Home VestiPolitika i društvo Da li su škole žarišta zaraze?

Da li su škole žarišta zaraze?

by bifadmin

Sve više podataka prikupljenih šorom sveta ukazuje na to da škole nisu veća žarišta zaraze korona virusom. Ovaj zaključak se odnosi pogotovo na niže razrede osnovne škole, dok su najrizičniji srednjoškolci. Uprkos strahu mnogih roditelja i zaposlenih u obrazovnim institucijama, broj infekcija Kovidom-19 nije značajno porastao nakon otvaranja škola i vrtića, navodi se u analizi najpriznatijeg naučnog časopisa „Nature“.

„Mada su škole i vrtići idealno okruženje za prenos virusnih bolesti, jer se velike grupe dece nalaze duže vremena zajedno u zatvorenim prostorima, infekcija korona virusom još uvek je mnogo niža među decom nego među odraslima”, rekao je epidemiolog Volter Hes sa Instituta Robert Koh u Berlinu.
S druge strane, neka istraživanja pokazuju da se školarci ipak mogu zaraziti i preneti bolest drugima, pri čemu će korona virusom druge verovatnije zaraziti starija nego mlađa deca. Naučnici navode da razlozi veće zaraze kod starijih učenika još nisu dovoljno istraženi, ali da uprkos tome dobijeni rezultati mogu da posluže kao smernice za epidemiološke mere u školama.

Mali broj žarišta u školama

Već je ranije utvrđeno da škole mogu da se otvore u situaciji kada u široj zajednici ima mali broj zaraženih. Ali čak i na područjima gde je bio zabeležen porast infekcija, nije bilo puno žarišta u školama, pogotovo ako su se preduzimale mere predostrožnosti, piše časopis „Nature“, koji se smatra najrelevantnijim naučnim časopisom u svetu.
Recimo, u Italiji je u septembru ponovno otvoreno više od 65.000 škola, a četiri nedelje kasnije samo je u 1.212 objekata došlo do pojave korona virusa. U 93% slučajeva zarazila se samo jedna osoba, a samo je u jednoj srednjoj školi došlo do veće zaraze, odnosno obolelo je više od 10 osoba.

U saveznoj državi Viktoriji u Australiji, koju je u julu pogodio drugi talas pandemije, takođe nije bilo puno žarišta u školama i dečjim vrtićima. Od 1.635 infekcija korona virusom u školama, dve trećine su bile ograničene na samo jedan slučaj, a u 91% slučajeva zarazilo se manje od 10 ljudi.

U Sjedinjenim Državama stopa zaraze ostala je i dalje visoka kada su škole počele ponovo da se otvaraju u avgustu, a udeo infekcija kod dece nastavio je da raste, saopštili su iz Američke akademije za pedijatriju.
U saopštenju se, međutim, navodi, da još nije jasno koliko su infekcije u školama doprinele širenju zaraze unutar zajednice, jer su vlasti u istom periodu povećale broj testiranja i ublažile druge mere, poput onih koje se odnose na okupljanja ljudi ili poslovanje preduzeća.

U školama u Engleskoj je tokom juna u više od 30 žarišta došlo do prenosa virusa među zaposlenima u školama, a samo u dva žarišta su se zarazili učenici.

Starija deca su zarazna kao i odrasli

Naučnici smatraju da je jedan od razloga što škole nisu postale veća žarišta zaraze korona virusom taj što su manja deca, pogotovo ona mlađa od 12 godina, manje podložna infekciji od odraslih. Dodatno, ako se i zaraze, mala deca će ređe zaraziti druge nego ona starijeg uzrasta.

Nemački epidemiolog Volter Hes i njegove kolege su posle analize pet nemačkih škola otkrili da su infekcije korona virusom ređe kod dece uzrasta od šest do 10 godina, nego kod starije dece i odraslih koji rade u školama.
„Potencijal za prenos na druge povećava se s godinama starosti, a adolescenti verovatno podjednako prenose virus kao i odrasli. Mere ograničenja, poput obaveznog nošenja maski ili prelaska na onlajn nastavu u slučaju porasta infekcija, trebalo bi da se usmere na tinejdžere i nastavnike“, smatra Hes.

Druga istraživanja takođe potvrđuju da su starija deca zaraznija od mlađe, odnosno da lakše od njih prenose korona virus na druge. Primera radi, u Sjedinjenim Državama stopa zaraze dvostruko je veća kod dece uzrasta od 12 do 17 godina nego kod dece od pet do 11 godina. Najveći broj zaraza zabeležen je kod srednjoškolske dece, manji kod viših razreda osnovne škole, a najmanji u nižim razredima.

„Nama ustvari nije poznat prirodan proces zaraze među decom, jer smo uveli preventivne mere. Deca nisu u tipičnom školskom okruženju. Umesto toga, među njima je postavljena fizička distanca, nose maske i primenjuju druge mere opreza“, rekla je pedijatar Fiona Rasel sa Univerziteta Melburn.

Nepoznati zaštitni mehanizam kod mlađe dece

„Još uvek nam nije sasvim jasno zašto mlađa deca manje šire korona virus. Jedno objašnjenje je da zbog manjih pluća izbacuju manje aerosola nego odrasli”, kaže Hes i dodaje da se to događa i kod tuberkuloze.
„Ali infekcija tuberkuloze se širi iz lezija u plućima, a Kovid-19 je drugačiji jer virus inficira gornje disajne puteve. Zato stvari nisu još sasvim jasne“, priznaje nemački epidemiolog.

Drugo objašnjenje jeste to da mala deca češće imaju asimptomatske reakcije. Jedna britanska studija je pokazala da 50% zaražene dece između dve i 15 godina nije imalo nikakve simptome.
„Ne postoji nešto takvo kao nulta stopa prenosa ili nulti rizik. No, rizik od zaraze u školi je nizak, pogotovo ako u zajednici nema velikog broja slučajeva obolelih“, tvrdi Fiona Rasel.

Izvor: Nature

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar