Cene naftnih derivata će se od prvog dana oktobra definitivno povećati zbog odluke Vlade Srbije da podigne iznos akcize na evrodizel za 4,76 dinara a na benzin za 4,63 dinara po litru, piše Danas.

Međutim, cena goriva na pumpama u našoj zemlji neće se uvećati samo za iznos nove akcize, već će se na nju dodatno odraziti i rast cene nafte na tržištu.

Naime, cene nafte su sa nivoa od 75 dolara po barelu naglo počele da skaču početkom jula, naročito u poslednje tri sedmice, i analitičari očekuju da bi one uskoro mogle da pređu nivo od sto dolara po barelu. Shodno tome, cena nafte tipa „brent“ u ovom trenutku iznosi oko 94 dolara po barelu.

Globalna tražnja

Analitičari Međunarodne agencije za energiju i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) prognoziraju da bi globalna potražnja za naftom mogla da dostigne 2,1 milion barela dnevno.

Takva situacija uzrokuje povećanje cena nafte ali analitičari smatraju da će u poslednjem tromesečju godine ipak doći do njihovog pada na nivo od 84 dolara po barelu a nakon toga će uslediti dodatno sniženje na nivo od 78 do 82 dolara po barelu, kao i da će sledeće godine cena ići još niže na oko 70 dolara po barelu.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže za Danas da će od 1. oktobra u Srbiji cene goriva u maloprodaji skočiti zbog povećanja akcize na naftne derivate ali i zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu.

„Iako u ovom trenutku maloprodajne cene goriva u Srbiji ne zavise direktno od korekcije cena sirove nafte na berzama već se formiraju na osnovu cene koštanja naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera, ta korekcija će ipak posredno uticati na njihov rast na pumpama u našoj zemlji. Naime, svaki rast cene sirove nafte uzrokuje korekciju, odnosno povećanje cene naftnih derivata na referentnim regionalnim berzama. U konkretnom slučaju to znači da će pored poskupljenja od pet do šest dinara zbog korekcije akcize gorivo u Srbiji dodatno poskupeti i usled skoka cene sirove nafte koje bi u oktobru mogle da pređu nivo od 100 dolara po barelu“, navodi sagovornik lista Danas i dodaje da je formula po kojoj se u Srbiji u uslovima ekonomske krize određuje maksimalna cena koštanja naftnih derivata uzrok visokoh cena goriva u maloprodaji.

Rakić navodi da će rast cene nafte ipak biti kratkog daha te da će krajem godine zbog pada tražnje ona početi da klizi nadole.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da će rast cena sirove nafte dovesti do povećanja maloprodajnih cena goriva u Srbiji i objašnjava da to utiče i na povećanja cene gasa.

Cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“

„Cene gasa se određuju po naftnoj formuli i onda je logično da rastu kada se povećavaju cene nafte. Sigurno je da će se rast cena nafte odraziti na rast cena goriva na pumpama u Srbiji. Cena nafte raste zbog toga što postoji velika potražnja za njom a sa druge strane zemlje poput Saudijske Arabije smanjuju njenu proizvodnju što automatski izaziva njen skok. Shodno tome treba očekivati da se trend rasta nastavi sve dok se ne smanji potražnja za naftom usled čega će njena cena na tržištu padati“, ističe Vuletić.

Podsećanja radi, da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske krize, nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače često zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzina i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.

Eksperti tvrde da sve to u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego, na primer, u Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Gorivo poskupljuje od 1.oktobra najmanje za 6 dinara po litiri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Atanacković je rekao da akcize od februara 2021. godine nisu usklađivane sa akciznim kalendarom, odnosno povećavane, već su povremeno smanjivane u različitim iznosima do oko 15 odsto
„Na osnovu povećanja akcize i poreza dizel bi po usvajanju zakona trebalo da košta oko 210 dinara po litru, a benzin 195 dinara“, rekao je Atanacković za Betu.

Vlada Srbije usvojila je pre dva dana Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam odsto. Taj zakon će se primenjivati od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredbi predviđena kasnija primena.

U obrazloženju predloga je navedeno da će povećanje akcize, kao posebnog poreza, povećati budžetske prihode za oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

Atanacković je rekao da je odlaganje povećanja akcize oko dve godine uticalo da inflacija ne bude još veća, a da ovo povećanje neće uticati na njeno smanjenje, naprotiv može izazvati lanac poskupljenja.

