Mineral perovskit pronašao je 1839. godine Nemac Gustav Rouz na Uralu i dao mu je ime po ruskom kolegi Levu Andrejeviču Perovskom. Prošlo je skoro dvesta godina dok japanski hemičar Cutomu Miasaka 2006. godine nije otkrio da poluprovodnička svojstva ovog minerala omogućavaju pretvaranje sunčeve u električnu energiju. Od tada se u vezi sa perovskitom više ništa ne događa sporo, jer je odmah označen kao najperspektivniji pravac u daljem razvoju solarne energije.

Ipak, pravi start u globalnoj trci za komercijalizovanje perovskita počeo je 2012. godine. Tada su naučnici prvi put uspeli da od njega naprave solarnu ćeliju koja je 10% apsorbovane sunčeve energije pretvarala u električnu energiju. Posle toga, sve do danas se međusobno prestižu saopštenja o dostignućima brojnih istraživačkih centara širom sveta, a među najnovijim je ono iz nemačkog instituta Helmholc Central Berlin (HZB).

Naučnici sa pomenutog instituta pohvalili su se krajem prošle godine da su kombinovanjem klasičnih solarnih panela od silicijum dioksida sa onim sačinjenim od perovskita, postigli novi svetski rekord u efikasnosti pretvaranja sunčeve u električnu energiju, koji sada iznosi 32,5%. HZB je takođe saopštio da će sa grupom nemačkih i švajcarskih investitora i instituta krenuti sa komercijalizacijom proizvoda od perovskita.

Ovo je prst u oko firmi „Oxford PV“, koja je u većinskom vlasništvu Univerziteta Oksford, ne samo zato što je do pre neku godinu ona bila vlasnik pomenutog rekorda, već i stoga što ove godine u nemačkom Brandenburgu počinje sa radom njena fabrika za proizvodnju kompozitnih solarnih panela od silicijum dioksida i perovskita. Istovremeno, sličnih projekata ne manjka ni u SAD, Japanu, Kini i drugim zemljama.

U čemu je privlačnost perovskita?

Zašto perovskit privlači toliku pažnju najbolje se može objasniti ograničenjima silicijum dioksida od kojeg se prave sadašnji solarni paneli. Njihove najveće mane su nizak stepen pretvaranja sunčeve u električnu energiju, te skupa i složena izrada panela koja troši puno energije i ekološki je problematična. Uz to, težina panela i nefleksibilna struktura ograničavaju mogućnosti montaže, koja se mahom izvodi na krovovima zgrada. Perovskit je gotovo antipod svemu ovome, a pri tom je moguće ostvariti sinergetski efekat kombinacijom ova dva materijala, što je okosnica trenutnih napora koje preduzimaju „Oxford PV“, „HZB“ i većina drugih proizvođača.

Silicijum dioksid nije ni redak ni skup materijal, ali njegova prerada u solarne panele iziskuje visoke temperature i precizne alate, pa je taj tehnološki postupak zahtevan i skup. Uprkos tome, prema podacima Internacionalne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) iz 2021. godine, cena ovih panela smanjena je u protekloj deceniji za čak 85%. Tome su doprinele značajne državne subvencije za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, kao i ekonomija obima usled globalnog prodora kineskih proizvođača.

Poboljšana je i efikasnost solarnih panela, koji sada uspevaju da oko 20% apsorbovane sunčeve energije pretvore u električnu energiju. Međutim, sam način prerade silicijum dioksida i činjenica da njegovi kapaciteti za pretvaranje sunčeve u električnu energiju ne prelaze 29%, ograničavaju dalje tehnološke prodore, a time i mogućnosti za značajnija pojeftinjenja u budućnosti.

