Zlato poslednjih godina ponovo dominira tržištima, a cena unce je trenutno 1.928 USD, dok je, primera radi, 2018. bila 1.300 USD. Poznavaoci tvrde i da je nesumnjivo da će ta vrednost rasti, dok će srebro i drugi plemeniti metali će pratiti ovaj trend.

– Zlato je vodeći plemeniti metal za investiranje na tržištu kapitala i oni koji investiraju u njega, sigurno neće pogrešiti. Može se očekivati da zlato poraste na oko 2.000 USD po unci, a ako se nastave ratna dešavanja i politika dedolarizacije koju sprovode određene zemlje sveta – rekao je za Blic Biznis Branislav Jorgić, berzanski analitičar.

Ocena je i da je zlato jedno od najsigurnijih sredstava plaćanja, ali i štednje, jer ono ne gubi na svojoj vrednosti tokom godina, za razliku od brojnih valuta.

Šta je doveo do rekordne cene zlata?

Najveća cena zlata u poslednjih nekoliko godina je zabeležena 2021. godine, kada je cena za finu uncu dostigla skoro 2.100 USD, a taj trend se nastavio uz manje oscilacije sve do danas. Tome je doprinela pandemija koronavirusa, kao i nestabilna geopolitička situacija jer je pre svega toga tokom 2018/2019. godine zlato na svetskim berzama koštalo oko 1.300 USD.

– Zlato je rezervna valuta za štednju i interesovanje za zlato se povećava u uslovima ekonomskih i političkih kriza, pa tada investitori uglavnom napuštaju tradicionalne investicije u akcije i obveznice i svoju investicionu destinaciju traže u zlatu. U takvim uslovima dolazi i do rasta cene – objašnjava Jorgić.

Drugi faktor, kako navodi, koji trenutno utiče na kretanje cene zlata je to što određene grupe zemalja koje ekonomski rastu pokušavaju da izađu iz dolara kao međunarodnog sredstva plaćanja.

– Treći momenat je taj što Kina, Rusija, pa i druge zemlje, povećavaju svoje rezerve u zlatu na uštrb deviznih rezervi koje su držali u dolarima – kaže Jorgić.

Od janura u plusu 10%

Zlato je od početka 2023. godine poraslo više od 10%, a u periodu od marta do maja je drastično skočila vrednost zlata na berzama i cena po unci je prelazila 2.040 USD.

Na naše pitanje kakva vrednost zlata može da se očekuje u narednom periodu, Jorgić ne može sa sigurnošću da tvrdi ali dodaje da su dva faktora ključna.

Prvi je taj da li će se ratna kriza u Ukrajini smiriti ili će doći do dalje eskalacije sukoba.

– Ukoliko dođe do eskalacije sukoba verovatno da će zlato biti na ovoj ceni ili će eventualno brago cena rasti jer će biti veća i tražnja. Takođe, dedolarizacija je proces koji sve uzima maha, a od toga koliko će zemlje poput Kine, Indije, Južne Afrike nastaviti da izbacuju dolar iz svojih deviznih rezervi i iz međusobnog međunarodnog platnog prometa, zavisi i kretanje na tržištu plemenitih metala. – Ukoliko one nastave tu politiku, a realno je očekivati da hoće, u tom slučaju zlato će takođe dobijati na vrednosti. Znači, cena zlata će u najmanju ruku otići na oko 2.000 dolara za finu uncu i realno se može očekivati rast cena zlata – naglašava Jorgić.

Države sve više kupuju zlato

Zbog bankarske krize i nestabilnosti nekada najjačih valuta centralne banke velikih zemalja su poslednjih godina počele ubrzano da kupuju zlato, a u pitanju su najjače svetske ekonomije poput Kine, Rusije, Indije, Turske i drugih.

– Kina je jedno vreme svoje devizne rezerve čuvala u dolarima i to pre svega u obveznicama SAD. Međutim, kako su se menjali odnosi u svetu i na samoj relaciji Kina-SAD, oni su smanjivali količinu imovinu u tim obveznicama, a povećavali su količinu u zlatu – pojasnio je Jorgić, dodajući da je to isto radila i Rusija koja je kupovala zlato da bi se pripremila za trenutna dešavanja.

