Domaći bankarski sektor izdržao je na nogama dosadašnje pandemijske talase i u vezi sa njim sve državne mere koje su, poput moratorijuma na otplatu kredita, imale kratkoročno veoma negativne efekte po njegovo poslovanje. No, s druge strane, zahvaljujući jakim fiskalnim podsticajima države, problematični plasmani banaka ostali su na više nego prihvatljivom nivou. Značajan doprinos stabilnosti domaćeg finansijskog sektora dale su i globalne prilike – obilje novca iz fiskalne i monetarne sfere preplavilo je globalnu privredu i olakšalo prevazilaženje krize i domaćim firmama, uključenim u međunarodne lance vrednosti.

Istina, profitabilnost domaćeg bankarskog sektora u prvih šest meseci nije nadmašila prošlogodišnji period, ali pre svega usled povećanih ostalih rashoda (8,5 milijardi dinara), koji su jednokratne prirode i veoma lako mogu biti posledica sprovođenja nekog od učestalih spajanja na domaćem tržištu. Profit bankarskog sektora u periodu januar-jun iznosio je 26,1 milijardu dinara i bio je oko devet odsto niži u odnosu na 2020. godinu.

Međutim, ovo nikako ne odslikava situaciju u osnovnom bankarskom poslovnom području: neto prihodi od kamata skočili su 7,6 odsto na 62 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija porastao čak 18,1 odsto na 20,9 milijardi dinara, delimično i usled neuporedivosti sa prošlogodišnjim periodom koji je u većoj meri obeležio karantin bankarskih klijenata. Doprinos boljem finansijskom rezultatu dala su i smanjena rezervisanja za oko tri milijarde dinara, pa je stopa prinosa na kapital u prvih šest meseci bila 7,4 odsto, što je iznad 6,5 odsto ostvarenih u pandemijskoj 2020. godini.

Uprkos usporavanju kreditne aktivnosti u drugom tromesečju, na kraju juna ukupni domaći krediti rasli su na godišnjem nivou stopom od 6,3 odsto, dok su novoodobreni krediti bili na sličnom nivou kao u predpandemijskoj, 2019. godini, i naravno za više od 25 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Istina, privreda kredite i dalje podiže pre svega za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, ali je rast kreditne aktivnosti kod stanovništva u velikoj meri posledica uzimanja stambenih kredita.

Kada je u pitanju cena zaduživanja, nastavljen je trend rekordno niskih nivoa. Dinarski krediti privredi u proseku su koštali 3,2 odsto, dok su indeksirani u evrima iznosili 2,5 odsto. Stanovništvo je dinarske kredite plaćalo 8,7 odsto, dok su evroindeksirani krediti pali po prvi put na granicu od tri procenta. Ništa manje afirmativni trendovi nisu zabeleženi ni kada je u pitanju stopa nenaplativih kredita, koja je pala ispod predpandemijskog pokazatelja. Na kraju juna nivo loših plasmana je iznosio 3,6 odsto, što je deset baznih poena bolje u odnosu na kraj 2020. godine.

Koncentracija na vrhu

Uporedo sa konsolidacijom poslovanja nakon prvih udara pandemije, nastavljeno je pregrupisanje u pozicioniranju na domaćoj bankarskoj sceni. Neka od najavljenih preuzimanja su već i formalno sprovedena (OTP preuzeo Vojvođansku i Societe Generale banku), druga su u punom zamahu (NLB upravo sprovodi spajanje nedavno preuzete Komercijalne banke i lokalne beogradske podružnice), a to očito nije kraj. Banka koja je dugo godina na početku tranzicije držala vodeću poziciju, Raiffeisen, a posle svetske ekonomske krize zadržala čist portfolio nauštrb rasta, rešila je da redefiniše strategiju i postigne rast mimo organskog puta. Ova banka je najavila preuzimanje lokalne Credi Agricole banke, čime će tržišni udeo podići na 11,7 odsto, dok će nakon ovog spajanja otići i poslednja banka sa ovdašnjeg tržišta u čijoj je osnovi francuski kapital.

Jedina preostala državna banka, Poštanska štedionica, takođe je u fazi širenja, premda je teško reći da je ova aktivnost čisto tržišnog karaktera kada se zna da su predmet preuzimanja Telekomova mts banka i banjalučka podružnica Komercijalne banke. Najavljeno je i spajanje Direktne banke, iza koje stoji domaći kapital i jedine grčke banke u Srbiji, Eurobank, što bi mogao biti početak trenda odlaska domaćih preduzetnika iz bankarskog posla, započetog pre desetak godina na vrhu finansijske krize. Ovome bi se mogle dodati špekulacije o prodaji centralnoevropskog poslovanja Sberbanke, a među kupcima bi se navodno mogla naći domaća AIK banka, koja je svoje poslovanje već raširila van granica naše zemlje kupovinom slovenačke Gorenjske banke.