Perovskit je po hemijskom sastavu kalcijum titanat (CaTiO3), ali se danas tako nazivaju svi materijali sličnog sastava, a karakteristične kristalne strukture, tako da ni on ne spada u retke i skupe sirovine. Pored poluprovodničkih svojstava, pogodnim za komercijalizaciju ga čini i to što se jednostavno može menjati njegova struktura na sobnim temperaturama, dodavanjem ili oduzimanjem određenih elemenata iz njegovog sastava. Jeftinija i ekološki prihvatljivija tehnologija prerade trebalo bi da rezultira i jeftinijim proizvodima od onih na bazi silicijum dioksida.

Osim navedenog, pervoskit je delimično proziran, lakši i elastičniji materijal koji ne mora da se oblikuje samo u vidu krutih ploča. Zato se otvaraju vrata za sasvim nove mogućnosti u primeni solarnih panela, uključujući eventualnu ugradnju na fasadama nekih građevinskih objekata, karoserijama prevoznih sredstava i drugo.

Istraživačima je uzbudljivo što silicijum dioksid u električnu energiju pretvara crveni spektar sunčeve svetlosti, dok perovskit to čini korišćenjem plavog spektra. Zato se sadašnja istraživanja najviše bave kombinovanjem ovih materijala u vidu različitih slojeva, što omogućuje viši stepen iskorišćenosti iste količine sunčeve svetlosti, ili dobijanje iste energije sa manje površine panela. „Oksford PV“ tvrdi da se nanošenjem dodatnog sloja perovskita na klasične solarne panele od silicijum dioksida obezbeđuje najmanje 20% više električne energije po kvadratnom metru i u šali to naziva „solarnim panelima na steroidima“. S druge strane, „HZB“ je nedavno pokazao da stepen iskorišćenosti sunčeve energije kod ovakvih panela verovatno može da premaši 40% u budućnosti.

Na taj način, ova tehnologija postaje konkurentna se drugim načinima dobijanja električne energije. Odgovarajuća efikasnost vetro turbina kreće se u rasponu 30-45%, savremenih termoelektrana koje sagorevaju ugalj 35-50%, a kod modernih hidroelektrana dostiže čak 90%. Do sada je najveća prednost solarne energije bila samo u izobilju sunčeve energije i njenoj dostupnosti širom planete, ali bi napredak u efikasnosti solarnih panela imao ogroman značaj u borbi sa klimatskim promenama.

Đavo je u detaljima

Istražuju se i druge oblasti u kojima je moguća primena perovskita, ali su najdalje otišla otkrića u oblasti solarne energije. Iako se u ovom trenutku najviše očekuje od solarnih panela koje će tržištu uskoro ponuditi „Oksford PV“, to ne znači da se i sada ne nude određeni proizvodi, od kojih su neki u vidu spreja. Portal „Precendence resarch“ procenjuje da je u 2021. godini globalno tržište bazirano na perovskitu vredelo relativno skromnih 600 miliona dolara, ali predviđa da će ono rasti po godišnjoj stopi od 31,8% i već u 2030. godini dostići vrednost od oko 7,2 milijardi dolara.

Iz ovoga se vidi da su istraživanja perovskita odmakla daleko od naučnih laboratorija i da nisu okončana akademskim radovima u kojima su se ranijih godina takođe najavljivale revolucije u razvoju solarnih panela, zasnovane na materijalima kadmijum telurid, bakar indijum galijum selenid ili na organskim materijalima. Međutim, mora se imati u vidu da ni u slučaju perovskita nisu prevaziđena sva ograničenja.

Jedno od najvećih je krhkost ovog materijala i opadanje njegove funkcionalnosti kada je duže izložen vlazi, a posebno visokim temperaturama poput onih u pustinjskim područjima, što se sada uglavnom rešava zaštitnim staklenim slojevima. Problem predstavlja i korišćenje olova u proizvodnom procesu i teškoće da se taj potencijalno štetan materijal ukloni iz krajnjih proizvoda.

Ipak, brojnost istraživanja koja su trenutno u toku i kredibilitet institucija koje uglavnom stoje iza njih, ulivaju nadu da optimističke najave ovaj put nisu bez osnova. Moguće je da će to biti materijal sa kojim ćemo se sve češće susretati, možda i u sasvim neočekivanim oblicima ili područjima primene.

