U Minhenu, jednom od najpopularnijih gradova u Nemačkoj, kupci su za stan u novogradnji prošle godine morali da plate u proseku 10.500 evra po kvadratu, dok je u francuskoj prestonici Parizu, jednom od najromantičnijih gradova, sa 13.000 evra bio skuplji.

Nešto jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt, gde prosečna cena kvadrata iznosi 8.400 evra. U Amsterdamu, gradu koji je sve popularnija destinacija za život, kvadratni metar bio je 7.600 evra, a u Kopenhagenu 7.300 evra.

U Hamburgu, gradu koji je šesti po veličini u Evropskoj uniji, kupci su plaćali 6.900 evra, a u Berlinu za 400 evra manje, odnosno 6.500 za kvadrat stambenog prostora.

Sa druge strane, Bugarska je zemlja koja privlači sve veći broj stranih investitora i kupaca nekretnina zbog svoje pristupačnosti, lepote prirode i raznovrsnih mogućnosti. Zato su u bugarskim gradovima Varna i Burgas najpovoljnije nekretnine, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 evra po kvadratu.

Izvor:Kurir
Foto: Pixabay

Чланак Gde u Evropi možete kupiti najjeftiniji stan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić, upozorava sve koji razmišljaju o podizanju stambenog kredita ili iznajmljivanju stana da budu veoma oprezni i da pažljivo procene svoje finansijske mogućnosti u dugoročnom planu. Savić naglašava da odluka o kupovini ili iznajmljivanju stana može postati noćna mora ako nije pažljivo promišljena.

Sa druge strane, konsultantkinja za nekretnine, Katarina Lazarević, smatra da, ako su finansijski uslovi povoljni, prednost je u kupovini stana, jer on ostaje u vlasništvu kupca.

Poslednjih godina, mnoge muči ova dilema – da li iznajmiti ili kupiti. Iako je ova dilema uvek postojala, sa novonastalim okolnostima, verovatno nikada nije bila veća. Za podstanare, visoke kirije su veliki izazov, dok potencijalne kupce brine rast kamatnih stopa i euribora, kao i rast cena kvadratnog metra nekretnina.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da kada uzimaš kredit, kupuješ stan koji će tebi ostati u vlasništvu, dok kad si podstanar plaćaš boravak u tom stanu ali ti ne ostaje u vlasništvu.

Banke su vrlo stroge

Konsultantkinja za nekretnine Katarina Lazarević rekla je da pravi izbor između kupovine stana na kredit ili iznajmljivanja zavisi, pre svega, od toga da li onaj ko kupuje stan ima stalnu platu, odnosno da li ima siguran posao i dobru platu – to je preduslov za podizanje kredita.

„Banke su vrlo stroge, imaju određene normative koje moraju da se poštuju kod pozajmljivanja kredita, ali ja uvek savetujem da se podigne kredit, da se pozajmi onaj iznos od 20 odsto, za učešće i da se kupi stan. Jer, iznajmljivanjem, koje je sada otprilike 500 evra za vrlo mali stan, vi ništa ne dobijate. Kirije će i za zakup rasti, rašće i kirije za otplatu kredita, ali vama će stan svakako ostati dugoročno“, savetuje Lazarevićeva.

Potencijalni kupci osluškuju i odluke banaka o kamatnim stopama. Juče je Evropska centralna banka zadržala kamatne stope posle 10 uzastopnih povećanja.

Savić kaže da ga takva odluka nije iznenadila, ali smatra da je to samo psihološki predah, da se malo smire i građani, i oni koji uzimaju kredite, i privreda. Nije siguran da neće biti više povećanja kamatnih stopa.

„Razlog je što je inflacija, koja je osnovni uzrok povećanja referentnih kamatnih stopa, visoka i nema se utisak da će, iako pada sada u Evropi, pada i u Srbiji, to biti dugoročna tendencija. Sve dok inflacija preti, a ona nije samo ekonomski fenomen, ona je i posledica događaja koji se sada odigravaju u svetu. Mnogi govore o potencijalnom svetskom sukobu, a potpuno je jasno da se inflacija najviše hrani kada postoji neizvesnost u nekom društvu ili nekim društvima, a mi živimo u tom vremenu“, kaže Savić.

Računica za kupovinu stana od 50 kvadrata na Voždovcu

Lazarevićeva je napravila računicu za kupovinu stana na Voždovcu od 50 kvadrata.

„Takav stan je oko 150.000 evra, čak i više. To je neka niža cena za stan od 50 kvadrata. Zavisi da li je novogradnja ili starogradnja. Zakup takvog stana je takođe 500, 600 evra, pa negde i više. Zavisi kako je opremljen. Ali ne treba zaboraviti da je mladim ljudima jako teško da skupe i 20 odsto učešća za kredit. To im obično roditelji daju“, kaže Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, ponovo ima interesovanja za dobijanje kredita i to kod većih banaka, ljudi idu od banke do banke i gledaju da su povoljni uslovi.
Savić je dao savet kako da se uporedi šta je isplativije kupovina ili iznajmljivanje.

