Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti – stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.

Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.

Stabilan dinar

Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.

Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je „rupa“ od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.

Prevelike oscilacije

Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.

Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.

Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.

IT sektor kao adut

Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.

Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.

Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod „digitalaca“ može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve „izvadi“ blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.

Pad proizvodnje

Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da „novac ne treba trošiti na uvozne proizvode“ ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.

Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.

Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta „precenjena“. Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.

Izvor: 021.rs

Foto: Bing

Чланак Da li je domaća valuta „precenjena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je bilo i prošle godine kada je dinar dobro plivao u nemirnim vodama svetske ekonomske krize, koja nije zaobišla ni Srbiju, pa nisu zabeležene prekomerne fluktuacije domaće valute u odnosu prema evru.

Važno i za privredu i za građane

A, da li će dinar ostati stabilan vrlo je važno pitanje ne samo za privrednike već i građane i to za one koji imaju kredite vezane za kretanje euribora i za građane koji platu primaju u dinarima, a zakupljuju stan sa cenom ugovorenom u evrima. Primera radi rata za stan od 300 evra kada je kurs, 2016. godine bio 123 dinara za evro, iznosila je 36.900 dinara. Danas ta ista rata, korisnike košta 35.300 dinara.

Iz Narodne banke Srbije za “Blic Biznis” kažu vrednost dinara u 2020. godini ostala gotovo nepromenjena u odnosu na evro.

-NBS je na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1.450 miliona evra. Pri tome, Narodna banka se javljala kako na strani prodaje tako i na strani kupovine deviza, odnosno suočavala se i sa povremenim periodima jačanja dinara tokom 2020. godine. Napominjemo da je tokom prethodnih godina (2017-2019), reagujući na pritiske ka jačanju dinara, NBS u neto iznosu kupila preko 5 milijardi evra, obezbeđujući na taj način više nego dovoljno sredstava da po potrebi reaguje i kada su prisutni pritisci ka slabljenju dinara- navode u NBS.

Nije dolazilo do značajnih oscilacija

Adekvatna politika centralne finansijske institucije, po mišljenju večine stručnjaka, uslovila da poslednjih osam godina nije dolazilo do značajnih oscilacija u vrednosti dinara prema evru. Ima i onih koji smatraju da je ta stabilnost veštački održavana odnosno da je dinar precenjen.

Iz NBS odgovaraju da to nije tačno.

– Zahvaljujući detaljnim analizama i praćenju tržišnih i ekonomskih kretanja kako u domaćem tako i u međunarodnom okruženju, sa ocenom potencijalnih uticaja globalnih dešavanja na domaće devizno tržište, Narodna banka Srbije reaguje adekvatno i blagovremeno na deviznom tržištu. Ta reakcija se ispoljava kroz kupovinu ili prodaju deviza – evra, u zavisnosti od prirode pritisaka na devizni kurs, kako bi sprečila prekomerne i fundamentalno neopravdane kratkoročne fluktuacije kursa dinara prema evru“, kažu u NBS.

Kako dodaju pri tom se uzimaju u obzir i mnoge negativne posledice koje bi takv proces imao na domaću ekonomiju.

„Svojim proaktivnim pristupom i delovanjem, NBS je u poslednjih osam godina postigla i uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa i to na efikasan i odgovoran način, vodeći računa kako o deviznom kursu tako i o deviznim rezervama zemlje. U periodima pritisaka ka jačanju dinara NBS je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila – kažu u NBS.

Uticaj virusa korona na stabilnost dinara

Na pitanje “Blic Biznisa” da li bi mogla da bude ugrožena stabilnost dinara ove godine ukoliko bi se nastavili negativni ekonomski efekti izazvani korona virusom iz NBS kažu da za sada nema razloga za brigu.

– U periodima pritisaka ka jačanju dinara Narodna banka Srbije je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila. Bruto devizne rezerve trenutno iznose 13,5 milijardi evra, odnosno nalaze se na dovoljno visokom i adekvatnom nivou prema svim pokazateljima i predstavljaju svojevrsni garant da postignuta stabilnost neće biti ugrožena. NBS će ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti na domaćem deviznom tržištu na način kako je to radila i do sada, odnosno nastojaće da i u narednom periodu očuva relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji – objašnjavaju u NBS.