Vladan Žarković

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Maksym Diachenko, Unsplash

Чланак Komercijalizacija perovskita: Solarni paneli „na steroidima“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. KOLEKTIVIZACIJA NA HOLANDSKI NAČIN: Za sve su krive krave
Holandska vlada najavila je da će milom ili silom otkupiti 3.000 farmi da bi ih potom zatvorila, jer ne vidi drugi način da se ispoštuju evropski propisi o zaštiti okoline. Problem je prvenstveno amonijak koji krave i ostale domaće životinje „proizvode“ konstantno, kao nusproizvod rada njihovih želudaca i bubrega. Nevjerovatno, ali ova ideja nije izazvala oduševljenje među holandskim farmerima, kao ni predlozi da se uvedu specijalno dizajnirane pelene i maske za krave, koje bi trebale zadržati amonijak i metan.

10. MULJANJE S MULJEM: Rumunski Robin Hud u trenerci
Danijel Boldor je za rumunsko tužilaštvo kriminalac koji se obogatio izvozeći mulj za koji je tvrdio da je koncentrat vrednih metala. Za njegove sunarodnike Rome, on je heroj koji ih je spasao bede. Za deo rumunske javnosti, „kontraverzni biznismen“ je „ekološki“ Robin Hud, jer je vratio đubre onima koji su od Rumunije napravili smetlište.

12. EVROPSKE KOMPANIJE IZMEĐU SAD, KINE I RUSIJE: Da li Evropa gubi status stabilnog tržišta?
Ekonomski analitičari najavljuju donekle bolje okolnosti za globalni privredni rast, međutim, taj optimizam se ne odnosi na Evropu. O energentima i inȵaciji se već mesecima naširoko govori, ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta. Zbog povlastica koje sada investitori dobijaju u SAD, postoji bojazan i da će evropsko tržište postati još manje atraktivno za ulaganja.

Biznis

14. KAKO POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU PROCENJUJU EKONOMSKU SITUACIJU: Kriza optimizma
Najnovija godišnja anketa kompanije PwC koja se sprovodi među generalnim direktorima u više od sto zemalja, pokazuje da su vodeći ljudi u kompanijama svesni da će posle nekoliko teških godina stvari možda postati još teže.

16. ŠTA ZA DOMAĆE FIRME ZNAČI NOVI NEMAČKI ZAKON O LANCU SNABDEVANJA: Ozbiljni dobavljači odavno su morali da se dokažu
Od januara ove godine u Nemačkoj je počeo da se primenjuje Zakon o dju dilidžensu u lancu snabdevanja. Ovaj zakon obavezuje nemačke kompanije da od svojih direktnih i indirektnih dobavljača zahtevaju primenu niza pravila i standarda u ekologiji i u oblasti ljudskih i radničkih prava. -oš uvek se ne zna koliko će domaćih preduzeća biti obuhvaćeno sistemom provere, kako će dokazivati da ispunjavaju uslove i da li će neke državne institucije imati ulogu u tom procesu, ali privrednici koji rade sa nemačkim partnerima tvrde da su sa njima i pre novog zakona usaglasili sisteme upravljanja rizikom.

18. SNJEŽANA KOPRUNER, „GS-TMT“: Uspeh se gradi na ljudskom dostojanstvu
Preduzeće „GS-TMT“ je redak primer uspešne privatizacije ne samo u Bosni i Hercegovini, već i na takozvanim „ovim prostorima“. Od kada je deo nekadašnjeg „Bratstva“ iz Travnika privatizovan 2004. godine, njegovi prihodi su porasli sa 400.000 evra na 33 miliona evra godišnje. Ova firma, koja je sada u vlasništvu kompanije „Global Sourcing“ iz Nemačke, izdvaja se i po brojnim pogodnostima za radnike. Mnoge od njih je većinska vlasnica i direktorka Snježana Kopruner „pozajmila“ iz socijalizma, uverena da se uspeh pre svega gradi na ljudskom dostojanstvu, ma gde poslovali.

Finansije

22. PREDRAG MIHAJLOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA & CEO OTP BANKE: Banke su likvidne i spremne za potencijalnu krizu
Ohrabruje podatak da je bankarski sektor u neizvesnim markoekonomskim uslovima u prvih devet meseci 2022. godine ostvario neto rezultat od 473 miliona evra, uz rast od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stabilnost kursa evra i dinara se očekuje jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu, a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju, ocenjuje u razgovoru za B&F Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora & CEO OTP banke.

24. RAST CENE ZADUŽIVANJA: Istorijski uspeh na račun novih generacija
Kada se sredinom januara Srbija posle godinu i više dana pojavila na međunarodnom tržištu kapitala, bilo je više nego izvesno da će cena zaduživanja višestruko nadmašiti troškove u godinama pre pandemije i neposredno nakon nje. Nakon realizacije planirane emisije obveznica, izvršne vlasti nisu imale drugog izbora nego da novo zaduživanje proglase „ogromnim uspehom naše zemlje i njenih građana“. Ovi potonji svakako se nisu slučajno našli u ovoj priči – na njihov i račun novih generacija uknjižena je obaveza od dodatnih 1,75 milijardi dolara.

26. FINANSIRANJE INOVACIJA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Jaz u novim idejama
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost dostigla su tokom poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra u Srbiji, ali su uočljive izrazite razlike u visini ulaganja među regionima. Ekonomski najrazvijeniji regioni sa najvećim inovativnim kapacitetima maksimizuju korist od podsticaja koje dobijaju i tako dodatno uvećavaju svoju prednost. Zato je potrebno da se više favorizuju programi pametne specijalizacije u privredi, odnosno ciljano podsticanje inovacionih oblasti za koje se procenjuje da u konkretnom regionu mogu imati najveću konkurentsku prednost.

Temat – Poslovanje u malim sredinama

29. KAKO MANJE OPŠTINE PODSTIČU RAZVOJ PRIVREDE: Da je lako, preduzetnik bi bio svako
Subvencije za privredu i sredstva za samozapošljavanje, posebni podsticaji za ulaganja, subvencionisanje kamata za kredite, samo su neke od mera kojima manje opštine nastoje da podstaknu razvoj privrede u svojoj sredini. Osim subvencija, preduzetnicima je važna i putna infrastruktura, brzina dobijanja svih potrebnih dozvola, pa i pomoć pri izradi poslovnih planova. Kako je nedavno najavljeno, republička vlada će udvostručiti subvencije za investitore južno od Save i Dunava, da bi taj deo zemlje mogao da ide u korak sa Beogradom i Novim Sadom.

32. PETAR MILJKOVIĆ, DIREKTOR FABRIKE AKUMULATORA „BLACK HORSE“: Lakše do novca nego do stručnjaka
Kompanije koje rade van velikih industrijskih centara neretko imaju problem da obezbede stručne kadrove koji radije biraju veće gradove. S druge strane, iskustvo fabrike akumulatora „Black Horse” iz Sombora pokazuje da se u malim sredinama lakše dolazi do državnih podsticaja i sredstava za razvojno finansiranje, kao i da se ostvaruje odlična saradnja sa lokalnim vlastima pri rešavanju problema infrastrukture, ili u procedurama za dobijanje dozvola.

34. OLGICA SAMOILOVIĆ, „HEDERA VITA“: Malim koracima do velikog poverenja
„Hedera Vita“ ima preko 500 kozmetičkih proizvoda spravljenih od prirodnih supstanci, 40 zaposlenih, nekoliko svojih radnji u Beogradu, Loznici, Novom Sadu i Subotici, kozmetički salon, prodavnicu zdrave hrane i poslastičarnicu koja je svojevrsna turistička atrakcija. Kozmetičke proizvode izvozi u 15 zemalja, većinom u Evropu, a deo na tržišta SAD i Kanade. „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača“, ističe Olgica Samoilović, vlasnica ovog preduzeća iz Loznice.