Dodao je da se nada da cena nafte na svetskom tržištu neće rasti, što bi dodatno podiglo cena naftnih derivata.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Zbog povećanja akciza benzin i dizel skuplji za 6 dinara po litru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada u Delhiju je saopštila da je uvela zabranu izvoza belog pirinča, koji nije basmati, nakon što su maloprodajne cene ove žitarice porasle za tri odsto za mesec dana, jer su kasne, ali jake monsunske kiše nanele veliku štetu usevima, piše Roojters.

Indija pokriva više od 40 odsto svetskog izvoza pirinča, a niske zalihe kod drugih izvoznika znače da bi bilo kakvo smanjenje isporuka moglo da naduva cene hrane, koje su već podigli rat u Ukrajini i nestabilno vreme.

– Da bi se obezbijedila adekvatna dostupnost belog pirinča, koji nije basmati, na indijskom tržištu i da bi se ublažio rast cena u domaćim okvirima, vlada Indije je izmenila izvoznu politiku – saopštilo je indijsko Ministarstvo hrane i navelo da je u poslednjih 12 meseci došlo do povećanja maloprodajne cene od 11,5 odsto.

Ova kategorija, beli i lomljeni pirinač, činili su oko 10 od ukupno 22 miliona tona indijskog izvoza pirinča prošle godine.

Indija poremetila svetsko tržište pirinča

Indijska vlada je kasnije precizirala da prokuvani pirinač, koji je predstavljao 7,4 miliona tona izvoza u 2022. godini, nije uključen u zabranu. Ovaj potez pokazuje osetljivost vlade premijera Narendre Modija na rast cena hrane uoči opštih izbora skoro sledeće godine.

Njegova administracija je produžila i zabranu izvoza pšenice, nakon što je već ograničila isporuku pirinča u septembru 2022. godine, kao i izvoz šećera ove godine, pošto je prinos trske opao.

– Indija bi poremetila svetsko tržište pirinča mnogo većom brzinom nego što je to učinio rat u Ukrajini na tržištu pšenice – izjavio je Krišna Rao, predsednik Udruženja izvoznika pirinča.

Pirinač je osnovna namirnica za više od tri milijarde ljudi, a skoro 90 odsto useva koji zahtevaju veliku količinu vode proizvodi se u Aziji. Skok cena pirinča vidljiv je u poslednjih godinu dana i na našem tržištu, pa kilogram kvalitetnijeg pirinča ide i do 1.000 dinara, što je ranije bilo nezamislivo.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Pirinač nikad skuplji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako će, recimo, velika preduzeća koji se nalaze u lokalima u ekstrazoni, a pripadaju prvoj grupi, u kojoj se nalaze banke, kladionice, mobilne i telefonske usluge, osiguranja, umesto 807.544, morati da izdvoje 1.090.184 dinara. Kada je reč o istoj zoni, ali za mikropreduzeća, ona će plaćati oko 50.000 dinara više, umesto 161.509 – 218.037 dinara. Za srednja preduzeća će ovaj namet stajati u prvoj zoni oko 654.000 dinara, dok su u tekućoj godini ovu stavku plaćali približno 484.000 dinara.

Kada je reč o istoj grupi poslova, ali u najjeftinijoj osmoj zoni, za isticanje firmarina velike firme moraće da iskeširaju umesto oko 164.000, oko 277.000 dinara.

Druga grupa delatnosti, kojoj pripadaju elektroprivreda, noćni barovi i diskoteke, poštanske aktivnosti, takođe, mogu da računaju na skuplje firmarine. Tako će, u prvoj zoni velika preduzeća očekivati nameti od oko 817.000 dinara umesto dosadašnjih oko 605.000 dinara.

Iste delatnosti u drugoj zoni moraće da računaju na troškove od oko 575.000 dinara, dok su do sada izdvajali oko 425.000 dinara. Srednja preduzeća su dužna da za lokalnu taksu daju oko 490.000 dinara, odnosno oko 127.000 dinara više u odnosu na sad. Mala preduzeća će morati da iskeširaju oko 172.000, umesto 127.000 dinara.

