete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji. Time će mladi i iz urbanih i ruralnih sredina dobiti jednake mogućnosti za sticanje digitalnih veština koje će im u perspektivi povećati konkurentnost na tržištu rada.

Potpredsednica Ljiljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB-a u Srbiji, izjavila je: “Moderno, efikasno obrazovanje i digitalna pismenost otvaraju nove mogućnosti za mlade i povećavaju njihove šanse za zapošljavanje. Snažna digitalna ekonomija od ključne je važnosti za inovacije, napredak, radna mesta i konkurentnost. U današnje vreme ovo je jedan od glavnih preduslova za rast i prosperitet u zemljama širom sveta. Takođe, digitalizovane škole daleko su efikasnije tokom kriznih situacija poput pandemije covida-19. Kao banka EU, želimo da doprinesemo većoj otpornosti Srbije kako bi uspešno funkcionisala i u najtežim vremenima. EIB će sa zadovoljstvom nastaviti da podržava Srbiju i njenu tranziciju ka digitalnoj, održivoj i inovativnoj ekonomiji.”

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije Tatjana Matić objasnila je: “Projekat digitalizacije obrazovnog sistema je prioritet Vlade Srbije. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije počeli su implementaciju projekta ’Povezane škole’ 2019. godine. Investicija EIB-a imaće pozitivan učinak na sve škole u Srbiji. MTTT je napravilo značajan pomak ka izgradnji standardizovane, održive bežične internet veze u svim školama i ka kompletnom unapređenju komunikacione infrastrukture nacionalne akademske mreže. U isto vreme, nabavkom digitalne opreme, Ministarstvo obrazovanja je obezbedilo osnovnu infrastrukturu za razvoj digitalizovanih nastavnih procesa. Nabavka moderne IT opreme i interneta velike brzine, kao i poboljšanje digitalnih veština nastavnika, doprineće digitalnom obrazovanju koje je važan stub savremenog, održivog i snažnog društva, pogotovo u krizama poput pandemije covida-19. Ovaj projekat će doprineti premošćavanju digitalnog jaza, povećanju digitalne pismenosti i konkurentnosti u digitalnog dobu, i unaprediti potencijal IT industrije. Svi mladi ljudi treba da dobiju jednake šanse i znanja koja će im omogućiti iste izbore koje imaju njihovi vršnjaci u digitalno razvijenim ekonomijama.”

Sem Fabrici, ambasador i šef delegacije EU u Srbiji, izjavio je: “COVID-19 je nametnuo celom svetu potrebu da se digitalizuje. Usvajanje digitalnih veština je postalo više nego ikada ključno za učenje, rad i aktivno učešće u društvu, kao i za sticanje drugih osnovnih znanja kao što su komunikacija, nauka, tehnologija, tehnika, matematika i jezici. Ovo značajno ulaganje EIB-a u digitalnu nastavnu infrastrukturu i kompetencije nastavnika širom Srbije dolazi u prelomnom trenutku za modernizaciju srpskog obrazovnog sistema. Ono je sastavni deo ukupnih napora Evropske unije u razvoj obrazovnog sistema u Srbiji. Uz pomoć više od 100 miliona evra koliko je uloženo do sada, evropski zlatni standardi i najbolje prakse ugrađeni su u obrazovni sistem Srbije. Zahvaljujući tome, generacije učenika imaće bolje obrazovanje i šansu da u budućnosti daju aktivan doprinos društvu.”

EIB će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta. Do danas je EIB uložila 50 miliona evra u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28 000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova. Ulaganjem 200 miliona evra u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima.

Чланак EIB investirala je 65 miliona evra u digitalizaciju srpskih škola се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Mada su škole i vrtići idealno okruženje za prenos virusnih bolesti, jer se velike grupe dece nalaze duže vremena zajedno u zatvorenim prostorima, infekcija korona virusom još uvek je mnogo niža među decom nego među odraslima“, rekao je epidemiolog Volter Hes sa Instituta Robert Koh u Berlinu.
S druge strane, neka istraživanja pokazuju da se školarci ipak mogu zaraziti i preneti bolest drugima, pri čemu će korona virusom druge verovatnije zaraziti starija nego mlađa deca. Naučnici navode da razlozi veće zaraze kod starijih učenika još nisu dovoljno istraženi, ali da uprkos tome dobijeni rezultati mogu da posluže kao smernice za epidemiološke mere u školama.

