Prema njegovim rečima, glavni razlozi za to su deficit radne snage kod nas budući da naši radnici odlaze u Evropu, ali i rast privredne aktivnosti u zemlji kao i smanjeno interesovanje za pohađanje zanatskih škola, što opet dovodi do deficita nekih struka.

Poslodavcima znači svaki zaposleni

„Građevinarstvo je, na primer, takav sektor koji zahteva veliku multidisciplinarnost, tu su potrebni manje više svi ti zanatski profili – električari, vodoinstalateri i tako dalje, ali i sami građevinci“, rekao je Atanacković za Tanjug.

Kad je u pitanju građevinarstvo, najveći broj radnika dolazi iz Turske, a kada je reč o niskogradnji i putevima, radnici dolaze iz Azerbejdžana i drugih zemalja, objasnio je on.

„Veliki broj radnika ovde pomaže u popunjavanju tih nedostataka radne snage vezano sa kineskim investicijima. Tu ne bih mogao da kažem tačno, niti je to poznato koliki je broj kineskih radnika angažovan što se tiče Bora, Majdanpeka…. Mi to kao poslodavci posmatramo kao jednu neminovnu pojavu koja je stara. Uvek je dolazilo do tog pomeranja naroda ka onim delovima zemlje koji su im pružali više mogućnosti“, istakao je Atanacković.

On je objasnio da postoje određena razmimoilaženja kod poslodavaca i stranih radnika zbog različitih uslova i načina vaspitavanja ljudi, kao i načina života, posebno onih, kako je rekao, koji dolaze iz Azije.

„Ipak, jednostavno, u nedostatku domaće radne snage poslodavcu je dobrodošao svaki zaposlen, koji će moći da pomogne da on ne smanjuje svoju aktivnost, već da nastavi sa svojim razvojem ili bar ostane na istom nivou svoje produktuvnosti“, kaže Atanacković.

Nova šansa za srpske poslodavce

Sporazum koji postoji u okviru balkanskog zajedničkog tržišta će, dodaje on, pomoći u tom smislu – poslodavci će dobiti mogućnost da lakše angažuju radnike iz Severne Makedonije i Albanije koji su, smatra Atanacković, nama bliži po mentalitetu.

„Ukoliko naši privrednici budu uspeli da obezbede dovoljno kvalitetnu cenu rada, možemo dobiti ljude koji su bliži nekim našim navikavama, jer ipak se radi o Balkanu. Koliko će to da uspe i da li će, još ćemo da vidimo“, ocenio je Atanacković.

Izvor: B92

Foto: Peggy_Marco, Pixabay

Чланак Broj stranih radnika u Srbiji se konstantno povećava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onihza kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade – ona mora biti veća od 300.000 dinara.

Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

“Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca”, navodi se u Uredbi objavljenoj na sajtu Vlade.

Iznuđene mere

Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji većprimaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.

“Sve su to iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Deficit kadrova

On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.

“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.

Kompanije i univerziteti kod nas zaviseod konkretne pomoći države, dok je u drugim državama obratno, napominje, univerziteti zarađuju za sebe, država ih dotira, tako da su univerziteti pokretači privrednog razvoja jer se na njima prodaje to visokotehnološko znanje.

“Problem svih tih mera je što će većinom moći da apliciraju strane kompanije, većini malih i srednjih preduzeća će biti teško da se prijave, zato što ima od 15 do 30 uslova. Koliko će se firme obavezati da uđu u takve programe, u trenutku krize, inflacije. Neke hoće, ali efekat svega toga bi bio mnogo bolji kada bi te olakšice moglada upotrebljava cela privreda”, ističe Rajić i napominje da su uslovi za te mere takvi da oni koji nemaju stabilne prihode ne mogu da se upuštaju u tu avanturu jer je to obaveza kojajeslična podizanju kredita.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kao poslodavac podržavatakvemere, ali da o tome treba i sindikati da se izjasne.

“Za platu od 300.000 dinara doprinosi su grubo rečeno nekih 200.000, a sa ovim umanjenjem bruto plata bi poslodavca koštala za tog određenog radnika umesto 500.000 dinara, 100.000 dinara manje”, kaže Atanacković.

O ovome će, kako kaže, biti više reči kada se bude odlučivalo i o minimalnoj zaradi, jer poslodavci tradicionalno ne prihvataju da se opterećenje poslodavcima poveća.