„Da čovek uzme kredit na 15 godina, ima efektivnu kamatnu stopu, izračuna koliko ga to košta. Znači, ne samo onaj kredit koji je uzeo, nego i kamata koju će da vrati, podeli sa brojem meseci i dobije neku ratu koju će plaćati efektivno za taj vremenski period. I to naravno uporedi sa stanarinom koju će plaćati“, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Ali možda važnija stvar, samo da se ostane, rekli smo već kod kredita.

„Sada kako stvari stoje, teško možemo očekivati u nekom kratkom vremenskom periodu da će biti niži euribor. Pa onda i niža kamatna stopa. Ali najvažnija stvar jeste da svako vrlo ozbiljno razmisli da li će prvo imati dovoljno novca. A čak važnije od toga, da li će imati posla. Živimo u jednom potpuno neizvesnom vremenu. Da li ljudi imaju strategiju za to vreme. Osećam potrebu da ljude upozorim na tu činjenicu“, napomenuo je Savić.

Šta smo naučili iz prethodnih kriza

Kaže da neki olako uzimaju kredite i navodi primer 2011. godine, kada su imali dramu oni koji su uzimali kredite u Švajcarcima, i kaže pitanje je kako bi se to rešilo da nije bilo države koja je intervenisala, a pitanje je, kako kaže, da li je trebalo.

„Ljudi treba dobro da otvore četvore očiju, kada donose jednu odluku koja je za sve ljude najlepša stvar, posle rođenja dece, ali posle nekog vremena, to može da postane noćna mora, koliko ljudi ima koji su se vratili na selo, koliko ljudi ima koji su, prodali stanove, otišli u neke male stančiće“, rekao je Savić.

Lazarevićeva kaže da nije realno da će se cene vratiti na staro.

„Cene su se vratile jednim delom, niže su nego što su bile, ali daleko su od toga da su realne prema našim primanjima. Rusa i Ukrajinaca još ima, ali opet u neznatom broju. Oni samo dođu i prođu, ne zadržavaju se dugo, ali činjenice su da su oni najbolji zakupci, jer oni plaćaju mnogo više nego što je tržišna vrednost“, kaže Lazarevićeva.

Osvrnuli su se na ekonomsku krizu 2008. godine, a Savić navodi da iz nje nismo ništa naučili.

„Ljudi moraju biti maksimalno oprezni. Ja sticajem okolnosti, menjam automobil ovih dana. I mislim da ponešto znam o toj problematici. Potpuno sam zbunjen. Nigde više ne postoje prihvatljivi krediti. Upoređujem to sa cenom nekog automobila koji se kupio pre 7-8 godina, kada je bilo neuporedivo povoljnije nego sada. Sada su svi krediti nepovoljni. Imate, dinarsku fiksnu ratu, ali je efektivna stopa za auto-kredit 9,4 odsto. Vi date na kredit od 10.000 evra, 3.500 hiljade za kamatu. Isto je i sa stambenim krediti. To su manje-više isti krediti. Krediti za stanove su malo povoljniji, ali u suštini krediti su nepovoljni“, naveo je sopstveni primer i dileme oko kredita za automobil.

Izvor: 24sedam.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Iznajmiti ili kupiti stan na kredit? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupiti stan i „živeti od izdavanja“ ili novac držati oročen u banci „da kaplje kamata“, jedine su dve opcije „investiranja“ za veliku većinu građana Srbije. Uprkos tome što se odavno i iz Srbije može ulagati na inostranim berzama, i bez mnogo muke postati „vlasnik“ „Tesle“, „Majkrosofta“ ili giganata iz drugih grana poput kompanije „Nestle“, ulagača nemamo više od nekoliko hiljada, kaže za 24sedam Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum securitiesa“ iz Novog Sada.

– U piku aktivnosti na Beogradskoj berzi i srpskom tržištu kapitala imali smo 2007. godine od 20.000 do 30.000 ljudi, i danas, posle kraha koji je usledio iz objektivnih i subjektivnih okolnosti i nedostatka naknadne edukacije o novcu, mogli bismo da budemo srećni ako bismo ih imali 5.000. A na Zapadu je imati novac na berzi nešto sasvim normalno, tamo ljudi ne pristaju da dobijaju sitne kamate od banaka umesto duplo više na dividendi, obveznicma, a da ne govorimo o akcijama – ističe Gujaničić.

Međutim, i danas u Srbiji ipak ima ljudi koji ulažu na tržište kapitala, i to su prevashodno mladi ljudi koji rade u IT-u ili uspešnim međunarodnim kompanijama.

– Njima berza nije strana jer često dobijaju i deo zarade u akcijama svoje kompanije, koje se uglavnom i same kotiraju na berzi – objašnjava Gujaničić.

Ti ljudi retko kada „ulažu u nekretnine“, pogotovo sada kada se očekuje da će, nakon pet-šest godina snažnog rasta cena u Srbiji, tržište stati sa cenama, a iznosi renti ne mogu da isprate cene stanova.

Ulaganje u nekretnine

– Inače, veoma mali broj građana, čast izuzecima, može uopšte da izračuna prinos koji mu donosi kupovina nekretnine. Pitanje je da li će neko ko sada kupi stan bilo šta zaraditi u sledećih pet godina, jer cene su na vrhuncu, mogu sada da padaju, a rente, kao prihod od izdavanja stana u koji se investiralo, ne mogu da idu naviše, jer to nema ko da plati, a i inflacija pada – objašnjava Gujaničić.

– Veoma lako. Na tržištu se možete pojaviti samostalno, za to je sada, u sferi opšte digitalizacije, dovoljno doći na neku investicionu platformu, poput Robinhuda, i brzo i bez velikih provizija kupiti šta vam je drago. Možete naći domaćeg brokera, ali i stranog – objašnjava Gujaničić.

Tehnički, sve je u nekoliko klikova, ali takva sloboda (i „jeftinoća“) ima i svoju cenu.

– Platforme samo omogućavaju trgovinu, bez ikakvih dodatnih upozorenja na rizike i uputstava ili saveta kako ih umanjiti i prilagoditi svom nivou „sklonosti ka riziku“. Na tako razvijenom tržištu kao što je zapadno, podrazumeva se da, ako ste na berzi, znate šta radite, pa se niko ne bavi vama. Domaći brokeri ipak vode klijenta kroz ceo proces i niko neće pustiti da kupite rizičnu akciju ako to baš ne želite – napominje Gujaničić.

U šta se može uložiti?

Oni kojima je visok ovaj prag prihvatljivosti rizika, a ipak žele da im inflacija ne pojede štednju na računu u banci, mogu se opredeliti za najprostiji instrument na finansijskom tržištu o kojem smo već pisali – državne hartije od vrednosti.

Sledeće po niskom riziku su akcije proverenih kompanija koje se ne kupuju zbog očekivanja da će cena skočiti (pa zaraditi prodajom) već zbog dividendi. To je lako predvidljiv prihod (godišnji u Evropi ili kvartalni u SAD), koji se dobija već time što ste vlasnik akcije.

Onda sledi „pravo berzansko trgovanje“, odnosno kupovina akcija koje imaju očekivan rast vrednosti, odnosno kapitalnu dobit.

– Tu se mogu kupovati akcije „pojedinačno“, bilo da to radite „samostalno“ ili preko svog brokera, ali i ulagati u portfolio investiranje. Prednost portfolio investicija je da su one razuđene, a time je i rizik raspršen na više akcija. Druga prednost je to što investicija može biti manjeg obima. Za kupovinu jedne akcije „Majkrosofta“ i“ Epla“ treba vam hiljadu ili dve hiljade dolara, a sa istim iznosom možete kupiti deo porftolija od 10 akcija ili neki indeks berze sa još više njih, recimo indeks S&P500 najvećih američkih kompanija. Tako procentualno dobijate ili gubite na svakoj od njih, ali u paketu zarađujete – objašnjava ovaj finansijski stručnjak.

Iako berzu, u principu, prosečan građanin Srbije doživljava kao kocku, istorijski podaci su neumoljivi. Prosečan godišnji prinos indeksa S&P 500 Njujorške berze u poslednjih 30 godina, što je period kada se i u svet i na berzi svašta izdešavalo, jeste 8,6 odsto. Na indeksu Nasdak, gde su listirane tehnološke kompanije (Epl, Tesla, Majkrosoft…), prinos je još i veći – 13,6 odsto.

To praktično znači da bi na ulaganje od 10.000 dolara 2013. godine na kupovinu indeksa akcija S&P 500 posle 10 godina ta investicija vredela 23.821 dolar, a posle 30 godina – 133.656 dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koja je „Sigurna zarada“ i koje su alternative u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se o porezu prilikom kupovine stana, koji se naziva porez na prenos apsolutnih prava. On iznosi 2,5% ukupne cene stana. Međutim, ono koliko ćete na kraju platiti zapravo zavisi od procene poreske uprave. U proseku, za stan od 100.000 evra porez će biti 2.500 evra.

Razlika između kupovine stana u starogradnji i novogradnji je ta što se pomenuti porez na prenos apsolutnih prava plaća u prvom slučaju, a u drugom kupac plaća PDV.

Koliki se porez plaća?

Kako za Nova.rs objašnjava Uroš Jovanović iz „Art nekretnina“, porez na prenos apsolutnih prava je jednokratni iznos koji kupac plaća prilikom kupovine stana u starogradnji i visina ovog poreza je 2,5% od visine prodajne cene koja je navedena u kupoprodajnom ugovoru.

„Reč je ceni koja je navedena u kupoprodajnom ugovoru. Naime, poreska uprava može da opovrgne njenu visinu ukoliko se donese odluka da je navedena cena ispod aktuelne tržišne cene. Tada dolazi do procene tržišne cene za stan od strane poreske uprave i onda ste u obavezi da platite 2,5% od procenjene tržišne cene. Dakle, plaćate porez na višu cenu, a samim tim je i visina poreza viša. Vi kao kupac koji treba da plati taj porez možete na ovu odluku da podnesete žalbu“, kaže Jovanović.
Dakle, u nekim situacijama procena poreske uprave može se razlikovati od cene stana koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji.

Takođe, kako je naš sagovornik istakao, prilaganjem fotografija i ulaganjem žalbe, kupac može da promeni procenu poreske uprave.

U slučaju uložene žalbe i komisija može izaći na teren.

Građani mogu da budu oslobođeni ove obaveze

Kako navodi Uroš Jovanović, u slučaju da je reč o kupovini prvog stana, osoba koja je kupac može biti oslobođena plaćanja poreza.

A koji su uslovi?

Neophodno je da kupac bude punoletan, potom da na teritoriji naše zemlje ima registrovano prebivalište, kao i da od 1. jula 2006. godine na imenu kupca nije registrovano vlasništvo ni suvlasništvo neke druge nekretnine.

Iz „Art nekretnina“ preciziraju da visina oslobađanja zavisi od kvadrature nekretnine koja je kupljena, ali i od broja članova domaćinstva.

Naime, kupac ima pravo na oslobađanje poreza do 40m2 dok svaki član domaćinstva mimo nejga ima pravo na otpis 15m2.

Da bi se ovaj zahtev uvažio za članove domaćinstva, oni moraju ispuniti uslov da od 01.06.2016. godine nisu upisani kao vlasnici, niti suvlasnici bilo koje druge nekretnine.

Ukoliko su svi uslovi ispunjeni – možete raditi na pripremi dokumentacije za podnošenje zahteva.

Šta treba od dokumenata za oslobađanje od poreza?

Potrebna dokumentacija za oslobađanje od ove vrste poreza podrazumeva:

Poresku prijavu za oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava.

Fotokopije ličnih karata prodavca, kupca stana i lica koji su članovi domaćinstva kupca.

Overenu fotokopiju kupoprodajnog ugovora.
Fotokopiran prikaz vlasništva prodavca nad nekretninom.

Kod notara overena izjava kupca nekretnine da mu je ovo prva nekretnina

Uverenja o državljanstvu kupca i članove njegove porodice.
Izvodi iz matične knjige rođenih kupca i članove njegove porodice.

Uverenje o izvodu iz matične knjige venčanih.
Uverenja o prebivalištu za kupca i članove njegove porodice

Uverenja izdata od nadležne službe da kupac nekretnine i njegovi članovi domaćinstva nisu do jula 2006-te godine bili vlasnici, niti suvlasnici neke druge nekretnine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od čega zavisi koliko ćete platiti porez za stan koji kupujete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, beleži se porast udela kupaca stanova mlađih od 30 godina u ukupnom broju kupoprodaja stanova, što, prema RGZ, označava snažan zaokret u svetu nekretnina.

U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 15,2 odsto svih transakcija stanova bili su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina.

Ovaj broj je izuzetno značajan u poređenju sa podacima iz prethodne godine, kada je ova kategorija kupaca predstavljala 13,6 odsto tržišta, a naročito ako uporedimo sa 2019. godine, kada je udeo mladih iznosio skromnih 7,9 odsto.

U regionu Vojvodine, kupci mlađi od 30 godina učestvuju u stambenom tržištu sa udelom od 16,1 odsto, dok je najmanji udeo zabeležen u regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 13,5 odsto.

U glavnom gradu Beogradu, gde se stvara puls modernog života, 15,7 odsto mladih se odlučuje za svoj prvi korak na stambenom putovanju.

Primetno je i da se starosna struktura kupaca menja. Prosečan kupac stana u Srbiji je postao sve mlađi, sada sa 45 godina u 2023. godini, u poređenju sa 46 godina u 2022. i čak 49 godina 2018. godine.

U istom periodu, analiza starosne raspodele pokazuje da su stanove najčešće kupovali pojedinci između 31 i 45 godina (40 odsto), dok su grupa od 46 do 60 godina i oni preko 60 godina zauzeli 27,7 odsto i 17,1 odsto tržišta. Ovi podaci oslikavaju dinamiku života i raznovrsne potrebe različitih generacija.

Uspon mladih kupaca na srpskom stambenom horizontu u skladu je sa globalnim trendom. Prema izveštaju Nacionalne asocijacije za nekretnine za 2022. godinu u Sjedinjenim Američkim Državama udeo mladih kupaca iznosio je 20 odsto.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак SZS: Porast kupaca stanova mlađih od 30 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekad je preskup, nekad veliki i lepo osvetljen, ali predaleko od radnog mesta, a nekad je pod hipotekom. Iako ovaj problem može da deluje nerešivo, istina je da stan pod hipotekom može da se kupi potpuno legalno. Ipak, da bi sve prošlo kako treba, potreban je oprez – jer ova kupovina može da se pretvori u noćnu moru.

Pre svega, hipoteka je neka vrsta garancije banci da će korisniku stambenog kredita moći da naplati dugove iz vrednosti nekretnine, ukoliko on sam ne bude mogao da isplati preostale rate.

To zapravo znači da, ako dužnik ne bude mogao da vrati novac banci, ona ovaj stan može da proda.

Međutim, to ne znači da ovaj stan ne može da dobije novog vlasnika. Naime, prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalna.

Kakva je procedura?

Kupac stana na kojem je aktivirana hipoteka može to da uradi ili uz pomoć stambenog kredita ili u kešu, kao i kod kupovine nekretnine bez hipoteke. Razliku prave dva dokumenta koju izdaje banka – potvrda o ostatku duga u kojoj je jasno definisano koliko još novca prvobitni vlasnik treba da isplati banci, kao i pismo o namerama, kojim se banka obavezuje da će izdati brisovnu dozvolu i otpisati hipoteku nakon isplate duga.

Hipoteku može da obriše sam prodavac, sve do dana zaključenja ugovora sa kupcem. To zapravo može da uradi tako što će banci da isplati kompletan dug. U praksi, često se dešava da prodavac ovaj dug vrati iz sredstava koja od kupca dobije kao kaparu.

Kada se hipoteka na ovaj način obriše iz evidencije Katastra, prodavac treba da kupcu dostavi list nepokretnosti, koji je u potpunosti bez zabeležbi ili tereta, dakle “čist”. Tada kupoprodajni ugovor može da se zaključi.

Šta ako prodavac ne vrati dug banci?

Čak i ako prodavac ipak nije vratio dug banci, kupovina ovakve nekretnine i dalje je moguća. Zapravo, ovo se u praksi najčešće i dešava. Naime, tada kupac treba da isplati deo novca na namenski račun prodavca, i to je iznos duga.

Za taj iznos će se kupcu potom umanjiti cena stana. Preostali deo, koji nije uplaćen na namenski račun, uplaćuje se na tekući račun vlasnika.

Kada je novac uplaćen, na red dolazi da prodavac stana u službi za katastar pokrene postupak za brisanje hipoteke.

Ako se kupoprodaja obavlja na ovakav način, prodavac će pre zaključenja ugovora od banke da dobije pismo o namerama, u kojem se banka obavezuje da će, nakon što ceo dug bude vraćen, da izda dozvolu za brisanje hipoteke. Pored toga, banka izdaje i potvrdu o stanju duga.

Najrizičnija opcija

Postoji i treća opcija za kupovinu stana pod hipotekom, ali ona je najnepovoljnija.

U trećoj varijanti, kupac može da isplati ugovorenu cenu nekretnine prodavcu, u celosti, na njegov tekući račun, a poslodavac se obavezuje da će tim novcem da isplati dug koji ima prema banci.

Procedura brisanja hipoteke je nakon toga ista kao i u ostalim slučajevima, ali za samog kupca, ova opcija može da bude izuzetno rizična. Naime, postoji rizik da prodavac jednostavno neće da postupi po dogovoru, odnosno da isplati novac banci.

Ako se to dogodi, kupac i dalje ima svoj stan, ali ima i hipoteku, a to znači da će banka ovaj stan prodati ako kupac ne bude isplatio dug.

Stoga agenti za nekretnine, ali i pravnici, ističu da su prve dve opcije sigurnije i bolje.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako veliki broj građana naše zemlje nema rešeno stambeno pitanje, svi koji su u mogućnosti se odlučuju na ovaj životni korak koji sa sa sobom nosi mnogo obaveza, papirologije i drugih pitanja.

U nastavku teksta pročitajte nekoliko saveta za kupovinu stana, kako biste što spremniji započeli ceo proces ulaganja u svoju idealnu nekretninu.

Kredit ili keš za kupovinu stana?

Proces kupovine nekrenine kešom je daleko jednostavniji u odnosu na kupovinu kreditom, ali je danas jako mali procenat ljudi koji kupuje kešom. Daleko je veći broj onih koji se odlučuju za kredite. Povoljni uslovi za stambeni kredit mogu se pronaći u gotovo svim bankama, ali treba uzeti više stvari u obzir pri odabiru.

Primera radi, da li ćete uzeti kredit u evrima ili dinarima, koliki je rok otplate kredita, kolika će biti vaša mesečna rata, kako će kredit biti osiguran i da li će kamatna stopa biti fiksna, varijabilna ili kombinovana.

Dakle, dobro se informišite o svemu pre samog započinjanja procedure. Tek nakon toga je pravo vreme da odete kod svog bankara i načinite prvi korak.

Verovatno i najzahtevniji deo će biti prikupljanje sve neophodne dokumentacije. Ona podrazumeva:

procenu vrednosti nekretnine
overeni platni listić
dokaz o vlasništvu nekretnine koja će biti pod hipotekom
potvrda o stalnom radnom odnosu
potvrda o vašim ličnim primanjima
izjava da ste saglasni sa prenosom sredstava ličnog dohotka.
Svu ostalu neophodnu dokumentaciju pripremiće vaš bankar.

Pažljivo odaberite idealan stan

Ulaganje u nekretninu je sigurna investicija, ali je izuzetno velika. Zbog toga bi trebalo veoma pažljivo da odaberete stan koji kupujete, kako biste u potpunosti bili sigurni da zadovoljava sve vaše želje i potrebe.

Starogradnja ili novogradnja?

Mada verovatno već imate ideju kakav tip stana biste želeli da kupite, veliku ulogu u celom procesu igra i to da li se radi o starogradnji ili novogradnji.

Starogradnja najčešće važi za kvalitetniju, iako to nije uvek slučaj. Kod nje se uvek mora računati na dodatne troškove koji mogu biti veoma veliki, ako se radi o kompletnom renoviranju stana, srednji, ukoliko je potrebna adaptacija nekog određenog dela stana ili mali, ako je potrebno samo krečenje ili sređivanje parketa.

Novogradnja je primamljivija zato što obično ne zahteva ulaganje u bilo kakvo veće renoviranje ili sređivanje stana. Moderna je, funkcionalna, savremeno opremljena i često ima nove načine grejanja, ali upravo zbog svih ovih prednosti, njena cena je za 20-30% veća u odnosu na starogradnju.

Sprat i orijentisanost stana

Spratnost je mnogima jedan od najvažnijih faktora koji uzimaju u obzir pri odabiru stana. Tako prizemlje i prvi sprat mogu značiti izlaz na terasu ili u baštu, ukoliko postoji, ali je veća ulična buka i nesigurnost oko bezbednosti.

Sa druge strane, viši spratovi znače manje buke, veću bezbednost i lepši pogled, ali treba uzeti u obzir i da li zgrada poseduje lift. Sam proces selidbe, bilo kakvog renoviranja u budućnosti ili nošenje dečijih kolica i prepunih cegera može biti nezamislivo ukoliko je potrebno preći stotine stepenika do stana.

Takođe, orijentisanost stana ka određenoj strani sveta je veoma važna zbog osvetljenosti i grejanja stana. Stanovi u kojima je više dnevne svetlosti imaju manje troškove grejanja, posebno kada su okruženi drugim toplim stanovima.

Ako je vaš glavni cilj osvetljenost stana, birajte jug, jugozapad ili jugoistok. Ukoliko odaberete istok, vaš stan će imati predivnu jutarnju svetlost, dok će zapadna strana obezbediti popodnevno svetlo. Stanovi okrenuti ka severu nemaju direktno dnevno svetlo.

Pored osvetljenosti, kvalitetan stan treba da ima i prirodnu ventilaciju preko prozora u kuhinji i kupatilu ili dobre ventilacione odvode.

Razmislite kada ćete se useliti u novi stan

Kada ste već pronašli stan, razgovarali sa vlasnikom, podigli stambeni kredit, ostalo je i potpisivanje ugovora. Kupoprodajni ugovor se overava kod notara i u njemu mora stajati precizan datum primopredaje stana.

Taj datum u potpunosti zavisi od vašeg dogovora sa vlasnikom, jer ne postoji zakonom propisan rok za primopredaju stana. Stoga, ako se ni vama, a ni vlasniku ne žuri, potpuno je u redu da se dogovorite i za neki duži vremenski rok.

Po Zakonu o obligacionim odnosima, propisuje se obaveza prodavca za predaju stvari i taj član glasi:

Vreme i mesto predaje

Član 467

Prodavac je dužan predati stvari kupcu u vreme i na mestu predviđenim ugovorom.

Kupovina stana je prava avantura koja može delovati zastrašujuće, ali ukoliko ste dobro informisani ili okruženi profesionalcima, sigurno će ceo proces biti bezbedan i efikasan.

Izvor: Pexels.com/ Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve treba da znate kada kupujete stan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos pojeftinjenju materijala za gradnju cene kvadrata stanova iz meseca u mesec idu uzlaznom putanjom. Upravo to je mnoge navelo na razmišlanje da krov nad glavom sagrade sami. Prema rečima stručnjaka, kada se sve stavi na papir, ista kvadratura kuće izađe i duplo manje u odnosu na stan, međutim samo u slučaju da imate svoje zemljište, jer to ne ulazi u ovu računicu.

– Koliko košta da se izgradi kuća zavisi od njene veličine. Kvadrat u gruboj gradnji se kreće od 500 evra, kvalitetniji materijal ide i do 750 evra, i tu su uključeni materijal i radnici. Priključci vode, struje i gasa, pa i kanalizacija se dodatno naplaćuju, kaže za „Blic Biznis“ izvođač radova Dejan Milenković

Dodatni troškovi

Iako na prvu pomisao za laike gradnja kuće izgleda kao preskupa investicija, kad se sve sabere, krajnji rezultat pokazuje da i nije baš tako. Dodatni troškovi osim same gradnje su kanalizacija i priključenje vode, struje, gasa, što ukupno košta oko 2.500 evra.

Struja 1.500 evra;
Gas 1.000 evra;
Voda 500 evra;
Kanalizacija 400;

Ono što takođa odbija od ove ideje jeste da je pravljenje kuće dug proces kome nema kraja. Izvođač radova Dejan Milenković kaže da kuća može vrlo brzo da se završi, ukoliko se radi u kontinuitetu i da gradnju nekretnine ništa ne osporava.

„To može vrlo brzo da se završi. Naravno, sve zavisi od veličine, ali neka standardna kuća na sprat, može biti kompletno sagrađena za dva do tri meseca“ – kaže Milenković.

Zemljište skuplje od kuće

Epidemija korona virusa uticala je da se poveća kupovina kuća i vikendica ali i placeva u blizini većih gradova. Zbog protiv epidemiskih mera, mnogi su nastojali da stanove zamene za kuće sa dvorištem, što je podiglo cenu koja ide uzlaznom putanjom i danas.

Najtraženije lokacije bile su u blizini planina i odmarališta, međutim, se tražnja proširila i na lokacije nadomak centra, gde se zbog dobre putne infrastrukture može stići za manje od sat vremena do centra Beograda.
Kako naš sagovornik Milenković kaže cene ara jesu „skočile“ ali najviše u centru gradova, dok su u manjim naseljima znatno pristupačnije. Na sajtu nekretnine.rs plac na Vračaru po jednom aru prodaje se za skoro 40.000 evra, međutim prema rečima našeg sagovornika Milenkovića, na toj lokaciji on košta i do 200.000 evra.

On napominje da je za izgradnju kuće potrebno minimum tri ara i da na manjoj parceli ne može da se počinje gradnja. Međutim, kada je u pitanju kvadratura objekta na ovoj lokaciji, naš sagovornik kaže da može da bude i do 400 kvadratnih metara, u zavisnosti od toga koliko se gradi u vis, odnosno koliko će kuća imati spratova.
Pre nekoliko meseci jedan oglas šokirao je mnoge građane, gde se u Ulici Milana Tepića, u neposrednoj blizini Bolnice Dragiša Mišović i nekoliko diplomatskih predstavništava, prodavao plac od devet ari, a cena po aru iznosila je 210.000 evra.

Slična situacija je na svim atraktivnim lokacijama u Beogradu, gde su cifre zemljišta pogodnog za gradnju u milionima. Ipak, uprkos poskupljenjima manje opštine su i dalje su znatno pristupačnije

Rekordne cene stanova

Uknjižen ar u centru Barajeva na sajtu nekretnine.rs prodaje se za 1.070 evra, dok se nadomak ovog mesta, u mestu Boždarevac ar može naćći i za 710 evra. Na opštini Vranić, gde stanovništvo uglavnom živi u kućama, ar košta 1.600 evra i pogodan je za gradnju. A nešto bliže u Jajincima, ta cena dostiže čak 4.000 evra.

Cena nekretnina na teritoriji Srbije i dalje ide uzlaznom putanjom. U prošlom mesecu kvadratni metar najviše je poskupeo u Novom Sadu i to za 102 evra, dok je u centru Beograda cena pala za 15 evra.

U Beogradu su prema poslednjim podacima najniže cene nekretnina na opštini Mirijevo, gde je prosečna cena kvadrata 1.750 evra, dok na ostalim većim beogradskim opštinama cene preko 2.000 a u centru i preko 3.000 evra. Prema tome, stan od 80 kvadrata u centru Beograda koštao bi 240.000 evra, dok bi gradnja kuće koštala dva puta manje, ali samo ako na ovoj lokaciji već posedujete zemljište pogodno za gradnju.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Šta se više isplati, izgradnja kuće ili kupovina stana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iza Beograđana po primanjima su bili Vojvođani sa 68.426 dinara, Šumadija sa Zapadnom Srbijom 68.888 i Južna oblast sa Istočnom Srbijom 67.263 dinara. U statistiku ne ulazi AP Kosovo i Metohija.

Prema Anketi o potrošnji koju je RZS uradio za prošlu godinu prihodi u novcu domaćinstava u glavnom gradu Srbije iznosila su 81.795 dinara mesečno, dok su prihodi u naturi iznosili 594 dinara.

Što se tiče prihoda u novcu najveći je prihod iz redovnog radnog odnosa za one koji su zaposleni, to jest iz penzija za penzionere.

Istovremeno lična potrošnja po domaćinstvu u Beogradu u prošloj godini iznosila 79.756 dinara, u Vojvodini 69.414 dinara, Zapadnoj Srbiji i Šumadiji 70.138 dinara i Istočnoj i Južnoj Srbiji 68.233 dinara.

Najviše novca se izdvaja za hranu i piće 34,3 odsto, troškove stanovanja 16,5 odsto, zatim za alkohol i duvan 3,7 odsto.
Slede davanja za odeću i obuću od 5,2 odsto, transport 9,9 odsto, zdravlje 5,2 odsto, opremu za stan 3,5 odsto, komunikacije 5,9 odsto, rekreaciju i kulturu šest dosto, a najmanje se izdvaja za obrazovanje- svega 1,6 odsto. Ostatak prihoda potroši se na hotele i restorane, i ostale lične predmete i usluge.

Uporedivši sa 2018. godinom, vidi se rast prihoda, ali i istovremeni rast troškova domaćinstava. Mesečni prihodi 2018. godine iznosili su 63.734 dinara, a potrošnja 64.481 dinara.

U 2019. godini prihodi su skočili na 66.880 dinara, ali su i rashodi porasli na 67.099 dinara. U 2020. godini nije rađena Anketa o potrošnji zbog kovida 19.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Najviše novca ide na hranu a najmanje na obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjacima objašnjavaju koje sve mere preduzima banka kad se nađe u riziku od toga da klijent prestane da plaća rate, ali i koje su mere koje dužnik treba da preduzme kako ne bi došlo do toga da mu od banke stižu opomene ili da bude primoran da proda stan na aukciji.

Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da banke imaju mere kojima od ovakvog scenarija štite sebe, ali ne i klijenta.

