– Ovako visok cenovni nivo se očekivao, s obzirom da je poslednji ugovor prošlogodišnjeg roda zaključen po ceni od 80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Soja iz novog roda od 70 dinara po kilogramu viša je za 75% jer je prošle godine u isto vreme koštala 40 dinara – navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se poskupljenje očekivalo jer je rod smanjen zbog visokih temperatura i nedostatka vlage.

Pšenica je, kako se navodi imala primat u trgovanju i cena se kretala od 26 do 27,20 dinara po kilogramu bez PDV-a što je poskupljenje od 4,4% u odnosu na prethodnu nedelju.

Cena kukuruza je zbog povećane ponude tokom ove nedelje pala za oko jedan odsto u odnosu na nedelju dana ranije i ugovori su zaključivani po ceni od 25,70 do 25 dinara po kilogramu, bez PDV.

Ugovori za kupo-prodaju suncokreta zaključivani su po cenama od 56,42 do 57,02 dinara po kilogramu, bez PDV-a, što je 480 do 485 evra po toni.

Ukupan promet na Produktnoj berzi tokom ove nedelje iznosio je 5.350 tona robe, čime je trgovanje povećano za 87,7%, čija je finansijska vrednost iznosila 188 miliona dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Soja poskupela za 75 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan nedeljni promet bio je 2.168 tona čija je vrednost 71,5 miliona dinara.

Cena soje krajem nedelje doštigla je 64 dinara za kilogram bez PDV-a što se poslednji put dogodilo oktobra 2012. godine.

Nedeljna ponderisana cena soje je 63,22 din/kg bez PDV-a i viša je za 3,99 procenata u odnosu na prethodnu nedelju.

Ugovori za kukuruz zaključivani su u rasponu od 22,4 do 22,8 din/kg bez PDV-a, dok su se ugovori za robu isporučenu u luku zaključivali po 23,2 din/kg.

Ponderisana cena kukuruza je iznosila 22,6 din/kg bez PDV-a i u odnosu na prethodnu nedelju niža je za 0,22 procenta.

Tržište pšenice je bilo pasivno, a kupci su bili spremni da plate hlebno zrno 22,8 din/kg bez PDV-a a prodavci su držali nešto više cene.

Stočni ječam je prošle nedelje trgovan po jedinstvenoj ceni od 20,8 din/kg bez PDV-a.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Cena soje dosegla je devetogodišnji maksimum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Transgena pšenica HB4 kompanija „Bioceres“ otporna je na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat, kombinaciju za koju kompanija kaže da može pomoći u povećanju prinosa u godinama bez padavina. Ali, vlada je rekla da se ipak seme ne može prodati pre nego što Brazil, najveći njihov kupac ove kulture, odobri njegov uvoz.

Prošle godine je 45 odsto od 11,3 miliona tona zrna koju je izvezla Argentina otišlo u Brazil, koji još uvek nije komentarisao izglede za odobrenje kupovine GMO pšenice.

Nijedna država još nije odobrila uvoz

Mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinom odobrenju proizvoda zbog zabrinutosti da bi to moglo stigmatizovati izvoznike.“Ne samo da postoji rizik za izvoz ove žitarice i brašna već i skroba, glutena, pekarskih proizvoda, testenina i svih drugih prerađevina“, stoji u izjavi koju su potpisala regionalna udruženja poljoprivrednika, trgovci i komora izvoznika žitarica (CEC).

Nijedna druga zemlja na svetu još nije odobrila uvoz GMO pšenice, a to za argentinske poljoprivrednike znači tek malo podsticaja za njenu setvu.

Osim toga, grupe za zaštitu životne sredine upozorile su da se još uvek ne zna dovoljno o takvim usevima kao i sredstvima za uništavanje korova, kao što je natrijum glufosinat i da li su takvi proizvodi bezbedni za konzumaciju i ljude.

Traže uverenje da pšenica koju kupuju nije GMO

„Čak ni zeleno svetlo iz Brazila ne bi pokrenulo kompaniju „Bioceres“ da odmah komercijalno lansira novu tehnologiju pre nego što dobije odobrenje sa drugih tržišta“, rekao je za reuters, Federiko Truko, izvršni direktor te kompanije aludirajući na to kako će se ova vrsta žitarice uzgajati i u drugim zemljama sveta(?)

Udruženja povezane sa lancem snabdevanja farmi u Argentini upozorile su da nacionalne i međunarodne kompanije već traže uverenja da pšenica i brašno koje kupuju nema genetske modifikacije.

„Šteta koja bi se dogodila na našem tržištu bila bi nenadoknadiva i nepovratna“, poručili su iz tog udruženja dodajući kako ih vlada nije kontaktirala pre odobrenja.

Inače, sortu pšenice HB4 razvio je „Trigall Genetics“ uz ulaganje kompanije „Bioceres BIOX.A“ i francuskog „Flormimonda Despreza“.

Najčešći GMO su soja, kukuruz, repica i pamuk

Dakle, ovo je prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju.

Pre toga je najrazvijenija transgena pšenica bila Monsantova MON 71800, otporna na glifosat. Upotreba za hranu joj je odobrena u Kolumbiji, ali poljoprivrednici su bili zabrinuti zbog potencijalnog gubitka tržišta u Evropi i Aziji pa je na kraju Monsanto povukao svoju prijavu za odobrenje.

Najčešće genetski modifikovani usevi su soja, kukuruz, uljana repica te pamuk. Podsetimo, nedavno je Evropska komisija odobrila genetski modifikovanu soju (GMO) za upotrebu u ishrani ljudi kao i životinja. Reč je o sorti MON 87708 x MON 89788 x A5547-127, kompanije Monsanto.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju се појављује прво на Biznis i Finansije.