Naši radnici odlaze

“Smanjenje opterećenja poslodavaca olakšaće zapošljavanje ljudi koji su neophodni kompanijama, pomoći će im da smanje troškove koje imaju na te velike plate. Godinama se izbegava prijava osnovnih plata na prave, velike iznose, već se uplati manje i onda se traže načini kako da se doplati”, ističe Atanacković i dodaje da bi se na ovaj način to izbeglo. On napominje dabidoprinose trebalo smanjiti za sve plate, a da bi porez na minimalne zarade trebalo da se ukine.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to doživela samo kao jednu namensku uredbu, koja je ciljano doneta i odnosi se, pre svih, na digitalne radnike iz Rusije i Ukrajine.

“To je pokušaj da se oni zadrže da ostanu ovde, da ne idu u zemlje EU. Tako posmatrano je dobro što je doneta, ali je vrlo nekorektno da se ona odnosi na strance, dok naši radnici odlaze. Uredba da, ali i za domaće radnike”, napominje Savić.

Ona kaže da može da pretpostavi reakciju naših građana i radnika kada čuju za ovo oslobađanje poreza i doprinosa i da će te doprinose plaćati svi građani Srbije.

“Neprekidno se pravidiskriminacija, krene se sa najboljom namerom, alisene razmišlja o tome da to dovodi do diskriminacije i zato to ne mogu da pozdravim, kada poreski obveznici treba da plaćaju sa ovakvim platama doprinose onima koji zarađuju minimum 300.000 dinara”, naglašava Ranka Savić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Subvencije za strane radnike u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Investitori iz inostranstva najradije ulažu u naše rudarstvo, poslovanje sa nekretninama, administrativne i pomoćne uslužne poslove, ali i stručne, naučne i inovacione delatnosti.

Podaci iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini i preduzetnici“ pokazuju da se za samo dve godine domaći kapital u malim trgovinama na veliko i malo smanjio za blizu devet odsto – od učešća od 47,5 na 38,7 odsto. U malim firmama koje se bave naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, domaće gazde su retkost. Od učešća od 16,4 odsto u 2018, u 2020. spalo je na nepunih 12 odsto.

Kod srednjih preduzeća, stranaca je najviše u rudarstvu – čak 85 odsto. U trgovini na veliko i malo – 61 odsto, a gotovo 56 odsto u saobraćaju i skladištenju. Najveći udeo stranog kapitala u velikim kompanijama opet je u trgovini na veliko i malo – oko 80 odsto. Čak 60 odsto osnovnog kapitala naših rudnika stranog je porekla. U prerađivačkoj industriji gotovo svaki drugi osnivački dinar je iz inostranstva.

Stručnjaci ističu da brojke pokazuju da je dolazak stranih investitora uticao na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

– Lako je uočiti da je strani kapital značajno doprineo popravljanju spoljnotrgovinskog salda – objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.

– Raste izvoz i taj rast beležimo od 2013. godine. Nosioci su tog značajnog prirasta kompanije iz oblasti gde je veći udeo stranog vlasništva. Po meni, veoma bitan doprinos je što se ulaskom stranog kapitala restrukturira industrija. Investicije utiču na porast kvaliteta tehnologija. Ide se ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću. Veća je i zaposlenost. Prisustvo stranog kapitala u Srbiji, što se tiče industrije, povoljno je uticalo i može se oceniti kao pozitivno.

Kada je reč o velikim kompanijama, stranci vole da ulažu u administraciju i pomoćne uslužne delatnosti. Pre nekoliko godina držali su 61,5 odsto njih, a u 2020. godini – oko 55 procenata. Poslednjih godina povećali su učešće u informisanju i komunikacijama. Od udela od 28,3 odsto stigli su do 34 odsto.

Prokret u hotelima

Tokom 2018. godine, u velikim firmama koje se bave smeštajem i ishranom, svega je 26,4 odsto kapitala bilo domaćeg porekla. Već godinu kasnije, učešće je povećano na 76,7 odsto. U rukama stranaca, u 2020. godini, ostalo je samo 8,4 odsto kapitala.

