Home TekstoviEdicije BIZNIS TOP 2020/21

BIZNIS TOP 2020/21

by bifadmin

Mada je domaća privreda i u pandemijskoj 2020. godini poslovala pozitivno, čak 19 preduzeća koja su godinu dana ranije bila među sto najprofitabilnijih, prošlu godinu su završila u gubicima. O njihovom ali i o poslovanju ostalih velikih preduzeća možete detaljno čitati u našoj novoj ediciji Biznis TOP.

Trendovi

13. Primirje u trgovinskom ratu: Predsjednici prolaze, interesi ostaju
Američki predsjednici se mijenjaju, ali američka politika ostaje. Donald Tramp je otišao sa scene, dok je ulazak u Bijelu kuću Džoa Bajdena slavljen kao novi početak i povratak „normalnosti“. U praksi, političku dramu sa neočekivanim dnevnim obrtima zamijenila je predvidljiva monotonija, ali ključne ekonomske politike ostale su nepromijenjene.

16. Uticaj pandemije na strane direktne investicije: Lokalizacija zamenjuje globalizaciju
Posledice pandemije najnegativnije su se odrazile na strane direktne investicije, koje su prošle godine opale za preko 35% u svetu. Smanjeni obim stranih ulaganja zabeležile su i zemlje centralne i istočne Evrope, ali je pad generalno bio manji u odnosu na svetski prosek. Šansu za ovaj region, uključujući i Srbiju, predstavljaju očekivanja da će ulagači iz zapadne Evrope preusmeravati investicije na geografski dostupnije destinacije, kao i ambicije Kine da bude mnogo prisutnija na tržištima centralne i istočne Evrope.

18. Najprofitabilnija preduzeća u Srbiji 2020. godine: Stranci iselili domaće
Mada je domaća privreda i u „pandemijskoj“ 2020. godini poslovala pozitivno, čak 19 preduzeća koja su godinu dana ranije bila među sto najprofitabilnijih, prošlu godinu je završilo u gubicima. Stoga se i rang lista prvih pet po dobiti bitno razlikuje u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom, dok je među petorkom sa najvećim poslovnim prihodima bilo manje iznenađenja. Zajedničko im je da među najuspešnijima preovlađuju kompanije u stranom vlasništvu.

22. Šta je privrednicima najvažnije za dalji razvoj: Radnici, ali da budu „proizvedeni u Srbiji“
Dostupnost finansiranja je najproblematičnija za srednja preduzeća, jer su premala za banke, a prevelika za državnu pomoć. Radnici češće napuštaju velike nego male firme radi odlaska u inostranstvo. Iako većina firmi ne bi zaposlila kvalifikovane migrante, takav stav je najizraženiji u multikulturalnoj Vojvodini, a za ovu opciju su najotvorenija preduzeća u Šumadiji, „srcu Srbije“. Među privrednicima koji se žale na nestabilno snabdevanje električnom energijom, skoro trećina radi u Beogradu. Ovo su samo neki od nalaza u istraživanju CEVES-a o gorućim problemima domaće privrede, a koji bitno odstupaju od uobičajenih generalizacija i stereotipa u domaćoj javnosti.

24. Uticaj poskupljenja inputa i inflacije na likvidnost domaće privrede: Kome opanci, a kome obojci
Poskupljenje sirovina i energenata kao i rast inflacije negativno utiču na likvidnost većine preduzeća, ali ima i onih kojima ovakva situacija ide na ruku, kaže za B&F profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić. Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, pak, ističe da je naša ekonomija među retkima koja je kroz kovid krizu prošla tako što su troškovi privrede porasli.

28. Generatori inflacije i posledice po izvoz srpske privrede: Tresla se gora, rodio se miš
Ekonomski analitičari iznose iste prognoze kao i Narodna banka Srbije da su faktori koji trenutno podstiču inflaciju privremeni, i da će do stabilizacije najverovatnije doći u prvom tromesečju naredne godine. Ipak, ne može se predvideti sa sigurnošću kako će aktuelna inflatorna kretanja uticati na domaće izvoznike. Očekuje se da će preduzeća u oblasti proizvodnje hrane, u metalskoj industriji i rudarstvu povećati izvoz, dok su u nepovoljnijem položaju firme u čijim proizvodima pretežu sirovine za kojima vlada nestašica i koje zato najviše poskupljuju.