36. ŽELJKO PAVLOVIĆ, „TEXTIL“: Znanje je najvažnija karika u poslu
Prelomni trenutak u poslovanju je prelazak iz malog u srednje preduzeće, jer tad postaje mnogo izraženiji nedostatak potrebnih kadrova, naročito u manjim sredinama. „Zato je znanje najvažnija karika u poslu, a mi smo rešenje nalazili u autsorsingu, ili smo povezivali naše zaposlene sa konsultantima. Uvek smo radili sa najboljima, jer nam se to pokazalo kao najefikasnije“, ističe Željko Pavlović, suosnivač preduzeća „Textil“ iz Užica.

38. PRIVREDA U VAROŠICAMA NA JUGU SRBIJE: Malobrojni pogoni „slamka spasa“
Spisak opština na jugu Srbije koje su desetkovane poslednjih nekoliko decenija je poduži, a nade ima još samo u onim mestima gde i dalje rade preduzeća, kao što su „Elid“ u Donjem Dušniku i „Status“ u Svrljigu. Ali kada se sve izračuna, troškovi poslovanja u manjim sredinama su znatno veći nego u velikim gradovima.

Intervju

41. VLADIMIR BANIĆ, AUTOR EMISIJE „FANTASTIČNA PLANETA“: Ljudi nisu samo dobri, ljudi su mnogo dobri
Da bi došao do zaključka iz naslova, televizijski novinar Vladimir Banić je za godinu dana obišao 50 država, leteo 80 puta, promenio stotinak hotela i razgovarao sa više desetina sagovornika na preko 25 jezika. Na jednom od tih putovanja je upoznao izbeglice iz Libana koje su zbog kvara na čamcu provele deset dana na moru. „Mom sagovorniku je na rukama preminula njegova beba, zato što je pila slanu vodu. Novinar u meni je hteo da mu postavi još pitanja, ali čovek u meni je odustao od toga“, priča o jednom od svojih najpotresnijih iskustava naš sagovornik, koji se odlučio za dokumentarističko novinarstvo i zato da bi novim naraštajima novinara pokazao koliko je njihov posao važan.

Skener

44. RAZMIŠLJATI STRATEŠKI – ŠTA TO ZNAČI: Ne treba vam magična kugla
Razmišljati strateški ne znači nužno da ste u stanju da predvidite budućnost. Štaviše, to je relativno jednostavna veština, koju svako može da savlada. Za to nije neophodno prezivati se Džobs ili Mask.

46. ULAGANJA SRPSKE DIJASPORE U DOMAĆU PRIVREDU: Kod kuće novac uglavnom u kućama
Koliko Srba živi u dijaspori je pitanje oko kojeg naši stručnjaci ne mogu da se dogovore, ali niko ne spori da je taj broj veliki. Prema nekim procenama, van Srbije živi dva i po miliona Srba i to u čak 159 država. Prva asocijacija mnogih naših ljudi na pomen srpske dijaspore su luksuzne kuće sa skupocenim ogradama i skupi automobili, a retko kada se govori o ulaganjima naših iseljenika u domaću privredu. Takvih primera ima, ali malo, posebno u južnom i istočnom delu Srbije, a i oni su vrlo često nevidljivi i malo poznati široj javnosti.

Nove tehnologije

50. KOMERCIJALIZACIJA PEROVSKITA: Solarni paneli „na steroidima“
„Oxford PV“, firma koja se nalazi u vlasništvu istoimenog univerziteta, počeće ove godine da proizvodi kompozitne solarne panele od silicijum dioksida i perovskita, od kojih se očekuje barem 20% više električne energije po kvadratnom metru panela.