– Nemam odgovor šta se desilo – kaže Georgi Genov, predsednik udruženja „Hores“.
– Istina je da nema zainteresovanih za investiranje u Srbiju. Iza većine lanaca stoji domaći kapital, jer je reč o franšizama. Hoteli u stranom vlasništvu mogu se „prebrojati na prste“.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Svaki drugi dinar kapitala u malim preduzećima u Srbiji – stranog je porekla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovije istraživanje Instituta za nemačku ekonomiju (IW) pokazuje da mnogi stanovnici Nemačke, koji dolaze iz drugih država, zarađuju čak više od samih Nemaca.

List „Velt am Zontag“ objavio je podatke, zasnovane na statistici zapošljavanja Saveznog zavoda za zapošljavanje, a koji govore da, recimo, Indijci u Nemačkoj koji rade puno radno vreme – u proseku mesečno zarađuju 4.824 evra.

Drugim rečima, to je za maltene 1.300 evra više od zarade Nemaca.

Objavljeni podaci ne govore da je reč o bruto iznosu u kom Nemci prikazuju prosečne zarade, prenosi Feniks magazin. Mnogi akademici iz raznih delova sveta devet godina unazad pristižu u najjaču ekonomiju Evrope, a među njima je najviše matematičara, informatičara, prirodnjaka i inženjera koji rade u takozvanim MINT profesijama.
MINT je skraćenica za matematičare, informatičare, stručnjake na području prirodnih nauka i tehničare. Oni su u Nemačkoj uglavnom plaćeni dosta iznad proseka, a treba imati u vidu da je prosečna mesečna plata Nemaca – 3.541 evro (bruto).

Austrijanci u Nemačkoj zarađuju 4.582 evra, a Amerikanci 4.468 evra.

Takođe se navodi da stalno zaposleni radnici iz Britanije, Kine, Švajcarske, Brazila, kao i oni koji dolaze iz zemalja Beneluksa, takođe imaju prosečnu zaradu iznad granice od 4.000 evra.

I Francuzi u Nemačkoj često zarađuju više od Nemaca, odnosno 3.952 evra. Za razliku od njih, Sirijci imaju relativno nisku prosečnu mesečnu zaradu koja se kreće na nivou do 2.195 evra. Slede Rumuni sa 2.157 evra i Bugari sa prosečnom platom od 2.072 evra.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koliko zarađuju stranci u Nemačkoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo da se prijavljivanje stranih turista za vakcinaciju u Srbiji može vršiti na delu njegovog portala pod imenom e-Turista.

Da podsetimo, od oktobra prošle godine e-Turista služi za prijavljivanje boravka domaćih i stranih turista bez komplikovanih administrativnih procedura. Kreiran je kako bi se smanjila siva ekonomija koja je ranije bila veoma izražena u ovoj delatnosti.

Foto: Pixabay

Чланак Prijavljivanje stranih gostiju za vakcinaciju moguće preko e-Turiste се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Republićkog zavoda za statistiku (RZS), u martu ove godine je registrovano 344,6 hiljada noćenja u Srbiji, od toga 237,2 hiljada domaćih i 1.074 hiljada stranih turista. Zbog zatvaranja granica usled pandemije koronavirusa, u martu je bilo 130.679 manje turista nego prošle godine u to vreme.

Domaćih turista je bilo skoro upola manje, dok je stranih turista bilo gotovo tri puta manje. Prema podacima RZS-a, najveći broj stranih turista došao je iz Bugarske, zatim Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije.

Broj noćenja u Srbiji se gotovo prepolovio u poređenju sa martom prošle godine. Ukupan broj noćenja smanjen je za 45,7 odsto, domaćih za 37,2 odsto, a stranih za 58,3 odsto.

Beograd je i u martu bio najposećeniji, ali je ujedno pretrpeo i najveće gubitke, odnosno oko 52.000 poseta manje nego u ovom periodu prošle godine. Nakon njega sledi Novi Sad koji je imao oko 11.200 poseta manje.
Kada je u pitanju banjski turizam, najveći gubitak zabeležila je Vrnjačka Banja, koja je ovog marta imala oko 6.500 poseta manje u odnosu na prethodnu godinu. Kopaonik je planina na kojoj je zabeležena najveća razlika u poseti – oko 6.100 poseta manje u martu ove godine u odnosu na 2019. godinu.

Чланак U Srbiji prepolovljen broj turističkih noćenja се појављује прво на Biznis i Finansije.