30. Privreda u srpskim zajednicama na Kosovu: Celo tržište u svojoj opštini
Privrednici u većinskim srpskim sredinama na Kosovu uglavnom posluju samo na teritoriji svoje opštine, jer je saradnja između srpskih i albanskih firmi jako retka, a i kada se uspostavi, preduzeća se suočavaju sa osudama u sopstvenoj etničkoj zajednici. Oni koji posluju u dva pravna sistema, kosovskom i srpskom, kažu da je to više trošak nego prednost, naročito u situaciji kada se poslovanje smanjuje zbog pandemije, navodi se u analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) o stanju privrede u srpskim sredinama na Kosovu.

34. Dosadašnji učinak subvencionisanja direktnih investicija: Zamena za lošu poresku politiku
Direktna ulaganja u Srbiji se subvencionišu više od 15 godina, a tokom tog perioda preko 93% sredstava je odobreno stranim investitorima. Svega 2,1% podržanih ulaganja je u oblasti visokih tehnologija, a u poslednjih pet godina skoro 80% ukupnih direktnih investicija je plasirano u tipično radnointenzivne delatnosti, sa zaradama ispod republičkog proseka. Tako je politika podrške direktnim investicijama, koja je inicijalno osmišljena kao zamajac rasta produktivnosti, modernizacije i unapređenja konkurentnosti srpske privrede, postala instrument za korekciju lošeg sistema oporezivanja rada, u kojem je opterećenje porezima i doprinosima gotovo isto u sektorima visokih i niskih zarada.

36. Parafiskalni i ostali nameti: Slepa ulica
U nastojanjima da se podstakne razvoj domaće privrede, parafiskalni i ostali nameti predstavljaju slepu ulicu. Niko ne zna koliko ih tačno ima, niti kako se utvrđuje njihov iznos. Menjaju se „svako malo“, kada se donesu često se ne mogu pohvaliti logikom, i uz sve to posao nadležnih se sve više prevaljuje na poreske obveznike preko samooporezivanja i samoprijavljivanja… Privrednike bi, zato, daleko više rasteretila poreska politika kojom bi se stope poreza na dodatu vrednost ili poreza na dobit povećale na realnu vrednost, koja bi oslikavala ukupan trošak poslovanja, a da se sve obaveze oko taksi regulišu na neki drugi način.

40. Prelazak na elektronsko fakturisanje: Najvažniji koraci za uspeh
Potrebe privrednika da poslovanje učine efikasnijim i država da obezbede transparentnost poslovnih transakcija, sa paralelnim razvojem IT-a, dovele su do toga da prelazak na elektronsko fakturisanje postane opšti trend u svetu, koji je prisutan već dve decenije. Ove godine, Srbija je uspostavila regulatorni okvir za uvođenje ovog modela, a organizacije bi u predstojećem periodu tranzicije trebalo da odaberu najbolji pristup, prema zadatim okvirima i sopstvenim prioritetima.

42. Platforme za elektronsku trgovinu: Pametan izbor, isplativo ulaganje
Elektronska trgovina je eksplodirala u svetu i postala jedan od ključnih faktora za rast poslovanja. U razvoju ovakvog vida trgovanja, među prioritetima je izbor odgovarajuće platforme koja će obezbediti i moći da isprati rast organizacije na duži rok. Zato je prilikom odluka o uvođenju nove ili ažuriranju postojeće platforme, potrebno dobro proceniti elemente koji najviše utiču na ostvarivanje planiranih ciljeva.

Sektorske analiza privrede

Poljoprivreda

48. Tabele
49. Poljoprivreda otpornija na koronu nego na sušu: Rekordni izvoznik rekordno poskupljuje u lokalu
Prošlogodišnji rekorder u iskazivanju otpornosti na korona virus, ove godine je posustao zbog suše. Mada su pokazatelji o ukupnom izvozu agroindustrije za prvih šest meseci ove godine i dalje u porastu, generalno se očekuju manji poljoprivredni prinosi. Ovo je, uz rast proizvodnih troškova, poguralo rekordna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu.

Energetika

52. Tabele
53. Povratak otpisanih na energetskom tržištu: Gas uzvraća udarac
Snabdevanje energentima je na domaćem tržištu bilo zadovoljavajuće prošle godine, uprkos pandemiji. Ali poremećaji koji su usledili ove godine zbog vrtoglavog skoka cena energenta u svetu, pre svega gasa, doveli su do preispitivanja šta su strateški interesi Srbije koji će joj obezbediti da bude što manje zavisna od šokova na energetskom tržištu.

Građevinarstvo

56. Tabele
57. Licitiranje sa rezultatima građevinske industrije: Građevinci su „neosvešćeni“ koliko im je ustvari dobro
Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, pa posle niza godina od kojih je svaka rekordnija od prethodne, sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, poput Vavilonske kule, dostiglo petinu BDP-a. Domaći građevinari, koji su se našli između dve vatre – nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije – izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo „zlatno doba“.