Rang lista banaka po aktivi, jun 2021.

Bilo kako bilo, i dosadašnja preuzimanja značajno su konsolidovala domaću bankarsku scenu, pa po prvi put od početka tranzicije najvećih deset učesnika na tržištu ima udeo od oko 90 procenata, dok su ostatku igrača šanse za opstanak srazmerne njihovom nevelikom tržišnom udelu. I dok Bank of China i Mirabank imaju „debela leđa“ i jasne motive za prisustvo na domaćem tržištu, makar i izostala ekspanzija poslovanja, preostale manje banke biće pod još većim pritiskom da održe glavu iznad vode.

Troškovi po meri klijenata

Više nego ubrzano „mešanje karata“ među vodećim bankarskim igračima na domaćem tržištu, ipak je ostalo u senci masovnih sudskih sporova između banaka i korisnika njihovih usluga, koji su u proteklih nekoliko godina dostigli broj od četvrt miliona. Masovne prvostepene presude u korist građana sa pozamašnim sudskim troškovima bile su dovoljan razlog da upale „crveni alarm“ među bankama. On je brzo propraćen novim stavom najviše sudske instance, Vrhovnog kasacionog suda, koji je zaključio da banke zakonito naplaćuju obradu troškova i osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, čak i ako jasno ne naglašavaju šta spada u te troškove. Ova odluka izazvala je revolt među nosiocima advokatske prakse, koji je kulminirao dvodnevnom obustavom rada advokata u svim postupcima.

Premda je teško predviđati rasplet ove situacije, jedino što je izvesno u nastavku ovih sudskih sporova jeste nastupanje pravne neizvesnosti, odnosno izostanak dosadašnje prakse gotovo unisonog donošenja odluka od strane nižestepenih sudova. Klijenti banaka sada sve više strahuju da bi na kraju umesto povraćaja novca, mogli dobiti na naplatu sudske troškove i u potpunosti platiti ceh ove borbe koja se vodi između dve jake interesne grupacije. Zajedničko za obe jeste poprilična superiornost u odnosu na prosečnog klijenta, bilo da je u pitanju pružanje bankarske ili advokatske usluge.

A verovatno je sve moglo biti drugačije da bankama nije dozvoljeno da u potpunosti uzurpiraju finansijsko tržište, i da su korisnici njihovih usluga mogli uživati blagodeti povoljnijih cena usled konkurencije, a ne samo zbog globalno niskih kamata. Ili da je uspostavljen efikasan pravosudni sistem, u kojem bi se znala pravila igre i njen ishod bio nezavisan od jačine igrača koji se na zakon poziva. U takvim okolnostima, situacija nalik trenutnoj teško bi mogla biti zamisliva. Ovako, čak i postizanje sada malo verovatne pobede obiće se o glavu klijentima banaka u bližoj ili daljoj budućnosti – kroz još skuplje bankarske usluge.

Nenad Gujaničić

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Bankarski sektor u prvoj polovini 2021: Advokati veća pretnja od pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka“, navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.

Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Pooštravanja kreditnih standarda

„Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta“, upozoril su autori MAT-a.

U njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.

Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od četiri odsto.

Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.

Poremećaj u platnom bilansu i javnim finansijama

Upozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara.

„Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka“, smatraju autori MAT-a.

Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tražnja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje država emituje. Tražnja bi izostala i od strane domaćih banaka, koje bi u slučaju gubitaka izazvanih umanjenjne prihod apo sonovu naplate troškova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slučaju, država bi morala da emituje hartije od vrednosti po višestruko većim kamatnim stopama i da time privlači špekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik.

„S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje“, procena je autora MAT-a.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Sudski sporovi građana mogu ozbiljno ugroziti stabilnost bankarskog sektora u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).

Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.

U sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača

Organizacije za zaštitu potrošača često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.

Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.

On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.

Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno.

„Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod“, smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“, koje ima sedište u Novom Sadu.

On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.

Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.

Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.

Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.

Predstavnik „Prosperiteta“ kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno čl. 140), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.

U tim komisijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.
Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.

Dobrovoljnog namirenja

On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.

Jovan Ristić iz ograizacije potrošača „Efektiva“, podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.

I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.

Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

„U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja“, naglašava Ristić.

Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često „u sukobu“ sa nekim zakonima.

Ristić kaže i da je „Efektiva“ uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja.

„Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena“, zaključuje Ristić.

„Volonteri Kačarevo“ predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema.

„Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa se ne radi po tom pitanju“, kaže Nela Savić.

Komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana

Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane.

„Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja“, objašnjava Savić.

Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija.

„Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija“, podseća Nela Savić.

Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova.

„Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima“, kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.

Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.

Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku „soft collections“), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine.

„Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome“, smatra Prostran.

Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno.

„Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira“, naglašava predstavnica USAID-a.

To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Prilikom prinudne naplate nalaze se neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.