Registracija vozila

Preduzetnici i pravna lica koja su razvrstana u mikro i mala pravna lica, izuzev prve, druge i treće grupe, a imaju godišnji prihod manji od 50 miliona dinara, ne plaćaju taksu. Uvećana je i taksa koja se plaća prilikom registracije vozila, pa će za putničko vozilo kubikaže do 1.150 kubika umesto 590 izdvajati 620 dinara. Za vozila preko 3.000 kubika, nova cena takse je 6.240 umesto dosadašnjih 5.900 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Taksa za isticanje firme skuplja u 2022.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vremenom će nas sve to koštati više, ali to je pravi pristup koji moramo da preduzmemo, rekao je Bastijan.

„Delta erlajns“ je ranije saopštila da je ulagala 30 miliona dolara godišnje na mere smanjenja emisije štetnih gasova i da je od marta prošle godine postigla „nultu neto emisiju ugljendioksida“.
Pozivajući se na podatke Međunarodne agencije za energiju (IEA), BBC podseća da je avioindustrija odgovorna za oko dva i po odsto emisije ugljendioksida, i u tom razmeru utiče na globalno zagrevanje.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Borba protiv klimatskih promena učiniće letenje skupljim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše je poskupela naknada za unošenje imena Beograd u poslovno ime privrednog subjekta i udruženja. Vlasnici firmi koji budu želeli da one u svom nazivu imaju ime prestonice moraće da izdvoje 158.554 dinara, što je za oko 5.000 više nego dosad.
Korigovane su i cene za podnošenje zahteva, molbi, predloga i prijava, pa će Beograđani za njih morati da plate 10 dinara više, odnosno 330 dinara. Taksa za žalbe protiv rešenja koje donose organi gradske uprave ubuduće će iznositi 490 umesto 480 dinara.

Za deset dinara biće skuplja i opomena kojom se obveznik poziva da plati taksu, pa će sada ovaj „podsetnik“ građane koštati 290 dinara. Taksa se plaća i za uvid u spis kod organa odnosno organoizacione jeidnice, a svi koji đžele da razgledaju gradsku i opštinsku dokumentaciju plaćaće deset dinara više, odnosno 380 dinara za svaki započeti sat, piše Euronews.

Za pojašnjenje propisa 1.660 dinara

Za po 50 dinara poskupeli su i zahtevi za davanje tumačenja, objašnjenja i mišljenja o primeni opštinskih i gradskih propisa, pa će građani koji budu tražili pojašnjenja od nadležnih u lokalnim samoupravama morati da izdvoje 1.660 dinara. To je iznos koji je utvrđen i Zakonom o republičkim administrativnim taksama, za propise repubčilkih organa.

„Sekretarijat za finansije je iznose taksi uskladio sa indeksom potrošačkih cena od 103,3 odsto u Republici Srbiji, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ostvaren u periodu od jula 2020. do juna 2021. godine, odnosno uvećao ih je za 3,3 odsto. Odluka o utvrđivanju visike taksi za sledeću godinu objavljuje se u Službenom listu grada Beograda najkasnije do 31. oktobra“, piše u obrazloženju Odluke.

Građani koji budu želeli da otkupe građevinsko zemljište u javnoj svojini radi izgradnje ili ozakonjenja objekta moraće da izdvoje 6.441 dinara, umesto dosadašnje takse od 6.235 dinara. Plaća se i Rešenje za uklanjanje zdravih stabala sa javnih zelenih površina u prigradskim beogradskim opštinama i košta 1.226 dinara, što je 40 dinara više nego dosad.

Skuplje postavljanje tezgi i reklama

Među taksama koje se odnose na privrednike je rešenje za snabdevanje, utovar ili istovar novca, selidbe i obavljanje neodložnih komunalnih intervencija u pešačkoj zoni, a mesečna taksa za ove namene je sa 3.276 dinara skočila na 3.384 dinara. Rešenje o kretanju teretnih motornih vozila mimo utvrđenog režima saobraćaja košta 552 umesto 532 dinara, a rešenje o parkiranju teretnih vozila u istom periodu 3.384 umesto 3.276 dinara.

Vlasnici splavova će morati da izdvoje oko 1.000 dinara više, jer nova taksa za njihovo postavljanje košta 34.489 dinara.

„Rešenje o privremenom zauzeću javne površine umesto 10.060 iznosiće 10.956 dinara, ova taksa se naplaćuje za postavljanje bašte, zabavnih parkova i cirkusa“, navodi se u izmenama Odluke.

Za postavljanje tezgi Beograđani će morati da plate oko 150 dinara više, pa je nova taksa 4.979 dinara. Potvrda na izdatu saglasnost za zauzeće javne površine radi postavljanja bašte ugostiteljskih objekata umesto 2.824 sada košta 2.917 dinara. Rešenje o postavljanju objekta za oglašavanje, odnosno sredstava za oglašavanje ili reklama sada košta 6.461 dinar, a bilo je 6.255 dinara.

I taksisti će za razne dozvole i saglasnosti morati da računaju na veće izdatke. Zahtev za saglasnost da ispunjava uslove za obavljanje ove vrste prevoza, takista će morati da izdvoji oko 40 dinara više. Za taksu dozvolu gotovo je isti iznos poskupljenja, pa ona sada košta 1.275 dinara. Duplikat jedinstvene krovne oznake TAXI je sada 4.698 , umesto 4.548 dinara, a rešenje o postavljaju reklamnog panoa na krovu vozila 501 , umesto dosadašnjih 485 dinara.

I oni koji žele da postave balon halu rešenje će morati da plate oko 250 dinara više, odnosno 11.137 dinara, dok će za rešenje za odobrenje njenog korišćenja morati da izdvoje 6.960 umesto 6.738 dinara.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Od januara za Beograđane skuplje administrativne takse се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik udruženja povrtara iz Glogonja kod Pančeva Danail Vučkovski rekao je da su katastrofalni klimatski uslovi smanjili rod povrća, jer su visoke temperature sprečile oprašivanje, pa su cvetovi otpadali, a s druge strane rasli su troškovi da se održi biljka u životu i donese kakav-takav rod.

– Vremenski uslovi za proizvodnju nikad nisu bili gori, smanjeno je oprašivanje i rod, a istovremeno smo morali da zalivamo svaki drugi-treći dan što je povećavalo troškove – rekao je Vučkovski.

Najezda štetočina, kako je rekao, nikad nije bila veća, od biljnih vaši, buvaća, moljaca, leptira koji napadaju kupusnjače, do raznih buba i crva.

On je rekao da u ovo vreme ne bi trebalo da ima buba zlatica koje napadaju krompirov list i plavi paradajz, ali da ih još ima.

– Uslovi za razmnožavanje insekata su bili toliko povoljni da je bilo tri-četiri generacije više nego uobičajeno, pa smo morali da prskamo zaštitnim sredstvima na nekoliko dana – rekao je Vučkovski.

On je kazao da je sa parcele zasejane boranijom ubrao 160 kilograma, a očekivao je tonu, pa je zato boranija 300 dinara po kilogramu, a kupus 80 dinara po kilogramu „što nikad nije bilo“.

Vučkovski je rekao je da je kraj oko Pančeva, posle Futoga, poznat po proizvodnji kupusa, ali da ga ove godine ima upola manje i da će biti skup.

Vrućine jedino pogodne za lubenice

Poljoprivrednik iz okoline Kovina Atila Jona rekao je da su uslovi za proizvodnju paradajza bili izuzetno teški i da je to uticalo na kvalitet.

On je rekao da je problem bio i što je zbog visokih temperatura u jednom trenutku paradajz sazreo u ogromnoj količini zbog čega je cena pala na 30 dinara, a da se sada prodaje na veliko po 60 do 120 dinara što obezbedjuje prosečnu zaradu.

Proizvođači paradajza ove godine, kako je istakao, imaju problema i zbog ogromnih količina smrdibube koja napada paradajz, a ne sme da se prska više od dva puta istim preparatom, jer postaje imuna.

Prema rečima Aleksandra Živkovića iz Banatskog Brestovca uzgajanje paprike na otvorenom prostoru postalo je nemoguće u ovako ekstremnim uslovima.

– Odustajem od uzgajanja paprike na otvorenom, jer je to nemoguće, a u plastenicima je nešto bolja situacija, ali su ulaganja velika jer za jedno zalivanje za potrošim benzina 6.000 -7.000 dinara, a zaliva se na nekoliko dana – rekao je Živković.

Dodao je da ga potrošači na pijaci pitaju zašto je sve tako skupo, ali ne i koliko je koštalo da se proizvede.

Istakao je da je ova godina bila pogodna jedino za proizvodnju lubenica pod uslovom da su zalivane. On je rekao i da cena lubenice od 20 dinara po kilogramu za prodaju na veliko obezbeđuje zaradu.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Zbog suše smanjen rod povrća, cene će i dalje rasti се појављује прво на Biznis i Finansije.