Izvor: Blica

Foto: Pixabay

Чланак Da li će dinar ostati stabilan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

PET NAJVEĆIH BANAKA U SRBIJI

Banka Inteza je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2019. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 12,3 milijarde dinara. Mada je to nešto slabiji rezultat u poređenju sa zaradom od 12,6 milijardi dinara u 2018. godini, Inteza je zadržala lidersku poziciju, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonom- skog mesečnika „Biznis i finansije“ .
Na drugom mestu je Komercijalna banka sa rekordnim profitom od devet milijardi dinara, a među prvih pet ba- naka po dobiti slede Unicredit banka, AIK banka i Rajfajzen banka.
Inteza je lider i prema tržišnom učešću (16%), dok su na drugom mestu OTP i Vojvođanska banka koje posluju pod kontrolom istog vlasnika sa zajedničkim ućešćem od 13,5%. Slede Komercijalna i NLB banka sa ukupnim učešćem od 12,4%, na četvrtom mestu je Unicredit banka (10,8%), a na petom Rajfajzen banka (7,8%).

DOBIT MANJA, ALI KVALITETNIJA

Prema analizi u ediciji „Finansije TOP“, banke su prošle godine uvećale neto prihod od kamata za 5,4%. Uprkos napretku u osnovnoj delatnosti, bankarski sektor je zabeležio pad profita od 8,5% na 63,9 milijardi dinara, pre svega usled većih ostalih rashoda i pojedinih jednokratnih efekata poput troška saniranja kredita u „švajcarcima“. Stoga je prinos na kapital bankarskog sektora ponovo pao na jednocifreni nivo (9,1%), ali je struktura ostvare- nog profita kvalitetnija u odnosu na prethodne dve godine.
Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa je prvih deset banaka zauzimalo preko 80% tržišta, a ako se tome doda ovogodišnje preuzimanje Komercijalne od strane NLB banke, ova kon- centracija premašuje 85%.

STRAHOVANJE OD NOVOG TALASA NENAPLATIVIH KREDITA

Ovim preuzimanjem gotovo da je završeno „mešanje karata“ među glavnim bankarskim igračima u Srbiji, pa će banke u narednom periodu morati prvenstveno da se orijentišu na organski rast, osim ako ne dođe do neočeki- vanih preokreta usled posledica pandemije korona virusa.
Ono što bankare najviše brine je pad privredne aktivnosti i moguće ponovno gomilanje nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize, zaključuje se u ediciji „Finansije TOP“.

OSIGURAVAČI SA NAJVEĆOM PREMIJOM

Kada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, rang lista u 2019. je gotovo nepromenjena u odnosu na go- dinu ranije. Dunav osiguranje je i dalje na prvom mestu po visini premije od preko 28,4 milijardi dinara, sledi ga Đenerali osiguranje sa više od 23 milijarde dinara premije, a među prvih pet su DDOR, Viner štediše i Triglav osiguranje.
Ukupna premija osiguranja u 2019. godini je porasla za 8% realno u odnosu na godinu dana ranije, ali tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja.
Zanimljivo je da se uvećala premija unit linked osiguranja koje je povezano sa ulaganjem u investicione fondo- ve, te prinos direktno zavisi i od samih prinosa investicionih fondova. Rast od 140%, (221,5 miliona dinara premije) zvuči impresivno, ali treba imati na umu da je iznos ove premije u 2018. bio nizak i iznosio je oko 92 miliona dinara, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

RASTU POLISE RIZIKO OSIGURANJA

Zabeležen je i rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za 30%, kao i osiguranja od opšte odgovornosti za 20%. U segmentu osiguranja života sve manje se govori o štednji i u strukturi premije rastu polise riziko osiguranja.

Osiguravači su se tokom vanrednog stanja veoma brzo prilagodili novim okolnostima i uspeli da održe stabil- nost, ali prema procenama analitičara osiguravajuće kuće čeka teška jesen. To svakako može ugroziti i prodaju osiguranja koje je ionako nedovoljno razvijeno, što pokazuje i struktura ostvarene premije, navodi se u ediciji
„Finansije TOP“.

UTICAJ PANDEMIJE NA FINANSIJSKI SEKTOR

Prema oceni Udruženja finansijskih institucija PKS u analizi za ediciju „Finansije TOP“, celokupan finansijski sektor u Srbiji je tokom vanrednog stanja reagovao veoma brzo i pružio odgovarajuću podršku najviše pogođe- nim industrijama i klijentima.
U lizing industriji je, uprkos velikim poremećajima u nekim sektorima poput turizma i saobraćaja, došlo do zaklju- čenja novih ugovora zahvaljujući preduzećima koja su imala pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja i koja su najviše nabavljala komercijalna i putnička vozila.

Penzioni i investicioni fondovi mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije. „Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”, ocenjuju u Udruženju finansijskih institucija PKS za „Biznis i finansije“.

No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg finansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Чланак Finansijski sektor stabilan, ali predstoji teška jesen се појављује прво на Biznis i Finansije.