Dok je za evro u utorak, prema srednjem kursu, trebalo izdvojiti 117,8 dinara, za dolar čak 109,3 dinara. Rublja je prema statistici NBS koštala 1,324 dinara.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića jačanje dolara poslednjih nedelja nije ništa neobično, niti novo. Smatra da nije striktno vezano za rat u Ukrajini.

– Posmatranjem trendova godinama unazad, stabilnost američke valute ne može da se veže za rat koji traje. Ono što je pre svega uticalo na skok američke valute je uobičajena praksa nakon njihovih izbora – kaže Nikolić. – Pre izbora dolar obavezno padne, a zatim, kada se uspostavi administracija – raste. Tako je i sada, a radi se o psihološkom faktoru koji utiče na to. Ako poredimo evro i dolar, slabljenje evra je pod uticajem mnogo slabijih performansi evropske ekonomije u odnosu na američku. Dolar je imao i mnogo veće skokove nego što je sada, jedan od tih pikova je bio 11. septembra, a sadašnji iznos svakako nije najveći ikada.

Efikasnim merama rublja ima vrtoglavi skok

Kako naš sagovornik kaže, kada je reč o ruskoj rublji, od početka rata, kad su počeli veliki pritisci EU i SAD, sankcije i izbacivanje Rusije iz platnog sistema SVIFT, ruska valuta je doživela pad. Efikasnim merama, međutim, a naročito zahtevom da “neprijateljske zemlje” EU plaćaju gas u rublji, uticala je na vrtoglavi skok.

– Današnji nivo od 79 rublji za dolar gotovo je isti kao 24. februara kada je bio 81,8 – objašnjava Nikolić. – U prvih deset dana marta dostizao je i 145 rublji za dolar. Kako je sada ruska valuta u odnosu na dolar i jača nego uoči rata, Ruska centralna banka neće dozvoliti dalje jačanje. Razlog je, jer bi to direktno potkopalo cenovnu konkurentnost energentima, koji su najvažniji u ruskom izvozu. Ako je prihvaćeno da se energenti izražavaju u dolarima, a plaćaju u rublji, što je jača ruska valuta, manje će im se plaćati.

Nikolić napominje da su oscilacije u kursu, pad evropske valute, inflacija, zanemarljivi naspram ogromne štete koja će ostati posle ovog rata.

– Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj – rekli su ranije u NBS. – Učešće javnog duga u dolarima je tokom prethodnih godina značajno umanjeno i s oko 34 odsto s kraja 2016. smanjeno je više nego trostruko.

Dozvoljni krediti samo u evrima

OD 2011. na snazi je zabrana indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, te danas takvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka, što ukazuje da naši građani po ovom osnovu nisu pogođeni jačanjem dolara – objasnili su u NBS. – Pri tome, treba imati u vidu da kretanje kursa dinara u odnosu na dolar zavisi isključivo od kretanja kursa evra u odnosu na dolar na međunarodnom finansijskom tržištu, uzimajući u obzir stabilnost dinara prema evru u dužem vremenskom periodu.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Pixabay

Чланак Jak dolar ne smeta dinaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa rastom ekonomskih neizvesnosti u razgovorima među ljudima se sve više pokreće pitanje da li i kako štedeti ili sačuvati ušteđen novac/prikupljeni kapital, u novonastalom kontekstu. Iako je doslovno ne moguće tvrditi da je bilo koji vid štednje, u apsolutnom smislu bezbedan od svakog rizika, ako se osvrnemo na istorijske podatke i iskustvo ipak postoje načini da se novac „spasi“.

Iskusni i učeni investitori ih nazivaju „sigurnim utočištima“ i ovi globalni proizvodi su dokazali svoju stabilnost i sposobnost čuvanja vrednosti u nekoliko instanci, tj. kroz nekoliko ekonomskih kriza, te su mnogi koji su se odlučivali da tu ulože, kraj krize dočekali nešto bogatiji nego pre nje.

Kako za „Blic Biznis“ kaže redovni profesor Beogradske bankarske akademije prof. dr. Zoran Grubišić da su do sada, po pravilu, sigurna utočišta za svoj novac i kapital investitori, i mali i veliki, pronalazili u zlatu, nekretninama i stabilnim valutama jakih ekonomija.

– Tako je i sada slučaj, najviše se u te svrhe investira u zlato, nekretnine i stabilne valute kao što je švajcarski franak, ističe Grubišić.

Zlato

Zlato nam ne pada prvo na pamet tek tako. Ono sada već tradicionalno, predstavlja sigurno utočište kapitala velikih investitora, a vremenom su se u ulaganje u zlato upustili i mali ulagači.

U ovu robu se i kod nas i u svetu ulaže na više načina: od investicionog zlata u obliku poluga različite veličine i težine, zlatnih dukata pa do investiranja na svetskim berzama, i ako pogledamo istorijske podatke vidimo i zašto.

Uzmimo za primer finansijsku krizu 2007.-2008. godine i kako se zlato tada ponašalo. Kao i svaki put do tada, vrednost zlata je inicijalno pala nakon što su Leman Bradrs saopštili bankrot, da bi se rast vrednosti zlata nastavio i nakon kraja recesije 2009. godine, i zaustavio tek 2011. godine (kada je dostiglo cenu od oko 59 dolara po gramu), a pad vrednosti sa tih nivoa je zabeležen prvi put tek početkom 2013. godine.

Istorijski maksimum u pogledu cena zlato je dostiglo u avgustu 2020. godine kada je unca vredela tik ispod 2.075 dolara, dok sada jedna unca vredi nepunih 1.947 dolara. Ako pogledamo samo kretanje cena u poslednjih mesec dana, od kada je i intenziviran novi talas geopolitičkih previranja (podaci preuzeti sa sajta goldprice.org).
Ono što ipak mali broj ljudi radi, a kako kažu stručnjaci ima isti ili čak i bolji efekat od direktne kupovine zlata, je ulaganje u isto na berzi.

– Ono što se često preporučuje u datom kontekstu je i investiranje u zlato na berzi, kao i u hartije izvedene iz samog zlata. Takođe mnogi investitori koji su ulagali direktno u akcije nekih kompanija, sada to rade u indekse izvedene iz akcija velikih svetskih kompanija, kaže za „Blic Biznis“ broker Branislav Jorgić.

Nekretnine

U poslednjih nekoliko godina, ali konkretno protekle dve, domaće tržište nekretnina dobija na sve većem značaju, prvenstveno zbog gotovo neobjašnjivog rasta vrednosti kvadrata stambenog prostora u Srbiji, i mnogi se u nedostatku investicionih prilika u Srbiji odlučuju da investiraju u kvadrate bilo vikendice, stana, kuće ili bilo koje druge nekretnine (sve češći je slučaj da se na atraktivnim lokacijama kao način da sačuvaju novac od prikradajuće inflacije i ostalih neizvesnosti.

Pogledajmo na trenutak podatke sa oglasnog portala Nekretnine.rs i uporedimo cene iz februara prošle godine i februara ove godine. Pre godinu dana prosečna cena kvadrata, na primer, na Novom Beogradu je iznosila 1.923 evra, dok je ona danas oko 2.070 evra. Isti slučaj je i sa, recimo, centrom Novog Sada u kom je kvadrat prošle godine koštao 1.648 evra, da bi on danas iznosio skoro 1.900 evra. Dakle, ko god se na vreme setio i zajahao trend na domaćem tržištu nekretnina, uspeo je i značajno da zaradi.

Kako stručnjaci sve vreme objašnjavaju, cene na tržištu nekretnina će nastaviti da rastu i tokom ove godine, da je pad cena malo izvestan te da će se pre cene stabilizovati na nekom nivou gde više potražnja neće biti u ovoj meri povećana.