Mali broj žarišta u školama

Već je ranije utvrđeno da škole mogu da se otvore u situaciji kada u široj zajednici ima mali broj zaraženih. Ali čak i na područjima gde je bio zabeležen porast infekcija, nije bilo puno žarišta u školama, pogotovo ako su se preduzimale mere predostrožnosti, piše časopis „Nature“, koji se smatra najrelevantnijim naučnim časopisom u svetu.
Recimo, u Italiji je u septembru ponovno otvoreno više od 65.000 škola, a četiri nedelje kasnije samo je u 1.212 objekata došlo do pojave korona virusa. U 93% slučajeva zarazila se samo jedna osoba, a samo je u jednoj srednjoj školi došlo do veće zaraze, odnosno obolelo je više od 10 osoba.

U saveznoj državi Viktoriji u Australiji, koju je u julu pogodio drugi talas pandemije, takođe nije bilo puno žarišta u školama i dečjim vrtićima. Od 1.635 infekcija korona virusom u školama, dve trećine su bile ograničene na samo jedan slučaj, a u 91% slučajeva zarazilo se manje od 10 ljudi.

U Sjedinjenim Državama stopa zaraze ostala je i dalje visoka kada su škole počele ponovo da se otvaraju u avgustu, a udeo infekcija kod dece nastavio je da raste, saopštili su iz Američke akademije za pedijatriju.
U saopštenju se, međutim, navodi, da još nije jasno koliko su infekcije u školama doprinele širenju zaraze unutar zajednice, jer su vlasti u istom periodu povećale broj testiranja i ublažile druge mere, poput onih koje se odnose na okupljanja ljudi ili poslovanje preduzeća.

U školama u Engleskoj je tokom juna u više od 30 žarišta došlo do prenosa virusa među zaposlenima u školama, a samo u dva žarišta su se zarazili učenici.

Starija deca su zarazna kao i odrasli

Naučnici smatraju da je jedan od razloga što škole nisu postale veća žarišta zaraze korona virusom taj što su manja deca, pogotovo ona mlađa od 12 godina, manje podložna infekciji od odraslih. Dodatno, ako se i zaraze, mala deca će ređe zaraziti druge nego ona starijeg uzrasta.

Nemački epidemiolog Volter Hes i njegove kolege su posle analize pet nemačkih škola otkrili da su infekcije korona virusom ređe kod dece uzrasta od šest do 10 godina, nego kod starije dece i odraslih koji rade u školama.
„Potencijal za prenos na druge povećava se s godinama starosti, a adolescenti verovatno podjednako prenose virus kao i odrasli. Mere ograničenja, poput obaveznog nošenja maski ili prelaska na onlajn nastavu u slučaju porasta infekcija, trebalo bi da se usmere na tinejdžere i nastavnike“, smatra Hes.

Druga istraživanja takođe potvrđuju da su starija deca zaraznija od mlađe, odnosno da lakše od njih prenose korona virus na druge. Primera radi, u Sjedinjenim Državama stopa zaraze dvostruko je veća kod dece uzrasta od 12 do 17 godina nego kod dece od pet do 11 godina. Najveći broj zaraza zabeležen je kod srednjoškolske dece, manji kod viših razreda osnovne škole, a najmanji u nižim razredima.

„Nama ustvari nije poznat prirodan proces zaraze među decom, jer smo uveli preventivne mere. Deca nisu u tipičnom školskom okruženju. Umesto toga, među njima je postavljena fizička distanca, nose maske i primenjuju druge mere opreza“, rekla je pedijatar Fiona Rasel sa Univerziteta Melburn.

Nepoznati zaštitni mehanizam kod mlađe dece

„Još uvek nam nije sasvim jasno zašto mlađa deca manje šire korona virus. Jedno objašnjenje je da zbog manjih pluća izbacuju manje aerosola nego odrasli“, kaže Hes i dodaje da se to događa i kod tuberkuloze.
„Ali infekcija tuberkuloze se širi iz lezija u plućima, a Kovid-19 je drugačiji jer virus inficira gornje disajne puteve. Zato stvari nisu još sasvim jasne“, priznaje nemački epidemiolog.

Drugo objašnjenje jeste to da mala deca češće imaju asimptomatske reakcije. Jedna britanska studija je pokazala da 50% zaražene dece između dve i 15 godina nije imalo nikakve simptome.
„Ne postoji nešto takvo kao nulta stopa prenosa ili nulti rizik. No, rizik od zaraze u školi je nizak, pogotovo ako u zajednici nema velikog broja slučajeva obolelih“, tvrdi Fiona Rasel.

Izvor: Nature

Foto: Pixabay

Чланак Da li su škole žarišta zaraze? се појављује прво на Biznis i Finansije.