Kako se štite klijenti?

„Banka neće da uradi ništa“, kratko kaže Gavrilović.

On objašnjava da kad korisnik kredita upadne u problem i sve mu je teže ili je nemoguće da nastavi s otplatom, u većini slučajeva moraće sam da smisli kako da reši ovu situaciju.

Ipak, ono što banka može da uradi je da korisniku ponudi grejs period, tokom kojeg će mu naplaćivati kamatu, dok će glavnica da „miruje“ ili da ponudi klijentu reprogam, odnosno duži period otplate kredita.

„Kad se produži period otplate, korisniku kredita se rata smanji za određeni iznos, koji može da bude dovoljan, ali se poveća ukupna cena kredita. Jer, kad se poveća rok, plaća se na kraju i veća kamata, tako da je pitanje šta dužnik time dobija. Treća opcija koju banka može da ponudi je raskid ugovora“, kaže sagovornik portala Nova.rs.

Bolje sprečiti nego lečiti

S druge strane, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da bankama nije u interesu da do toga dođe, a da je bolje sprečiti nego lečiti.

„Postoji osiguranje u slučaju gubitka posla, koje se plaća oko dva evra mesečno. To znači da, ukoliko klijent izgubi posao, što je najčešći razlog zašto neko ne može da nastavi s otplatom kredita, osiguranje će plaćati rate narednih šest meseci“, kaže Vasić za Nova.rs.

On ističe da je bitno da se ovo uradi dok je klijent još zaposlen, jer kad izgubi posao – već je kasno.

Međutim, čak i kad dođe do toga da klijent ne može da otplaćuje rate, treba da se obrati svom bankaru.

„Banci zaista nije u interesu da pokreće postupak za oduzimanje stana, već da novac dobije nazad u dogovorenom vremenskom periodu“, zaključuje Vasić.

Dejan Gavrilović kaže da kad mere banke za pomoć klijentima više ne funkcionišu, tad predstoji raskid ugovora.

„Nakon toga banke pokreću sredstva obezbeđenja“, navodi Gavrilović za naš portal.

Šta su mere obezbeđenja?

„Uglavnom je ta mera obezbeđenja hipoteka, stan se prodaje, ukoliko je u pitanju stambeni kredit. Ako nije, onda banka naplaćuje od imovine, rate se skidaju od plate žirantu i slično. Kad je alarm za pokretanj ovih mera, zavisi od banke do banke“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, neka banka čeka šest meseci, neka godinu dana, a sve zavisi od toga koje informacije imaju o klijentu.

Tako će bankar, ako vidi da je klijent „gotov“ brže pokrenuti mere obezbeđenja, ali ukoliko vidi da je njihov klijent obrazovan ili da ima dobar CV, odnosno da ima šanse da pronađe novi posao ukoliko je to razlog što ne može da nastavi sa otplatom, prema njemu će biti strpljiviji.

Naravno, pre nego što krene u sprovođenje „agresivnih mera“, banka će svog klijenta da podseti da je „probio“ rok za isplatu rate, ali ako ni nakon toga isplate ne bude, šalje se pisana opomena i počinje se sa zaračunavanjem zatezne kamate.

Iako se visina zatezne kamate precizira ugovorom o kreditu, najčešće je to zakonska kamata koja je trenutno na nivou od čak 12 odsto.

U slučaju da klijent ni tada nije u mogućnosti da isplati ratu, banka šalje drugu pismenu opomenu, a u celu priču sada ulazi i žirant.

Žirant je osoba koja se obavezuje da će, ukoliko korisnik kredita iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, da nastavi sa plaćanjem umesto samog dužnika.

Iako Gavrilović ističe da banke mogu da budu strpljivije s pojedinim korisnicima, portal Kamatica piše da je dovoljno da klijent svoje obaveze ne izmiri 60 dana. Već tada sledi prijava Kreditnom birou.

Inače, Kreditni biro predstavlja jedan od ključnih koraka prilikom zaduživanja, s obzirom na to da je on pokazatelj kreditne sposobnosti.

Naravno, moguće je i da dužnik ostane bez nekretnine, ukoliko je podigao stambeni kredit, odnosno da se pokrene postupak aukcije.

Kako je Gavrilović rekao, jedna od mera obezbeđenja koje preduzimaju banke jeste aktiviranje hipoteke na stan.

To u praksi znači da, ukoliko sud donese takvu odluku, stan se prodaje, a na punu cenu kredita dodaju se različiti pravni troškovi.

Kad se nekretnina proda, od cene se oduzimaju iznos kredita i pravni troškovi, a preostali iznos se uplaćuje vlasniku stana.

Međutim, prema Zakonu o hipoteci, aukcija se ne zakazuje po punoj procenjenoj vrednosti nekretnine. Naime, prva aukcija se zakazuje po početnoj ceni od 75 odsto procenjene vrednosti nekretnine, a druga po ceni od 60 odsto.

Drugi način je aukcija na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada će cena na prvoj aukciji cena biti 60, a na drugoj 30 odsto procenjene vrednosti nekretnine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje mere preduzima banka kad klijent prestane da plaća rate се појављује прво на Biznis i Finansije.