Građevinski materijali

62. Tabele
63. Vrtoglavo poskupljenje građevinskih materijala: Gvožđe i cigle lete u nebo
Posle zastoja i ogromnih teškoća u prošloj, tržište građevinskih materijala se pokrenulo u ovoj godini, ali sa uzletom cena koji se maltene iz meseca u mesec proglašava novim istorijskim maksimumom.

Prehrambeni proizvodi

66. Tabele
67. Protivurečni rezultati prehrambene industrije: Proizvodnja u deficitu, izvoz u suficitu
Prehrambena industrija je uspela da i u prošloj godini nadmaši uvoz izvozom, ostvarivši suficit od oko milijardu evra, a podaci za prvih osam meseci ove godine pokazuju da se takav trend nastavlja, sa pozitivnim saldom u iznosu od 754,2 miliona evra. Nasuprot tome, u septembru ove godine prehrambena proizvodnja je pala za 7% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Posebno zabrinjava što je pad uočljiv u svim granama prehrambene industrije, i što proizvodnja stalno opada već nekoliko godina unazad, i pre nego što je tržište poremetila pandemija.

Proizvodnja pića

72. Tabele
73. Nasuprot krizi u proizvodnji alkoholnih pića, tržište vode raste: Pandemija nam smanjila cug
Prošle godine su antiepidemijske mere, u koje je spadalo i ograničavanje rada ugostiteljskih objekata, najviše štete nanele proizvođačima alkoholnih pića, koji se još nisu oporavili od posledica „zaključavanja“. Za razliku od njih, proizvođači vode su ove godine uspeli da stanu na „zelenu granu“, zahvaljujući tome što nisu previše oslonjeni na prodaju svojih proizvoda u kafićima i restoranima.

Trgovina na veliko i malo

78. Tabele
79. Trgovci najveći dobitnici pandemije: Pusti dete naftu, uči za trgovca!
Trgovci na veliko i malo u Srbiji su prošle godine, usred pandemije, ostvarili dobit koja je bila za preko tri četvrtine veća nego u godini pre krize, a ovaj sektor predvodi po prihodima i dobiti u celom regionu, ostavivši iza sebe naftne i gasne kompanije. Ovogodišnji pokazatelji sugerišu da će se rast nastaviti, ali struktura domaćeg tržišta ukazuje na njegovu sve veću koncentraciju, u kojoj radost zbog ostvarene zarade uglavnom dele trgovinski lanci u stranom vlasništvu.

Farmacija

84. Tabele
85. Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije
Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata. U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje osnove, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Pali su proizvodnja, izvoz i broj zaposlenih.

Metalska industrija

88. Tabele
89. Metalska i elektro industrija između rasta i novih poremećaja na tržištu: Ohrabrujući oporavak i obeshrabrujuće nestašice sirovina
Posle teške 2020. godine, metalska i elektro industrija ponovo beleži dobre rezultate, posebno proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, zahvaljujući uspešnom poslovanju proizvođača šinskih vozila. Ipak, o oporavku se i dalje govori sa velikim oprezom, pre svega zbog ogromnog poskupljenja sirovina za ovu industriju, a još više zbog njihovih nestašica.

Motorna vozila

94. Tabele
95. Oscilacije na tržištu motornih vozila: Iz plusa u minus, pa u izvoz
U Srbiji je kroz različite delatnosti za automobilsku industriju vezano preko 2.900 preduzeća i više od 10.000 preduzetnika, a prošle godine su i proizvodnja i trgovina automobilima doživele pad, da bi ove godine počeo blagi oporavak. Fijat je, uprkos činjenici da je iz plusa prešao u minus, i dalje na listi najvećih izvoznika. Ako loši rezultati našeg jedinog proizvođača automobila i nisu iznenađenje za domaću javnost, to svakako jeste podatak ko se sve kod nas predstavlja kao proizvođač motornih vozila.

Proizvodi od gume i plastike

98. Tabele
99. Sektor gume i plastike beleži suficit i u krizi: Izvoz i dalje premašuje uvoz
Premda je prethodna godina bila „mršavija“ za industriju gume i plastike koja je do tada beležila rast iz godine u godinu, ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 479 miliona evra. Ove godine je primetan oporavak, zahvaljujući i ponovnom pokretanju proizvodnje u nekim drugim industrijama sa kojima je ovaj sektor usko povezan. Ovogodišnja kretanja u domaćoj privredi pokazuju da su proizvodi od gume i plastike na trećem mestu po doprinosu ukupnom rastu industrije i izvoza.