Nauka

52. ZAŠTO JE PROSTORNA ORIJENTACIJA TOLIKO VAŽNA ZA ČOVEKA: Kad ne znamo gde smo, gubimo osećaj ko smo
Sposobnost za orijentaciju u prostoru bila je jedna od presudnih za razvoj ljudske vrste i njeno preživljavanje desetinama hiljada godina. Potreba da zna gde se nalazi je toliko važna za čoveka, da gubitak osećaja za orijentaciju dovodi do gubitka identiteta. Da li smo danas na putu da nam ova evoluciona prednost „zakržlja“ zbog preteranog oslanjanja na pametne uređaje“

Koktel

54. ROLLER ROCK, PROIZVOĐAČ DEKORATIVNIH VALJAKA: Osvežava zidove i stare zanate
Zorka Šuka, preduzetnica iz Novog Sada, udahnula je novi život jednom starom zanatu, proizvodnji dekorativnih valjaka za ukrašavanje zidova. Ona pravi valjke doslovno za svačiji ukus, jer ih prodaje na svim kontinentima. Zahvaljujući Zorkinoj preduzimljivosti, dekorativni valjci se danas koriste i za ukrašavanje tekstila, rekonstrukciju starog nameštaja, ali i u proizvodnji grnčarije.

56. KAD SE MUŠKARCI BORE ZA RAVNOPRAVNOST: Zet keceljaš
Zet koji dođe da živi kod tasta i tašte je kao slika bez tona. On je kao ruda na seoskim kolima, jer su kola zaklonjena u šupi, a ruda ostaje na kiši. Ovo su samo neke od izreka kojebpokazuju kako se tradicionalno kod nas gleda na muškarce koji se „udaju“ u ženinu porodicu, o čemu svedoče i nazivi prizetko, nakućnjak, papuzan, keceljaš, došljak, ututnjak, uguzȐ Mada je danas položaj „zetova na mirazu“ daleko bolji nego ranije, mali broj parova i među mlađim generacijama se odlučuje da izabere ženinu kuću kao mesto prebivališta.

Komunikacije

60. MIT O SAOSEĆAJNOM OTPUŠTANJU: Najbolji dan za otkaz je utorak!?
Globalne kompanije uveliko otpuštaju radnike, a konsultantske kuće naveliko dele savete kako da takvu vest saopšte saosećajno, uključujući i preporuku da je najpogodniji dan za otpuštanja – utorak. Nasuprot njima, univerzitetski stručnjaci ističu da je saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama puki mit, ali da je način na koji to sada radi većina poslodavaca ne samo najokrutniji, već dugoročnije gledano i najgluplji.

Reprint

62. POTROŠNJA PROSEČNOG DOMAĆINSTVA U MAKEDONIJI: Cigarete umesto kulture
Podaci o potrošnji domaćinstava u Makedoniji pokazuju da gotovo polovina porodičnog budžeta odlazi na hranu. Primetno je da se tokom proteklih osam godina uvećavaju izdaci za alkohol i cigarete a smanjuju izdvajanja za kulturne događaje. Makedonski građani se lakše odriču kulture nego poroka i mada nema posebnih istraživanja na tu temu, utisak je da siromaštvo utiče na psihu i ponašanje velikog dela stanovništva, koje utehu traži u alkoholu i duvanu najnižeg kvaliteta.

Vremeplov

64. NEPRAVEDNO ZABORAVLJENA PREDUZETNICA: Služavka koja je izmislila franšizu
Šezdeset godina pre nego što je MekDonalds započeo svoj put ka franšiznoj imperiji, ovaj model poslovanja je izmislila jedna Kanađanka, potekla iz krajnje bede. Siromašna služavka je zahvaljujući svojoj dovitljivosti i hrabrosti da ispolji poslovne ambicije u vreme kada su takve žene tretirane kao „ozbiljno bolesne“, začela i razvila modernu frizersku industriju. Izgradila je franšizno carstvo od preko 500 frizerskih salona širom SAD, Kanade i Evrope, koji su u sadašnjem novcu vredeli 20 milijardi dolara. Uprkos tome, danas skoro niko ne zna za nju.

Чланак Biznis & finansije 207: Poslovanje u malim sredinama – Na muci se poznaju junaci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče su neki naši mediji preneli da je u SAD proglašeno zbog moguće nestašice struje. Čini se da ipak situacija nije tako dramatična. Bajden jeste najavio paket mera za obezbeđivanje energetske sigurnosti, ali sa ciljem da se smanji zavisnost američkog energetskog sistema od fosilnih goriva, odnosno da tamošnju energetiku osnaži uvođenjem “zelenih tehnologija”.

Zato je ukinuo tarife na uvoz solarnih panela iz četiri azijske zemlje i aktivirao Zakon o odbrambenoj proizvodnji koji će pospešiti njihovu domaću proizvodnju.

Cilj ovih mera je da Amerika postepeno pređe na električnu energiju iz zelenih izvora. Za ostvarivanje tog plana potrebno je olakšati uvoz, koji trenutno usporavaju jedna antidampinška istraga i dažbine koje treba platiti na uvezenu robu. Ideja je da se prilikom tranzicije na čistu energiju kao “most” koriste uvezeni solarni paneli, sve dok SAD ne počnu da proizvode sopstvene panele u većem obimu.

Od svih solarnih panela koji su prošle godine uvezeni u SAD, 85 odsto je dolazilo iz Kambodže, Malezije, Tajlanda i Vijetnama. U prva dva meseca ove godine taj postotak se uvećao na 99 procenata. Bajden je najavio da će upravo na uvoz solarnih panela iz ovih zemalja biti smanjene takse.

Foto: Pixabay

Чланак SAD započinju tranziciju na čistiju energiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre svega zato što je solarna energija obnovljivi izvor energije i stoga je očigledno da je ono prvi izbor velikih kuća, kompanija, fabrika, a tako i privrednika i poljoprivrednika kao i individualaca koji inastalaciju zahtevaju u svojim kućama i/ili vikendicama i voćnjacima, ali i poljima.

U modernom svetu sve je veća uloga i značaj korišćenja obnovljive energije, a dokaz tome je njena česta upotreba u novim tehnologijama, a poznato je da sve više timova stručnjaka i naučnika učestvuje u njihovoj izradi.

Bilo da želite da smanjite regularnu potrošnju električne energije kod svoje kuće ili želite da umanjite crpljenje sturuje u vodo snabdevanju bašte ili polja rešenje možete pronaći u instalaciji solarnih panela.

Korišćenje prirodnih resursa odveka je bio najvažniji princip održavanja životnog veka u antička vremena. Danas, modernizacijom čovek ne beži od prirode već nove tehnologije udružuje s prirodom kako bi stvorio najpraktičnije izume za što efikasniji život i proizvodnju.

Razlog zašto sve više poljoprivrednika koristi solarni sistem navodnjavanja leži u njihovoj ispativosti i uštedi koju donosi na duge staze

Koliko možemo koristiti prirodne resurse, to je neiscrpna tema, a koliko možemo koristit sunce u našem poljoprivrednom poslovanju – tu nastupa “solarno navodnjavanje”.

Šta je solarno navodnjavanje?

Solarno navodnjavanje će obezbediti vašim biljkama dovoljno vode tokom letnjih dana, a primena sunčeve energije postaje sve glavni izvor poljoprivrednog procesa.

Navodnjavanje uz pomoć sunčeve energije, koristi se u različitim vidovima biljne proizvodnje na mestima gde nije prisutna električna mreža i gde ne postoji adekvatan način napajanja samog sistema.

Sistemi solarnih crpnih stanica mogu da se koriste u izolovanim atarima i smanjuju potrebu za dizel pumpama i gorivom koje ih pokreće, kao i kompletnim održavanjem koje sa sobom nosi takav jedan sistem.

Međutim, takav scenario nije jedini izbor korišćenja ovog metoda, već ga koriste i oni koji znatno žele da smanje utrošak električne energije u cilju veće isplativosti i ekološke predanosti u svojoj proizvodnji.

Solarno navodnjavanje se koristi za snabdevanje vodom uz niže troškove održavanja i više isplativosti kako odmiče vreme. Kao deo sistema za soalrno navodnjavanje se koriste pumpe za vodu nemačkog brenda Lorentz koje su dizajnirane, kako bi se napajale sa strujom koja dolazi sa solarnih panela.

Pokretanje i rad solarne pumpe obezbeđuju solarni paneli, koji sunčevu svetlost pretvaraju u električnu energiju.

Solarne pumpe pogodne su za primenu gde nije dovedena električna mreža, a postoje izvorišta vode u okruženju: bunari, podzemne vode, potok, kanal, reka ili jezero.

Kao što su poljoprivrednici pronašli pravi način u navodnjavanju svojih polja i uštedi električnog i pogonskog goriva, tako rešenje postoji i za druge koji istim putem žele da crpe energiju u cilju grejanja.

Benefiti i uštede poljoprivrednika i zemljoposednika korišćenjem solarnog sistema navodnjavanja
Benefiti i ušteda kod primene solarnih pumpi

Prednosti solarnih pumpi za navodnjavanje u odnosu na konvencionalne električne pumpe su brojne;

1. Solarne pumpe za vodu ne zahtevaju nikakvo gorivo ili struju
2. Dovoljna je jedna instalacija, a nakon toga pumpe ne zahtevaju ponovljene troškove električne energije ili goriva
3. Solarne pumpe nemaju probelma sa uticajem struje (nizak napon ili jednofazni problemi)
4. Mogu se instalirati u udaljenim područjima gde električna energija nije dostupna ili je nemoguće dopremiti gorivo za pogon
5. Niski troškovi održavanja (solarne pumpe za navodnjavanje imaju manje pokretnih delova u poređenju sa pumpom na dizel pogon i time imaju manje šanse za habanje i kvarove)
6. Ne zahtevaju nikakva otrebna maziva za rad
7. Ne postoji mogućnost za kontaminaciju vode i zemljišta zbog maziva ili ulja koje se NE koristi kod solarnih pumpi
8. Ekološki prihvatljivo
9. Jednostavne su za rad

Solarno grejanje sve više postaje glavni izbor velikih proizvođača, privrednika, farmi i hala.

Solarni paneli imaju dugačak životni vek

Solarna energija je obnovljivi izvor energije i baš zato je glavni izbor svakog sistema. Eksploatisanjem sunca jednako koristimo prirodne izvore i ni na jedan način ne štetimo u ekološkom smislu.

Solarni paneli imaju garantovane performanse rada. Nakon isteka 25+ godina, solarni paneli i dalje zadržavaju preko 80% svojih početnih performansi.

Solarna energija je čovekov pravi izbor za zdravu sadašnjost i budućnost! Uključite se i vi u čiste tokove nove energetske revolucije. Neka vaša firma ili domaćinstvo bude primer ekološki svesno razvijenog sistema i uštedita u porekomernoj potrošnji električne energije.

Ukoliko su Vam potrebne informacije, imate još pitanja ili tražite savet u izgradnji i instalaciji solarnih elektrana, solarnog navodnjavanja i mobilnog navodnjavanja posetite sajt TurnKeyProject kompanije ovde.

Solarni paneli ekološki, savremen i isplativ detalj na krovovima kuća
Sve više vidimo krovove kuća i zgrada koji su ujednačeno i precizno ukrašeni solarnim panelima. Takva učestala rešenja su dizajnirana zarad i u cilju korišćenja sunčeve energije i istovremene uštede u potrošnji električne energije.

Solarni paneli za proizvodnju struje za vikendice, brodove i ostale lokacije gde mreža ne postoji ili u želji smanjenja prekomerne potrošnje električne energije.

Veliki broj kompanija domaćih i stranih u našoj zemlji prelazi na ovaj ekološki vid sabdevanja energijom u kojoj dokazano leži isplativost.

Чланак Najisplativiji sistem obnovljive energije, solarni paneli za smanjenje troška električne energije се појављује прво на Biznis i Finansije.