– Svi statistički parametri pokazuju da će se nastaviti sa blagim rastom cena. U svakom slučaju povećanje cena zavisi od ponude i tražnje, od lokacije nekretnine, kao i od količine novca na tržištu. Placevi su jako skupi, nabavka materijala isto, cena radne snage takođe raste. Ljudi su masovno plasirali novac u nekretnine kao u sigurnu štednju, rekao je za „Blic Biznis“, procenitelj i stručnjak za tržište nekretnina, Milić Đoković.

Ipak, ulaganje u nekretnine ima jednu manu.

– Nekretnine su i dalje preskupe za ulaganje na malo, te veliki broj malih investitora ne može na njih da se osloni kako bi sačuvali svoja sredstva, ističe Jorgić.

Valute

Već danima traje intenzivna kontrola menjačnica od strane Narodne banke Srbije, koja je rezultirala zatvaranjem njih 87 na 30 dana. Inicijalna kapisla za početak stroge kontrole rada menjačnica je nagli skok potražnje za devizama. Ostavimo po strani nameru vlasnika da dodatno zarade „štelovanjem“ kursa u svoju korist, i okrenimo se povećanoj potražnji.

Iako smo mi o ovom ekonomskom zahvatu sa ciljem čuvanja vrednosti poučeni iskustvom poslednje decenije dvadesetog veka, razmena sopstvene za druge, stabilnije, valute je praksa širom sveta. Koliko god da su dolari i evri popularni među nama i našim sunarodnicima, stručnjaci u fokus stavljaju jednu drugu valutu.

– Ljudi često u svrhu čuvanja vrednosti ulažu u valute, u najvećem broju slučajeva one najstabilije kao što je na primer, švajcarski franak, kaže Grubišić.

Energenti

Kako kaže Grubišić vremenom su određeni „globalni proizvodi“ u koje se ranije ulagalo sa ciljem da se novac sačuva i po mogućstvu „oplodi“, sada to više nisu.

– Energenti su nekada shvaćeni kao tzv. sigurno utočitšte, ali ako pogledamo u poslednje dve godine kretanje cene nafte, ona je išla i u minus 37 dolara po barelu pre dve godine, dakle bukvalno su davali novac samo da je uzmete, a preskakala je i preko 150 dolara po barelu. Nedavno je opet probila 130 dolara po barelu. To je ok za kratke pozicije, za kratkoročno spekulisanje, ali to više nema veze sa sigurnim dugoročnim investicijama, zaključuje Grubišić
Kripto?

Učesnici na tržištu nekretnina kažu da sigurna investicija kao takva ne postoji.

– S’tim na umu, kriptovalute i dalje predstavljaju dobar izbor za investiranje. Novac koji nije uložen trpi veliki rizik od negativnih kamatnih stopa koje propisuju centralne banke, ili inflacije (koju pokreću eksterni šokovi na strani ponude) koja je zahvatila svetsko tržište, dokle god su druge investicione opcije poput nekretnina nedostižne za sitne investitore, kaže za „Blic Biznis“ analitičar tržišta digitalnih dobara, Igor Mirković.

On ističe da treba obratiti pažnju na jednu stvar.

– Tehnologija iza kriptovaluta je trenutno u velikom razvoju, a same kriptovalute iz dana u dan imaju sve veću i institucionalnu prihvaćenost i prihvaćenost od strane malih investitora, dodaje on.
On zaključuje da jedan nezavisni, decentralizovani „čuvar vrednosti“, kakav je bitkoin, treba da bude deo svakog investitorskog portfolia, te da shodno brizi o riziku svako može da odluči koliko će diverzifikovati kapital ka ovoj opciji.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Zlato, franak i nekretnine nikada naglo ne gube vrednost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agencija ističe i da je javni dug opšte države stabilizovan na nivou od 57,5 odsto BDP-a u 2021. godini i projektuje da će učešće javnog duga u BDP-u u Srbiji biti niže u poređenju sa zemljama istog kreditnog rejtinga.

U svom izveštaju agencija ocenjuje da je rast BDP-a Srbije u 2021. bio snažan i da je iznosio 7,5 odsto, a dodaju da za razliku od privremenog rasta ukupne inflacije, bazna inflacija ostala na znatno nižem nivou.

Očuvana stabilnost

Projektuju smanjenje inflacije na nivo oko gornje granice inflacionog cilja do kraja tekuće godine, i da će krajem 2023. godine inflacija biti oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije koji iznosi 3,0 odsto.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković u pisanoj izjavi je navela da takva odluka rejting agencije, doneta u uslovima znatno pojačanih geopolitičkih tenzija, potvrđuje da se u Srbiji vodi adekvatna ekonomska politika koja je dala dobre rezultate, i da se nastavak uspešne politike očekuje i u narednom periodu.

„Mi ćemo, kao i tokom najtežeg perioda pandemije, i tokom aktuelne geopolitičke krize očuvati punu makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost“, kazala je Tabaković.

U svom saopštenju, agencija Fitč ističe kredibilan okvir makroekonomske politike, odgovornu fiskalnu politiku, kvalitetnije upravljanje i viši nivo ekonomskog razvoja u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom.

U odluci se navodi i stabilnost bankarskog sektora, kao i povećana otpornost Srbije na šokove iz međunarodnog okruženja, kojoj doprinose kontinuitet pune pokrivenosti tekućeg deficita stranim direktnim investicijama i adekvatne devizne rezerve zemlje koje su povećane, uprkos pandemiji.

Agencija naglašava i da je u Srbiji značajan doprinos koji dolazi od kontinuiteta ekonomske politike, čemu doprinosi i očuvana politička stabilnost u zemlji.

Tabaković je u saopštenju navela da su ključni elementi srpske ekonomske politike prepoznati ne samo u odluci agencije Fitč Rejtings, već i u odlukama i izveštajima svih međunarodnih finansijskih institucija.

Moguć investicioni rejting

„Ekonomski rast i razvoj koji Srbija ostvaruje poslednjih godina rezultat je postignute ukupne stabilnosti u našoj zemlji, u čijoj je osnovi i stabilnost deviznog kursa i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi. Potpuno svesni toga, nećemo dozvoliti da ni najnoviji spoljni šokovi dovedu do prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa, kao što to nismo dozvolili ni tokom prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika“, navela je Tabaković.

Кomentarišući mogućnost da Srbija u narednom periodu dobije investicioni rejting, Tabaković je kazala da je još sredinom prošle godine bilo izvesno da će ekonomska politika koju Srbija vodi, uz akcenat na očuvanju stabilnosti, dovesti do jednog od najboljih rezultata po pitanju privrednog rasta u Evropi, smanjenja učešća javnog duga u BDP-u kao i nastavka snažnih investicija, što podaci sada i potvrđuju.

„Uz nastavak adekvatnih politika koje vodimo, svi ključni pokazatelji rasta i razvoja nastaviće da se poboljšavaju i u narednom periodu, što će omogućiti da se Srbija po prvi put nađe u grupi zemalja sa investicionim kreditnim rejtingom koji smo još odavno zaslužili, ali su globalni događaji na koje nismo mogli da utičemo samo privremeno odložili takvu odluku“, zaključila je guvernerka Narodne banke.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Kreditni rejting Srbije na nivou BB+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa značajno je promenila poslovanja mnogih kompanija

Normalizovana dobit iz poslovanja (EBIT) u ovom razdoblju iznosi 31,6 miliona evra i niža je za 5,5 odsto, dok je normalizovana neto dobit u odnosu na prvih šest meseci prošle godine niža 3,7 odsto i iznosi 24,2 miliona evra. Ovogodišnji rezultati dodatno su opterećeni sa 4,6 miliona evra jednokratnih troškova koji se u najvećoj meri odnose na donacije i druge troškove vezane za sprečavanje širenja pandemije.

“Kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa značajno je promenila poslovanja mnogih kompanija te je uticala i na promene u ponašanju potrošača. Atlantic Grupa se, zahvaljujući diverzifikovanom portfoliju snažnih brendova, pokazala u velikoj meri otpornom na krizu uzrokovanu pandemijom, te smo i u prvom polugodištu ostvarili odlične poslovne rezultate.

Mere koje su uvedene u cilju suzbijanja širenja pandemije rezultirale su, očekivano, padom prodaje u HoReCa kanalu, te padom potrošnje proizvoda namenjenih konzumaciji van kuće i tzv. impulsnog segmenta, ali navedeni negativni uticaji su dobrim delom nadoknađeni izuzetno dobrim rezultatima strateškog poslovnog područja (SPP) Delikatesni namazi, apotekarskog lanca Farmacia i poslovnog područja Donat Mg.

Optimizacija poslovnih procesa, stabilna finansijska pozicija i kvalitetno strateško upravljanje, omogućili su nam da održimo sigurnost radnih mesta, povećamo zadovoljstvo i angažovanost naših zaposlenih u novonastalim uslovima rada na daljinu i izazovnog rada na terenu, kao i da održimo poslovne rezultate sa minimalnim negativnim posledicama“, komentarisao je Emil Tedeschi, predsednik Uprave Atlantic Grupe. Istakao je i da kompanija nastavlja sa planiranim kapitalnim investicijama u proizvodnu opremu i digitalizaciju poslovanja, a u cilju povećanja efikasnosti i dodatnog osnaživanja naših brendova.

Najviše rasli Argeta i Donat Mg i ključna tržišta EU

Najveći rast prihoda od prodaje u prvom polugodištu ostvarili su Delikatesni namazi s rastom od 21,4 odsto i Donat Mg sa rastom od 2,5 odsto. Kafa se s 66,8 miliona evra prihoda od prodaje, što čini 20,4 odsto učešća u ukupnim prihodima, ističe kao najveća pojedinačna kategorija, a u prvoj je polovini godine, najviše zbog kontrakcije prihoda u HoReCa kanalu, ostvarila pad od 6,0 odsto.

Među tržištima je najznačajniji rast tržišta Slovenije, Makedonije i Kosova, kao i primetan rast na ključnim tržištima EU, posebno Austriji i Švajcarskoj, usled rasta prodaje brendova Argeta i Smoki. U ukupnoj prodaji vlastiti brendovi čine 64,0 odsto, a brendovi principala u distribuciji 26,8 odsto. Apotekarski lanac Farmacia čini 9,2 odsto ukupnog prihoda.

Fokus na dalje sprečavanje zaraze i nesmetanu proizvodnju

Kompanija je, zahvaljujući stabilnoj finansijskoj poziciji, uz očuvanje pune zaposlenosti i plata, mogla da se aktivno uključi i pomogne u borbi protiv koronavirusa donirajući ukupno 3,7 miliona evra za suzbijanje pandemije na ključnim tržištima.

U prvoj polovini godine održana je i Glavna skupština Atlantic Grupe na kojoj je doneta odluka o isplati dividende za 2019. godinu u iznosu od 25 kuna po akciji, odnosno sveukupno 11,1 miliona evra**, koliko je akcionarima isplaćeno u julu.

Brojna nezavisna istraživanja tržišta potvrdila su uspešnost ukupne kompanijske strategije, pa je Atlantic Grupa, između ostalog, u izboru kompanije MojPosao proglašena za petog najpoželjnijeg poslodavca u Hrvatskoj, dok je Cedevita prema istraživanju agencije Ipsos najpoželjniji brend u kategoriji bezalkoholnih napitaka u Hrvatskoj i Sloveniji i drugi najpoželjniji u Srbiji.

Чланак Polugodišnji rezultati Atlantic Grupe – potvrda stabilnosti poslovnog modela се појављује прво на Biznis i Finansije.