I Srbija je kupila neke veće količine zlata u prethodnih godinu i po dana, što se ispostavilo da to nije bila loša odluka.

– Srbiji zlato služi kao zaštita od inflacije na duži rok, ono obezbeđuje prinos, omogućava smanjenje rizika deviznih rezervi, ali je i garancija poverenja u centralnu banku naročito u vreme nesigurnosti – saopšteno je iz NBS.

Srebro prati kretanje zlata

Srebro je drugi najvažniji plemeniti metal u svetu, a u trgovanju na berzi prati kretanje zlata. To se može videti iz podataka po kojima je 2018. cena srebra bila 14 EUR, dok je sada oko 24-28 EUR.

– Srebro ima veću upotrebnu vrednost, u smislu da se više koristi u industriji, tako da će njegov značaj biti svakako veliki jer postoji trend rasta vrednosti. Sa druge strane, kaže on, zlato je vodeći metal za investiranje, pa oni koji hoće više da zarade i da podnesu veći rizik, to bi moglo da bude da bude srebro – zaključuje Jorgić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srebro prati kretanje zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena zlata na spot tržištu je ove godine prešla 2.000 dolara za uncu – što je istorijski rekord za ovaj plemenit metal. Od početka godine cena je skočila skoro 10 odsto i tako nastavila rast od novembra, posle prošlodišnjeg pada na 1.600 dolara.

U intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane, Irena Linasi Rogač, kaže da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.

– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu – to je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija – najlakše se prodaju plemeniti metali – kaže Linasi Rogač.

Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju

Odnos investitora prema zlatu zanimljivo je pratiti i kroz istoriju – otkako se dolar odvojio od zlatne podloge 1971. godine (ukidanje Bretonvudskih sporazuma), cena zlata je rasla do dosadašnjeg istorijskog maksimuma u ranim 1980-tim a nakon toga, ovaj plemenit metal nije uspevao da drži korak sa inflacijom. Dans je sutiacija skroz drugačija.

– Banke su tada odlučile da uvedu kamatne stope od 20 odsto na depozite i tako se sačuvaju od prebrzog rasta zlata. Danas više nisu takva vremena. Uz sve to, tada je na svetu bilo četiri milijarde ljudi, sada ih je sedam milijardi. Kina, Indija i ostale države nisu imale uloge na tržištu kakve imaju danas – kaže Linas Rogač ocenjujući da su postojeću uslovi dobra podloga za dalji rast cena zlata.

Trajektorija cene zlata išla je uzlaznom putanjom u poslednjih dvadeset godina – politička bitka zbog granice američkog federalnog duga je prethodila prvom od značajna dva skoka cene – drugi je došao tokom kovid pandemije.

Najniža tačka zabeležena je pre 10 godina, kada je postalo jasno da očajničke monetarne mere nakon Velike finansijske krize 2008/09. nisu podstakle inflaciju. Međutim, tokom protekle godine, zlato se držalo na nižem nivou uprkos inflaciji koja je hvatala zamaha.

Screenshot: Goldprice.orgCena zlata u poslednjih 15 godina

Šta se promenilo sada? Bloombergovi analitičari ukazuju na kretanja na tržištu obveznica – niži prinosi čine zlato poželjnijom investicijom – a trajektorije cena su gotovo savršeno sinhronizovane.

– Jasno je da tržište obveznica ne pokriva više inflaciju – svi traže nešto što bi očuvalo vrednost imovine. Zato sad nije vreme za bankarske depozite i državne obveznice – smatra Linasi Rogač.

Srebro možda i bolja investicija

Veliki povrtak u ovoj godini ima i srebro – a Linasi Rogač veruje da ono ima potencijal da bude čak i lukrativnije za investitore od zlata.

– Srebro ima još i viši potencijal nego zlato, jer kad pogledamo proizvodnju zlata, godišnje se proizvede oko 3.000 tona, a srebro oko 30.000 tona. Srebro je ujedno i jedan od najtraženijih elemenata, pogotovo u zelenoj industriji u narednih deset godina, zato je moja prognoza da srebro ima i viši doprinos za klijente nego zlato – zaključila je ona.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju, da li je rešenje zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svako ko je očekivao da će se kupci u situaciji rastuće inflacije zagrejati za plemenite metale, očigledno se preračunao.

Nedavno zabeleženi gubici su bili višepostotni nakon što je najava iznenađujućeg rasta maloprodaje u SAD-u pojačala strahove od skore objave Fed-a o ograničavanju QE-a, što bi verovatno rezultovalo većim prinosima američkih obveznica, a što nije dobra vest za plemenite metale, prenosi SEEbiz.

Cena unce zlata pala je gotovo tri posto na 1.744 dolara, a srebro je skliznulo najniže od novembra prošle godine. Paladijum je takođe imao veliki nedeljni gubitak (šest posto).

Obrnutim smerom krenule su cene nafte zbog problema sa snabdevanjem (u SAD-u se očekuje da će dva uragana smanjiti proizvodnju za ukupno 26 miliona barela, budući da bušotine nisu radile nekoliko dana).

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Padaju cene plemenitih metala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Brent nafta je juče pala za 3,1 odsto na 50,7 dolara po barelu a američka sirova nafta za 2,5 odsto na 47,8 dolara po barelu.

S druge strane, dokazujući da plemeniti metali u turbulentnim vremenima uvek jačaju, cena zlata je porasla za 0,85 odsto a srebra za 3,3 procenta.

Srebro u poslednjih nekoliko dana beleži pojačano interesovanje investitora te se očekuje dalji rast njegove cene.

Posebno posle vesti da je američka banka „DŽ. P. Morgan Čejs” u prvoj polovini ove godine prikupila najveću količinu srebra u privatnom vlasništvu – čitavih 600 miliona unci. Trenutno ta količina ukupno vredi nešto više od 15 milijardi dolara ali očekuje se da će već u prvim mesecima naredne godine premašiti vrednost od 20 milijardi dolara.

U trku za „srebrnim profitom“ nedavno se uključila i londonska bankarska grupa „Standard čarterd“, čija podružnica iz Indije „pokušava da otkupi svaku srebrnu polugu koja se pojavi u ponudi“, piše Sputnik.

Analitičari nemačke „Komercbanke“ predviđaju da će cena srebra u nekom trenutku tokom 2021. godine porasti za makar 30 procenata, sa potencijalom da obim trgovine ovog plemenitog metala dostigne istorijske rekorde.

I u danskoj banci Saxo Bank srebro je uvršteno među investicije koje bi sledeće godine mogle doneti značajne povrate. Njegova bi se vrednost čak mogla udvostručiti i doseći rekordno visoku vrednost.

Foto: Geizkragen69, Pixabay

Чланак Cena nafte u padu, srebro u fokusu investitora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pitanjem šta čeka investitore 2021. godine bavili su se u JP Morganu, gde veruju da će zbog sve većeg priliva institucionalnih investitora bitcoin imati značajnu prednost u odnosu na zlato. To je bio slučaj i ove godine. Zlato je poraslo za vrlo ohrabrujućih 21%, ali to je neuporedivo s rastom bitcoina od 150%.

Ogromni podsticaji i poplava novca očigledno više pomažu kriptovalutama, iako plemeniti metali ne mogu biti sasvim isključeni.U danskoj banci Saxo Bank srebro je uvršteno među investicije koje bi sledeće godine mogle doneti značajne povrate. Njegova bi se vrednost čak mogla udvostručiti i doseći rekordno visoku vrednost.

Drugim rečima, unca srebra iduće godine skače na 50 USD, tvrde u Saxo banku.

Razloge ovakvom uzletu u Saxo banci vide u povezanosti srebra s obnovljivim izvorima energije. Generator rasta cene srebra 2021. godine, čak i u odnosu na zlato, brzi je porast potražnje za srebrom u industrijskim sektorima, posebno onima koji pokreću zelenu transformaciju, poput fotonaponskih ćelija koje se koriste u proizvodnji solarnih panela. U stvari, prava kriza snabdevanja srebrom biće primetna 2021. godine, a ona frustrira punu političku podršku ulaganjima u solarnu energiju pod predsedanjem novog američkog predsednika Bajdena, Evropskim zelenim dogovorom i kineskim ciljem neutralnog uglja do 2060. godine, između ostalog.

Skok cene srebra

Sledeći izazov na strani snabdevnja srebrom je taj što je više od polovine iskopanog srebra nusproizvod rudnika cinka, olova i bakra, što rudarima otežava podmirivanje sve veće proporcionalne potražnje za srebrom.

Drugi je razlog inflacija. Iduća godina donosi uobičajene skeptike koji smatraju da je snaga srebra veća na njegovoj tvrdoj imovini / plemenitim metalima dok američki dolar slabi i dok se investitori suočavaju sa surovom stvarnošću da nema negativnih realnih kamatnih stopa. To će se i pogoršati kad inflacija naglo poraste iduće godine, a kreatori politike sporo reaguju, želeći pružiti maksimalnu podršku svojim ekonomijama koje se još uvek oporavljaju. S vakcinom protiv korone koje će postati stvarnost sredinom godine, prekomerna likvidnost i preterano labava monetarna politika utiču na snažnu ponudu u bilo koju tvrdu imovinu.

Optimistični u vezi srebra su i analitičari Citibanka koji kažu da će unca zlata skočiti iduće godine na 40 dolara. Institut za srebro predviđa kako će snabdevanje tržišta srebrom u 2021. pasti sedam posto, a i oni upiru prst u obnovljive izvore energije, s posebnim naglaskom na SAD, vezano za najave politika Bajdenove administracije. Osim toga, odnos cene zlato-srebro je na istorijski visokih 70:1 što bi moglo ukazati na to da nas čeka još jedna godina u kojoj će srebro rastom nadmašiti zlato.

Чланак Sledeće godine očekuje se rekordna vrednost srebra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, srebro se tako pokazalo kao sigurno utočište i pojedini investitori čak očekuju da će ono nadmašiti žuti metal, piše B92.

Prema podacima Silver instituta, tražnja za srebrnim kovanicama porasla je za 65 odsto tokom prva tri kvartala ove godine u odnosu na isti period lani. Do toga je došlo zbog pojačane prodaje na dva ključna tržišta kovanog novca – u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj, pri čemu su oba zabeležila značajan dvocifreni dobitak tokom prvih devet meseci.

Posedovanje srebra na globalnom nivou poraslo je za 297 miliona unci u toku ovog perioda, gotovo utrostručujući rast u odnosu na uporedni period prošle godine.

Rast na američkom i nemačkom tržištu je delimično nadoknađen slabijom tražnjom u Indiji, posebno poslednjih meseci.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Tražnja za srebrnim kovanicama porasla je za 65 odsto tokom prva tri kvartala ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ista je situacija i sa srebrom, koje je u ponedeljak, sa cenom od 18,95 dolara dostiglo najviši nivo u devet meseci, skočivši 27 odsto od kraja aprila.

Razlika cene zlata i unce srebra sada je 96,6 puta više, što je najviše od 1991. godine i od vremena Zalivskog rata, kada je cena zlata bila gotovo 100 puta veća od cene srebra.

Neočekivani pad američke nezaposlenosti podstakao je rast indeksa deonica, koji se u skokovima vraćaju na nivoe pred epidemije, a primera radi Dau Džons je na nedeljnom nivou porastao gotovo sedam odsto, a od rekorda iz februara udaljen je svega pet odsto.

Izvor: Seebiz

Чланак Zlato 100 puta skuplje od srebra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kanađani su već za 625.000 evra kupili 10 odsto akcija EFPP, dok bi, ako žele da postanu jedini vlasnik ove srpske geološke kompanije, trebalo da plate blizu 1,4 miliona evra. Transkacija kupovine EFPP neophodna je Tetianu, kako bi njih kupila australijjska kompanija ‘’Adriatik metals’’ iz Melburna, koja u Bosni kod Vareša ima dve koncesije za istraživanje ruda metala.

Fabian Baker, predsednik i izvršni direktor Tethiana, kazao je da je kupovina istražnih prava u okolini rudnika Kizevak i Sastavci dugoročni cilj te kanadske kompanije, kao i da se početak geoloških istraživanja, u saradnji sa „Adriatik metalsom“, očekuje početkom juna.

Izvor: Novosti

Чланак Kanadska firma kupila rudnike nalazišta srebra i cinka kod Raške се појављује прво на Biznis i Finansije.