Turizam i hotelijerstvo

102. Tabele
103. Dugo putovanje turizma i hotelijerstva do oporavka: Ne zna se šta nosi dan, a šta noć
Ova godina je bila specifična za ceo sektor turizma. Neke turstičke destinacije su imale rast broja noćenja za preko 200%, dok je neke posetilo svega stotinak turista. Kako će izgledati turistička 2022, koliko će hotela i turističkih agencija uspeti da „preživi“ ovu i nastavi poslovanje i u idućoj godini niko sa sigurnošću ne može da prognozira. Virus korona je i dalje taj koji određuje sudbinu sektora turizma i ugostiteljstva.

Informacione tehnologije

108. Tabele
109. Šta je sadašnja kriza otkrila o snazi domaće IT industrije: Ono o čemu se nerado govori
Zvaničnici, ali i mnogi u IT industriji uporno nameću stav kako ovaj sektor nekim čudom može da osvoji svet, ne osvrćući se na situaciju u ostatku domaće privrede. Pandemija je „bez dlake na jeziku“ pokazala koliko su ovakve priče daleko od istine.

Telekomunikacije

114. Tabele
115. Ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija: Gledaćemo još žustriju utakmicu
Očigledno je da se kao i prošle, i ove godine nastavlja konsolidacija tržišta telekomunikacija, koju predvode najveći operateri. To će svakako biti trend i ubuduće, a videćemo šta će ova borba i investicije u nove usluge i sadržaje, koje se dobrim delom finansiraju iz kredita, doneti na duže staze.

Banke

118. Tabele
119. Bankarski sektor u prvoj polovini 2021: Advokati veća pretnja od pandemije
Banke širom sveta beleže oporavak poslovanja u tekućoj godini, podstaknute pre svega „otvaranjem“ privreda i smanjivanjem rezervisanja po kreditnim gubicima, te povećanim aktivnostima u korporativnom svetu na polju preuzimanja i spajanja. Ove trendove delimično dele i ovdašnje banke, ali ipak u senci masovne sudske borbe sa klijentima za priznavanje ranije naplaćenih troškova.

Osiguranje

122. Tabele
123. Rast osiguranja u Srbiji: „Magična brojka“ od milijardu evra premije gotovo izvesna
Visina ukupne premije koju su osiguravači ostvarili u prvom polugodištu nagoveštava da će ove godine dostići brojku od milijardu evra, kojoj se već neko vreme teži. Do blagog rasta premije životnih osiguranja verovatno je došlo i usled pandemije, a ono što se moglo očekivati jeste rast premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Male tajne velikih manipulatora

128. Kako jedna laž može izazvati decenije užasa: Napravi od uglednih novinara budale
Način na koji je Edvard Bernejs, začetnik savremene propagande, na početku Hladnog rata ubedio javnost u SAD da je prva demokratski izabrana vlada u Gvatemali ustvari komunistička „podružnica“ Sovjetskog Saveza, predstavlja tragičan primer kako dobro osmišljena laž može da izazove decenije užasa. Apsurd je u tome što je nova vlast u Gvatemali počela da donosi zakone koji su imali za cilj da uvedu demokratski sistem i tržišna pravila nalik onima u SAD. To nikako nije odgovaralo severnoameričkoj kompaniji „Junajted frut“, koja je stekla ogromno bogatstvo na trgovini bananama, zahvaljujući bezobzirnoj eksploataciji u zemljama centralne Amerike. Da bi sprečila „zarazu demokratijom“ i u drugim latinoameričkim državama i tako bila primorana da svoj monopol žrtvuje poštovanju zakona, uključujući i plaćanje poreza, kompanija je angažovala Bernejsa, čija je glavna taktika bila da na laž o „komunističkoj pretnji iz Gvatemale“ navuče ne desničarske, već liberalne američke medije.

Vremeplov

132.Burna istorija naftne industrije u Rusiji: Ko će koga, igranka bez prestanka
Najzaslužniji pojedinci za pokretanje naftne industrije u carskoj Rusiji, a mnogo kasnije i za otkriće naftnih rezervi u Sibiru koje su Sovjetima bile jedan od glavnih aduta u Hladnom ratu – nisu bili Rusi. S druge strane, pokušaji mešanja „stranih elemenata“ u nadmetanju Rusije sa zapadnim silama ko će preko nafte kupiti ekonomsku moć i politički uticaj, skoro vek i po su u dlaku bili isti kao i danas.

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

136. Po dobiti
140. Po poslovnom prihodu
144. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar