„Neka nejasna želja da postanem slikar i izradim žive slike rodila se u meni pre nego što sam naučio pisati i čitati. A ta želja rasla je sa mnom dok, najposle, nisam uvideo da moram početi sa crtanjem. To je bio početak moje umetničke karijere, a crkva je bila moj prvi učitelj.“, pisao je u svojim memoarima slikar Paja Jovanović.

Ovih dana on se opet našao u fokusu domaćih medija nakon prodaje dela „Odmor bašibozuka“ na londonskoj aukciji kuće Sotheby’s za 350.000 evra. Ipak, ovo nije njegovo „najskuplje“ delo, 2018., „Dva bašibozuka pred kapijom“, prodata su za 530.000 evra. Kao takav, jedan je od retkih umetnika koji kod nas nije zaboravljen. Ali ko je on stvarno bio i koja su njegova najpoznatija dela?

Život Paje Jovanovića

Rođen je u Vršcu 1859. , a njegovu sklonost ka umetnosti je prvi otkrio tutor vršačke crkve po imenu Aleksandar Tokin. Baš on je i odlučio da ga unajmi sa samo 14 godina, kako bi ukrasio zvona za crkvu, naručena iz Bečau. Podstaknut uspehom i pažnjom koji je privlačio radom, nakon dve godine upisuje slikarstvo na Bečkoj akademiji.

Kako se usavršavao kod Karla Milera, čuvenog orijentaliste, i on stiče ljubav ka ovom pravcu koji će obeležiti njegov rad u budućnosti. S tim što je on Egipat, po preporuci zamenio Bakanom. Zato se uputio u Crnu Goru, gde je radio na stvaranju dela po imenu „Mačevanje“. U narednom periodu posvetio se sličnim temama, a kada je jedno od njegovih dela ugledao čuveni galerista Henri Valis iz Londona, preporučuje ga galeriji Frenč i ovo mu donosi slavu, novac i prvu samostalnu izložbu 1884.

Kritičari su bili oduševljeni, a „Morning post“ je ocenio da će ime Paja Jovanović biti čuveno u svetu umetnosti. I nisu pogrešili. Iako mu je na ruku išla i činjenica da je Evropa tada bila fascinitana sa svime što je imalo neke veze sa Orijentom. Stoga, Paja kreće na svoje veliko proputovanje na isto.

Svetska slava, ali i ona domaća mu je pomogla da dostigne nove visine, pa je tako 1888. sa samo 29 godina postao najmlađi član Srpske kraljevske akademije – današnjeg SANU-a – u istoriji. Nakon toga se uputio u London, potom Minhen, Pariz i Beč gde je proveo naveći deo života.

Nakon potpisivanja ugovora sa galerijom Frenč, Paja je bio u obavezi da slika svakodnevni život naroda sa Balkana. Tako nastaju njegove najživopisnije žanr scene, sa prikazima ljudi u nošnjama dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Ovo je zahtevalo dosta proučavanje i pripreme, pa se njegov rad nije bazirao samo na slikanju, veći i na etnološkom izučavanju.

Najpoznatije slike

Njegove najpoznatije slike iz prve faze su: Guslar, Arnautska straža, Povrtatak Crnogorca iz čete, Igrač s mačevima, Kićenje neveste, Borba petlova. Ali ono što je bila karakteristika čak i za one koje su nastale kasnije jeste da su iskazivale veliku ljubav prema narodu kom je pripadao.

Na samom početku druge faze nastaje čuvena „Seoba Srba“, i ona ukazuje na pravac koji će negovati narednih godina: istorijske slike rađene u stilu realizma. Spomenuta slika je nastala po narudžbini Crkvenog sabora, a zanimljivo je da su crkveni verodostonici bili nezadovoljni delom koje je kako su smatrali, Srbe prikazivalo kao običan narod, a ne vojnu silu. Upravo zato nastaje nekoliko njenih verzija.

Ovo nije poslednja njegova slika koja je imala nekoliko verzija. Najpoznatija je ona nastala 1900. po porudžbini vlade Srbije „Proglašenje Dušanovog zakonika“, a koliko je uspešan bio najbolje govori podatak da mu francuska vlada dodeljuje najviše odlikovanje koje su slikari mogli da dobiju, titulu Officer d’academie.

Najpoznatije slike ove faze su: Ženidba cara Dušana, Takovski ustanak, Sveti Sava izmiruje braću.

Poslednja i najduža faza, koja je trajala od 1905. do smrti umetnika, 1957., jeste treća i nju karakterišu portreti koje su naručivali najbogatiji ljudi tog doba: Mihajlo Pupin, princeza Milica, Franja Josif, Gospođa Kaufman, Sofija Dunđerski, Kraljica Marija, Milutin Milanković i njegova supruga. Svi oni se ističu po neverovatnom relaizmu i mnoštvu detalja, jer je Paja Jovanović obraćao pažnju i na najstinije detalje na odeći i nakitu, pa čak i okolnom nameštaju.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najskuplji srpski slikar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se naime o delu engleskog figurativnog slikara Frensisa Bejkona koji sačinjavaju njegove čuvene slike „Tri studije portreta Džordža Dajera“, odsnosno umetnikovog ljubavnika.

One će u julu biti ponuđene svim zainteresovanim investitorima na inicijalnoj ponudi akcija vrednoj 55 miliona dolara. Vrednost akcija ovog dela procenjena je na 100 dolara po komadu, a njima će se trgovati na novoformiranoj berzi umetnina u Lihtenštajnu.

To će biti prvi put da se klasičnim investitorima nudi da kupuju i prodaju akcije poznatog umetničkog dela na jednoj berzi. Iza ove inicijalne ponude akcija stoji kompanija Artex čiji je cilj, kako kaže, da „demokratizuje pristup visokoj umetnosti koji je obično rezervisan za bogate kolekcionare“.

Međutim, stručnjaci tvrde da su cene umetničkih dela sada na vrhuncu svoje vrednosti i da je pitanje da li će ona i dalje rasti. Zato ovo možda i nije najbolji trenutak za ulaganje u njih, ali ako smo nešto naučili u poslednje tri godine to je da se nikada ne zna šta nosi dan a šta noć.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Trgovanje umetničkim delima na berzi: IPO za seriju portreta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prilikom skeniranja naučnici su u gornjem levom uglu otkrili mali, jedva vidljiv natpis: “Ovo je moglo biti naslikano samo od strane ludaka”. Pojedini stručnjaci su tvrdili da je to dopisao neko od vandala ali dobar deo stručne javnosti je smatrao da je u pitanju Munkov rukopis, zato što je i sam umetnik imao određenih problema.

Ovaj natpis je dalje testirao Nacionalni muzej Norveške i utvrđeno je da je autor slike zapravo i autor sporne rečenice.

“Krik” inače od svoje “premijere” izaziva kontroverze. Deo javnosti je kritikovao sliku zbog negativnih osećaja koje izaziva, tvrdeći da umetnik nije bio u najboljem mentalnom stanju kada ju je naslikao. U prilog toj tvrdnji isticali su i istoriju depresije u njegovoj porodici, kao i Munkov dokumentovani nervni slom 1908. godine.

Ni on sam nije krio svoje osećaje, pa je često umeo da kaže da bi bez osećaja anksioznosti bio poput “broda berz kormilara”.

Foto: National Gallery of Norway, Wikipedia

Чланак Šta se krije iza “Krik-a”? се појављује прво на Biznis i Finansije.